ЛУЧИЋ, иначе члан легендарних Бостон Бруинса, изразио је велику жељу да посјети Маракану по доласку у Београд.
ЛУЧИЋ важи за хокејаша који је увијек спреман за тучу на леду.
„Не смета, тако играм. Ја играм на снагу и мени то не смета.“
Био је капитен јуниорске селекције Канаде.
„Када би играли на Светском првенству и Олимпијским играма. Сви знају шта је хокеј у Канади. Играо бих за СРБИЈУ када би имала јаку лигу".
„Када сам био мали, увек сам волео црвену боју. Тако сам заволео ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ. Моји пријатељи и породица исто воле и навијају за ЦРВЕНУ ЗВЕЗДУ.“
У Бостону је већина становништва ирског поријекла.
„Добро се слажу. Они воле да пију и све је добро када уз причу мало попијеш. Али у Бостону нема много нас СРБА.“
ЛУЧИЋ је посетио Београд први пут послије 16 година.
„Последњи пут сам овде био 1998. када сам био мали. Град ми се баш свиђа, волим нашу храну. Ту сам са породицом пошто мој брат има свадбу сада. Свиђа ми се све што сам видео, ту сам још неколико дана и уживаћу у Београду.“
ПЕТРОВДАН
Свети
апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје
првозваног, из племена Симеонова, из
града Витсаиде. Био је рибар, и најпре
се звао Симеоном, но Господ је благозволео
назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он
је први од ученика јасно изразио веру
у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос,
Син Бога живога" (Мт 16, 16). Његова љубав
према Господу била је велика, а његова
вера у Господа постепено се утврђивала.
Када је Господ изведен на суд, Петар Га
се три пута одрекао, но само један поглед
у лице Господа - и душа Петрова била је
испуњена стидом и покајањем.
После
силаска Светога Духа Петар се јавља
наустрашивим и силним проповедником
Јеванђеља. После његове једне беседе у
Јерусалиму обратило се у веру око три
хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље
по Палестини и Малој Азији, по Илирику
и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио
је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од
сенке његове исцељивали су се болесници.
Имао је велику борбу са Симоном Волхом,
који се издавао за бога, а у ствари био
је слуга сатанин. Најзад га је посрамио
и победио.
По
заповести опакога цара Нерона, Симоновог
пријатеља, Петар би осуђен на смрт.
Поставивши Лина за епископа у Риму и
посаветовавши и утешивши стадо Христово,
Петар пође радосно на смрт. Видећи крст
пред собом, он умоли своје џелате, да га
распну наопако, пошто сматраше себе
недостојним да умре као и Господ његов.
И тако упокоји се велики слуга великог
Господара, и прими венац славе вечне
(в. 16. јануар).
Свети
апостол Павле - Родом из Тарса, а од
племена Венијаминова. Најпре се звао
Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј
и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћену
веру хришћанску самим Господом, који
му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од
апостола Ананије, прозват Павлом и
увршћен у службу великих апостола.
Са
пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље
свуда од граница Арабије до Шпаније,
међу Јеврејима и међу незнабошцима.
Добио назив апостола незнабожаца. Колико
су страховита била његова страдања,
толико је било његово натчовечанско
стрпљење. Кроз све године свог проповедања
он је из дана у дан висио као о једном
слабом кончићу између живота и
смрти.
Пошто
је испунио све дане и ноћи трудом
истрадањем за Христа, пошто је организовао
цркву по многобројним местима, и пошто
је достигао ту меру савршенства, да је
могао рећи: "Не живим ја него Христос
живи у мени", тада је био посечен у
Риму, у време цара Нерона, кад и апостол
Петар.
-------------------------------------------------------------
Неуки
и уки, но духом једнаки
И
љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар
прости човек, Павле школовани -
Благодаћу
Духа оба обасјани.
