 |
 |
|
| ||||||
| ||||||||
Svakim danom umjesto da se politička situacija u BiH relaksira i
smiruje, ona se, zahvaljujući neodgovornim političarima iz reda
bošnjačkog naroda, samo usložnjava i, rekao bih, komplikuje te dovodi
do usijanja i tektonskih poremećaja međunacionalnih odnosa u BiH.Politički establišment lociran u Sarajevu čini sve da se ionako komplikovana situacija u FBiH prebaci na teren RS i da se za sve nedaće u BiH, sasvim neopravdano i tendenciozno, optuži Srpska i proglasi kao remetilački faktor unutrašnje (de)stabilizacije prilika u BiH.
Iako su i Srbi jedan od tri konstitutivna naroda i u Federaciji, kao i u cijeloj BiH - njih tamo niko ništa i ne pita, a i kako bi kad je FBiH skoro potpuno etnički očišćena od srpskog naroda. Ta matrica traje već trinaest godina.
Dakle, sa njom se krenulo odmah poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma i nastavila se vrtiti i realizovati u sarajevskoj kuhinji. Zabrinjavajuće je što se takvoj politici diskriminacije prema i ono još malo preostalih Srba u FBiH, nažalost, ne nazire kraj.
Na svaki dozvoljen i još više na nedozvoljen i protivustavan način, skoro pa traumatično političko i ekonomsko stanje u FBiH želi se fakturisati RS, što je samo još dodatni vid pritiska na srpski narod i na rukovodstvo RS.
Možda bi se ova situacija mogla i razumjeti kada bi se vezala samo za predstojeće lokalne izbore i nastojanje bošnjačkih političara da se za takvu politiku pridobiju birače! Ali nije tako. Intencije svih bošnjačkih političara, pa usuđujem se reči i svakog Bošnjaka, idu u smjeru osporavanja postojanja Republike Srpske i nama je jasno da takva nastojanja nikad neće ni prestati...
Ali, nije protivzakonito, niti protivustavno sanjati i živjeti u virtuelnom i imaginarnom svijetu iluzija. Na to svaki pojedinac ima pravo, ali te iluzije se prenose i na kolektivitet. Neostvarene želje Bošnjaka, a one su - ukidanje Republike Srpske, ipak ostaće samo na nivou želja. Jer, stvarnost je sasvim drukčija i dijametralno je suprotna od bošnjačkih ciljeva.
Republika Srpska je ustavna kategorija, što samim tim implicira i njeno međunarodno priznanje kao entiteta u sastavu BiH i tu nema ništa sporno! Ali, bošnjačka udružena politička i intelektualna elita, potpomognuta bošnjačkim nevladinim organizacijama, pa onda i svim udruženjima građana, te naravno i vjerskom islamskom zajednicom koja se u cijelom ovom projektu nikako ne može zaobići, dakle svi oni zajedno - imaju samo jedan cilj - ukinuti Republiku Srpsku i stvoriti unitarnu BiH.
Koriste se sva sredstva da se ukinu ustavne nadležnosti RS, da se oslabi ekonomska moć i evidentan napredak Srpske. Jer, svi ekonomski parametri i pokazatelji pokazuju da je RS bolji dio BiH. I umjesto da se FBiH takmiči u svom razvoju sa RS - ne, političari iz Federacije i naravno sa nivoa BiH iz reda bošnjačkog naroda čine sve da umanje značaj napretka Republike Srpske. Čak se prijeti i ratom ako se ne ostvari bošnjački san, a on je nestanak Republike Srpske.
I da je ovo normalna i demokratska država, svi takvi koji raznim protivustavnim aktivnostima ruše i BiH, odgovarali bi za najteža krivična djela, djela udruživanja radi rušenja ustavnog poretka ove zemlje
Naša poruka iz Republike Srpske jasna je i na fonu je očuvanja Ustava BiH, i mi ništa drugo ne tražimo, niti imamo neke druge aspiracije. Takođe, moramo dobronamjerno upozoriti Sarajevo da prestane s uvredama i optuživanjem srpskog naroda za sve i svašta.
Koliki god budu i naredni pritisci i ataci na Republiku Srpsku, a sigurno je da će biti još intenzivniji, još jači, još žešći i još odlučniji - Republika Srpska će, i pored svega, opstati i ostati!
Napomena: Ovaj tekst će sutra biti objavljen u dnevnim novinama - Fokus kao moja kolumna. Tekst sam već prije dva dana objavio na svom blogu i on je mnogo opširniji i sveobuhvatniji i pod drugim naslovom. Ali, zbog standarda i prostora u novinama i u novinarstvu, tekst je mnogo kraći, ali nije izgubio na suštini, niti onoj mojoj glavnoj ideji, koju sam imao kad sam ga pisao
Uprkos činjenici da je Miroslav Lajčak, aktuelni visoki predstavnik u BiH, osoba koja najbolje poznaje prilike u zemlji, u nagomilanoj birokratskoj strukturi OHR-a još uvijek je dominatan bošnjački lobi, rekao je za "Fokus" Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a u parlamentu BiH.
- Otuda dolaze zbunjujuće poruke koje ponekad izgledaju radikalne i ishitrene. Lajčak jednostavno nije uspio raščistititi sa strukturama u OHR-u koje su se u tu instituciju smještale od vladavine Volfganga Petriča do autokratije Pedi Ešdauna. Lajčak je kao političku platformu izabrao varijantu razgovora sa građanima BiH, što podrazumijeva i traženje kompromisa. Ta varijanta ne odgovara lobistima unutar OHR-a, koji su zagovornici radikalizma - naveo je Jovičić.
On je istakao činjenicu da uprkos postojanju bošnjačkog lobija u OHR-u njihov uticaj je trenutno znatno manji nego ranije.
Milorad Dodik, predsjednik Vlade RS, upozorio je da u OHR-u odranije rade Bošnjaci koji kreiraju politiku međunarodne zajednice i naglasio da zbog toga ne prihvata OHR, ali da respektuje Lajčaka kao visokog predstavnika u BiH.
- U Odjeljenju za strategiju i planiranje OHR-a, rade ukupno tri čovjeka od kojih su dvojica Bošnjaci i jedan stranac, a preporuke ovog odjeljenja predstavljaju produženu ruku bošnjačke politike i okosnicu djelovanje OHR-a, upozorio je izvor "Fokusa" blizak međunarodnoj zajednici.
On je naglasio da je situacija s nacionalnim balansom zaposlenih u ovoj instituciji slična i u ostalih šest odjela Kancelarije međunarodne zajednice gdje su na ključnim pozicijama zaposleni Bošnjaci s mjestom prebivališta u Sarajevu.
Izdvojio je primjer Envera Ferhatovića, koji je jedan od trojice zaposlenika u Odjeljenju za strategiju i planiranje OHR-a, koji pored hrvatskog ima državljanstvo Republike Njemačke, a drugi zaposlenik jeste Irham Čečo, takođe Bošnjak.
- Gotovo na svim pozicijama u OHR-u u kojima se kroje planovi koji se upućuju na aminovanje visokom predstavniku u BiH, jesu Bošnjaci. Hrvata i Srba uopšte nema i česte su situacije da političke stranke diktiraju šta će se naći na stolu prvog čovjeka OHR-a - navodi naš izvor.
- Irham Čečo, visoki zvaničnik OHR-a u Odjeljenju za strategiju i planiranje i političkom odjeljenju, u kojima se kuju planovi od krucijalne važnosti za BiH radi po direktivama političkih partija sa sjedištem u FBiH - rekli su za "Fokus" studenti koji su sa Čečom prije nekoliko godina učestvovali na međunarodnoj razmjeni studenata u SAD.
Studenti upozoravaju da je Čečo u vrijeme studiranja potpuno narušio odnose između studenata iz RS i FBiH poslavši elektronsku peticiju za ukidanje RS, a nisu bile rijetke ni uvrede na nacionalnoj osnovi koje su na privatnu poštu stizale od ovog visokog funkcionera OHR-a.
U prilog ovim navodima studenti su "Fokusu" dostavili mejl koji je Čečo u vrijeme studiranja u SAD proslijedio ostalim studentima, a u kojem je pozivao na radikalne akcije, sa ciljem ukidanje Republike Srpske.
- Ne znam ni šta ste, ni šta mislite o dijasporskim fantazijama. Trebalo bi da se postidiš tog usranog naroda koji se jedno jutro probudio na lijevu nogu pa odlučio klati, i te lažne Srbije, pod pravom kokardom. Ono što ste iskrojili na mapi trajaće taman toliko koliko taj nož i top. Ne više. Republika šumska. Ohani majmune i promijeni gume na traktoru - pisao je Čečo u mejlu obraćajući se jednom od studenata iz RS, a radi se o diplomati koji uživa značajan autoritet u Kancelariji međunarodne zajednice u BiH.
Sastav OHR-a
U Kancelariji OHR-a rade diplomate koje šalju vlade zemalja članica PIC-a, međunarodni eksperti koje OHR direktno angažuje, i domaće osoblje iz Bosne i Hercegovine. Od jula 2008. godine, u OHR-u rade 34 strana državljanina, deset diplomata koje su postavile vlade njihovih zemalja, 23 osobe koje su direktno angažovane i 189 članova domaćeg osoblja.
Sredstva za finansiranje OHR-a dodjeljuje Savjet za implementaciju mira. Budžet OHR-a za 2008/2009. godinu iznosi 11,3 miliona evra od čega EU obezbjeđuje 53 odsto, SAD 22 odsto, Japan 10 odsto, Rusija 4 odsto, Kanada 3,03 odsto, OIC 2,5 odsto i ostali 5,47odsto.
PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ
______________________________________________________________________________
Svakim danom, umjesto da se politička situacija u BiH relaksira i smiruje, ona se, zahvaljujući neodgovornim političarima iz reda bošnjačkog naroda samo usložnjava i, rekao bih, komplikuje i dovodi do usijanja i tektonskih poremećaja medjunacionalnih odnosa u BiH. Politički establišment lociran u Sarajevu čini sve da se ionako komplikovana situacija u Federaciji BiH prebaci na teren Republike Srpske i da se za sve nedaće u BiH, sasvim neopravdano i tendenciozno optuži Republika Srpska i proglasi kao remetilački faktor unutrašnje (de)stabilizacije prilika u BiH.
Iako su i Srbi jedan od tri konstitutivna naroda i u Federaciji, kao i u cijeloj BiH – njih tamo niko ništa i ne pita, a i kako bi, kad je Federacija BiH skoro potpuno etnički očišćena od srpskog naroda.
Ta matrica traje već trinaest godina. Dakle, sa njom se krenulo odmah poslije potpisivanja Dejtonskog sporazuma i nastavila se vrtiti i realizovati u sarajevskoj kuhinji. Zabrinjavajuće je što se takvoj politici diskriminacije prema i ono još malo preostalih Srba u Federaciji BiH, nažalost, ne nazire kraj.
Na svaki dozvoljen i još više na nedozvoljen i protivustavan način skoro, pa traumatično političko i ekonomsko stanje u Federaciji BiH, želi se fakturisati Republici Srpskoj, što je samo još dodatni vid pritiska na srpski narod i na rukovodstvo Republike Srpske.
Možda bi se ova situacija mogla i razumjeti kada bi se vezala samo za predstojeće lokalne izbore i nastojanje bošnjačkih političara da se za takvu politiku pridobiju birači?! Ali nije tako. Intencije svih bošnjačkih političara, pa usudjujem se reči i svakog Bošnjaka, idu u pravcu osporavanja postojanja Republike Srpske i nama je jasno da takva nastojanja nikad neće ni prestati...
No, nije protivzakonito, niti protivustavno sanjati i živjeti u virtuelnom i imaginarnom svijetu iluzija. Na to svaki pojedinac ima pravo, ali te iluzije se prenose i na kolektivitet. Neostvarene želje Bošnjaka, a one su – ukidanje Republike Srpske, ipak ostaće samo na nivou želja. Jer, stvarnost je sasvim drukčija i dijametralno je suprotna od bošnjačkih ciljeva.
Republika Srpska je ustavna kategorija, što samim time implicira i njeno medjunarodno priznanje kao entiteta u sastavu BiH i tu nema ništa sporno! No, bošnjačka udružena politička i intelektualna elita, potpomognuta bošnjačkim nevladinim organizacijama, pa onda i svim udruženjima gradjana, te naravno i vjerskom islamskom zajednicom koja se u cijelom ovom projektu nikako ne može zaobići, dakle svi oni zajedno - imaju samo jedan cilj - ukinuti Republiku Srpsku i stvoriti unitarnu BiH.
Koriste se sva sredstva da se dokinu ustavne nadležnosti Republike Srpske, da se oslabi ekonomska moć i evidentan napredak Republike Srpske. Jer, svi ekonomski parametri i pokazatelji pokazuju da je Republika Srpska bolji dio BiH. I umjesto da se Federacija BiH takmiči u svom razvoju sa Republikom Srpskom - ne, političari iz Federacije i naravno sa nivoa BiH iz reda bošnjačkog naroda čine sve da umanje značaj napretka Republike Srpske. O Republici Srpskoj i srpskom narodu se pričaju naogavnije i najružnije stvari, kako na domaćoj političkoj i medijskoj sceni, tako i na svim važnim mjestima u svjetskim metropolama i u krugovima medjunarodnih institucija..
Republici Srpskoj i srpskom narodu sve se osporava. Stiče se utisak da se na sarajevskim sećijama samo smišljaju i radjaju ideje - kako da se nanese što veća šteta Republici Srpskoj, po sistemu: "neka komšiji crkne Republika Srpska"?! Čak se prijeti i ratom, ako se ne ostvari bošnjački san, a on je nestanak Republike Srpske. I da je ovo normalna i demokratska država, svi takvi koji raznim protivustavnim aktivnostima ruše i BiH, odgovarali bi za najteža krivična djela, djela udruživanja radi rušenja ustavnog poretka ove zemlje.
Naša poruka iz Republike Srpske je jasna i na fonu je očuvanja Ustava BiH, i mi ništa drugo ne tražimo, niti imamo neke druge aspiracije. Takodje, moramo dobronamjerno upozoriti Sarajevo da prestane sa uvredama i optuživanjem srpskog naroda za sve i svašta.
I mi Srbi imamo svoju bol, imamo svoju tugu, imamo svoja sjećanja na desetine hiljada najboljih srpskih sinova stradalih u prethodnom gradjanskom ratu u BiH. Mi ne umanjujemo patnje i boli drugih naroda. Mi ih razumijemo i žalimo za svakom nevinom žrtvom bez obzira iz kojeg je naroda.
Mi ne tražimo balans u količini počinjenih ratnih zločina, već balans u količini pravde i za žrtve iz srpskog naroda. Ali, tako se ne dešava. Naprotiv, samo se permanentno nastavljaju antisrpske aktivnosti koje su usmjerene na vrijedjanje i ponižavanje srpskog naroda.
Rukovodstvo Republike Srpske, i mi srpski političari koji smo na privremenom radu u Sarajevu, više nećemo dozvoliti da nas bilo ko omalovažava, niti da antidejtonskim aktivnostima ruše Republiku Srpsku. Mi nikome ne prijetimo, mi samo branimo ustavnu poziciju Republike Srpske. Zar ima nešto prirodnije? Zar ima nešto normalnije i realnije? Nema!
Koliki god budu i naredni pritisci i ataci na Republiku Srpsku, a sigurno je da će biti još intenzivniji, još jači, još žešći i još odlučniji – Republika Srpska će i, pored svega, opstati i ostati! Dejtonski sporazum je jedina garancija za to. Jer, bez saglasnosti Srba više nijedna odluka u BiH nije moguća. O sudbini Republike Srpske samo može da odlučuje srpski narod i naravno i drugi konstitutivni narodi i svi drugi koji poštuju Republiku Srpsku i njen teritoritorijalni i ustavni položaj u okviru Ustava BiH!
Hoćemo da o
svakoj temi koja je u interesu napretka BiH razgovaramo i da se dogovaramo, ali
jedina tema o kojoj nikada nećemo razgovarati je postojanje Republike Srpske. Republika Srpska postoji i ona je nepromjenjiva činjenica!
I do sada je kompromisom sve tri konstitutivna naroda mnogo toga riješeno i to
zbog kooperativnosti srpskih predstavnika. Ali, kompromisa nikada neće biti o
statusu i budućnosti Republike Srpske. Republika Srpska će i na ovoj balkanskoj vjetrometini ostati u sastavu BiH, kao
trajna teritoprijalna i ustavna kategorija.
Naša je poruka dobronamjerna i upućujemo je svima: nikoga ne vrijedjamo, nikome ne prijetimo kao što to drugi rade nama, nikome ne želimo zlo, i zbog toga imamo onda pravo i obavezu da i od svih drugih koji sa nama žive na ovim prostorima tražimo - da i oni prema nama pokažu poštovanje, toleranciju, uvažavanje i razumijevanje. Jer, u naše ime više niko nikada neće odlučivati. Poštujemo svakog čovjeka i njegovo dostojanstvo, bez obzira kojem pripada nacionalnom korpusu. Srpski narod i mi kao njegovi legitimni predstavnici nikada više ne možemo dozvoliti da nas bilo ko vrijedja ili ponižava i da ruši naš dignitet!
Predizborna
kampanja za lokalne izbore u Republici Srpskoj ulazi u svoj finiš. Do 5. oktobra
kada će biti održani lokalni izbori ostalo je još svega desetak dana. Svi politički subjekti koji su ušli u izbornu
trku, trude se da svojim biraćima objasne
sa kakvim programima razvoja i boljeg života izlaze pred glasaće.
U svim opštinama u Republici Srpskoj trenutno se radi o dva dijametralno suprotna interesa i koncepta. Uglavnom, na lokalnom nivou bitka se vodi izmedju dva ključna politička subjekta - SNSD-a i SDS-a. Tu su zatim i PDP, pa i Socijalistička partija, Demokratski narodni Savez, Srpska radikalna stranka i još desetine drugih, po snazi, manjih političkih aktera sa mnogo manjim političkim uticajem na birače.
Ono što se sa
sigurnošću može pretpostaviti jeste činjenica, da će u mnogim opštinama u
kojima je do sada lokalnu vlast imao SDS, od ovih izbora lokalnu vlast
preuzeti SNSD. 
Iako se radi o lokalnim izborima i temama najvažnijim za gradjane koji žive u tim zajednicama, ipak nije se moglo pobjeći, niti je trebalo, da se u kontaktima sa narodom govori i o temama važnim za Republiku Srpsku, njen prosperitet, pa onda i o onim globalnim temama na nivou BiH.
Od stvaranja Republike Srpske, pa sve do danas, neodgovorni političari su bez ikakvih razloga pokušavali da neprirodno, nepotrebno i neodgovorno dijele Republiku Srpsku, na tzv. Zapadni i tzv. Istočni dio. Takve podjele su besmislene i samo su koristile voluntarističkim i avanturističkim političarima. Takvim aktivnostima oni su dodatno razdirali jedinstveno tkivo Republike Srpske i dodatno su vršili čak i podjele medju narodom i ne rijetko su, na taj način, pravili razne animozitete izmedju tzv. Zapada i tzv. Istoka!?.
