ПИШЕ СЛАВКО ЈОВИЧИЋСЛАВУЈ

Као легалиста желим да истакнем…
а, све је у складу са  највећим правним и политичким актом - Уставом Босне и Херцеговине

Представници међународне заједнице и сви српски представници у органима власти треба да осуде заговорнике идеја о укидању ентитета (мисли се на Републику Српску) у Босни И Херцеговини, јер су оне противуставне и представљају флагрантно кршење Дејтонског спорзума.

 Само да нагласим да су тендециозне, злонамерне и неаргументоване, па и хушкачке учестале изјаве које долазе из разних и многобројних кухиња из Сарајева којима се настоји и покушава довести у везу хапшење Радована Караџића са положајем и статусом Републике Српске. Они који се тако изјашњавају јасно показују да нису одустали од намере потпуне централизације и стварања унитарне Босне и Херцеговине и да користе сваку прилику како би довели у питање уставно-правну организацију и дејтонску структуру БиХ.

Положај и овлашћења Републике Српске не могу се доводити у везу с било којим појединцем, јер је Република Српска створена вољом српског народа као одговор на покушај његове мајоризације и прегласавањем његових легитимно изабраних представника у Скупштини БиХ почетком деведесетих година.

Република Српска је трајна, легална и легитимна уставна категорија, настала на домаћем и међународном праву и позиви на њено укидање представљају рушење БиХ и угрожавање њене европске будућности.

Република Српска је политички и економски стабилна и њена судбина зависи само од њених грађана, а највише од воље српског народа.

ПАЛЕ, 26. ЈУЛА (СРНА) - Бивши потпредсједник и оснивач Савеза логоарша Републике Српске (РС) Славко Јовичић изјавио је данас да је неколико хиљада бивших логораша из Српске већ данас спремно да се стави на распологање тиму за одбрану Радована Караџића.
                                            
"Боље речено, сви смо спремни да станемо на одбрану истине у предмету Радован Караџић, јер смо то урадили и у предмету покојног предсједника Србије Слободана Милошевића када му је суђено у Хагу", рекао је Јовичић на конференцији за новинаре у Палама.

Он је подсјетио да је 250 свједока било спремно да свједочи на суђењу Слободану Милошевића пред Трибуналом.

"Ја сам међу првима спреман да одем у Хаг и свједочим у име одбране истине о страдању српског народа у предмету Радована Караџића. Све наше активности водиће Савез логораша РС са предсједником Браниславом Дукићем на челу", рекао је Јовичић.

Бранислав Дукић, председник Савеза логораша Републике Српске.

Он је бившег главног тужиоца Хашког трибунала Карлу дел Понте означио као "жену монструма" која је, како је рекао, тужила само Србе, а не и злочинце из реда бошњачког народа.

            Кога још од Срба нисам оптужила?  Ахааа...Сад ћу одмах...Сјетила сам се....

Највећи антисрпски лобиста и србомрзсц          Карла дел Понте

Јовичић је поновио да је РС трајна дејтонска категорија, чија судбина искључиво зависи од воље српског народа.

Колико је Муслимана (Бошњака) и Хрвата и Хагу због почињених злочина над Србима у БиХ. 

Н И Ј Е Д А Н

Колико су укупно добили година затвора.

Н И Ј Е Д А Н  Д А Н, Ј Е Р   И Х   Х А Г   Н И Ј Е   Н И  О П Т У Ж И О

А, са друге стране,  број Срба у хашким тамницама је у процентима преко 95 одсто. За такве пропорције нема никакве логике, а поготово нема правде, јер нису  Срби у БиХ водили рат сами против себе.

У БиХ је ратовао свако против свакога и о томе сам писао у једном претходном тексту који се налази на овом блогу.

Ово су само нека од  питања на која, нажалост, никад нећемо добити праве одговоре од оних који су били дужни и п(р)озвани да их дају. Мада на сва та питања српски народ зна одговоре, али шта то вреди.

  Не морате да идете до Хага. Можете направити анализу на основу статистичких података колико је Срба у затворима у БиХ. Муслимана (Бошњака) који су изван сваке разумне сумње трбали одговарати и који су требали бити осуђени за злочине над Србима - у затворима нема.

Заправо, један једини Муслиман који је наводно био  оптужен за злочине над Србима у БиХ од стране Хашког трибунала био је Насер Орић.

Али, жена монструм дугогодишњи тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте је за доказаног ратног злочинца Насера Орића тражила најблаже тачке оптужнице. Оптужила га је за "командну одговорност" због убиства шест српских цивила у полицијској станици у Сребреници и уништавање сточног фонда. 

Жена монструм и србомрзсц...

Карла дел Понте, сподоба у људској кожи, намерно није хтела да Насера Орића оптужи за убиства и невиђене ратне злочине на подручју Сребренице и Братунца где су злочиначке фаланге Насера Орића звески ликвидирале око 3.500 Срба. Зато је Карла дел Понте једини кривац за целу фарсу и судску лакрдију која је вођена и виђена у тзв. процесу против Насера Орића.

 Јединни судски процес који је у току води се против ратног команданта муслиманске армије Расима Делића и то, замислите, "оптужен је" за "мешовите злочине" над Хрватима и Србима које су починили муџахедини на подручју Централне Босне и на Озрену. Ништа боље није могуће очекивати ни у овом процесу и судској фарси. 

Ето ова два случаја, односно предмета су једини који су се водили пред Хашким трибуналом за злочине које су починили Муслимани над српским народом. Дакле, словом и бројем само двојица Муслимана су била као наводно оптужена.

