
SARAJEVO - Pojedince koji prijavljuju korupciju u institucijama BiH neophodno je zakonom zaštititi kako ne bi bili zlostavljani i šikanirani, ali treba zaštititi i "osumnjičene" od mogućeg revanšizma njihovih podređenih.
Suština je ovo rasprave vođene danas na sjednici Predstavničkog doma parlamenta BiH o Prijedlogu zakona o zaštiti lica koja prijavljuju korupciju u bh. institucijama, koji su predložili poslanici Lazar Prodanović (SNSD), Nermina Zaimović-Uzunović (SDP), Azra Hadžiahmetović (SBiH) i Šefik Džaferović (SDA).
-------------------------------------------------------------
Iako su u raspravi svi bili za usvajanje ovog zakona, mnogi su iznijeli rezerve o njegovoj efikasnosti.
"Ovo je trebalo nazvati zakonom o cinkarenju. Ovdje su mnogi do posla došli rodbinskim vezama i drugim zloupotrebama i niko od njih nije lud da prijavi korupciju jer bi onda morao prijaviti i sebe", prigovorio je poslanik Slavko Jovičić (SNSD).
-------------------------------------------------------------
Njegov kolega iz HDZ BiH Niko Lozančić smatra da je zaštitu "zviždača" trebalo regulisati izmjenama nekih postojećih zakona.
"Ako ćemo posebno štititi one što prijavljuju korupciju, znači li to da ne treba da štitimo zakonom one koji u institucijama BiH prijave silovanje ili ubojstvo", upitao je Lozančić.
---------------------------------------------------------------
Petar Kunić (DNS) ovaj zakon takođe smatra neophodnim, ali je upozorio da će on ostati slovo na papiru ako ga ne bude pratila politička volja za provođenjem.
----------------------------------------------------------------
U vezi sa zakonom o raspolaganju vojnom imovinom, koji su predložili SDP i SBB, danas nije vođena rasprava u skupštinskoj sali. U pauzi sjednice šef Kluba poslanika SNSD-a Drago Kalabić ponovio je stav svoje stranke da status ukupne imovine treba zajedno riješiti.
"SNSD insistira na zaključku da Savjet ministara do 30. septembra pripremi prijedlog zakona o raspolaganju državnom i vojnom imovinom 'u paketu'", naglasio je Kalabić.
http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Zvizdace treba zakonom zastititi
Jovičić i "zakon o cinkarenju": Ko je lud da prijavi korupciju u institucijama BiH!
Poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH obavili su raspravu o Prijedlogu zakona o raspolaganju nepokretnom vojnom imovinom čiji su predlagači poslanici Socijaldemokratske partije (SDP) i Saveza za bolju budućnost BiH (SBBBiH)
- Mi ćemo iskoristiti neke druge mjere kada je u pitanju nerad Pravobranilaštva, podnijet ćemo prijave protiv njih jer se imovina mora proknjižiti, a oni nikako to da urade - pojasnio je Belkić. Stranka za BiH smatra da za ovakav potez ima dovoljno argumenata.
-----------------------------------------------------------
Obavljena je i rasprava o Prijedlogu zakona o zaštiti osoba koje prijavljuju korupciju u institucijama BiH.
Poslanica SBiH Azra Hadžiahmetović je istakla da bi bilo lijepo kada bi
BiH imala zakon koji će pokriti sva prijavljivanja korupcije u svim
segmentima društva.
- Ne trebamo imati iluziju da će ovakvi zakoni riješiti problem, ali će
bar zaštititi ljude koji prijavljuju korupciju od sankcija. Grupa
parlamentaraca, predlagači zakona, već duže vrijeme surađuje s
međunarodnim organizacijama od kojih i imamo podršku. Očekujem da će
parlament usvojiti ovaj zakon - zaključila je Hadžiahmetović.
Poslanik Slavko Jovičić (SNSD) predložio je da se ovaj prijedlog
preimenuje u "zakon o cinkarenju" tvrdeći da niko ne može zaštititi one
koji u institucijama prijave korupciju.
- Ako se neko "uvalio" u neku instituciju BiH, naravno da je došao preko
veze, stranačke, rodbinske, itd. I on će sad prijaviti korupciju! Pa,
nije lud! - rekao je Jovičić te dodao da bi taj prvo morao prijaviti sam
sebe.