Две
пламене свеће, свеће неугасне,
Две
блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше
земљу, и светлост пронеше
Све
људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси
пуки - свет обогатише,
Узници
и слуге - сав свет покорише.
Свет
обогатише учењем Христовим,
Сав
свет покорише оружијем новим:
Смирењем
и миром, и благом кротошћу.
Молитвом
и постом и силном милошћу.
Кад
им бурног дана стиже бурно вече
Нерон
крвожедни живот им пресече.
Но
кад владар света заповест издаде
И
Петра и Павла страдању предаде.
Свет
бејаше њихов, a не његов више -
Апостоли
смрћу царство задобише.
Данас, /11. јула/ је годишњица смрти великог српског писца, мислиоца и дипломате МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА.
два човјека
два човјека која мисле"!
.gif)
Жене за мушкарце кажу:
“Кад га видим падне ми мрак на очи”!?
велики човјек Арчибалд Рајс,
него многи Срби сами о себи!
ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ И ЗА ПАМЋЕЊЕ!
Српска
православна црква и верници славе
Ивањдан, рођење светог Јована, или
Претече, чије се име везује за крштење
Исуса Христа на реци Јордану и све
догађаје који су тог дана означили
поцетак новог завета и проповеди
хришћанске вере.
Уз
Христово и Богородичино, то је једно од
три света "рождества" које празнује
црква, поред Божића празника Рођења
Исуса Христа и Мале госпојине, празника
Рођења Пресвете Богородице, а у народу
се верује да је Ивањдан толико велики
празник да се сунце, од страха, три пута
"устави" тог дана.
Као Претеча
је познат, јер је први најавио долазак
Исуса Христа и проповеди нове вере.
Свети
Јован Претеча био је један од пророка
јеврејске секте Назарећана, а према
хришћанској легенди, крстио је Исуса
Христа у реци Јордан.
Рођен је шест
месеци пре Исуса Христа па се у православној
цркви на Ивањдан, поред сусрета Богородице
и Јелисавете, мајке Јована Крститеља,
помиње и потоње рођење Исусово.
Сматра
се да је свети Јован претходио Господу
Исусу Христу - његовој проповеди и
рођењу.
Према Јеванђељу по Луки,
Богородица је после Благовести посетила
своју блиску рођаку Јелисавету и
саопштила јој да ће родити сина.
У
Четворојеванђељу је записано такође
да је рођењем Јовановим испуњено
пророчанство анђела о дару Божјем
Захарију и Јелисавети који су у дубокој
старости добили потомство.
Сматра
се заштитником кумства и побратимства,
а у народу постоји обичај да се људи на
Ивањдан братиме и куме "по Богу и
светоме Јовану", због тога што се
Јован Криститељ сматра узором карактерности
и поштења.
Свети Јован се још зове
Игритељ, јер се верује да се сунце, када
се тог јутра рађа, игра на небу.
Од
свих осталих пророка свети Јован се
разликује нарочито по томе, што је имао
ту срећу да је могао и руком показати
свету Онога кога је пророковао.
За
руку светог Јована прича се да ју је
сваке године на дан светитељев архијереј
износио пред народ, а да се понекад та
рука јављала раширена означавајући
родну и обилну годину, а понекад и згрчена
најављујући лош род и глад.
О Ивањдану
се плету венци од ивањског цвећа у који
се ставља бели лук да кућу чува од грома,
а да би се показало да је природа, у
развоју, дошла до зенита.
Према
обичајима, девојке, кроз тај венац,
гледају рађање сунца да би биле румене
као оно, док су се у предвечерје тога
дана, у многим словенским крајевима по
брдима палиле ивањске ватре (кресови)
око којих се играло и певало.
На
иконама је свети Јован представљен како
крштава Исуса у Јордану или како стоји
и десном руком показује небо док у левој
држи дуги штап с крстом на врху, преко
кога стоји трака са речима "Покајте
се јер се ближи царство небеско".