  Карла дел Понте                            

Наравно да нећемо заборавити да је само један једни конц-логор од укупно 536 логора које су углавном оснивали и држали Муслимани и у које су затварали Србе у БиХ - био предмет који је вођен у Хагу. Дакле, ради се о конц-логору Ћелебићи (општина Коњиц). За стравична злостављања и бројне ликвидације српских логораша осуђена само тројица најобичнијих криминалаца и најмањих алки у ланцу  одговорности муслиманских злочинаца. Не знам како је и ова тројка осуђена (два Муслимана - Хазим Делић, Есад Ланџо и Хрват Паво Муцић).

Ако би историјски гледали, а морамо, онда Срби чак и у светским размерама спадају међу мали број народа који су кроз своју историју највише страдали.  Страдали су у доба Отоманске империје, у вријеме Аустро-угарске окупације, у два светска рата, па и овом последњем грађанском рату на просторима екс Југославије. Довољно је споменути само усташки концентрациони логор смрти - Јасеновац. Преко 550.000 Срба је побијено у Јасеновцу на најмонструозније начине.

 Да закључим. Никада нисам тражио баланс у количини почињених ратних злочина, нити сам лицитирао са бројем жртава на било којој страни, али сам зато увек тражио баланс у количини правде за сваку жртву без обзира којем је народу припадала. Нажалост, кад су српске жртве у питању право и правда су већ одавно умрли, прво у Хашком тибуналу, па онда у белосветским антисрпским медијима и на крају крајева, у правосудним институцијама Босне и Херцеговине. Антисрпски белосветски лобисти и моћници су прво ухапсили право и правду, а онда наставили са хапшењима само Срба.

Истина о страдању сарајевских Срба руши мит о Сарајеву као „мученичком“ граду. Зашто не питају Мирка Пејановића шта он зна о злочинима над Србима, каже Славко Јовичић

Башћаршија

Ово је за наш лист изјавио посланик у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић Славуј, додајући да због тога сваког страдалог Србина у Сарајеву данас „покушавају да обуку у униформу бошњачке Армије БиХ".

Према његовим ријечима јасно је да истина о страдању Срба у Сарајеву не одговара бошњачким представницима власти и тамошњим интелектуалним круговима, јер се њоме ратно Сарајево удаљава од препариране слике која је годинама сервирана јавности, према којој су страдали једино Бошњаци.

- Због тога је из Сарајева покренута општа халабука којом се настоје оспорити непобитне чињеннце да су хиљаде сарајевских Срба били жртве планираних и организованих злочина - казао је Славко Јовичић.

Он је за драстично умањивање српских жртава у Сарајеву оптужио ранијег предсједника федералне Комисије за тражење несталих, а данас члана колегија директора Института за нестале особе БиХ Амора Машовића и његове најближе сараднике. Они, тврди Јовичић, желе да се „истина о страдању сарајевских Срба поново стави под тепих и прекрије заборавом; да се претвори у причу коју ће јавности представљати само једна, бошњачка страна".

Амор Машовић

 - Али, не могу се читаве људске судбине сакрити под тепих, не може се страдање хиљада људи, стотина цијелих породица гурнути у заборав - упозорава Јовичић.
Према његовом мишљењу, Амор Машовић и његови сарадници умјесто што покушавају да прикрију злочине почињене над Србима, требало би да помогну да се истина утврди и објелодани.

- Ако имају часне намјере, не видим зашто би им сметао наш покушај да документујемо и расвијетлимо злочине који су почињени над Србима - вели Славко Јовичић. Он сматра да сви они који негирају или умањују страдање Срба требало би да питају ратног члана Предсједништва БиХ Мирка Пејановића о његовим сазнањима.

  Мирко Пејановић

- Пејановић је јавно саопштавао како лично зна да је у Сарајеву убијено преко три хиљаде Срба, па оправдано постављамо питање да ли ће бошњачки политички кругови и њега уврстити међу фалсификаторе - каже Јовичић.

 - Он, као бивши логораш из злогласног логора смрти „Силос“, тврди да су сарајевски логораши свједоци да су у том граду постојала 124 логора у које су затварани, мучени и ликвидирани Срби.
- Због тога не можемо да прогутамо причу о вишенационалном граду у којем су сви његови становници имали једнака права. Сарајево је за Србе био град пакла и казамата - нагласио је Славко Јовичић.

 Његов став је да се о ратним страдањима не смије говорити са политичким емоцијама и циљевима. Мора се утврдити истина, а она је основни предуслов да једни другима пруже руку и да отпочне процес међунационалног повјерења. До искреног  помирења међу народима тешко да ће икада и доћи, јер помирење је индивидуални чин сваког појединца, а не колективитета, нити  неког националног корпуса. Јер, помирење засновано на заблуди, свјесно изграђеној кривој слици о ратним збивањима једноставно није могуће.

 Што се тиче података о страдању свих народа у претходном грађанско рату у БИХ, које је у јавност изнио Мирсад Токача, Јовичић каже да то нису тачне цифре.

- Знам поуздано да ниједна владина, нити невладина организација из Републике Српске никада није остварила никакву сарадњу са Институтом који води Мирсад Токача, па се поставља оправдано питање на основу чега је Токача дошао до података о страдању Срба у претходном рату -  закључио је Славко Јовичић.

Драган Викић, командант муслиманске и хрватске Специјалне ратне и после ратне полиције

 СТРИЈЕЉАЊЕ

- Сарајевски Срби су доживјели стравичну голготу у неколико првих ратних мјесеци и све се то дешавало пред очима Амора Машовића. Зато би он, за почетак, могао да открије барем истину о судбини осам припадника тада регуларне Југословенске народне армије, које су специјалци Драгана Викића i Кемала Адемовића стријељали у центру Сарајева, стотињак метара од зграде Предсједништва БиХ, пред стотинама очевидаца - каже Славко Јовичић.