------------------------------------------------
TEKST, IZMEĐU OSTALIH, PRENOSE I DNEVNE NOVINE
Šta uče bošnjačka a šta srpska deca u Federaciji BiH i zašto RS ćuti (4. nastavak):
Jovičić (SNSD): U Federaciji je zatrt svaki element srpskog identiteta.
U Sarajevu sada samo nekoliko hiljada Srba
BANjALUKA - Srpskim đacima u Federaciji BiH zabranjeno je da uče ćirilicu i srpsku istoriju, a nametnuti su im bosanski i hrvatski jezik. Međutim, tu diskriminaciji nije kraj - u pojedinim mestima u ovom entitetu deca srpskih povratnika primorana su da pohađaju nastavu u školama koje su nazive dobile po bošnjačkim i hrvatskim ratnim vojskovođama!
Iako su ti nazivi osporeni pred Ustavnim sudom, jer su dodeljeni u čast ličnosti ili događaja iz proteklog rata u BiH ili se sa njima identifikuje samo jedan od tri konstitutivna naroda, federalne vlasti godinama odbijaju da ih uklone.
Među spornim u Kantonu Sarajevo su osnovne škole „Velešićki heroji“, „Porodice efendije Ramića“, „Mirsad Prnjavorac“ i „Izet Šabić“ u Vogošći, te „Hašim Spahić“ u Ilijašu.
------------------------------------------------------
U Hercegovačko-neretvanskom kantonu sporan je naziv škole „Lipanjske zore“ u Višićima, a u Srednjobosanskom kantonu Srednja škola „308. slavna brdska“ u Novom Travniku, te osnovne „Jozo Gadžić Čupo“ u Stojkovićima, „Braća Jezerčić“ u Divičanima i „13. rujan“ u Vitezu.
Neizvesno je kada će oni biti promenjeni, a pri tom, nadležni u BiH još ne znaju ni tačan broj škola čiji se nazivi kose sa kriterijumima utvrđenim 2004. godine.
Kada je reč o nazivima škola, samo je u Drvaru pre nekoliko godina promenjen sporni naziv pa se sad zove Osnovna škola „Drvar“.
U ostalim mestima Federacije pojedini nazivi škola nisu u skladu sa Ustavom i zakonom po kojima imena treba da imaju ili neutralan naziv ili karakter etničnosti domaćeg stanovništva.
Prema zvaničnim podacima, u FBiH bilo je 42, a potom je ovaj broj smanjen na 16 škola, i to 15 u Sarajevskom kantonu i jedna škola u Hercegovačko-neretvanskom kantonu.
-------------------------------------------------
- Naša deca uče iz udžbenika na bosanskom jeziku. Ne dozvoljavaju uvođenje grupe nacionalnih predmeta za srpske đake, jer ih nema 18 u školi što je uslov da bi dobili predmet srpskog jezika. Škola nikada nije menjala ratni naziv, a mi roditelji smo u celoj priči nemoćni da bilo šta uradimo - kazao je, za „Novosti“, srpski povratnik u Sarajevo Goran Babić.
-----------------------------------------------------------
Osim spornih naziva, brojne škole u FBiH imaju i problematična obeležja, pa su u školama u kantonima gde su Hrvati u većini vidljivi grbovi hrvatskog naroda, a u bošnjačkim kantonima grbovi sa ljiljanima i džamija.
----------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“ da je svaki element srpskog identiteta zatrt u Sarajevu i širom FBiH.
On kaže da srpski delegati u parlamentu FBiH nemaju političku snagu da promene sporne nazive škola.
- Uprkos brojnim pokušajima, škole u Sarajevu i danas nose nazive po bošnjačkim vojnicima ili ratnim događajima koje oni veličaju. To je nastavak progona Srba iz ovog grada - rekao je Jovičić.
--------------------------------------------------------------------
Čak četiri škole u Srednjobosanskom kantonu su u međuvremenu vratile stare sporne nazive zbog problema sa pečatom.
Radna grupa koju su činili predstavnici Srpske i FBiH nije uspela do kraja da reši ovo pitanje, jer su bošnjačke vlasti, pre svega u Sarajevu, uporno odbijale da promene sporne nazive škola. Članovi ove radne grupe se više i ne sastaju.
-----------------------------------------------------------
Portparol Ministarstva prosvete i kulture RS Branka Rogač kazala je, za „Novosti“, da se u RS u potpunosti primenjuje sporazum o zadovoljavanju prava dece povratnika.
