Autor sjovicicslavuj |
5 Jun, 2016 |
read_nums (249)
На данашњи дан, /05.06./ рођен је драмски
На данашњи дан, /05.06./ рођен је драмски
и филмски глумац и пјевач
Душко Јакшић
Autor sjovicicslavuj |
5 Jun, 2016 |
read_nums (281)
-----------------------------------------------------------------------------
Нажалост,
5. јуна 1933. године, рођен је славни српски глумац
ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ
-----------------------------------------------------------------------------
Нажалост,
ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ
Један од највећих глумаца икада на овим просторима,
умро је 22. маја ове године у Београду,
послије дуге и тешке болести.
Autor sjovicicslavuj |
3 Jun, 2016 |
read_nums (330)
На данашњи дан 4.6.
На данашњи дан 4.6.
рођен је славни српски сликар
ПАЈА ЈОВАНОВИЋ
Сеоба Срба
Карађорђе Петровић
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
3 Jun, 2016 |
read_nums (301)
Српкиња шампионка Балкана
у ''поwерлифтингу''
Тренутно најјача
дјевојка на Балкану, Нина Шево (19) из Кикинде, освојила је прво мјесто на
Првенству Балкана у ИПФ федерацији са подигнутим тоталом од 325 килограма у
категорији до 84 килограма, које је недавно одржано у Смедереву.
Да припаднице љепшег пола и те како знају да буду конкуренција јачем полу,
увјерила нас је Кикинђанка која је од 60 такмичара, у женској конкуренцији од
шест дјевојака однијела апсолутну побједу.
Нина Шево окушала се у девет килограма тешкој категорији и тријумфовала са
подигнутих 325 килограма у тоталу (100,115,120-но лифт/75,80,82,5кг-но
лифт/130,140-но лифт/ -).
Autor sjovicicslavuj |
2 Jun, 2016 |
read_nums (325)
Делегација земље најзаслужније за пробијање Солунског фронта, марширала је тог дана предвођена пуковником Милосављевићем, уз највеће хероје рата.
Ријечи Николаја Велимировића
изречене у Лондону 1916. године
и данас одзвањају гласно и говоре много.
изречене у Лондону 1916. године
и данас одзвањају гласно и говоре много.
-------------------------------------
Напомена - Славко Јовичић Славуј:
Напомена - Славко Јовичић Славуј:
Како нам враћаш Европо - СРАМ ТЕ БИЛО!
У тешким временима ауторитети постају ослонац. У њима проналазимо снагу и вјеру у боље сутра. Њихове ријечи дају мотив за борбу, њихове поруке постају путокази, а личним примјером постају узори. Но, како се постаје и ауторитетом?
Чини се, тако што људи препознају нечију храброст, одлучност и истину у његовим ријечима. Људи препознају оне који непобитним чињеницама и истинским примјерима снажно бране интересе свога народа. Препознају снагу разума.
Владика Николај Велимировић је рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николај је понео, и кроз живот носио, отвореност и једноставност српске православне вере, дубину народне мудрости и лепоту народа. Умро је у Америци 1956. године. Много година после његове смрти, посмртни остаци Николаја Велимировића су пренети народног језика. Студирао је и путовао по Европи и Америци, по Светој Гори, Грчкој и хришћанском Истоку. По завршетку Првог светског рата постављен је за епископа у Жичкој, а потом и у Охридско-битољској епархији. Као епископ, али и као заробљеник у немачким тамницама и изгнаник у далекој Америци, Николај Велимировић је остао човек у Лелић, где је сахрањен у малој цркви која је његова задужбина.
Величина владике Николаја Велимировића лежи у истинском познавању српског народа и посебној љубави према својој земљи и роду. Изузетно је волео свој народ, не слепо, без увиђања његових мана, већ као истински народољубац свестан његове величине, али и слабости.
Размишљајући о улози српске државе и величини поднетих жртава српског народа, Николај Велимировић се на Видовдан 1916. године у Лондону обратио званичницима и народима Европе. Његове пророчке речи и данас гласно одзвањају:
Господо и пријатељи!
Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па, ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу Кентерберијском који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла пред његовим Височанством, краљем Џорџем Петим, и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.
Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм који је понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио да је он саграђен од најскупоценијег материјала донешеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.
Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овогa храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се Ћеле кула. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа, народа који пет векова стоји као стамена брана Азијатском мору на јужној капији Европе. А, кадa би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао подићи руку и показати: ,,Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.
“ Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Шилера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју. Када је Европа вршила смело кориговање и богова и људи из прошлости и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно, ми смо као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним бранећи улаз у то чистилиште.
И другом речју. Док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже.
На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар са својом храбром војском стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот за одбрану Хришћанске културе.
У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.
Где су? Изгинули бранећи Европу.
Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.
------------------------------------------------------------------------------------------------
ПОНОС - Ово је побједнички марш српске војске кроз Лондон!
Спектакуларном лондонском парадом, какву свијет до тад није видио, земље побједнице Првог свјетског рата прославиле су свој тријумф. Међу 15.000 војничких трупа које су 19. јула 1919. прошетале Лондоном, налазили су се и српски војници.
Спектакуларном лондонском парадом, какву свијет до тад није видио, земље побједнице Првог свјетског рата прославиле су свој тријумф. Међу 15.000 војничких трупа које су 19. јула 1919. прошетале Лондоном, налазили су се и српски војници.
Делегација земље најзаслужније за пробијање Солунског фронта, марширала је тог дана предвођена пуковником Милосављевићем, уз највеће хероје рата.
На
"Великој паради", одржаној у лондонском Хајд парку
тог дана су храбри
српски војници шетали,
као што су се и борили,раме уз раме с највећима.
СРБИНЕ, ПАМТИШ ЛИ ОВО?!
ЗАБОРАВ ЈЕ ГОРИ ОД СВАКЕ НЕСРЕЋЕ!
ЗАБОРАВ ЈЕ ГОРИ ОД СВАКЕ НЕСРЕЋЕ!
Autor sjovicicslavuj |
1 Jun, 2016 |
read_nums (364)
РАДИВОЈЕ КОРАЋ,
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 2.јуна погинуо је
РАДИВОЈЕ КОРАЋ,
један од најбољих кошаркаша
који је икада рођен
на балканским просторима ...
на балканским просторима ...
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. године, код села Каменице, 12 км од Сарајева, послије утакмице између репрезентације Југославије и селекције Босне и Херцеговине.
Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен
у Алеји великана у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
1 Jun, 2016 |
read_nums (405)
Ватерполисти Црвене звезде постали су 1. јуна 2013. године у Београду прваци Европе побједом у финалу Лиге шампиона против дубровачког Југа. Црвено-бели су направили подвиг, који је мало ко могао да очекује, јер им је то био први наступ у најелитнијем клупском такмичењу у историји клуба.
Финале Лиге шампиона 2013.
Финале Лиге шампиона 2013.
Црвена звезда – Југ 8:7 (2:2, 1:1, 3:3, 2:1)
Београд, 1. јун 2013. године – Базен: Бањица. Гледалаца: 5000.
Црвена звезда: Денис Шефик (14 одбрана), Страхиња Рашовић 1, Никола Рађен 1, Петар Ивошевић, Михајло Милићевић, Душко Пијетловић 2, Марко Аврамовић 1, Виктор Рашовић 1, Сава Ранђеловић, Борис Вапенски 1, Андрија Прлаиновић 1, Ненад Стојчић, Марко Драксимовић. Тренер: Дејан Савић.
Autor sjovicicslavuj |
31 Maj, 2016 |
read_nums (463)
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ДУБИНА И ВИСИНА,
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈДУБИНА И ВИСИНА,
БЕЗ ШИРИНЕ И ДУЖИНЕ!
Хајде да се разговарамо, па можда ћемо се и договорити. Ако то није могуће хајде бар да покушамо. Можда на крају можемо чак и да успијемо. Ево, први ћу да кренем ...
Покушавам погледом да пробијем дубину, али не иде, не иде то. Неистражена дубина и висина ме привлаче, али шта то вриједи кад не могу ни доле, а ни горе. Доле ми се никако не иде, а горе? Е па летио бих, али немам крила.