Многи се питају зашто сам забранио коментаре на блогу? Невероватно је колико сам био толерантан и колико сам трпео разне увреде изречене против српског народа, против Републике Српске, па наравно и увреде и понижења усмерена на моје име, а онда редом на адресе свих функционера из реда српског народа и наравно против, неспорно најутицајнијег политичког лидера у БиХ Милорада Додика.... 

Морам да изразим жаљење што сам био принуђен да повучем такав потез, по најпре због оних врло коректних коментатора који су посећивали овај блог...Исто тако, морам да изразим велико задовољство огромним бројем посетилаца овог блога. У разлоге нећу да улазим, јер ми нису ни познати...

Али, морам такође да кажем - било је много више оних који су били врло некоректни, оних који су својим речником мржње настојали да презентирају само своју истину...

Зато сам одлучио да се не расправљам са неразумним и нерационалним људима...и да пошаљем универзалну поруку:

" НИКАД СЕ НЕ РАСПРАВЉАЈТЕ СА
БУДАЛАМА!

 БУДАЛЕ ЋЕ ПРВО ДА ВАС СПУСТЕ
НА ЊИХОВ НИВО, А ОНДА ЋЕ СВЕ УЧИНИТИ
ДА ВАС ДОБИЈУ НА ВЛАСТИТО ИСКУСТВО"!

Није ми намера да било кога вређам и сви они који би се, евентуално, препознали у овој синтагми - немају разлога да мене оптужују!  Ја несносим никакву одговорност...

Славко Јовичић:

 БХРТ медијско недоношче које живи на туђи рачу

Autor: С. Шекара

 ПAЛЕ - Посланик СНСД-а Славко Јовичић на данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ позваће на одговорност министра саобраћаја и комуникација у Савјету министара БиХ Божу Љубића и тражити објашњење из којих средстава и по чијем налогу је одобрено 1,7 милиона марака за плаћање сателитског програма БХРТ-а у прошлој години.

Јовичић је за наш лист изјавио да ставке за те намјене у буџету уопште није било и да ту обавезу није било могуће платити из прикупљеног новца од дозвола за фреквенције свих електронских емитера у БиХ.

Регулаторна агенција за комуникације БиХ, додаје он,  тај новац прикупља од свих, па и приватних кућа, попут НТВ Хајат и БН телевизије, које из властитих прихода плаћају емитовање програма путем сателита.

- Ово је само дио цјелокупне лакрдије зване БХРТ, и тек један од показатеља да је ријеч о медијском недоношчету навиклом да живи на туђи рачун. И посљедњи ревизорски извјештај о раду Јавног РТВ сервиса, који исказује 25 милиона марака тешке пословне губитке, у потпуности се уклапа у ову констатацију, иако је тешко разумјети да такав резултат биљежи субјекат у који се слива готово половина новца убрана по основу плаћања РТВ таксе у цијелој БиХ - рекао је Јовичић.

Он је додао да овакви показатељи јасно указују да се ранији менаџмент ове куће "није понашао менаџерски и домаћински, већ да ју је, разним криминалним радњама и погрешним потезима, довео у потпуни колапс".

- Многи су се чудили и негодовали што сам на неколико сједница Парламента тражио да БХРТ иде у стечај. Остајем при истом ставу и на јасном становишту, који дијеле и остали српски посланици,  да нећемо дозволити да претплатници из Републике Српске санирају огромна дуговања Јавног сервиса  - поручује Јовичић.

Славко Јовичић истиче да не жели да се мијеша у програмску и уређивачку концепцију БХРТ-а, али и да, као изабрани представник српског народа у Парламентарној скупштини БиХ, неће ни да прећути чињеницу "да је концепција комплетног информативно-политичког програма овог медија апсолутно антисрпска".

- Ово мишљење махом заступају и посланици хрватског народа, који су, чак, незадовољнији од нас Срба - каже Јовичић.

Посланик СНСД-а напомиње да законом основана Корпорација сва три јавна емитера у БиХ не може да заживи "због јавашлука у Федерацији БиХ", чији парламент још није изабрао Надзорни одбор Федералне телевизије, која, опет, кубури са неразјашњеним пословним и комерцијалним односима са БХРТ, иако су смјештени у истој згради".

- То је и разлог због којег ћемо предложити доношење новог закона о Јавном РТВ сервису БиХ, те тражити да се све финансијске обавезе БХРТ-а и ФТВ-а доведу на нулу, али без учешћа РС у санацији енормних дуговања - закључио је Славко Јовичић.

Наметнути пројекат није оправдао очекивања

Славко Јовичић подсјећа да је Јавни РТВ сервис БиХ још један од наметнутих пројеката међународне заједнице, који није оправдао очекивања, нити уложена средства.

- Вјерујем да је међународна заједница тада имала најбоље намјере, али је очигледно да није схватила да три конститутивна народа у БиХ нису ријешила своја национална питања, што је био и основни предуслов за нормално функционисање БиХ као државе, па тако и јавног сервиса - каже Јовичић.

Подвала у изјашњавању Бошњака

Говорећи о националној структури запослених у БХРТ-у, Славко Јовичић наводи да је заступљеност Бошњака више него доминантна.

- Од 137 запосленог техничког особља, само један радник је Србин. Посебна подвала је у податку да се 11 одсто запослених Бошњака изјашњава да су Босанци, што их, ваљда, сврстава у ред осталих - истиче Јовичић. 

Да ли је одржива дејтонска БиХ?

Ових мјесеци и дана, сигурно су најактуелније теме:

– „да ли је одржива дејтонска БиХ“ и уставне промјене у БиХ.

Говорити и писати о овако комплексним темама није могуће без неопходног разјашњења многобројних спорних детаља из наше даљне, а поготово из ближе прошлости.

Дакле, мора се говорити о свим догађајима који су претходили трагичном сукобу у региону, јединој квалификацији карактера рата, који је дефинисан и у Дејтонском споразуму, те ратном и поратном турболентном времену у БиХ. Управо, све те неразјашњене ствари су огромно, а нагласио бих, и непремостиво оптерећење за будућност свих народа у БиХ.