Поред
Ивањдана, СПЦ 20. јануара, слави Сабор
светог Јована Крститеља а 11. септембра, дан његове смрти
- Усековање главе светог Јована Крститеља.
На данашњи дан /6. јули/ рођен је славни српски
Сила, моћ и оружје које је
у рукама будала
- владају свијетом!
Први свјетски рат по други пут почиње у Сарајеву! Већ траје такозвана научна и мучна ревизија, - да учитељица живота лаже!
Франц Фердинанд поново у Сарајеву (карикатура: Дарко Самарџић Кодар)
ПИШЕ: Миленко Стојичић
Накнадном експертизом кадије ће у академији, показати – да је Гаврило Принцип претеча терориста, предак Бин Ладена (који је, успут речено, виђен у Сарајеву у недавном рату)!
Дакле, Сарајево ће научити историју – велики рат, 1914-те, је лажан, виртуелан, - у питању је филм у којем је погинуло двадесет милиона! А прави први свјетски рат биће, накнадно, “изведен” у Сарајеву, на научном еглену. Кадије ће објелоданити – да Велики рат објављује Гаврило Принцип, метком који је погледао Фердинанда.
Миљацка ће, када већ тече Сарајевом, као прљаве крпе и закрпе, однијети историјске читанке у којима смо погрешно ратовали и учили о ратовању! Ревизија ратовања биће принципијелна – Принцип терориста је, дакле, метком интонирао ратни реквијем, изазвао пакао, и умноженим метком наоружао зараћене стране!
Не заборавимо - У Сарајеву су неколико пута убијени Иво Андрић и Гаврило Принцип! Рушени су мостови са њиховим именом и њихове бронзане бисте. Босна, дакле, не воли своје младобосанце!...
Календар историје, „историјска читанка“ није споменар пошкропљен капима сентимента и омекшан плазмом патетике, који се брише и дописује по „жељи“ лицитарског срца, које се у Сарајеву продаје – ниже оџабе!
Ревизионисти желе да Гаврила избију и из стопа изливених у бетону! Али, памти и бетон, како каже пјесник!... Ревизионисти на њихово мјесто утискују нове знаке, опасније од Принциповог метка! Они тим чином желе задобити ексклузивно право да кормиларе ријеком времена, током историје...
Сарајевски „хистеричари“ траже ревизију историје; у поновољеном чину атентата, Фердинанд пуца у Гаврила Принципа. Нова премијера атентата је уиграна током недавног рата, када је Принципов мост „преписан“ у – Фердинандов мост!
Хистеричари увјеравају – да је Фердинандова монархија била идеалнија од платоновске „идеалне државе“; Платонове „идеје“ (сјенке сјенки) Фердинанд је опредметио лобањама од којих су прављени „сувенири“ монархије, мастионице, „тинтаре“, попут оне од Жерајићеве лобање, којом је ухапшеним младобосанцима пријетио Виктор Ивасјук, шеф полиције у Сарајеву: „Од свих ваших глава направићу овакве тинтаре…“
Само је у Сарајеву на трагикомичан начин могуће враћати точак историје као какав дрндави млински точак.
Није Фердинанд дошао у Сарајево, у лов! И није убијен као крволочни ловац, него као једна од глава “стоглаве” царевине! Гаврило Принцип је пуцао у аустроугарски принцип „једења“ малих народа (попут Срба)...
Гаврило Принцип, једнина множине!
Тај посљедњи корак био је тежак. НОЛЕ је у трећем гему направио брејк, потом изгубио стечену предност, па се послије четири гема у четвртом сету кренуло из почетка. У шестом гему четвртог сета НОВАК је спасио три брејк лопте и изједначивши на 3:3 све више пребацивао притисак на страну Димитрова, који је психички био одлично спреман за дуел каријере и није дозвољавао да му се рука стегне. Освајао се гем по гем. Сет је поново отишао у тај брејк, а у додатном гему Ђоковић је славио са 9:7 и изборио ново, треће финале и борбу за другу титулу у Лондону, која ће значити и повратак на прво мјесто АТП листе.