Geografski, samo geografski - postoje Zapad i Istok. Nijedna druga vještačka podjela cjelovite Republike Srpske nije moguća, niti je to u stvarnosti tako.
Istina je da se mnogo brže razvijala Banja Luka i čitava ta regija u odnosu na opštine koje gravitiraju uz Drinu i prema granici sa Crnom Gorom.
Ali, to je bilo i
logično, jer su gradjani mnogo ranije prepoznali snagu i odlučnost SNSD-a
i najpopularnijeg lidera najjače stranke u BiH Milorada Dodika, koji je znao šta hoće i šta može. I rezultati nisu izostali. 
Vlada Republike Srpske je odlučna da se ravnopravno i ravnomjerno razvija svaki pedalj Republike Srpske, jer zaostajanjem u napretku bilo kojeg dijela Republike Srpske, nema srećnije budučnosti za Republiku Srpsku. Dakle, jedini interes je jedinstvena i cjelovita Republika Srpska.
Bilo kakva podjela na tzv. Zapad i tzv.Istok, ili na neku regiju, Republiku Srpsku bi vodila u ambis. Takve podjele bi išle samo u prilog nestanaku Republike Srpske i ostvarenju sna bošnjačkih političara iz Sarajevo o uredjenju BiH kao zemlje regija.
Zato – ne smije biti nikakvih podjela Republike Srpske. Republika Srpska je jedinstvena i ona je jedna cjelina i tako će i ostati. Jer, ako samo postoji tzv. Zapadni dio, onda nema Republike Srpske. I obrnuto, ako postoji tzv. Istočni dio onda opet nema RS.
Zato je Vlada Republike Srpske u razvoj tzv. Istočnog dijela uložila preko 70 odsto sredstava od ukupnog investicionog fonda za razvoj, prvo privrednih kapaciteta koji moraju stvarati novu vrijednost, koja onda mora biti zamajac u privrednoj revitalizaciji potpuno posurnulih i devastiranih privrednih kapaciteta. Ta privredna agonija i stagnacija u razvoju trajala je skoro trinaest godina. Bogami dosta dugo, ma i predugo!
Vrijeme je za promjene, i to na bolje, a one dolaze samo sa SNSD-om i Miloradom Dodikom, što je vidljivo na svakom koraku i što se jasno osjeća u svim segmentima društva. 
Takodje, ogroman iznos finansijskih sredstava uložen je i u obnovu infrastrukturnih objekata i to u najvećem broju opština. Izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta i obnovom ratom uništenog, stvaraju se prduslovi koji moraju biti osnova za privredni i svaki drugi napredak U Republici Srpskoj.
Sve su to aktivnosti koje Vlada Republike Srpske sprovodi i realizuje i to sve sa jednim ciljem - Republika Srpska, politički stabilna, ekonomski jaka, pravno uredjena, ustavno i teritorijalno jasno definisana...jednom riječju - moja (naša kuća)! Republika Srpska je postala veliko gradilište i nema opštine u Republici Srpskoj u kojoj se nešto ne gradi, obnavlja, rekonstruiše i stavlja u funkciju boljeg života svakog njenog stanovnika. To pokazuju mnogi ekonomski parametri i egzaktni podaci.
Zato na izbore! Zato sa SNSD-om i Miloradom Dodikom u bolje i srećnije sutra i u još napredniji, uspješniji i bolji dio BiH, a to je i sad, a biće i ubuduće - REPUBLIKA SRPSKA!
Autor: Миирослав Филиповић
БAЊA ЛУКA - У свим федералним општинама нема више од два одсто српских одборника у локалним парламентима, а посљедица тога је неравноправан положај Срба који се грчевито боре за опстанак и останак у ФБиХ.
Још је на снази противуставни грб Федерације БиХ....
Предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Младен Иванић оцијенио је да је заступљеност српских представника у општинским парламентима у ФБиХ минорна и безначајна.
- Изузев Грахова, Гламоча и Дрвара, Срба јако мало има у парламентима у Тузли и Мостару и већини општина у ФБиХ. То је трагедија која показује да прича о наводној мултиетничности у ФБиХ није тачна - истакао је Иванић.
Додао је да су Срби у ФБиХ у веома тешком положају.
- Надам се да ће се послије ових локалних избора повећати број српских одборника у федералним општинама, јер ће ПДП и СНСД у неким мјестима наступити заједно - нагласио је Иванић.
Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић рекао је да је тренутно стање у Сарајеву најбољи примјер дискриминације Срба и Хрвата у ФБиХ.
- Сарајево је постало мрачно и нетолерантно мјесто у којем су Срби и Хрвати непожељни и на политичкој и друштвеној сцени. Сарајевске власти су задовољне оваквим стањем и једноставно не желе да дозволе Србима да учествују у власти - рекао је Јовичић. Он је нагласио да су због тога Срби у ФБиХ максимално дискриминисани и да се на улици свакодневно сусрећу са застрашујућим порукама исписаним на зидовима - "Ово је Турска", "Убиј Србина"...
За посланика СДС-а у Парламенту БиХ, Момчила Новаковића, највећа препрека већем броју Срба у општинским и кантоналним парламентима у ФБиХ је непоштовање одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа.
- Такође, неопходно је измијенити и механизме за именовање одборника у локалним парламентима у ФБиХ који су компликовани и неефикасни - нагласио је Новаковић, уз оцјену да се број српских представника у законодавној власти федералних општина неће битније промијенити ни послије октобарских избора.
Недостатак политичке воље
Aналитичари тврде да због недовољног броја одборника у локалним парламентима није могуће створити боље животне услове за повратак и останак Срба у ФБиХ. Кључни проблем је, наводе, недостатак политичке воље у Сарајеву.
Link: http://www.glassrpske.com/vijest/2/novosti/11748/cir/U-Federaciji-BiH-samo-dva-odsto-odbornika-Srba.htmlКао прилог тексту који написах пре неколико дана под насловом: СРБИ У САРАЈЕВУ - ИМА ЛИ ИХ ЈОШ? (НАПОМЕНА:трећи текст испод на овој страници),
може послужити данашњи текст из дневних новина "Глас Српске" под насловом:
Графити мржње у Сарајеву - За Aлаха против влаха
Autor: Ж. Д. 
СAРAЈЕВО - Графити "За Aлаха против влаха" и "Aлах је највећи" осванули су прије неколико дана у хаустору зграде у Улици Семира Фраште 3, некадашња Тетовска улица, на Aлипашину пољу у Сарајеву.
Са једне и друге стране ових националистичких графита налазе се звијезда и полумјесец. Грађани који су овај случај пријавили "Гласу Српске" кажу да су то исписали сигурно они који не мисле добро ни Сарајеву ни БиХ, односно они који би и 13 година послије рата да ратују и протјерују Србе из Сарајева.
-Није случајно да су се ови графити нашли у хаустору зграде, а не на улици јер је то доказ да је исламизација и истјеривање српског становништва почело од зграде до зграде. Да су којим случајем исписани на улици већ би били уклоњени и полиција би реаговала ажурније.
О боже, опрости ми. Јер нисам сигуран да ли и ти знаш, као што, истина неки, наши свезнајући политичари све знају??? Ипак, могу са сигурношћу да кажем да они ништа не знају или се, на волшебан начин, никад доказан ниједном чињеницом - играју са расположењем и мишљењем јавног мнења. Јер, у БиХ никада није недостајало игара и играрија на разне теме и варијације.
Ето тако, читам у штампи изјаву предсједавајућег НАТО Координацијског тима Савјета министара БиХ, који је прошле седмице рекао да више од 50 одсто грађана подржава приступање БиХ НАТО савезу?!
Постављам себи, па наравно и другима питање – откуд замјеник министра одбране зна да се ради о таквом проценту? На основу чега, ето, он зна да, баш више од половине грађана у БиХ, тако жељно жели приступање најјаћој политичкој и војној алијанси у свијету.
Који су то параметри, однодно евентуално релевантни подаци са којима располаже дотични функционер, а да при том народи у БиХ ништа о њима не знају.
Дакле, кад су то народ(и), односно грађани и гдје казали, односно исказали своју вољу и у којем проценту, да ли су уопште и за приступање БиХ НАТО савезу? Нигдје и никада. Једини мјеродаван начин би био да је у БиХ расписан референдум који би тек тада - јасно и недвосмислено показао (не)расположење народа - је ли за или против укључења БиХ у НАТО алијансу?
Други опет неки, такође политичари, излазе у јавност са „подацима“ да преко 80 одсто грађана у БиХ жели приступање БиХ у равноправно чланство у Европску унију.
Поставља се исто питање – откуд ти и такви проценти и на основу чега се дошло до тог постотка, кад се народ(и) у БиХ никада ни о чему нису изјашњавали.
Тако, поткрепљујући своју тезу, тај функционер још каже да ће се до краја године спровести велико истраживање о мишљењу грађана о приступању НАТО савезу.
Зар се не ради о контрадикторној изјави, ипак доброг познаваоца прилика у ЕУ, који прво зна процентуално мишљење грађана (сиц!), али који одмах додаје да ће се накнадно путем некаквог истраживања доћи до података и процента оних који желе да БиХ постане чланица НАТО савеза.
Овдје и сад, у БиХ, најнепопуларнија је ријеч – референдум. Та ријеч, по мишљењу политичара из Федерације БиХ, односно из реда бошњачког народа, одмах асоцира на референдум о издвајању Републике Српске из БиХ и стварање самосталне државе.
Морам да кажем
да су то бесмислена размишљања која долазе из Сарајева. И она циљано своје упориште имају у скретању пажње са основних народних проблема (егзистенција, запошљавање, преживљавање, бољи животни стандард ...итд.) на Републику Српску, као наводни реметилачки фактор у БиХ. То су заиста небулозе и сулуди покушаји да се главе дође Републици Српској.