- Jedino je Ministarstvo prosvete i kulture RS podzakonskim aktom propisalo koji su nazivi škola prihvatljivi i koji se školski simboli mogu nalaziti u školskim prostorijama. Ranijih godina uklonjeni su uvredljivi i neprimereni sadržaji iz programa i udžbenika za osnovne i srednje škole - naglasila je ona.
-----------------------------------------
JEDAN DOGAĐAJ - TRI ISTINE
Brojne stručne komisije koje su činili predstavnici RS i FBiH godinama nisu uspele da postignu dogovor o sadržajima udžbenika za osnovne i srednje škole. Već na prvim sastancima razgovor je „pucao“ na prvom pitanju - kakav je karakter proteklog rata u BiH? Bošnjački i hrvatski predstavnci su tvrdili da je reč o agresiji na BiH, dok su srpski govorili o sukobu tri naroda. Za bošnjačke stručnjake Gavrilo Princip je terorista, a za srpske patriota i heroj. Od potpisivanja „Dejtona“ 1995. godine, Srbi, Hrvati i Bošnjaci pišu po sopstvenim kriterijumima udžbenike za osnovne i srednje škole. Nacionalna podela je vidljiva i u udžbenicima maternjeg jezika. Za bošnjačke autore ne postoje srpski pisci i pesnici.
---------------------------------------------------
SRPSKA POŠTUJE SPORAZUM
U SRPSKOJ je u proteklom periodu u 20 osnovnih škola za decu povratnika uvedena nacionalna grupa predmeta i izučava se prema nastavnom planu i programu nekog od kantona iz FBiH. Sporazum je potpisan 2002. godine. Roditelji bošnjačke dece tražili su nedavno da se promeni naziv OŠ „Sveti Sava“ u Dubravama kod Gradiške.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сваким даном, умјесто да се политичка ситуација у БиХ релаксира и смирује, она се, захваљујући неодговорним политичарима само усложњава и, рекао бих, компликује и доводи до усијања и тектонских поремећаја међунационалних односа у БиХ.
Политички естаблишмент лоциран у Сарајеву чини све да се ионако компликована ситуација у Федерацији БиХ пребаци на терен Републике Српске и да се за све недаће у БиХ, сасвим неоправдано и тенденциозно оптужи Република Српска и прогласи као реметилачки фактор унутрашње дестабилизације прилика у БиХ.
Иако су и Срби један од три конститутивна народа и у Федерацији, као и у цијелој БиХ – њих тамо нико ништа и не пита, а и како би, кад је Федерација БиХ скоро потпуно етнички очишћена од српског народа.
Та матрица траје годинама. Дакле, са њом се кренуло одмах послије потписивања Дејтонског споразума и наставила се вртити и реализовати у сарајевској кухињи. Забрињавајуће је што се таквој политици дискриминације према и оно још мало преосталих Срба у Федерацији БиХ, нажалост, не назире крај.
На сваки дозвољен и још више на недозвољен и противуставан начин скоро, па трауматично политичко и економско стање у Федерацији БиХ, жели се фактурисати Републици Српској, што је само још додатни вид притисака на српски народ и на руководство Републике Српске.
Можда би се ова ситуација могла и разумјети када би се везала само за предстојећи попис становништва и настојање бошњачких политичара да за такву политику придобију само свој народ. Али није тако. Интенције свих бошњачких политичара, a усуђујем се рећи и сваког Бошњака, иду у правцу оспоравања постојања Републике Српске и нама је бјелодано јасно да таква настојања никад неће ни престати.
Но, није противзаконито, нити противуставно сањати и живјети у виртуелном и имагинарном свијету снова и илузија. Сваки појединац на то има право, али те илузије се преносе и на колективитет. Неостварене жеље Бошњака, а оне су – укидање Републике Српске, ипак остаће само на нивоу жеља. Јер, стварност је сасвим друкчија и дијаметрално је супротна од бошњачких циљева.
Република Српска је уставна категорија, што самим тиме имплицира и њено међународно признање као ентитета у саставу БиХ и ту нема ништа спорно! Но, бошњачка удружена политичка и интелектуална елита, потпомогнута бошњачким невладиним организацијама, па онда и свим удружењима грађана, те наравно и вјерском исламском заједницом, која се у цијелом овом пројекту никако не може заобићи, дакле сви они заједно - имају само један циљ - укинути Републику Српску и створити унитарну БиХ.