За прегледавање коментара који иду у тим полемичним, безвезним и бјесомучним расправама, ево да кажем - немам времена, а још искреније - ама уопште ме и не интересују. У тој баражној ватри и у размјенама коментара никад нема консензуса, нити се заврше у некој иоле прихватљивој толеранцији. Тачније, увреде су саставни дио таквих расправа у којима ће јаје бити округло, а лопта ће бити у облику јајета?!
Остаје питање да ли су бројна вријеђања оног другог и другачијег само саставни дио мозаика сиромаштва вокабулара у свеопштем безнађу и слуђености оних који су посљедица напретка или назадовања цивилизације или је у питању нешто сасвим друго. На то питање немам одговора. Најлакше би било рећи да се ради о примитивизму, некултури, безобразлуку и неизбалансираној поремећености са пожељном толеранцијом урачунљивости.
Не постоји ствар коју ће неко изговорити, а да се онај неко други не осјети повријеђеним. Разлози за увреде се не могу ни побројати, али ево само неких и да се крене онако рафално са увредама...народ, нација, вјера, раса, политика, спортска навијања, пол, боја косе и очију....итд. итд..
Узалуд је, изгледа, прошло неколико миленијума од настанка и напретка цивилизације, а да се још нисмо научили или привикли на стварност, а она је сљедећа – различити смо у много чему, али и слични у многим стварима које су ирелевантне у односу на све оне разлике које разједињују људе и које су стални реметилачки фактор у разумијевању и потребној и подношљивој толеранцији живота наспрам суживота и живљења.
У којој смо фази (нео)квази толентаризма самоцензуре или оне наметнуте цензуре?! Посљедице таквог стања су очигледне и све се манифестују између сфере једноумља и крајње деструктивног стања и неприхватљивог понашања које се претвара у безумље.
Зато и увриједљивост нема својих почетних као ни крајњих параметара чиме би била ограничена. Међутим, увијек или у већини, та увриједљивост се креће у распону од локалног, па до глобалног нивоа, од приватног, па до уклапања са цјелином у колективни живот.
Ријетко кад или скоро никад се ниједан појединац не упита јесу ли оваква догађања везана и за његову кривицу, да не кажем за његову одговорност за таква понашања. Не. Мислим да ће за појединца увијек неко други бити крив, јер забога, тако се најлакше ослобађа самодеструкције и свих негативности које су иманентне сваком човјеку. Али, то је само покушај, а сви покушаји се не завршавају позитивним исходом...
Додуше, лијепо је бити свјестан своје позиције и бити умјерен у својој стварности, али то су само прокламовани циљеви и нека виђења, која у основи не пролазе на коњуктурној узаврелој свакодневној сцени и у борби за опстанком, а врло често и за преживљавањем.
И на крају, нико не постоји ко би о вама бринуо да се ви не увриједите. Јер нико не треба да машта, а маштање није против законито. Својим ногама не можете поклопити цијелу планету. Зато и не само због тога, већ због много других разлога, вријеђања и увреде треба схватити само као слабост оних људи који су такви и који у себи имају усађене најниже страсти, јер без тога не могу ни да функционишу, па тако ни да опстају у времену сталних тектонских, друштвених и цивилизацијских поремећаја у друштвеним односима мјереним односом – “појединац у колективитету”!
Za smjenu ministra Lagumdžije glasovali su zastupnici SDA, SBB-a BiH i SDS. Protiv su bili zastupnici SNSD-a, SDP-a BiH, DNS-a i Narodne stranke Radom za boljitak, dok su prilikom glasovanja suzdržani bili zastupnici HDZ-a BiH, Stranke za BiH i DNZ-a.Sam Lagumdžija je pak prije glasovanja parlamentarcima poručio kako se svi u državi u idućih 100 dana moraju baviti katastrofalnim posljedicama poplava te da se na sve načine preko donatorske konferencije pokušava dobiti što više sredstava za obnovu domova, ali i radnih mjesta koja su uništena prirodnom nepogodom.