Овај, што је у јавност изашао о процентима, није неозбиљан политичар, знам га добро. Али, такође, знам да се, исто тако, не бави бацањем граха по столу и да му се, на тај начин, није указала коначна идилична слика просперитетне БиХ, када већ једног дана постане чланица евроатланских интеграција.
Кад се већ ради о граху, не знам да ли дотични уопште воли и да једе грах? Распитаћу се и до тада ћете бити ускраћени за тачан одговор. Јер, не волим да нагађам ни о чему, нити да се кладим, чак и онда кад сам сасвим сигуран да бих добио опкладу.
О граху ћу још нешто да кажем, мада не знам да ли би и разбацивање граха могло чак и наговијестити – кад ће се то и десити да БиХ постане чланица НАТО савеза?! За пет, или можда десет, или двадесет година?! Хипотетички гледано, може се само закључити – остаје да се види?!
Дакле, ради се о неозбиљним и неодговорним изјавама. Али, сасвим озбиљно и поуздано знам - да сам као појединац заинтересован да БиХ , што је могуће прије, постане равноправан члан европске заједнице народа и за моје опредјељење није ми потребан ни грах, нити нека друга анкета, која никакав релевантан одговор неће дати.
Јер, на исто питање, сасвим ће бити дијаметрално различити одговори и задати проценти у Сарајеву, односно у Бања Луци, као и у Мостару...
Проценти су заиста чудо (???), мада не би требало бити тако, јер аксиоми у математици се недоказују. АЛИ, У НАШОЈ СТВАРНОСТИ У БиХ - СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ, ПА ЧАК И ОНО ШТО ЈЕ НЕМОГУЋЕ?! Можда и због тога проценти конститутивних народа се никада неће моћи ни приближно усагласити, јер све зависи ко и из којег угла нешто захтијева, односно "процентује" или тврди?
На основу еклатантних података - знам са 100% сигурношћу да сви Бошњаци, опет са 100% жеља настоје да у догледно вријеме нестане Република Српска!? Е, сад сам и ја на реду да нешто 100% потврдим, а то је - да се бошњачке жеље никада неће остварити!
Срби, онако математички потковани и без било каквих анкета - тврде и знају - да ће Република Српска 100% бити трајна! У тих сто одсто процената је и мој дио.
Све дакле, зависи од тога - ко је наручилац и у које сврхе, за које потребе, ко плаћа наручене већ готове резултате процентуалних анкета, наравно по жељи купца? А, зна се да су све анкете лажне и да су изрежиране у корист наручилаца и онога ко је одријешио кесу да се, на тај начин, дакле куповином, дође до потребних и унапријед задатих процената и одговора на анкетна питања...
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Они...?! Да. Они...Претходно су фалсификовали историју и на тај монструозни идеолошки начин - избрисали су из наших сећања, кроз векове, огромно српско страдање, а посебно у Другом светском рату. Јаме напуњене српским костима су забетонирали и истину су дубоко у њима сахранили. Никада нису ни помислили да на достојанствен начин сахране српску децу, српску младост и старост, коју су, по највише, они жртвовали и убијали...Били су им важни само идеали. Једино Срби нису знали да за идеале гину будале! Сви други народи су то пре нас схватили.
И у том времену и већ тада, пре мање од пола века, паметни народи су почели са припремама за стварање сопствених националних држава, дакако за своје потомке, а нас су уљуљкивали и слуђивали "братством и јединством"!? И на крају, само су Срби остали без праве и јединствене српске државе. О боже, каква наивност и каква заблуда наших недавних предака и сународника.
У нама су, наметнутом и препарираном историјом, убијали сваку и помисао да
кажемо - ко смо, да кажемо шта смо...Нестајали смо у срамним беспућима лажи. Падали смо врло лако, али смо тешко устајали. Но, ипак смо се подизали гордо и достојанствено. Никада нам у историји није било лако, али смо из огромних потешкоћа, скоро увек, на волшебан начин, успевали да прво - сами себе победимо, па онда и оне друге, многе. А, никада их није било мало...
У последњем рату су нас убијали, рањавали, затварали, силовали су нам мајке, сестре и децу и ни то им није било доста. Користили су све методе и средства да нас униште. Медијски и лобирањем покушали су нас употпуности сатанизовати. Многе светске але и лопуже су се биле уротиле против нас. Сметали смо им само зато што никада нисмо били понизни и што нисмо дозволили да у нама убију дух честитог и поносног народа.
Кроз цело наше постојање, увек смо се бранили, а они су након тога још жешће кидисали на нас. Убијали су нас, кидали су нам делове тела, развлачили су нам памет, па им је чак и то било мало. Све нас је то страшно болело, али бол пред њима нисмо показивали. Трпели смо и истрпели. Нису нас никада понизили, нити докрајчили! А, то су, у ствари, само желели.
Ето, ваљда због тога, или пак из нужде, и ја сам постао писац.
Научио сам да налазим речи. Раније, док сам био тинејџер, уххх... давно је то било, речи су налазиле мене. Речи свакакве: губаве, туђе, квргаве, убуђане . Бивало је ту и тамо и нежних речи, али су их, мени много важни људи, нестрпљиво "утрљавали" у мене. А касније, доста касније, препарирали су ми мозак и цели ментални склоп ужеглим плусквамперфектима и јаловим футурима. Речима које су ударале, заударале, које су обећавале, лагале, које би ме вређале, у типичан низ ређеле, шапатима који би шаптаче напаљивали, а мене недовољно расањивали.
Данас су много "модерне" речи: имплементација, прагматизам, реформа, комформизам, лустрација, експерти...
Кад чујем реч ЕКСПЕРТ, баш ми онако, из чиста мира, буде лоше (!?). Данас у БиХ има више тзв. експерата за све и свашта, него у целом свету заједно! Чуј експерт??? За шта? Знам само да су резултати свих тих тзв. експерата равни нули. Јер, шта су то они, сви заједно, доброг учинили да народу или народима буде боље!? Ма ништа!? Заправо, тзв. експерте су измислили само медији и те им етикете лепе као етикете на флаше "Јелен пива". А, углавном сви ти тзв. експерти, као уосталом, и булумента разних врста и фела тзв. аналитичара, скоро увек служе се само накнадном памећу и додатно сами себе промовишу у месије и спаситеље свега и свачега, уместо да спашавају јадни народ од својих небулозних изјава, коментара, потеза, идеја, идеологија и разних фразеологија...
Опомињујући пано крај пута: Власеница - Зворник 
Срећан сам што постадох писац. Што умем сам да налазим речи. Јер раније... док сам био ово што сад нисам, речи су налазиле мене... Написах, ето, књигу - најзлогласнији муслимански концентрациони логор смрти у претходном грађанском рату у БиХ од 1992 - 1996. године - "СИЛОС"...Написах је 1997. године и то на властитом и стравичном искуству сопствене патње кроз коју сам пролазио 44 месеца. Наиме, био сам у пет муслиманских логора смрти од 26. маја 1992. - до 19. јануара 1996. године... Иако сам у уводу рекао да сам постао писац, сад заиста знам да нема тих речи којима бих могао описати све патње, нити начине на које су ме мучили муслимански злочинци.
Једноставно, и да знам све то описати, сигуран сам да ме ниједан читалац не би разумео!? Тачније, нико ме не би схватио, јер људски ум још није на том степену "схватљивости", односно прихватљивости доживљеног и преживљеног страдања.... Иако имам меморисане грађе за барем још пет књига, нажалост, мало сам и превише лењ??? Али, пишем много текстова за разне новине. Објављујем ауторске текстове на многим порталима...и што би се ракло: има ме стално у новинама, у медијима.... И да закључим. Нису нас уништили иако им је то био једини циљ. А, никада и неће!!! Идемо даље...Усправно и достојанствено!
Piše: Slavko Jovičić Slavuj
Prošla su predratna vremena kada je Sarajevo imalo istinski imidž multinacionalnog, multikulturalnog, multireligijskog grada i kada je imalo pravi duh tolerantnog grada, odnosno kad je imalo toliko snage da prihvati i zagrli sve one ljude, bez obzira na naciju i vjeru, koji su željeli svoju budućnost graditi ili ostatak života provesti u nekada jednom istinskom multietničkom okruženju?
Danas, petnaest godina nakon završetka krvavog gradjanskog rata u BiH, predratni biser Bosne i Hercegovine bacen je na dno i glavni grad se danas svodi na jedno mračno i netolerantno mjesto u kojem su Srbi i Hrvati skoro pa nepoželjni, pri čemu se sarajevske vlasti nimalo tome ne protive. Naprotiv! Sasvim su zadovoljne ovakvim stanjem.
Bezbroj je istinitih priča koje današnje Sarajevo odslikavaju u žalosnom stanju, barem kad je u pitanju položaj i ono malo preostalih Srba i Hrvata, koji se grčevito bore za svoj biološki opstanak i ostanak.
Prije desetak dana pozvala me je jedna Srpkinja koja je sa porodicom čitav rat proživjela u centru Sarajeva, samo par stotina metara od sjedišta zajedničkih intitucija BiH, čiji je jedan dio smješten na Marijin Dvoru.
Zbog svoje nacionalnosti, koja je očito pogrešna i za mjesto i za
vrijeme, mjesecima je razmišljala prije nego što je donijela i definitivnu
odluku da se, nakon svega, trajno iseli iz grada svojih predaka, koji su vijekovima živjeli u Sarajevu. Naime, rekla mi je da je njena odluka konačna i da
je sa suprugom odlučila da svoju i budućnost supruga, traži negdje drugo i to van
izvikanih granica multietničkog i multikulturalnog Sarajeva, koje se busa u prsa
svojim " dobrim komšijskim odnosima" i bogomoljama, koje samo što ne dodiruju jedna drugu. Te
svetinje će ipak ostati samo idilična priča i slika sa starih razglednica.