Користе се сва средства да се докину уставне надлежности Републике Српске, да се ослаби економска моћ и евидентан напредак Републике Српске. Јер, сви економски параметри и показатељи показују да је Република Српска бољи дио БиХ. И умјесто да се Федерација БиХ такмичи у свом развоју са Републиком Српском - не, политичари из Федерације и наравно са нивоа БиХ из реда бошњачког народа чине све да умање значај напретка Републике Српске. О Републици Српској и српском народу се причају наогавније и најружније ствари, како на домаћој политичкој и медијској сцени, тако и на свим важним мјестима у свјетским метрополама и у круговима међународних институција.
Републици Српској и српском народу све се оспорава. Стиче се утисак да се на сарајевским сећијама само смишљају и рађају идеје - како да се нанесе што већа штета Републици Српској, по систему: "нека комшији цркне Република Српска"?! Да је ово нормална и демократска држава, сви такви који разним противуставним активностима руше и БиХ, одговарали би за најтежа кривична дјела, дјела удруживања ради рушења уставног поретка ове земље.
Наша порука из Републике Српске је јасна и на фону је очувања Устава БиХ. Заправо, ми ништа друго и не тражимо, нити имамо неке друге аспирације. Такође, морамо добронамјерно упозорити Сарајево да престане са увредама и оптуживањем српског народа за све и за свашта.
И ми Срби имамо своју бол, имамо своју тугу, имамо своја сјећања на десетине хиљада најбољих српских синова страдалих у претходном грађанском рату у БиХ. Ми не умањујемо патње и боли других народа. Ми их разумијемо и жалимо за сваком невином жртвом без обзира из којег је народа.
Ми не тражимо баланс у количини почињених ратних злочина, већ баланс у количини правде и за жртве из српског народа. Али, тако се не дешава. Напротив, само се перманентно настављају антисрпске активности које су усмјерене на вријеђање и понижавање српског народа.
Руководство Републике Српске, и ми српски политичари који смо на привременом раду у Сарајеву, више нећемо дозволити да нас било ко омаловажава, нити да антидејтонским активностима руше Републику Српску. Ми никоме не пријетимо, ми само бранимо уставну позицију Републике Српске. Зар има нешто природније? Зар има нешто нормалније и реалније? Нема!
Колики год буду и наредни притисци и атаци на Републику Српску, а сигурно је да ће бити још интензивнији, још јачи, још жешћи и још одлучнији – Република Српска ће и, поред свега, опстати и остати! Дејтонски споразум је једина гаранција за то. Јер, без сагласности Срба више ниједна одлука у БиХ није могућа. О судбини Републике Српске само може да одлучује српски народ и наравно и други конститутивни народи и сви други који поштују Републику Српску и њен териториторијални и уставни положај у оквиру Устава БиХ!
Хоћемо о свакој теми која је у интересу напретка БиХ да разговарамо и да се договарамо, али једина тема о којој никада нећемо разговарати је постојање Републике Српске. Република Српска постоји и она је непромјењива чињеница! И до сада је компромисом све три конститутивна народа много тога ријешено и то због кооперативности српских представника. Али, компромиса никада неће бити о статусу и будућности Републике Српске.
Република Српска ће и на овој балканској вјетрометини остати као трајна политичка, територијална и уставна категорија.
Наша је порука добронамјерна и упућујемо је свима: никога не вријеђамо, никоме не пријетимо као што то други раде нама, никоме не желимо зло, и због тога имамо онда право и обавезу да и од свих других који са нама живе на овим просторима тражимо - да и они према нама покажу поштовање, толеранцију, уважавање и разумијевање. Јер, у наше име више нико никада неће одлучивати.
Поштујемо сваког човјека и његово достојанство, без обзира којем припада националном корпусу.
Српски народ и ми као његови легитимни представници никада више не можемо дозволити да нас било ко вријеђа или понижава и да руши наш дигнитет!
На данашњи дан /15. септембра/ 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату.
Jедна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!
Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила.
Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.
Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 30. септембра.
Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
Славко ЈоВиЧиЋ СлАвУј
Мало 'вако и мало 'нако!
ДОНЕСИ ОДЛУКУ!