Зато пледирам да се у Босни и Херцеговини морају отворити сва, па и она најболнија питања, без обзира на све евентуалне посљедице. Јер, без тога ниједан конститутивни народ, а самим тим ни БиХ, не могу имати будућност, нити могу у перспективи градити било какав заједнички живот на овим просторима.

 Овако постављена тема је, могло би се рећи, тако конципирана да се сагледају сви аспекти функционисања дејтонске Босне и Херцеговине.

Наиме, свима је јасно да су у предратној Босни и Херцеговини преовладавала два непомирљива става и концепта и да се радило о дијаметрално супротним националним циљевима. По сваку цијену, тада Муслимани, данас Бошњаци и Хрвати из БиХ, настојали су Босну и Херцеговину издвојити из уставно-правног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије. И нажалост, у томе су и успјели, мада се радило о противуставном насиљу, односно сецесионистичком и сепаратистичком пројекту, зацртаном у идеолошким премисама Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића.

 Истовремено, Срби су се оправдано залагали да Босна и Херцеговина, или барем српски народ из БиХ остане у заједничкој држави, тадашњој Југославији.

Данас, више него икада раније опет се поставља оно судбоносно питање – како помирити ове супротности. Одговор је - скоро никако. Јер, на оваквим питањима реално гледајући и није могуће постићи компромис прихватљив за све народе. Зато Босна и Херцеговина може опстати само на дејтонским принципима. Понављам, све друго води у авантуру са несагледивим посљедицама.

 У последње вријеме настављају се страховити притисци и то је видљиво. У таласима се појачавају удари на Републику Српску. Од Срба се тражи потпуна кооперативност и углавном извршавање онога што се ултимативно нуди, по систему: „узми или остави“, без могућности за било какав маневар. Је ли то, онда, демократија. Наравно да није. Након оваквих јасних позиција није ли то опет покушај доминације најбројнијег бошњачког народа, потпомогнутог хрватским и такође, незаобилазним неким представницима међународних лобистичких и антисрпских група, удружења, фондација итд.

То је напросто слика садашње позиције Срба у Босни и Херцеговини, који су безброј пута до сада рекли да за себе траже – онолико права и власти колико имају и друга два конститутивна народа. И ништа више, али ни мање од тога.

 Опречне су и потпуно супростављене истине које више од скоро двије деценије у јавност пласирају разно-разни политичари, квази интелектуалци, научници, политички и војни аналитичари, многобројни мешетари, и то онако и оним редом како то коме одговара. Многи, „знањем" тако "потковани“ не могу да „побјегну“ од националне искључивости, већ са огромне временске и просторне дистанце тумаче нама - преживјелим жртвама најокрутнијег злостављања – шта нам се то догодило и како нам је било и нажалост, предвиђају како ће нам бити у будућности.

Стално потезање и актуелизовање питања да је Република Српска реметилачки фактор и препрека свакојаког напретка свих народа у БиХ – није ништа друго већ чиста спекулација која српски народ па и све грађане у Републици Српској држи у перманентном страху и грозничавом ишчекивању – шта ће бити сутра. Подгријавање такве атмосфере и непрекидно затезање већ пренапрегнутих националних «струна» не доприноси толеранцији и разумијевању међу народима у Босни и Херцеговини.

 Бјелосвјетски логистичари и лобисти који се залажу за стварање унитарне Босне и Херцеговине напросто се утркују у промовисању само своје истине попут тзв. Међународне кризне групе, разних «бораца за људска права» у лику „Хјуман рајтс воча“, Сорошеве фондације, те друштва за угрожене народе, формалних и неформалних  иних домаћих и још више међународних група исл.

Шта се уствари крије иза настојања тзв. интелектуалних форума који долазе из Сарајева и који се залажу за промјену Устава БиХ. Могу ли се са још увијек претешким бременом никад разјашњене трагичне прошлости кроз коју су прошли сви народи у БиХ наметати само једном народу потпуно неприхватљива рјешења за будућност БиХ.

Након свега што нам се догодило, а и сад се догађа, поставља се кључно питање – како је онда могуће градити БиХ и може ли она уопште и функционисати без међународног старатељства.

Како је и да ли је уопште могуће помирити различите националне интересе када је сваком јасно да нема нити једног јединог Бошњака или Хрвата из Федерације БиХ, о повратницима у РС да и не говорим који није за укидање Републике Српске.

На крају, прочиће деценије а најважнија ствар у Босни и Херцеговини неће се сазнати. Она се зове:  и с т и н а.

Истина је основни предуслов свих будућих и срећних и несрећних дана и времене који очекују све народе у Босни и Херцеговини.

 (Dalje)

 (Dalje)

                   PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj

U današnjoj opštoj globalizaciji i u svijetu prepunom kontroverzi, licemjerstva, laži i obmana - pravda i pravo, kao univerzalne kategorije ravnoteže između kršilaca osnovnih ljudskih prava i onih drugih čija su sva prava pogažena - gube potpuni smisao opšteprihvaćenih normi i kakvog-takvog pravnog balansa između zločinaca i zlostavljanih i ugnjetavanih ljudskih bića.

Takođe, i istina je postala opšta fikcija, mada bi istina trebalo da bude osnovni preduslov za sve drugo... treće... Mada je istina jedna i nedjeljiva i niko na istinu nema ekskluzivno pravo, eto, bošnjačka politička, intelektualna i medijska elita potpuno je neopravdano prigrabila sebi pravo da samo oni budu tumači te istine.