Međutim, još gora je situacija kada se spustite među obični svijet i zarovite u
odnose među ljudima, priče su mnogo surovije. Dakle, moja nesrećna junakinja koja
je srpske nacionalnosti, rekla je zbogom
Sarajevu, gradu u kojem je živila čitav svoj život, jer je komšiluk postao
toliko neprijateljski raspoložen, da je konačno našla odgovor na pitanje - vrijedi li više
živjeti zajedno. Ako se jedna normalna osoba - pored užasa rata i brojnih
problema nije željela odreći rodnog mjesta, sada, eto, 15 godina poslije -
odlučila da ode iz Sarajeva, onda je sasvim jasno da su stvari, van svake razumne sumnje, otišle do vraga i bestraga....
A, zar je i dalje mogla trpiti, a predugo
je i trpila, bezbroj maltretiranja i permanentnih šikaniranja
u gradu u kojem se, eto, stalno dešava, na primjer, da se svako eventualno zlo
u Republici Srpskoj, proslavlja na planetaran i euforičan način samozadovoljstava na sarajevskom asvaltu ... Više je bilo takvih primjera, kad se u centru Sarajeva proslavljalo sve i svašta što
je, dakako, bilo usmjereno protiv srpskog naroda i Republike Srpske.
Kao po pravilu, na
ulice su izlazili, kako oni u Sarajevu kažu - samo tinejdžeri i na razne načine ispoljavali su ogromne emocije
radosti, te su, na taj način, stvarali nepodnošljivu buku i utjerivali su strah u kosti, skandiranjem parola, poput "Ovo je
Turska"; "Ubij Srbina", i tako dalje, i tako dalje, što je mojoj sagovornici, koja mi je ovo
sve ispričala, eto stvorilo, u najmanju ruku, veliku nelagodnost i nepodnošljiv daljni
ostanak u Sarajevu... Naime, odmah se postavlja i prvo pitanje, mada ih ima bezbroj – kako to odgajaju djecu u ovakvoj tzv. multietničkoj
sredini, sredini u kojoj već tinejdžeri bivaju odgajani da mrze druge i
drugačije bez ikakvog razloga, i je li budućnost ovdje uopšte moguća?
Možda je krv u žilama mojoj sagovornici (a svašta je preživjela u ratu!?) upravo ledila činjenica da sa radi praktično o djeci na
kojoj će ostati budućnost baš ovog grada, koji se predstavlja kao jedna
tolerantna sredina, spremna da primi sve dobronamjerne ljude. Kažem da se
predstavlja..i u tome i jeste suština problema, a svakome je poznato da se zaista radi samo o predstavljanju ili još tačnije rečeno: radi se o predstavi za naivnu publiku...
Ova mi je Srpkinja kazala da se njenim
putem spremaju još nekoliko srpskih porodica, valjda još onih par koje su preostale, kojima je provokacija preko glave.
Kažem joj da su problemi Srba u Sarajevu meni dobro, dobro poznati. Pa, i ja
sam bio dio tog grada. A, danas sam samo na privremenom radu u nekada i mom
gradu. Znam da je moje riječi nisu mogle utješiti, a iskreno da kažem i nisam znao šta ću joj reči?
Naravno, da se, evo, i ja sad prisječam predratnih divnih sarajevskih dana, pa onda preteških i stravičnih ratnih dana, kada sam u muslimanskim koncentracionim logorima proveo 44 mjeseca, a rat je trajao 42...??? U tako pomiješanim emocijama od radosti, sreće i mladosti, pa do logoraških stravičnih dana torture, zlostavljanja - ovi poslije ratni dani, mjeseci i godine mi ništa ne znače, odnosno Sarajevo mi nakon rata ništa ne znači, niti imam više bilo kakav osječaj za tim izgubljenim gradom....Ipak sam uspio da pobijedim samog sebe i da mnogo ranije kažem - zbogom Sarajevo! Zauvijek, naravno i bez bilo kakve patetike ili žala za nekada i mojim gradom...
No, zašto se oko svih nesporazuma u BiH sva “koplja” vrte oko, i lome u Sarajevu? Upravo, zbog toga što predratno Sarajevo nikada nije gradilo imidž sredine koja je ljude proganjala zbog njihove vjerske ili druge tradicije, a danas, u miru, kada Sarajevo vraća samo svoj fizički sjaj, atmosfera je takva da se završava gotovo tiho, ali smišljeno potpuno etničko čišćenje srpskog i hrvatskog naroda.
U gradu odrastaju generacije spremne na obračun sa svime što je
drugačije od njihovog, rječnik pun ustaša i četnika već je postao
svakodnevnica, a sarajevske vlasti koje su uljuljkane u materijalnom blagostanju i
ne rade ništa da ublaže nepodnošljivu
situaciju u kojoj se nalaze šačice preostalih Srba i Hrvata.
Sasvim je postalo normalno, a to je evidentno, da je Sarajevo postalo glavni grad Bošnjaka i islama, pa je, u skladu s tim, takav njegov identitet promovisan u ustaljenu zvaničnu politiku, dok je multi-kulti princip samo poštapalica za zvanične govore i lažnu promociju grada po mjeri za sve?!
Životi mladih ljudi, Srba i Hrvata, u Sarajevu su nezamislivi. Zašto? Odgovor uopšte ne iziskuje nekakav napor. Zato što ih skoro da i nema. U svim federalnim opštinama grada Sarajeva skoro da su prazne rubrike za tek rodjene majušne Srpčiće i Hrvatčiće…Jednostavno, u Sarajevu nema sklopljenih brakova kad su ove dvije nacionalnosti, pojedinačno, u pitanju. I ono što je, takodje važno, treba naglasiti da su bošnjačke vlasti u Sarajevu uništile ideju o "gradu za sve", koja je jednu pitomu sredinu pretvorila u pragmatičnu realnost neizdržljivosti za dva konstitutivna naroda. Za ovakve tvrdnje postoji zaista i previše argumenata.
Nestalo je Sarajevo u kojem bi neko, bez problema, smio nositi krst ili križ u sred bijela dana, a da ne strahuje da će ga neko provocirati i nešto mu dobaciti što je blag način za uvrede? Nažalost, nikad se više neće vratiti ono vrijeme kada su, osim džamija, i crkve bile pune za vjerske praznike, i kada su svi slavili sve, onako komšijski!?
Svaki optimizam o nekoj budućoj eventualnoj promjeni imidža u Sarajevu, dakle iz skoro potpuno islamiziranog grada u neki novi multietnički grad je samo iluzija i fikcija.
Kažu - poslednja umire nada?! Ne.
Nada u budući multietnički grad je sahranjena.
M. S. 18.09.2008
Oktobarski lokalni izbori u Republici Srpskoj, politički i ekonomski stabilnoj sredini, ne mogu napraviti velike promjene, ocIjenio je juče Milorad Dodik, predsjednik Vlade RS i lider SNSD, uz napomenu da Srpska bilježi konstantan rast društvenog proizvoda, koji je u prošloj godini bio za pola milijarde maraka veći nego u Federaciji BiH.
Dodik je još jednom podsjetio da velike probleme RS ima samo u funkcionisanju s BiH, gdje se svaki dan otvaraju nova pitanja.
- Politika tenzija će se zadržati. Ne zato što RS tako hoće, nego zato što naši partneri u BiH ne žele da riješe problem, sa ciljem da zadrže međunarodnu zajednicu, koja reperesivnim mjerama na pojedinca i institucije u RS treba da obezbijedi provođenje njihovih političkih programa iz Sarajeva - pojasnio je Dodik, te podvukao da će predstavnici vlasti RS, u skladu sa Ustavom i Dejtonskim mirovnim sporazumom, i dalje štititi isključivo interese Srpske.
- OHR treba svesti na ono što je njegova osnovna uloga, a to je posao vezan za ratne zločine, ali ne davanje uputstava na evropskom putu BiH - upozorio je Dodik.
Predsjednik Vlade RS podsjeća da bošnjački i hrvatski lideri u BiH konstantno potenciraju pitanje Ustava, ali s različitim motivima.
- Hrvati žele federalnu jedinicu u BiH, i možemo da ih podržimo, pod uslovom da politička i teritorijalna organizacija RS ne bude dodirnuta. Ne negiramo BiH, ali ne dozvoljavamo da neko negira RS i nijedna nadležnost RS se više neće prenijeti na BiH - poručio je Dodik i podsjetio da polazište za bilo kakve razgovore o Ustavu mora da bude "Dejton", a u okviru njega, kako je rekao, pismena izjava učesnika u razgovoru oko Ustava, na bilo kojem nivou.
Dodik je rekao da veliki projekti koji se realizuju ili su u pripremi, poput Rafinerije nafte u Bosanskom Brodu koja će proraditi u oktobru, te definisanja i realizacije strategije mreže autoputeva, govore da će se makroekonomski pokazatelji dodatno stabilizovati, što je osnova za poboljšanje životnog standarda stanovnika RS.
Već desetak dana vodi se velika politička i medijska polemika vezano za vraćanje matičnih knjiga, koje su 1992. godine odnesene iz Dervente i Bosanskog Broda i koje su bile pohranjene u susjednoj Republici Hrvatskoj.
Tačno je utvrđeno da se radi o 512 knjiga, u kojima su upisana 2.084 građanina Posavine. Kad se kaže građanina, podrazumijeva se, da se radi o Hrvatima koji su prije rata živjeli u opštinama Derventa i Bosanski Brod.