M. FILIPOVIĆ |
10. septembar 2013.
Poražavajuće mali broj učenika povratnika u sarajevski kanton, neizvesno uvođenje nacionalne grupe predmeta. Jovičić: Ovo je nastavak progona Srba. Dramatičan primer porodice Babić iz Lukavice
BANjALUKA - Inicijativa u parlamentu Federacije BiH da u osnovnim školama u ovom entitetu bude uvedena grupa nacionalnih predmeta za decu povratnika mogla bi da ostane mrtvo slovo na papiru kada je reč o Kantonu Sarajevo gde gotovo da više nema srpskih đaka!
Srpski poslanici u federalnom parlamentu traže uvođenje grupe nacionalnih predmeta za decu povratnika, jer smatraju neprihvatljivom i diskriminatorskom trenutnu praksu da se srpskim đacima u FBiH sistematski zabranjuje da uče srpski jezik i istoriju, dok su im nametnuti udžbenici na „bosanskom“ i hrvatskom jeziku.
Međutim, Sarajevo, u kojem je pre rata živelo više od 200.000 Srba poseban je problem, jer u tamošnjim osnovnim školama svi srpski đaci sada mogu da stanu u jednu učionicu.
-------------------------------------------------------------------------
- Na području Kantona Sarajevo gotovo da nema srpske dece u osnovnim školama, pa pitanje uvođenja nacionalne grupe predmeta za Srbe treba posmatrati sa tog stanovišta - rekao je izvršni direktor Demokratske inicijative sarajevskih Srba Jovo Janjić.
On je dodao da na području grada Sarajeva u posleratnim godinama živi srpsko stanovništvo, uglavnom starije životne dobi, jer nema značajnijeg povratka.
------------------------------------------------------
Dramatičan je primer srpske porodice Babić, koja se nedavno iselila iz Sarajeva u Lukavicu, jer nisu dozvolili da njihova deca u okviru nastavnog programa posećuju izložbe fotografija sa potresnim i uznemiravajućim ratnim sadržajima.
-------------------------------------------------------------
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“, da poražavajući broj srpskih đaka u sarajevskim školama nedvosmisleno potvrđuje da se u ovom gradu desilo etničko čišćenje Srba.
- Srba je iz godine u godinu sve manje u Sarajevu. Nema srpske novorođenčadi, ne daju deci da uče ćirilicu. Sve to govori da se i dalje sistematski radi na progonu Srba iz grada na Miljacki - istakao je Jovičić.
NE POŠTUJU SPORAZUM
ZA razliku od Federacije BiH, U Srpskoj u čak 20 škola bošnjačka deca izučavaju nacionalnu grupu predmeta. Škole u FBiH, iako su potpisale sporazum o poštovanju prava dece povratnika, godinama odbijaju i da promene nazive koje su dobili po bošnjačkim ili hrvatskim ratnim komandantima.
и звијезде тетурају
високо на небу...
Земља подрхтава
од заглушујуће буке.
Тама притишће земљу...
Само њих двоје
у мрклoј ноћи,
плету најљепше снове
држећи се за руке.
Прстима плету
нераскидиви ланац
ланац од љубави,
која разбија челичне
стеге страха
од превелике среће.
Њихови уздисаји
се не чују,
као ни дрхтаји
спојених тијела...
Они знају да се воле,
они живе своје животе....

Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.
Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се СРБИЈИ нанесе велика штета.
Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.
Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.
Само као дигресија. Док пишем овај кратки осврт, управо кошаркашку утакмицу на Европском првенству у Словенији играју СРБИЈА и Црна Гора . Играју утакмицу без било какве резултатске дражи. СРБИЈА се давно пласирала у други круг такмичења, док Црногорци одлазе кући. Гледам утакмицу и уопште не гледам тим Црне Горе као тим према којем бих гајио било какве симпатије. Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове. Све присутне разлике морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.
Знам да ниједан спортиста, па и Црне Горе не сноси одговорност за стање у којем се и они боре против Србије и то боре се грчевито, па чак и више него против неких туђинских репрезентација.
И Црногорци у таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, морају да знају, а и знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Црногорце који ни смислити не могу СРБИЈУ.
Стање је тако и никакво уљепшавање не може да промијени чињенично стање, дакле ову ситуацију, па чак то не може да промијени ни спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним пријатељским међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком било мило било, а ком не било, опет ће остати овако...