Najnoviji podaci ili informacije koje se ovih dana pojavljuju u medijima, istina još stidljivo, da u nekim zajedničkim institucijama BiH rade lica bošnjačke nacionalnosti za koja, izvan svake razumne sumnje, postoje neoborivi dokazi da su počinili stravične zločine nad srpskim narodom - nije ništa novo, niti senzacionalno.

Za sva lica za  koja postoje osnovane indicije da su kao pripadnici tzv. Armije RBiH počinili nebrojene zločine nad srpskim narodom i koje srpska strana optužuje -  jeste samo paradigma o strateškom interesu Bošnjaka i njihovoj percepciji da se ovdje radi o ataku na  njihove "dobre momke"?! 

Godinama se zalažem da se potpuno razjasni ratna prošlost i da utvrdimo ko je kome - ono najlošije i šta uradio u prethodnom građanskom ratu. Svjestan sam da je to Sizifov posao, ali vodeći se ljudskim vrijednostima nemam namjeru da odustanem od permanentne borbe za istinu, ponajviše zbog moralne obaveze koju sam sam sebi nametnuo i čiste savjesti prema nevinim Srbima koji su na najsvirepije načine likvidirani od strane najokorjelijih zločinaca iz reda bošnjačkog, pa i hrvatskog naroda.

Počinioci ratnih zločina nad srpskim narodom ne rade samo u policijskim strukturama BiH, mada su bezbijednosne institucije indikativan primjer za njihovo uhljebljenje. Stanje ništa nije bolje ni u još nekim zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine. Njihovi pipci dosežu i do diplomatije i inih takozvanih humanitarnih nevladinih organizacija.

Ne želim da se miješam u nadležnost pravosudnih institucija BiH, niti da prejudiciram naredne poteze, u prvom redu Tužilaštva BiH, ali želim da po ne znam koji put ponovim - u BiH se četiri godine rata nije vodila ljubav, niti obnavljalo "bratstvo i jedinstvo"!? Ovdje su se međusobno ubijali narodi. Svako protiv svakoga je ratovao i bezbroj je raznih kombinacija o međusobnim sukobima između Bošnjaka, Hrvata i Srba.

Tako su muslimani, danas Bošnjaci, ratovali protiv Srba i Hrvata. Ratovali su (Alijini) muslimani čak i protiv muslimana (Abdićevaca).

Udruženi, svezanih zastava, dakle zajedno muslimani i Hrvati  ratovali su protiv Srba.

Hrvati su ratovali protiv Srba i muslimana.

Srbi su uvek  bili sami i ratovali su protiv muslimana i Hrvata. 

Strani okoreli kriminalci i teroristi iz islamskog svijeta (mudžahedini), ratovali su protiv Srba.

Regularna vojska Republike Hrvatske je ratovala protiv Srba.

Bivša regularna i jedino legalna JNA je pomagala Srbima.

Neke medjunarodne snage su pomagale muslimanima i Hrvatima. 

Svako protiv svakoga je ratovao!

Jednom davno, nobelovac Ivo Andrić lijepo napisa: "Pametni šute, fukara i lopovi se bogate, a samo još budale govore i za nešto se bore!" Eto, dobrovoljno pristajem da budem u ovoj trećoj grupi?!

Naravno da mi na um ne pada da pokušavam da ispravim krivu Drinu, ali ću uvijek kao i svi normalni ljudi ponavljati da je Drina kriva! A, to nije ništa drugo već jasna teza da činjenice o kojima govorim - potvrdim i da argumentima dokažem da je istina i pravo Srba, a ne samo Bošnjaka ili raznih drugih lobista iz bjelosvjetskih metropola, koji su svojim lažima potpuno preparirali vrlo blisku nam prošlost.

Cilj je bio sasvim jasan - sve učiniti da se lažima izvrši potpuna satanizacija srpskog naroda, u cjelini. Ali, bez obzira na sve, ne smijemo pasti u apatiju i letargiju koja bi nas uspavala, niti smijemo prihvatiti kolektivnu amneziju, pa da zaboravimo stradanje našeg, srpskog naroda, u našoj prebogatoj istoriji, istina kroz vjekove tragičnoj prošlosti i nesrećnom usudu. Zato, glavu gore, istinu u ruke i pravdu za sve narode!

PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj

Један мој велики пријатељ, који је уједно "љубитељ" бошњачких портала, недавно ми је проследио доле поменути текст, ако се он уопште тако може назвати??? Kaжем проследио, јер ја ни у лудилу не бих никада посетио ниједан бошњачки портал, само да се зна!!!

Текст је скинут са веб-сајта: Сарајево-x. Шта да кажем на невероватне бљувотине, односно на конструкције и лажи болесних умова и на њихове злочиначке коментаре? Ништа, осим што сам се одлучио да их поставим на свој блог. Зашто? Па зато, што мој блог посећује велики број честитих и добронамерних људи, искрен да будем ради се, углавном, о Србима. Откуд знам да се баш ради о Србима? Знам зато, што ми се многи од њих мејловима јављају,  што ми редовно пишу и што од мене траже да наставим са борбом за истину, која је једна и која је недељива! Јер, нико на истину нема ексклузивно право. Е, због њих сам поставио бошњачке коментаре да се добронамерни људи увере у чињницу каквих све има нељуди и чиме се све служе да би исказали огромну мржњу према мени, морам да нагласим - ничим изазвани!

Наравно, мој блог посећује и велики број "знатижељних" Бошњака, у шта сам се могао уверити кад сам био дозволио њихове коментаре. Коментари би се могли и даље писати да ти исти нису превршили сваку меру пристојне комуникације, те сам само због тога одлучио да онемогућим све  наредне коментаре, јер нисам могао дозволити да мој блог буде повод и катализатор међунационалне мржње.

 Дакле, шта речи о (не)људима, који су сакривени иза својих ницкова у стању да лажима и мржњом говоре и пишу најпогрдније и најмонструозније ствари о мени? Наравно ништа! Јер, су аутори злочиначких коментара све сами рекли о себи, а о мени све саме лажи и увреде. На сву срећу овакви аутори ме никада не могу увредити...