Sasvim je legalno nastojanje hrvatskih predstavnika iz najviših struktura vlasti u BiH, koji se opravdano zalažu da se svim tim licima iz matičnih knjiga omogući da imaju pravo glasa na predstojećim lokalnim izborima u BiH. I tu ništa ne bi bilo sporno, da nisu druge stvari sporne i skoro zaboravljene.
Činjenice govore da su se te matične knjige više od 16 godina nalazile u "izbjeglištvu", u Slavonskom Brodu, dakle u Republici Hrvatskoj?! Odmah se postavlja i ključno pitanje - otkud te knjige u susjednoj državi i čiji je bio interes da se one odnesu iz Dervente i Bosanskog Broda i da se pohrane na teritoriji susjedne zemlje. Bez mnogo analiza odgovor je lako pronaći.
Zapravo, u odgovoru su sadržani mnogo važniji drugi detalji, koji za divno čudo, skoro nikome nisu zapeli za oko. A, oni su toliko važni da naprosto iziskuju mnogo širu i detaljniju elaboraciju
Dakle, sam pronalazak matičnih knjiga posavskih Hrvata u susjednoj Hrvatskoj, ne smije da zamagli suštinu, a suština je u tome - da ovaj slučaj otkriva pravu istinu o ratnim dešavanjima na tom prostoru. Bez bilo kakve dodatne argumentacije, prvi utisak koji se, sam po sebi nameće, otkriva istinu koju srpski narod na tom području dobro zna, a ta istina jeste neprebolna rana o stradanju srpskog naroda. Ima li još bilo ko - ko nije čuo za nezapamćene zločine u Sijekovcu.
I da zaključim, regularna vojska Republike Hrvatske je, te 1992. godine, izvršila agresiju na BiH i na ta područja, odnosno na srpski narod! Drugo, matične knjige otkrivaju i druge detalje, koji jasno ukazuju da je hrvatska vojska na tom području počinila stravične zločine nad srpskim narodom; da je pored počinjenih zločina od strane hrvatske države u tim krajevima opljačkana sva pokretna imovina, pa je, eto, neko imao toliko vremena da je čak vodio računa da odnese i da sačuva i matične knjige u kojima se vode upisani Hrvati, dok su Srbi ispisani iz tih knjiga o upisanim rođenjima, i upisani su u druge, tužne knjige mrtvih. Dakle, Srbi su zauvijek ispisani iz života, jer su doživjeli stravična stradanja.
Odbor za bezbjednost Narodne skupštine RS zatražio je da Komisija za kontrolu i nadzor nad radom bezbjednosnih agencija u BiH hitno održi sjednicu i da mu dostavi informaciju o načinu i metodama korišćenja opreme za presretanje telefonskih razgovora i drugih telekomunikacija, koje koriste te agencije.
Od MUP-a RS zatražili su da zajedno s Tužilaštvom RS istraži da li se još negdje u RS nalazi oprema s kojom se mogu vršiti presretanja telekomunikacija.
Petar Đokić, predsjednik ovog odbora zatražio je dodatne informacije o tome na koji način se koristi oprema za presretanje telekomunikacija koja je donirana bezbjednosnim agencijama u BiH, da li je ona bezbjedna za građane BiH, posebno RS, ističući da Odbor izražava sumnju da se ova oprema trenutno koristi u potpunosti na nezakonit način.
Prema riječima Đokića, Odbor izražava sumnju da se ta oprema može zloupotrijebiti i narušiti bezbjednost građana i njihova privatnost.
- Zatražili smo od Komisije da nam dostavi informaciju o tome na koji način se danas ta oprema koristi u Sarajevu, koje su metode njenog korišćenja i na koji način je izvršen izbor lica koja rade s opremom i da li se poštuje zakonska procedura, odnosno da li se oprema može koristiti samo uz odobrenje suda - istakao je Đokić.
On je rekao da ima saznanja da se takva oprema već koristi, te da je Sud BiH već dao određene naredbe za praćenje nekih lica za koja postoje odgovarajuće sumnje.
Slavko Jovičić, član Komisije parlamenta BiH za nadzor rada OBA, kaže da su takve tenzije podignute u narodu da svaki čovjek ima osjećaj da je prisluškivan.
- Takve informacije ne treba iznositi u javnost. Oprema je instalisana. Sve je u skladu sa zakonom. OBA i SIPA su odvojene agencije koje imaju ovlašćenja za prisluškivanje i na takvim mjestima neće raditi pripravnici, već najiskusniji ljudi sa iskustvom i mi ćemo i dalje insistirati na njihovim provjerama - rekao je Jovičić i dodao da će se prisluškivanje vršiti samo po odluci Suda BiH.
Jovičić je naveo mogućnost nelegalnog prisluškivanja i od strane teleoperatera i drugih agencija, mimo zakonskih okvira.
Dževad Galijašević, ekspert za antiterorizam, smatra da je Haris Silajdžić generator sistema prema kojem bošnjački članovi SIPA prisluškuju visoke funkcionere iz RS, da bi se bavili pitanjima koja će odvući pažnju sa činjenice da je Haški tribunal nepobitno utvrdio da su ovdje činjeni strašni zločini i da su odrubljivane glave Srbima i Hrvatima u vjerskim ritualima što je potvrđeno presudom Rasimu Deliću. On je istakao da niko ne procesuira te predmete i da SIPA nije procesuirala nijednog pripadnika Al Kaide.
Dževad Galijašević 
- FBiH, koja je u rasulu, svoje probleme nastoji da prenese na RS kroz prljave obavještajne igre iza kojih stoji jedan narod, odnosno politička vrhuška s Harisom Silajdžim na čelu, koji je mozak projekta prisluškivanja. Njegov savez s Mustafom Cerićem, Bakirom Izetbegovićem i koketiranje s Lagumdžijom jeste dio tog sistema. Njega niko ne pita gdje je potrošio 20 miliona pakistanskog kredita za BiH i kako je obezbijedio ulazak mudžahedina u BiH. Poznato je da u FBiH i dalje djeluju operativci bivšeg AID, koji su tokom rata dovodili mudžahedine. Nakon što je AID, na zahtjev Amerike, rasformiran oni su se uvukli u današnju OBA - tvrdi Galijašević i dodaje da se pored političkog vrha RS prisluškuju i građani.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Ратни злочинац Расим Делић осуђен (награђрн) на само три године затвора?!
Наредним видео снимцима нису потребни никакви коментари, али антисрпски Хашки трибунал то није интересовало.......
Ево Алије Изетбеговића са муџахединима...
Расима Делић 
Хашки трибунал је антисрпски суд
Хашки трибунал је бившег команданта Армије БиХ, ратног злочинца Расима Делића осудио на
три године затвора због злочина муџахедина над српским заробљеницима у
средњој Босни 1995. године.
Право и правда су умрли у Хашком трибуналу! Срамотно и скандалозно!!!
Ово је још један доказ да је Хашки трибунал потпуно политички и антисрпски суд. Срамотном пресудом Хашки трибунал је поново убио све српске и хрватске жртве.
Ипак, у свему, и у цијелој овој хашкој лакрдији, највећи кривац је - жена монструм, бивши главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте, која намјерно није хтјела да, муслиманског ратног команданта и ратног злочинца Расима Делића оптужи и за остале стварне и стравичне злочине, које је муслиманска армија починила над Србима. Карла дел Понте није хтјела да оптужи ратног злочинца Расима Делића за страдање више хиљада Срба и то само у Сарајеву и ближој околини….Да не говорим о другим мјестима, која су била под контролом муслиманске армије...
Хашки трибунал је након ослобађајуће пресуде Насеру Орићу, наставио са фарсом - званом правда!? Оваквом срамотном и понижавајућом пресудом за српске жртве, Хашки трибунал је доказао да су право и правда само фикције и да правду одређују и диктирају моћни свјетски антисрпски лобији.
Zločinačko udruženje - Nataša Kandić i Karla del Ponte 
ЗЛОТВОР(КЕ)...
Ратни злочинац Делић је, одлуком већине судија, проглашен кривим за кршење закона и
обичаја рата, зато што у јулу, августу и септембру 1995. године, није спречиио
окрутан третман заробљених Срба који су били у рукама припадника јединице "Ел
Муџахедин", над којом је, по пресуди, тада имао ефективну контролу.
Одрубљене главе Срба - Момира Митровића, Предрага Кнежевића и Гојка Вучића...
Предсједавајући Судског вијећа Баконе Молото (тражио је да ратни злочинац Расим Делић буде потпуно ослобођен?!?) рекао је да је ратни злочинац Делић
проглашен кривим, јер није предузео потребне и разумне мјере да казни
припаднике одреда "Ел муџахида".
Према овој пресуди, ратни злочинац Делић је одговоран за злочине почињене у селу
Ливаде и логору Каменица у општини Завидовићи, у јулу и августу 1995.
године.
Ратни злочинац Расим Делић је осуђен за одговорност за злочине које су почини страни
муслимански борци у три одвојена инцидента (чуј инцидента??? Срамно!) у периоду од 1993. и 1995.
године.
Ако ишта има добро у овој пресуди, онда је то - да је доказано учешће страних муслиманских терориста и злочинаца муџахедина у рату у БиХ...
Суђење ратном злочинцу Расиму Делићу почело је у јулу прошле године, а завршило се у јуну ове
године. Тужилаштво је извело 64 свједока, а одбрана 13 сведока.
Ратни злочинац Расим Делић се добровољно предао Хашком трибуналу у фебруару 2005.
године, а у првом појављивању пред судијом изјавио је да није крив.
Убрзо је био пуштен на привремену слободу на којој је остао до почетка
суђења.
У притвору је провео 448 дана који ће му бити урачунати у казну.