- To će biti tako samo ako učinimo nešto prije zime za ljude koji su ostali bez krovova nad glavama. Da vratimo radna mjesta. Jako je važno da nitko od nas ne radi nijedan dan ništa drugo osim toga. Dakle, nisam ništa radio osim ovoga – kazao je Lagumdžija.
Ministar je dalje kazao da mu je netko htio “opaliti političku šamarčinu”, ali da je narod 7. veljače opalio šamar svima, pa tako i njemu.
- Tko je za degeneka, vidjet ćemo, ali to nije tema sjednice, naveo je Lagumdžija.
Inicijativa SBB-a za rekonstrukcijom Vijeća ministara izazvala je prilično burnu raspravu u kojoj su nerijetko padale optužbe za izdaju, ucjene, borbu za fotelje i poziciju, rušenje države, entiteta, itd. Na jednoj strani evidentan sukob razvio se na relaciji SDP – SBB, dok je mnogo više vremena oduzeo pravi mali međusobni rat zastupnika SNSD-a i SDS-a u kojem su se prozivali za prodaju srpskih interesa, srpsku sramotu i slično. Zastupnica SDS-a Aleksandra Pandurević iznijela je cijelu kronologiju u kojoj je predsjednik RS-a Milorad Dodik konstantno najavljivao i tražio smjenu Zlatka Lagumdžije tijekom prošlih godina zbog kršenja Ustava, da bi ovaj put SNSD stao u njegovu zaštitu, upitavši Lagumdžiju što je to napravio kako bi se promijenio stav SNSD-a. Na to je reagirao Saša Bursać upozorivši kako je srpska sramota svađati se međusobno u zajedničkim institucijama, dok je Borislav Bojić poručio kako je SNSD svjestan činjenice kako neće proći na izborima.
Svađa se razvila oko toga koja od ove dvije stranke vodi probosansku politiku, pa je tako Pandurević optužila SNSD da imaju ne probosansku, nego probošnjačku politiku, nakon čega je reagirao Slavko Jovičić iz SNSD-a koji je kazao da je njegova mlada kolegica gora za RS nego i Lagumdžija i bilo koji bošnjački političar.
- Vi biste samo rušili SNSD i to biste sada radili preko Zlatka Lagumdžije. Nemojte da pričamo o vašoj politici, rekao je Jovičić.
Hrvatski su pak zastupnici u svojem obraćanju poručili kako se ne slažu s politikom SDP-a i svime onime što je ta stranka radila i kroz formiranje vlasti u Federaciji, ali da su isto tako svjesni kako nova rekonstrukcija neće donijeti dobro građanima zemlje. Zastupnik HDZ-a BiH Niko Lozančić upozorio je kako su parlamentarci vrijeme mogli potrošiti na mnogo korisnije stvari.
- Izražavam svoje neslaganje s činjenicom da se ovo uopće našlo na dnevnom redu. Ne slažem se s tim. Ne slažem se ni s Lagumdžijom, ni kao s predsjednikom SDP-a ni kao ministrom vanjskih poslova. Ne slažem se da u teritorijalne vode BiH uplovljava bilo čiji ratni brod temeljem bilo čijeg privatnog odobrenja. Ne slažem se ni s kadrovskom politikom Ministarstva vanjskih poslova – kazao je Lozančić. No, poručio je kako se ne slaže niti s dodatnom konačnom ili potpunom destrukcijom Vijeća ministara BiH, “a možda nije preteško reći, i jednom vrlo ozbiljnom destrukcijom države BiH”. S njim se složio i zastupnik Božo Ljubić kazavši kako je u ovom trenutku najmanja šteta za BiH da ovo Vijeće ministara BiH nastavi funkcionirati u ovom sastavu i da uspije ispuniti bar rutinske obveze.