Да истакнем - у злогласни концентрациони логор смрти "Силос", муслимански политички и војни врх је са подручја Пазарића и Тарчина ( Сарајевска регија) затворио све мушкарце  (око 600), доби од 14 до 85 година, изузев два три тешка и непокретна инвалида. У конц-логор је било затворено и 11 жена, па чак и једна трудница у шестом месецу трудноће (!?!). Радило се, дакако, о смишљеном муслиманском државном злочину према српским цивилима.

 Процесуирање одговорних и отварање судског предмета за конц-логор "Силос", очекује се најесен ове године и тада ће се на Суду БиХ доказати све страхоте и страдања кроз која је прошао српски народа са тих подручја, а који је без икаквих разлога затворен у поменути конц-логор смрти. Једини разлог је био тај што смо били Срби!!!

Што се мене тиче - ја ни ауторе доле поменутих коментара и памфлета - не мрзим, јер мржња је неизлечива болест. Ја такве (не)људе само жалим. Наравно да ниједна реч у коментарима бошњачких екстремиста и учесника дебате - није тачна и баш због тога такве небулозе није могуће чак ни на овај начин демантовати. Њима не вреди доказивати - ни ко сам, нити какав сам као човек. На крају, Бог ми је сведок за све што јавно говорим и што пишем да је истина, а што то иритира и фрустрира наведену "господу", е, па нисам  ја за то крив!

 
Пошто сам рођен и живео сам у средини где је пре рата,  (не знам тачан проценат, јер се тада нисмо пребројавали по нацији на: Србе, Муслимане, Хрвате и остале), чини ми се, живело је   нешто мање од пет одсто Срба, запамтио сам једну честиту нану муслиманку, која није имала ни дана школе, али је била врло паметна жена. Нажалост, она није више међу живима. Још као дете сам запамтио многе њене изреке. Па, би за многе (не)људе говорила: "Будала, папрати, кривих дрва и камења - никад неће нестати"! Или, "Свакој будали је море до колена"! Али и, "Хајвану је место у штали, а инсану (човеку) у друштву са учевним људима"! Има и ова: "Бог не хаје што цуко лаје"! Неке од ових изрека, а сигурно и тачније речено све - могу се применити на многе коментаторе и учеснике у дебати на доле поменути конгломерат излива мржње и сваког анимозитета према мени.

Знам сигурно, ниједна ме персона (нон грата) од њих уопште и не познаје, нити су икада били негде у мојој близини. Значи да уопште и не знају какав сам ја човек, у ствари! Али, то њима и није циљ. Циљ је јасан и они то отворено и демонстрирају. Сметам им што сам Србин и што не певам по њиховим нотама. ВОЛИМ ШТО МЕ НЕ ВОЛЕ!

Наравно, имали су прилику да ме само слушају и гледају на малим екранима, да читају моје бројне ауторске текстове, колумне...Не постоји ниједна телевизија на свету, која иоле, нешто значи а, да  бар једном код њих нисам био гост у некој од бројних емисија. О медијима у Србији, овде у БиХ, па и у неким у Хрватској, Црној Гори, излишно је и говорити.  Требам ли да сносим личну одговорност због сталног интересовања медија и новинара за моје учешће у бројним емисијама? Наравно да не! Али, ето, и то - вајној и бајној господи смета, а нису се сами запитали: зашто ме сви зову?!  И зато лају и бљују из свих "оружја и оруђа" на моју маленкост, задојени мржњом према свему што носи префикс или атрибут - српски! Са великом индигнацијом одбацујем сваку евентуалну намеру "текстописаца" да ми припишу настојање да било кога увредим од "коментатора". Али, ако се било ко од њих препознао у изрекама нане, е, онда ја апсолутно нисам за то крив!  

*********************************

Напомена: У тексту "ВОЛИМ ШТО МЕ НЕ ВОЛЕ", који се, такође, налази на овом блогу,  објаснио сам и указао  на  само неке чињенице којима се служе србомрсци.

 С обзиром да сам посланик у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, изабран из реда српског народа из Републике Српске, на њихову жалост, ево, поновићу безброј пута дату изјаву.

Мене је на ову функцију изабрао српски народ и ја се поносим тиме.

И шта је овде проблем? Нема га, јер ја не мрзим ниједног човека на овој планети, а камоли да мрзим неки народ. Боже сачувај!

Волим Босну и Херцеговину и сматрам је својом земљом, само ако је у њеном саставу и РЕПУБЛИКА СРПСКА!

Да нагласим,  РЕПУБЛИКА СРПСКА је УСТАВНА  категорија!

Да закључим - ја сам легалиста и моја обавеза је да радим по Уставу ове земље!

Моја је обавеза да поштујем Устав ове земље!

И у Парламенту БиХ, највишем законодавном органу , положио сам заклетву да ћу бранити и штитити Устав ове земље!

Шта је онда проблем? Нема га!

Све српске представнике, па и мене, у заједничким институцијама БиХ плаћа српски народ и Република Српска, јер и Срби издвајају и плаћају порезе и доприносе и пуне буџет БиХ, као што ту обавезу имају  и други порески обвезници у овој земљи! Јасно као дан!

Он је истакао да је дошло крајње вријеме да се прекине својеврсна рашомонијада у вези са радом федералне Комисије за испитивање истине о страдању Срба, Хрвата, Бошњака и осталих у ратном Сарајеву, оцјењујући да се питање утврђивања истине о судбини несталих сарајевских Срба мора вратити у правне оквире.

- Комисија се све ово вријеме бавила сама собом, што је, када је у питању утврђивање истине о страдању Срба у Сарајеву, изњедрило резултат раван нули - оцијенио је Јовичић.