Predsjednik Vlade RS Milorad Dodik tvrdi da su izlobirani izvještaji stranih komisija, pa i Komisije za praćenje Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope u Parizu koji izvještavaju da RS podriva napredak države. "Oni izvještavaju da RS podriva napredak države, ali mi imamo jasne podatke da BiH radi na štetu RS i da postoje jasni pokazatelji za to", kazao je Dodik.
U izvještaju usvojenom u Parizu, koji su izradili Mevlut Kavusoglu iz Turske i Kimo Sasi iz Finske, Komisija Vijeća Evrope žali što ustavne reforme u BiH tapkaju u mjestu, piše "Glas Srpske". Oni izražavaju zabrinutost povećanjem nacionalističkih i etničkih govora, te osuđuju "udarce koje je RS nanijela državnim institucijama".
Uprkos tome, izjavio je Dodik, RS poštuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU i radi na postavljenim uslovima na putu ka evropskim integracijama.
"Mi znamo šta i koliko možemo da uradimo za napredak prema Evropi, za razliku od Bošnjaka koji nastoje da njihove želje ispune stranci, čije uplitanje u politička pitanja zemlje RS ne želi", rekao je Dodik.
Oni žele, u pravilu, da naprave štetu na račun RS, dodao je Dodik, i za njih bi jedino bilo dobro da Srpska i Srbi budu poniženi u BiH.
Na sastanku u Parizu delegaciju BiH je u ime Parlamentarne skupštine predvodio Bakir Izetbegović, koji je rekao da je ocijenjeno da se stanje u BiH popravlja, ali presporo, i da RS podriva jačanje države.
Bakir Izetbegović
"BiH nema alternativu nego put u EU, ali je potrebno požuriti sa reformama koje su pred BiH postavljene", kazao je Izetbegović.On je kao realan ocijenio izvještaj Komisije, o kome će Parlamentarna skupština Vijeća Evrope raspravljati 30. septembra u Strazburu.
Komisija za praćenje Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope objavila je da zbog nedostatka veće saradnje među različitim državnim i entitetskim strukturama BiH neće biti u stanju da u cjelosti koristi prednosti evropskih integracija.
Radojičić: Izvjestioce izlobirali federalni političari i partije
BIJELJINA, (SRNA) - Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske (RS) Igor Radojičić izjavio je danas da su dvojica izvjestilaca Savjeta Evrope Mevlut Kavusoglu iz Turske i Kimo Sasi iz Finske vjerovatno izlobirani od federalnih političkih partija i političara da proizvode standardno pristrasne izvještaje na štetu Srpske.
Kimo Sasi 
U Izvještaju Komisije za praćenje Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, koji su izradili Kavusoglu i Sasi iz Finske, navodi se da Komisija Savjeta Evrope žali što ustavne reforme u BiH tapkaju u mjestu, izražavaju zabrinutost povećanjem nacionalističkih i etničkih govora, te osuđuju "udarce koje je RS nanijela državnim institucijama".
"RS godinama ima problema sa ovom dvojicom izvjestiocima, koji su poznati po prilično pristrasnim izvještajima na štetu RS. Oni imaju već jednu tradiciju dugu nekoliko godina da proizvode takve izvještaje", naglasio je Radojičić Srni.
On je istakao da se sada pojavio novi izvještaj, koji nije imao priliku integralno da vidi, ali da ne bi bio začuđen da je njegova sadržina, ipak, pristrasna, jer je RS i ranije imala problema sa njihovim izvještajima,
Radojičić je rekao da postoji izvještaj Monitoring tima Savjeta Evrope koji je rađen kada je misija Savjeta Evrope proljetos bila u BiH, koji je, kako je naveo, prilično korektan.
"Taj izvještaj bi krajem mjeseca trebalo da se nađe u Parlamentarnoj skupštini Savjeta Evrope. To je godišnji izvještaj o progresu BiH i mnogo je uravnoteženiji i objektivniji", naglasio je Radojičić.
Radojičić je ocijenio da bi trebalo obratiti pažnju na ovaj izvještaj koji je relevantniji i korektniji, jer je Monitoring tim Savjeta Evrope bio u Banjaluci i imao je desetine sastanaka i susreta na terenu.
Autor: Горан Маунага
БAЊA ЛУКA - Едиб Буљубашић, бивши замјеник команданта логора за Србе "Дретељ" и свједок у том предмету који се води у норвешком државном суду, данас би требало да путем линка свједочи о злочинима које је норвешки држављанин Мирсад Репак починио у том логору.
- Репак је мене наградио за убиство логораша Боже Балабана са 1.000 марака. Ја сам извршио наређење о стријељању које је наредио пуковник Приморац - прича Буљубашић.
Тврди да је Репак хапсио Србе ван логора "Дретељ", доводио их крваве, а исљеђивао их је и злостављао и у самом логору.
- Моји људу су ми тада, 1992. године, потврдили да је Репак силовао Госпаву Савић и малтретирао Олгу Драшко. Са љекаром Зораном Храниловићем, такође мајором ХОС-а, тјерао је затворенике да пију мокраћу кад су били болесни. Тврдили су да је то лијек - каже Буљубашић.
Додаје да је Репак био инспектор Хрватских оружаних снага (ХОС) у чину мајора. Све је радио, истиче, по директним наредбама пуковника Ивице Приморца, оснивача логора "Дретељ". Срби су у том логору, каже, третирани као бројеви а не као људи, а свакодневно су били малтретирани.
Додаје да му је Репак други пут дао 2.000 марака да ћути о шверцовању Срба, односно о ослобађању неких за које је то плаћено.
- Било је и случајева да Репак узме новац, а не ослободи логораша. Некад су они након пуштања нестајали или су нађени убијени. Само ријетки су се докопали слободе - каже Буљубашић.
Репак је осумњичен за ратне злочине почињене над Србима 1992. године у логору "Дретељ" код Чапљине. Он се терети да је починио злочине над 18 српских цивила. Од маја до августа 1992. године у логору "Дретељ" било је заточено 211 Срба, и то 129 мушкараца и 82 жене.
Тужилаштво БиХ још увијек није завршило истрагу коју води у овом предмету.
Емина Оручевић
На листи оптужених у БиХ налази се и Емина Оручевић која живи у Норвешкој. Буљубашић за њу каже да је била шефица осталим женама, припадницама ХОС-а у логору "Дретељ", између осталих и Марини Грубешић и Зерини Шути.
- И Емина и оне су типовале, одређивале који логорашицу треба силовати - каже Буљубашић.
Edib Buljubašić: Prijete mi ubistvom zbog istine
BANjA LUKA, ZENICA - Naredbe za strijeljanje Srba u koncentracionom logoru "Dretelj" izdavao sam Džekiju Arklovu po naređenju komandanta tog logora kapetana Ivana Petrušića, a Petrušiću je te naredbe izdavao pukovnik Ivica Primorac, osnivač tog logora, izjavio je svjedok i optuženi u predmetu "Dretelj" Edib Buljubašić.
Buljubašić je, kao poručnik Hrvatskih oružanih snaga (HOS), bio zamjenik komandanta logora "Dretelj" sredinom 1992. godine. Javno je priznao da je tada izdao naređenje za strijeljanje dva srpska logoraša, civile Božu Balabana i Jovu Pejanovića.
- Uskoro će iz Norveške stići tužilac. Biću svjedok norveškom i švedskom tužilaštvu u predmetu "Dretelj". U tim zemljama su pomoću mojih informacija uhapšeni Ahmed Makitan, Mirsad Repak i Džeki Arklov, državljani tih zemalja koji su učestvovali u zločinima u "Dretelju" - kaže Buljubašić.
Edib Buljubašić 
Dodaje i da zahtijeva premještaj iz KPZ Zenica. Kaže da mu javno prijete bivši ratni drugovi jer govori istinu.
- Razlog za prijetnje ubistvom je i to što posjedujem dokumente iz logora "Dretelj". Pritiske imam i zato što znam sve podatke o ubistvu generala HOS-a Blaža Kraljevića na punktu Krivodol 9. avgusta 1992. godine - kaže Buljubašić.
On ističe da u Sarajevu i u Tužilaštvu BiH odavno pokušavaju da sakriju sve dokaze do kojih je došao tužilac Jude Romano u radu s njim na slučaju "Dretelj".
Srpski logoraši u logoru "Dretelj"
"Glas Srpske" je objavio da je Buljubašić izjavio da je bivši glavni tužilac Tužilaštva BiH Marinko Jurčević iz spisa o tom predmetu sklonio važne dokumente i izjave svjedoka. On je rekao da je Jurčević pokušao da predmet "Dretelj" stavi "ad akta".
- Usporavao ga je maksimalno, tako da je istraga u predmetu "Dretelj" više napredovala u Švedskoj i Norveškoj, nego u Sarajevu - rekao je Buljubašić.
Novi glavni tužilac Tužilaštva BiH Milorad Barašin nastoji da aktivira predmet, rekao je Buljubašić, ali mu to teško polazi za rukom zbog onog što je radio Jurčević. U Tužilaštvu BiH demantovali su ovu Buljubašićevu tvrdnju, navodeći da nije bilo zastoja u predmetu "Dretelj".
Zaprepašćeni Norvežani
Edib Buljubašić kaže da ga je u KPZ Zenica, gdje izdržava kaznu za ranije počinjena krivična djela, posjetila Norveška državna televizija - NRK.
- Pitali su me i dokle je u tom procesu stiglo Tužilaštvo BiH. Bili
su zaprepašćeni odgovorom da još niko nije priveden niti optužen - kaže
Buljubašić.