Тишина је и доле и горе. Покушавам да разбијем тишину и да започнемо комуникацију.
Радо бих или најрадије бих покушао да опишем тишину? Али како? То ми ипак не полази за руком.
Додуше, било шта да урадим морао бих прво да ућутим, али једноставно ни то не знам. Да се не схвати погрешно – не причам ни сам са собом, јер никада и нисам сам. Увијек има неко поред мене и неко ко је са мном. Јер, човјек је друштвено, а не самоизоловано биће. Још мање треба бити отуђено биће.
Шутњом се ништа не може казати! Јер, неке ствари без појашњења ионако се не разумију, па и кад се изговоре. Јер, како било ко може да зна шта неко други мисли, ако шути!? Не, не зна. И ко год каже да зна, па био то он или била она, они лажу!
Таквим стварима и појавама људи су престали и да се чуде. Остају питања – да ли је то нормално? Да ли је то стварно?
Свака шутња је застрашујућа и нико не би требао да дозволи да га шутња загрли и да га држи окованог у неприродном стању. Јер људи не смију бити само посматрачи као у некој позоришној представи гдје се тражи тишина.
Хајде онда за почетак бар да покушамо да разговарамо, па можда се и договоримо.
Autor sjovicicslavuj |
31 Maj, 2016 |
read_nums (402)
Битка на Чегру, је била једна од пресудних битака вођених у Првом српском устанку између српских устаника и Турака.
Битка се одиграла 31. маја 1809. године на брду Чегар, код села Каменица, надомак Ниша.
Својим јунаштвом истакао се ресавски војвода Стеван Синђелић.
Не могавши да побиједи бројно јаче турске снаге које су продрле у шанац, Синђелић је пуцао из кубуре у подземни магацин барута. У страшној експлозији настрадали су сви српски војници и много Турака.
Да би застрашио Србе, турски паша је у знак освете и опомене наредио да се од лобања палих српских устаника сагради Ћеле- кула на улазу у Ниш, у коју су узидане 952 лобање и која данас стоји као симбол борбе Срба за независност.
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2016 |
read_nums (461)
На данашњи дан /31. маја/
рођен је бард српског глумишта,
славни српски глумац 
На данашњи дан /31. маја/
рођен је бард српског глумишта,
славни српски глумац
ЉУБА ТАДИЋ
.
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2016 |
read_nums (473)
Мушка екипа МК Црвена Звезда постала је првак Србије у мачевању.
Састав екипе чинили су: Данило Четић, Владимир Мања, Ивица Субић, Назар Колиесов.
Освојене су двије екипне титуле и то поменута у сабљи за мушкарце, те флорету за жене, једно друго мјесто за женску сабљашку екипу и треће мјесто у флорету за мушкарце.
У појединачној конкуренцији злато за Љубицу Бранковић и сребро за Марију Ковачевић у флорету, сребро за Данила Четића и Владимира Черницина у сабљи
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2016 |
read_nums (439)
Свјетски познати и признати српски научник и академик
Свјетски познати и признати српски научник и академик
ПАВЛЕ САВИЋ
умро је на данашњи дан, 30. маја 1994. године.
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2016 |
read_nums (579)
На данашњи дан 30. 05. 1946. г. на УБУ, рођен је
Драган Џајић,
најбољи фудбалер СРБИЈЕ свих времена,
почасни предсједник ЗВЕЗДЕ!
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2016 |
read_nums (499)
ЗДРАВКО ЧОЛИЋ
На њега су до сада потрошени сви постојећи суперлативи: најтиражнији, најуспјешнији, најпопуларнији, најбољи, највећи, најдуговјечнији, најљепши, најзабавнији, најомиљенији ...
А када га упознате, схватите да је заслужио
сваки суперлатив који му је дат.
Најјачи је, стварно!
Миљеник људи и богова.