Спровођење обавезујуће и извршне одлуке Уставног суда БиХ је кључ цијеле ове приче, а све друго, по оцјени Јовичића, спада у домен непознавања чињеница и обичне манипулације.

- Зашто ћути Уставни суд БиХ, који је дужан да прати извршење и реализацију одлуке коју је донио у мају 2005. године? Свједоци смо ситуације у којој је опструкција јача од права, злочин јачи од правде, а слике Мушана Топаловића Цаце и данас присутан декор на сарајевским улицама и средство којим се отворено пријети свим Србима који траже истину о судбини својих ближих - закључио је Јовичић.

Он је додао да ће од Канцеларије високог представника тражити да наметне одлуку о формирању посебне комисије за испитивање страдања Срба у Сарајеву, као што је то учињено у случају Сребренице.

Шта ради Тужилаштво БиХ ?

Славко Јовичић најављује да ће јавно поставити и питање шта ради Тужилаштво БиХ, којем је још у априлу претпрошле године поднесена пријава против Aхмета Хаџипашића и Aмора Машовића, због свјесног одбијања да изврше коначну одлуку Уставног суда БиХ.

- Јасно је да су за неизвршавање одлуке највише судске инстанце у БиХ, били одговорни тадашњи федерални премијер Хаџипашић и предсједник тамошње Комисије за тражење несталих Машовић, али је исто тако јасно да Тужилаштво БиХ ни до данас није процесуирало кривце - подвукао је Јовичић.

Срђан Шекара 

СРБИ су СРБИ и не могу бити ништа друго!

Онима који, нажалост, оспоравају српски национални идентитет - морам заиста стално да понављам:

НАЦИОНАЛНОСТ:  

СРБИ су ПО НАЦИОНАЛНОСТИ СРБИ И НИШТА ДРУГО!

ВЕРОИСПОВЕСТ:

ОГРОМАН БРОЈ СРБА по вероисповести су ПРАВОСЛАВЦИ!

Мада има и Срба који су по вероисповести, рецимо муслимани. (Један од најпознатијих је био књижевник МЕША СЕЛИМОВИЋ).

РЕЛИГИЈА:

СРБИ ПРАВОСЛАВЦИ су по религији ХРИШЋАНИ!

 ********************************

SRBI SU SRBI I NIŠTA DRUGO!

Onima koji osporavaju srpski identitet - moram zaista da ponovim.

SRBI su PO NACIONALNOSTI SRBI i ništa drugo! 

OGROMAN BROJ SRBA po veroispovesti su PRAVOSLAVCI!

Mada ima SRBA koji su po veroispovesti muslimani (Jedan od poznatijih je bio književnik Meša Selimović).

SRBI PRAVOSLAVCI su po RELIGIJI HRIŠĆANI 

SRBI imaju mnoga državljanstva. Oni u Sbiji, te države. Srbi u BiH imaju državljanstvo BiH, mada će ogroman broj Srba iz BiH uzeti dvojno državljanstvo svoje matice - SRBIJE. Na to imamo pravo po ratifikovanom i bilateralnom  sporazumu izmedju Republike Srbije i Bosne i Hercegovine.

Kolumna objavljena u dnevnim novinama "Fokus"

PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

      U sveopštem haosu i beznađu u kojem se nalazi cijela BiH, dodatnu nesreću za sve narode prizivaju, ovdje i sad, povampirene aveti prošlosti, koje nesmanjenim tempom rade na stvaranju nove tzv. bosanske nacije (sic!)?! Prema tom suludom projektu, najblaže rečeno, Srbi bi trebalo da se "bosaniziraju".

Ali, sam termin bosanski ili Bosanac, posmatrano u kontekstu nacionalnog određenja, ima mnogo drugačije i važnije značenje. Dugoročno gledano, nije li termin bosanski samo embrion i idu li bošnjačke intencije u pravcu stvaranja nove, hibridne i nepostojeće bosanske nacije.

Međutim, to je već viđeno, i to krajem devetnaestog, odnosno početkom dvadesetog vijeka, kada je u tadašnjoj Bosni i Hercegovini, koja je bila pod Austrougarskom okupacijom, Benjamin Kalaj imao isti cilj: stvoriti jedinstvenu bosansku naciju. Iako okupirani, Srbi iz Bosne i Hercegovine su i tada znali da se odbrane od te pošasti i sačuvaju svoj nacionalni identitet i osobenosti, pa će na osnovu tog istorijskog iskustva znati to isto učiniti i u ovom, turbulentnom političkom vremenu.

U takvom ambijentu, postala je ustaljena praksa da se u bošnjačkim sredstvima informisanja, i u svim drugim prilikama, Srbi nazivaju bosanski Srbi. Nažalost, i neki mediji u Republici Srpskoj su prihvatili termin bosanski i vežu ga za srpsku i hrvatsku naciju, čime on sve više, neopravdano i kod nas stiče pravo građanstva.

Možda to i ne bi bilo toliko važno da se iza fraze bosanski Srbi ne krije nešto sasvim drugo. U dogledno vrijeme atribut bosanski bi vjerovatno ostao sam, a ono Srbi bi se utopilo u Bosanci, što je i osnovni cilj zagovarača stvaranja jedinstvene bosanske nacije, a preko tog termina i stvaranje građanske države BiH?!

Ali, s obzirom da ne postoje tzv. američki Srbi, francuski Srbi, iranski Srbi itd., isto tako: ne mogu se po bilo čijim željama vještački stvarati ni bosanski Srbi. Tačno je samo da postoje Srbi koji su rođeni i koji žive u Americi, odnosno Srbi koji su porijeklom iz Amerike, zatim Srbi koji su rođeni i koji žive u Francuskoj ...itd.