И да закључим. У утакмици која ништа није одлучивала, побиједила је Црна Гора. Не треба тражити никаква оправдања нити алиби. Србија је најбоље играче одмарала за наредни циклус, али и кад се игра кликера важна је побједа. Нажалост, СРБИЈА није побиједила Црну Гору.
Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према ценогорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци једно. НИСМО ЈЕДНО, нажалост!
Можда и није лоше да то напокон и знамо! Уосталом, сатисфакцију и потврду добио сам и радовањем црногорских кошаркаша /оправдано радовање/, али Црногорци су испољили своју радост као да су постали прваци Европе...
Слика њихове радости је показала да сам погодио са текстом и да је то овако како написах...

Само разговори, па и са онима који су сасвим на другој страни свијета и који живе у свом имагинарном свијету, свијету насликаном мислима жеља, могу имати каквог таквог смисла.
Свако ћутање удаљава људе и прави непремостиву дистанцу.
У свему овоме, медији имају врло значајну и по некад и пресудну улогу, јер се управо људи из медија боре за већи тираж, тираж продате штампе. Мало је оних који купују новине и који воде рачуна какве је "боје штампа".
Постоје подјеле, али танка је граница око класификације о којoj се ради штампи. Зато остаје o питање ради ли се о "жутој" штампи, сликовној штампи, црно-хронолошкој штампи или о сензационалистичкој штампи. Каква год даје, штампа се штампа, новине излазе. Људи купују новине из разно разних интереса, разлога и укуса, а све са циљем да дођу до информација. Разумљиво да те информације плаћају.
Електронски медији су још интересантнији, јер се на њима приказују и пласирају "живе слике", чак и оних људи који су већ одавно мртви. Али ако је интерес неке ТВ куће, она ће чак и такве "оживјети", а све у властитом интересу и то да би се углавном попунио цјелоднево-ноћни програм.
Ријалити програми су постали најгледанији, јер огромна већина конзумената такве "субкултуре" сједи испред екрана и покушава да се поистовјети са својим "јунацима" и уопште није битно какви су они, већ се ради о жељама публике за што већим скандалима, свађама, насиљу и свим врстама сцена, поготово оних привремених и тренутних тзв. љубави, голих гузица и заклетви "на вјерност по систему - "дођеш ми љубав"!?
Дакле, многи гледаоци покушавају да избјегну властито суочавање са кризом идентитета.
Никада не треба упирати прстом у било којег новинара нити у било који медиј.
Мало је или скоро ријетки су они медији који се баве животним темама и свјетлијом страном живота. Једноставно, мало је оних којима би такве теме биле интересантне, а сви заправо живе од жеље за бољим животом.
Задње намјере су врло опасна работа и оне вребају иза сваког ћошка, па чак и кад идемо правим путем без било каквих кривина. Врло опасно је правити замишљене линије свог свијета и због страха од неких других немати снаге да се те имагинарне линије пређу.
Границе не постоје, па чак ни оне између земље и неба, односно земље и свемира. Зато треба знати да са обје стране замишљене границе постоје и неки други људи, који су различити од нас и наше перцепције поимања стварности.
Друго је питање да ли се ради о добрим или о злим људима. Свака подјела опредјељује људе да бирају своју страну свијета и често многи залутају, јер рецимо, корачајући према истоку они оптерећени многим предрасудама касно схвате да су цијело вријеме ишли према западу. У свим тим заблудама изгубе много времена и немају више могућност да изађу на прави пут, пут истока којим су били наумили да иду...
Такви, дакле, остају заробљеници своје свијести, која им диктира понашање према узусима личне слике стварности, а која уопште не мора бити исправна.
Безброј је путева и многи се на њима изгубе и никада не стигну на своју страну.
О раскрсницама нисам ништа рекао, јер се управо налазим на једној таквој.
Заправо у дилеми сам и размишљам да ли да ставим тачку на овај текст или да га оставим отвореним и да он траје, као што уосталом траје и живот...
СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
* * *
Погледом кроз прозор,
тражим урезану слику
њеног лика...
Дубоко у срцу пламен
распамећује уснуле мисли
и враћа изгубљени сјај у очима.
Убрзани откуцаји срца
у бури немира,
најављују мирну пловидбу
у луку спаса.
Идем јој у сусрет,
она је ту...