--------------------
Погледом ме милујеш
К'о да ме додирујеш
И сваки пут као да је први
Ја стално мислим престаће
Из чиста мира нестаће
Ал' пожуда не престаје
Ти си му у крви
Толико дугих година
Узимања давања
Остајем последњи и први
Због тебе сањам Цигане
И смишљам слатке преваре
Ал' ђаво се не предаје
Ти си ми у крви
Ако те одведу Цигани Чергари
Или те украду страшни харемски чувари
Ако те одведу
Ја ћу да полудим
Без тебе не умијем
Више јутром да се будим
Ако те одведу
Све ће да се сруши
Памти ме к'о пријатеља
Чувај ме у души
И онда кад мислиш
Да је прекасно за снове
За све...
Толико дугих година
Узимања давања
Остајем последњи и први
Због тебе сањам Цигане
И смишљам слатке преваре
Ал' ђаво се не предаје
Ти си ми у крви
Рефрен ...
Autor sjovicicslavuj |
30 Maj, 2016 |
read_nums (464)
Ватерполисткиње Црвене звезде одбраниле су титулу шампиона Србије побједом у другој утакмици финалне серије против Врачара резултатом 14:7 (1:0, 4:2, 4:1, 5:3) и укупно са 2-0 у серији.
ЗВЕЗДА је на тај начин наставила доминацију на домаћој сцени, освојивши шест од могућих шест трофеја (по три шампионске титуле и Купа Србије).
Autor sjovicicslavuj |
29 Maj, 2016 |
read_nums (422)
Наша посада је до медаље стигла у времену 30.327 секунди, што је само 0.062 спорије од посаде Италије, која је освојила злато (30.265).
Српски кајакши су други СвЈетски куп у Рачицама завршили са три медаље. Сребрне медаље освојили су данас четверац на 200 метара и Владимир Торубаров на 500 метара, док су јуче сестре Николина и Оливера Молдован освојиле бронзу на 500 метара.
Српски четверосед на 200 метара у саставу
Небојша Грујић, Марко Новаковић,
Владимир Торубаров, Марко Драгосављевић
освојио је сребрну медаљу на СвЈетском купу у кајаку, који се одржава у Рачицама.
Наша посада је до медаље стигла у времену 30.327 секунди, што је само 0.062 спорије од посаде Италије, која је освојила злато (30.265).
Српски кајакши су други СвЈетски куп у Рачицама завршили са три медаље. Сребрне медаље освојили су данас четверац на 200 метара и Владимир Торубаров на 500 метара, док су јуче сестре Николина и Оливера Молдован освојиле бронзу на 500 метара.
Autor sjovicicslavuj |
29 Maj, 2016 |
read_nums (483)
Торубаров је сјајно одвеслао трку, држећи се све вријеме на првом или другом мјесту, иза побједника из Данске, за којим је заостао свега 0,355 секунди.
Српски кајакаш Владимир Торубаров освојио је друго мјесто и сребрну медаљу у трци на 500 метара на Свјетском купу у Рачицама.
Торубаров је сјајно одвеслао трку, држећи се све вријеме на првом или другом мјесту, иза побједника из Данске, за којим је заостао свега 0,355 секунди.
Autor sjovicicslavuj |
28 Maj, 2016 |
read_nums (438)
Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ постали су /на данашњи дан/ 29. маја 1991. године шампиони Европе у италијанском граду Барију побједом на пенале 5:3 против француског Олимпика из Марсеља и на тај начин се београдски клуб златним словима уписао у историју фудбала, јер је поред ЗВЕЗДЕ тешко да ће у будућности било који клуб са ових простора поновити нешто слично.
Autor sjovicicslavuj |
28 Maj, 2016 |
read_nums (369)
За сјећање и памћење
На данашњи дан /29. маја/
Живио је врло кратко,
За сјећање и памћење
На данашњи дан /29. маја/
рођен је славни српски књижевник и пјесник
СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ.
Живио је врло кратко,
јер је био мучен по аустријским логорима ...
Autor sjovicicslavuj |
28 Maj, 2016 |
read_nums (444)
Српске кајакашице
Николина и Оливера Молдован
Николина и Оливера Молдован
освојиле су бронзану медаљу у двосједу на 500 метара
на Свјетском купу у чешким Рачицама.