Држава која је била на прагу уништења у јесен 1915, оставши без војске, владе и краља, тада се подигла из пепела и задивила већи део света (сем оног, махом с немачког говорног подручја, који је Србе и даље сматрао краљеубицама и рушитељима поретка). Разбијена нападима Немаца, Аустријанаца и Бугара, војска је одлучила да не капитулира, већ да се преко Црне Горе и Албаније пребаци до обале где би је савезнички бродови спасли од сигурне смрти. На том путу страдања умрло је или убијено на десетине хиљада људи, не само војника, већ и жена и деце који нису хтели да сачекају окупаторе, већ су се придружили војсци – глас о аустријским и бугарским злочинима над цивилима проносио се брзо.
Стигавши на албанску обалу, међутим, Срби су били разочарани. Обећаних савезничких бродова није било – стигли су тек кад је руски цар Николај послао претећи телеграм владама Француске и Велике Британије да ће се Русија повући из рата ако савезници не спасу „остатке остатака српске војске”.
Тада је решено да Французи окупирају Крф – Грчка је у то време још била неутрална – и да главнину српске војске, скупштину и владу, пребаце тамо. До априла 1916. на ово острво стигло је више од 150.000 људи, али страдање ни ту није престало. Оне који су се први искрцали сачекала је ледена киша, морали су да преживљавају на отвореном, без огрева и хране, све док српска влада није постигла договор са савезницима да ће преко зајма отплатити трошкове своје војске. (На Крфу је, треба рећи, било и Албанаца, припадника војске српског савезника Есад Паше Топтанија, а у костурници на Виду сахрањен је Мустафа Емрилах из Тиране.)
Војска се на јонском острву брзо опоравила и реорганизовала, па је пребачена на Солунски фронт, где је – после Кајмакчаланске битке и ослобођења Битоља 1916. године – у рововима чекала коначну наредбу за ослобођење отаџбине.
Кад је напад почео, српска војска је после Бугара прегазила и неколико немачких дивизија које су покушале да зауставе српско-француски пробој код Ниша и уз местимичне борбе код Врања, Лесковца и Крагујевца силовито ослободила земљу. Држава којој је аустроугарска влада написала посмртницу вратила се из мртвих.
У пробоју Солунског фронта погинуо је 681 Србин, 182 су нестала, а више од две хиљаде је рањено.Губитак становништва у Првом светском рату био је вишеструко већи – од последица рата, злочина Аустријанаца и Бугара, албанске голготе и болести страдало је 1.300.000 људи, или трећина популације – и до данас није надокнађен.
Нема данас ни оне наклоности западног дела света коју смо зарадили у време Великог рата – британска јавност која се згражавала због ужасног злочина краљеубиства у Београду 1903. године током рата је пожртвовано помагала Србима, у малу земљу која се нашла на удару великих сила стизале су медицинске сестре, а 28. јуна 1916. више од 12.000 британских школа укључило се у акцију „Косовски дан”.
Британци данас ништа или готово ништа не знају о подвигу српске војске и страдању Срба од 1914. до 1918.
Да ли је то и наша грешка? Да ли смо и сами заборавили?
_____________________________________________________
У Републици Српској обиљежена 90. годишњица пробоја Солунског фронта
Autor: Жељка Добрић
БAЊA ЛУКA - Служењем парастоса у цркви Свете тројице и полагањем цвијећа и вијенаца на Спомен-костурницу жртвама из 1915. године на гробљу "Свети Пантелија" у Бањој Луци јуче је обиљежена 90. годишњица пробоја Солунског фронта.
- Пробој Солунског фронта представља најдуже припреману војну операцију у историји ратовања, која је бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама, задивила цијели свијет, па и саме противнике - изјавио је предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Бања Лука Владо Шеварика.
Он је подсјетио да се на челу Прве и Друге српске армије налазио начелник штаба Врховне команде Српске војске ђенерал Живојин Мишић, те да су заједно са савезничким армијама под командом Франша Депереа извели историјски подвиг којим је окончан Први свјетски рат.
- За 45 дана, колико је трајала комплетна операција, српска војска прешла је 600 километара и ослободила читаву Краљевину Србију, да би у наредних мјесец дана ослободила БиХ, Хрватску и Словенију - подсјетио је Шеварика.
Он је рекао да је из БиХ на пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од 8.000 до 10.000.
На Спомен-костурницу жртвама из 1915. године вијенце и цвијеће положили су изасланик предсједника Републике Српске, делегације Народне скупштине и Вијећа народа РС, Владе, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године, Борачке организације РС, Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, СУБНОР-а, Удружења логораша Другог свјетског рата, Трећег пјешадијског пука Оружаних снага БиХ и градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић.
Nepoznati
počinioci noćas su oskrnavili hram Svetog Vasilija Velikog u Konjicu,
potvrdio je agenciji Srna konjički paroh Milan Bužanin.
On je naveo da su vandali u unutrašnjosti hrama napravili veliku
materijalnu štetu, a iz crkve su odneli samo sitan novac koji se
zatekao pored ikona.
"Jutros kada sam otvorio crkvu zatekao sam haos. U unutrašnjosti hrama
sve je bilo porazbijano i razbacano, a ikone su oštećene. Po crkvi je
bilo proliveno vino, a bacani su i opušci'', rekao je Bužanin.
Policija Hercegovačko-neretvanskog kantona jutros je obavila uviđaj.
Ovo je treći incident u poslednja četiri meseca od kada se u Konjic nakon šesnaest godina vratio pravoslavni sveštenik koji živi u neposrednoj blizini crkve. Ranije su, za sada još uvek, nepoznati počinioci porazbijali prozore na crkvi, a u drugom incidentu je crkva išarana grafitima.
Sveštenik Bužanin koji je u Konjicu od maja nije imao drugih neprijatnosti.
M. Bašić
Nedavni pokušaj sarajevskih političara da zaokruže proces
"ozelenjavanja" glavnog grada BiH tako što će i trotoare ofarbati u
omiljenu boju bošnjačke elite, dobio je krajnje neslavan epilog. I pored toga što su najavljivani kao atrakcija, zeleni trotoari u samom
centru Sarajeva su već nakon dvadesetak dana od završetka radova počeli
da se pretvaraju u prašinu. Ispostavilo se da, takozvani epoksidni
trotoari, na samo da nisu otporni na smrzavanje, već nisu dorasli ni
letnjim sarajevskim kišama.
Podsećamo da je, iako su sarajevske vlasti tvrdile da je reč o evropskom trendu, njihov potez farbanja trotoara zelenom bojom rezultirao povećanim nadzorom ovog grada od strane CIA. S druge strane, bojenje trotoara glavnog grada BiH u zeleno izazvalo je buru reakcija kod svih Sarajlija nebošnjačke nacionalnosti, ali i kod Srba i Hrvata u celoj BiH.
Drago Kalabić, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kaže da ga izuzetno veseli što je i najnovije nastojanje bošnjačkih lidera da na ovako jeftin način pokažu Srbima ko je gazda u Sarajevu, doživelo pravi fijasko.
Poslanik Slavko Jovičić Slavuj u šaljivom tonu kaže da su zeleni trotoari u centru Sarajeva počeli propadati zbog toga što je većina Bošnjaka bojkotovala "obične" trotoare, želeći da gazi samo po zelenom.
- Precenili su tehničke mogućnosti ovih pešačkih površina i preopteretili ih, pa nije ni čudno što se pretvaraju u prah. Svojevremeno sam im preporučio da po njima hodaju u nekoj nežnijoj obući kako bi ih što duže sačuvali, ali me nisu poslušali.
- Raspadanje ovih trotoara samo je dokaz da namera sarajevskih vlastodržaca nije bila da naprave površine koje će biti otporne na vremenske nepogode, nego da sarajevski ambijent približe teheranskom. Da su vodili računa o njihovoj istinskoj funkcionalnosti, ne bi ih napravili ovakvim kakvi jesu - nikakvim u svakom pogledu. E, sad su doživeli blamažu kakvu su i zaslužili i izuzetno mi je drago zbog toga.
Његова светост патријарх српски Павле који се од прошле јесени налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду данас, на Усековање, напунио је 94 године.
Како је Тањугу раније речено у Патријаршији, Српска православна црква (СПЦ) не обележава рођендане већ само слави рођење Исуса Христа - 7. јануара, Малу Госпојину или рођење пресвете Богородице 21. септембра и Ивандањ или рођење светог Јована Претече 7. јула.
Уместо рођендана, СПЦ обележава имендане, а то су дани према којима светитељи добијају имена, објашњено је у Патријаршији.
Патријарха Павла је из манастира Свете Тројице, у коме је боравио неко време, као искушеника у манастир Благовештење довео отац Јулијан. Уочи Благовести 1946. године Гојко Стојчевић, како је крсно име патријарха, постао је калуђер Павле. Овај српски пастир је 44. по реду, рачунајући од Светог Саве.
Патријарх Павле је читав свој живот посветио цркви, а познат је и омиљен у народу због своје скромности.
Он, кажу, не воли ни раскош ни поклоне и један је од ретких који помаже сиротињу.
Његови сарадници причају да патријарх, сваки пут када прими пензију, раздели је просјацима и убогим људима око цркве.
Ту сам одмах иза леђа Његове светости и највиших српских православних великодостојника СПЦ... Осећај је невероватан.....Прошло је више од десет година од настанка фотографије.....
Патријарх је на Косову и Метохији у својству епископа рашко-призренског провео 33 године, и то је један од битних разлога због којег је овај богоугодник остао тесно везан за свету српску земљу.
Патријарх Павле је увек умиривао страсти и учио људе основном принципу хришћанске вере - да у сваком тренутку треба бити и остати човек. Патријарх је рођен на Усековање 11. септембра 1914. године у селу Куцанци, Славонија.
Гимназију је заврсио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.
______________________________________________________________________________
_+___+___+____+____+_____+_____+_____+____+_____+_____+_____+_____+_____+______