Analogno tome, identična varijanta važi i za BiH: radi se, u istinu, o autohtonim Srbima koji su rođeni i koji žive u Bosni i Hercegovini i, s druge strane, Srbima koji su porijeklom iz Bosne i Hercegovine i koji danas žive širom svijeta.

Takođe, termin bosanski nije moguće vezati za naciju, jer šta je onda s hercegovačkim Srbima: pod uslovom da tvorci bosanske nacije nisu predvidjeli odvajanje Hercegovine od Bosne? U krajnjoj liniji, atribut bosanski ima samo određeno teritorijalno značenje, kao uostalom: semberski, krajiški itd.

To što se kategorički suprotstavljaju utapanju u bosanske Srbe, istovremeno ne znači da se Srbi, samim time, odriču i Bosne i Hercegovine. Ali, nema te cijene po kojoj bi mogli prihvatiti da i ono bosanski obavezno ide uz Srbi, jer jednostavno rečeno: Srbi su Srbi i nikako ne mogu biti ni oni ali ni ovi, pa na kraju krajeva, ni bosanski.

Срби по религијској припадности су православни (ортодоксни) хришћани. Живе на овим просторима већ вијековима. Још у 15. вијеку су представљали већинску популацију на подручју бивше Босне и Херцеговине и такво стање се одржавало све до почетка седамдесетих година прошлог вијека. 

Средњовјековна босанска држава била је предвођена српском династијом која је била у сродству са династијом Немањића у тадашњој Србији.
Историјска промјена се десила кад су Турци османлије извршили инвазију Балканског полуострва у 14. и 15. вијеку. Значајан дио популације у тадашњој Босни, већином Срби, а мањим дијелом и Хрвати, прихватили су ислам, религију турских освајача, након пада Босне 1463. године. Разлоге за ово треба тражити у чињеници да су једино на тај начин могли да избјегну прогоне од стране Турака, велике намете и порезе, и уопште несношљиве услове за живот које су турски освајачи наметали покореним народима.

Након Аустро-угарске окупације Босне и Херцеговине 1875. године и њене анексије 1908. почео је на овим просторима да јача утицај западних цивилизацијских токова. Негдје у то вријеме поциње да јача српска национална свијест и идеја о уједињењу срспког народа у Босни са матицом Србијом.

 

У Сарајеву је 28. јуна 1914. године, на Видовдан, група локалних српских патриота извела је атентат на аустријског престолонасљедника Франца Фердинанда. Био је то чин који је представљао повод за избијање 1 свјетског рата.

Током Другог свјетског рата српски живаљ на овим просторима претрпио је до тада невиђен геноцид и разарање свега што је стварано посљедњих деценија. Према историјским подацима, у току тог рата погинуло је или је погубљено близу 2 милиона Срба, од чега је само у злогласном усташком логору Јасеновац звјерски побијено више од 550 хиљада Срба, недужних људи, махом жена и дјеце.

 

Посљератна Југославија, као ни прошла, није успјела да ријеши националну нетрпељивост и медјусобно непријатељство народа који су у њој живјели. Комунисти су просперитет на овим подручјима успијевали да одрже захваљујући задуживањима и кредитима по свијету, док су политичку стабилност, укључујући и међунационалне односе, одржавали једноставном методом политичке пресије. У току тог периода слабљење срспког националног бића било је веома изражено, чак можда и више него у претходним режимима.

Распад бивше Југославије почео је у новембру 1990. године, када су одржани први вишестраначки избори. Поред Владе и Парламента успостављено је и седмочлано Предсједништво. Тадашњи члан тог Предсједниства Алија Изетбеговић био је члан "Младих муслимана", милитантне муслиманске организације у току 2 свјетског рата, и аутор "Исламске декларације", фундаменталистички настројене књиге која је пропагирала да мирна коегзистенција измедју ислама и других вјероисповијести није могућа. Ово за Србе није била ситуација која обећава, али је нада постојала све док је постојала Југославија.

Не задуго, у јуну 1991. Словенија и Хрватска прогласиле су независност, изазивајући тако сецесију Југославије, а облаци рата су се неизбјежно почели надвијати над Босном и Херцеговином. Муслиманска странка СДА се већ почела припремати за конфликт, стварајући паравојне формације, прво "Патриотску лигу", а убрзо и војну формацију "Зелене беретке", као и сличне друге оружане организације.

Република Српска је званично проглашена 9. јануара 1992. године, када су српски посланици из тадашњег босанскохерцеговачког Парламента ударили темеље Републици Српској. Ово је био једини начин да се српски народ спаси од још једног надолазећег зла.

 

Од априла 1992. до новембра 1995. године земља је била у класичном грађанском рату, вођеном између етничких групација. Као и сваки други грађански рат, и овај је имао међународну позадину. Срби су били охрабрени од стране Србије и Црне Горе, Хрвати од стране Хрватске, а муслимани од Америке, Њемачке, Аустрије и цијелог исламског свијета. Мит о српској агресији био је створен само зато да би се заташкала права позадина ових сукоба, која је у ствари лежала у остваривању тежње прављења новог свјетског поретка и успостављању интереса великих сила на овим просторима.

 

Након многобројних покушаја успостављања мира и мировних споразума нуђених од стране међународне заједнице (Венс-Овенов план, Овен-Столтенбергов план, План Контакт групе, међународне конференције ...), коначно је 21. новембра 1995. године у Дејтону (Охајо) склопљен мировни споразум о прекиду непријатељстава, који је озваничен 14. децембра исте године у Паризу. У основи Дејтонског споразума је нова мапа Босне и Херцеговине, гдје је успостављена ентитетска подјела на Републику Српску и Федерацију БиХ. Према овом споразуму, Републици Српској је припало 49% укупне територије Босне и Херцеговине. Дакле, Босна и Херцеговина се састоји из два ентитета - Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине!