Slavko Jovičić

Данас, 27. јануара 1996. године, на Светог Саву, затворен је посљедњи концентрациони логор у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини.

Autor sjovicicslavuj | 26 Januar, 2015 | read_nums (386)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

27. јануара, на Светог Саву, прије 19. година распуштен је посљедњи концетрациони логор у БиХ - "Силос", и то два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање свих логора у БиХ.

Из логора "Силос", у којем је било затворено више од 600 српских цивила, тог 27. јануара 1996. године изашла су преостала 44 логораша.

Само седам дана раније, на Богојављење, и прије коначног затварања концентрационог логора смрти, након 44 мјесеца стравичног страдања и злостављања, односно након 1.334 дана, муслиманке власти заједно са још четрдесетак логораша пустиле су ме на слободу, дакле 19. јануара, те 1996. године.

Логор "Силос" је отворен 11. маја 1992. године, а затворен је истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата Аушвиц.

Најмање ту има било какве симболике и коинциденције.

Према мојим сазнањима, 24 српска логораша убијена су тортурама, свакодневним физичким злостављањем, пребијањем и мучењем глађу.

На изградњи фамозног тунела испод аеродромске писте “Бутмир”, 'тунела српског страдања'`, који су муслимани назвали `тунел спаса`, око 50 логораша је убијено, шест из логора "Силос", а остали су били цивили присилно затворени у логор "Храсница" у Храсници или који су били присилно мобилисани у тзв. Радни вод, који је био састављен искључиво од Срба. Заправо, био је то 'живи штит' у одбрани муслиманских територија на подручју Храснице, Бутмира, муслиманске Илиџе итд.

У логор "Силос" били су затворени мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.

Осим 11 војника, који су били резервни војници тадашње ЈНА и који су били ухваћени на линији у Хаџићима, сви остали Срби затворени у злогласни концентрациони логор "Силос" били су цивилна лица. Према мојим сазнањима и евиденцији, кроз логор "Силос" прошло је више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина, дијелова сарајевске општине Хаџићи.

Логораши су злостављани и мучени на разне начине, између осталог и најтежом казном - казном глађу. Сваки дан добијали смо по пет кашика неке текућине и парче хљеба /хљеб се дијелио на 12-14 шнита/.

За прва 63 дана, од 77 килограма колико сам имао, изгубио сам 43, тако да сам 8. августа 1992. године имао свега 34 килограма. Да није било коже кости би се саме растављале и распадале. Вагали смо се на вагама које су биле у ходницима силоса и које су служиле за вагање жита.

1993. године, из логора "Силос" почело је одвођење логораша на прве одбрамбене линије муслиманске војске на Игману. Српске логораше одводили су припадници злогласне муслиманске јединице “Зулфикар” /Зулфикар Алишпаго оснивач и финасијер те злочиначке формације, родом из Санџака/, затим одвођење у Храсницу, гдје смо даноноћно копали траншеје, правили утврђења, ровове, бункере и радили најтеже физичке радове на првим борбеним линијама зараћених војски.

Концентрациони логор "Силос" је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ, не само што је најдуже трајао, већ и зато што су на основу исказа свједока стручњаци утврдили да су у том логору српски логораши мучени на 167 различитих начина, мучени су методама које савременој цивилизацији нису појмљиве и нису разумљиве.

Сва документација о страдању Срба била предата тадашњој главној тужитељици Хашког трибунала Карли дел Понте, али то је био Сизифов посао, јер Дел Понтеова је имала само један циљ, а то је потпуна сатанизација српског народа. Злочини које су над Србима починили припадници других народа нису је интересовали, као ни њене налогодавце, прије свега САД и Европску унију.

Лично сам Карли дел Понте предао огромну документацију
и бројне доказе о стравичним злочинима почињеним над Србима,
али то злогласну Карлу дел Понте није интересовало.
Она је имала само један циљ - оптуживати СРБЕ!
***********************************************

С обзиром да је у току

суђење муслиманским злочинцима за злочине

почињене над Србима у конц-логору "Силос",

ниједном реченицом нити својим потезом

не желим да ометам ток суђења.

**********************************

Свим сапатницима који су због стравичних посљедица злостављања, у току и након рата, на најтрагичнији начин завршили своје животе од стране злочиначких руку, метака, ножева итд. изражавам највећи пијетет

и стално се молим Господу Богу за њихове племените душе

и за смирај у Царству небеском.

Članak in RATNI ZLOČINI | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

СРБИ! Знамо ли ми ко смо и коме припадамо или су нам важније свакодневне глупости и разна сплеткарења и оговарања!

Autor sjovicicslavuj | 23 Januar, 2015 | read_nums (364)

Пјесма посвећена српским јунацима страдалим у Првом свјетском рату и хиљадама њих, који су своје животе завршили у "Плавој гробници"...
*************
Пјесма преузета од аутора Милутина Бојића...

Милутин Бојић је учесник Балканских ратова 1912. и 1913. године као и Првог свјетског рата. Драму „Урошева женидба“ коју је пренео преко Албаније 1915. године штампао је на Крфу, а збирку песама „Песме бола и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове збирке је и пјесма „Плава гробница“ посвећена страдању српских ратника. И сам песник лично је гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева које уз звуке војничких труба спуштају у море.

Иако је живио само 25 година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. У свом кратком животу ипак је стигао да опјева патње и страдања српског народа кроз трагично повлачење преко Албаније, и на такав начин овековјечио је језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Али није дочекао да опјева побједе и ослобођење у које је чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесничког успона.

****************
СЛАВА И МИЛОСТ МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да је врло мали број људи, односно СРБА, икада и чуо за овог српског јунака, који је свој живот завршио на самом почетку, дакле у 25. години...
Славуј.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

САВА ШУМАНОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Autor sjovicicslavuj | 21 Januar, 2015 | read_nums (361)

За сјећање и за памћење...
На сутрашњи дан /22. 01./
рођен је САВА ШУМАНОВИЋ

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Срећна крсна слава Свети ЈОВАН КРСТИТЕЉ!

Autor sjovicicslavuj | 19 Januar, 2015 | read_nums (603)

Браћи СРБИМА и сестрама СРПКИЊАМА који, као и ја,

славе своју крсну славу Светог Јована Крститеља,

уз божији благослов, желим сваку срећу и упућујем честитке!

Нека вам Господ Бог и Свети Јован дарују мир,

здравље, сваку утјеху,

духовни напредак и свако благостање!

НА МНОГАЈА ЉЕТА!
АМИН!

Линк: Аца Илић - КРСНА СЛАВА!

Крсна слава
+++++++++++
Крсни хлеб на столу бели
на пола се с' кумом дели
славска свећа и кандило
одувек је тако било.

Реф.
Славио је отац мој
радово се слави тој
цео живот свој.
Сада славу славим ја
да остане, да се зна
да се сачува.

Под икону кум наш седа
обићаје да надгледа
јабуке се деци дају
кад "Оченаш" прочитају.

Реф.

Кад је слава тога дана
све мирише од тамљана
и ти, сине, славу слави
у весељу и љубави.

Реф.

Članak in Religija | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

Данас, 20. јануара је: СВЕТИ ЈОВАН КРСТИТЕЉ

Autor sjovicicslavuj | 19 Januar, 2015 | read_nums (440)

Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења.

Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао.

Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.

Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.
----------------------------------------------
Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом.Пошто безакони цар Ирод неправедно погуби светог Јована, Претечу и Крститеља Господња, чесно тело његово ученици његови погребоше близу гроба светог пророка Јелисеја у знаменитом самаријском граду Севастији. Јер тамо се догодила она крвава гозба Иродова и разблудно играње кћери Иродијадине.

Када свети јеванђелист Лука, проповедајући Христа, обилажаше многе градове и земље, дође и у град Севастију. А када одатле имаше да путује у своју постојбину Антиохију, зажеле да узме са собом и однесе тамо тело светог Претече Јована Крститеља, које беше нетљено и читаво. Али то беше немогуће, јер житељи Севастије веома поштоваху мошти Крститељеве, брижљиво их чуваху, и не даваху их. Стога свети јеванђелист Лука узе од тог светог тела десну руку, која је крстила Господа нашег Исуса Христа, и однесе у свој град Антиохију.

И њоме као неким скупоценим даром обдари град за васпитање што је у њему добио. И од то доба антиохијски хришћани са великим поштовањем чуваху свету руку Крститељеву. Јер и велика чудеса биваху од ње.

Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком.

Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Članak in Religija | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - ДОМИНИРА У АБА ЛИГИ И СВЕ РЕДОМ ГАЗИ!

Autor sjovicicslavuj | 19 Januar, 2015 | read_nums (353)

19. 1. 2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Београд

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Задар 93:66 (25-7, 19-28, 30-14, 19-17)

Од старта у Аба лиги ЗВЕЗДА

је одиграла 18. утакмица

и забиљежила је све побједе,

чиме је оборила све рекорде АБА лиге!

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Вилијамс, Ребић, Дангубић, Митровић, Лазић,
Блажич, Калинић, Марјановић,Тејић, Џенкинс, Јовић, Цирбес.

ЏЕНКИНС 16 поена /11 у трећој четвртини/, 3 асистенције,
БОБИ МАРЈАНОВИЋ 15 поена 9 скокова,
КАЛИНИЋ 12 поена, 3 скока, 3 асистенције,
ЈОВИЋ 6 поена, 6 скокова, 10 асистенција!

Главни играчи ЗВЕЗДЕ нису много играли,
а неки нису ни улазили, јер их је тренер одмарао.

ЗВЕЗДА НАСТАВЉА СА ДОМИНАЦИЈОМ

У АБА ЛИГИ!

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

БРАНИСЛАВ НУШИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Autor sjovicicslavuj | 19 Januar, 2015 | read_nums (375)

За сјећање и за памћење....
Славни српски књижевник, комедиограф, дипломата и академик

Бранислав Нушић, умро је на данашњи дан /19. 1./

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Ни највећи непријатељи никада ништа слично не доживјели!

Autor sjovicicslavuj | 18 Januar, 2015 | read_nums (540)

Никад и никоме на свијету не поновило се такво страдање и таква стравична мучења, која свијет и савремена цивилизација никад неће моћи да схвате, нити да разумију!

19. ЈАНУАР / БОГОЈАВЉЕЊЕ/

ЈЕДАН ЈЕ ОД НАЈВАЖНИЈИХ ДАТУМА

У МОМ ЖИВОТУ!

На БОГОЈАВЉЕЊЕ тачно је 19. година

од како сам након 1.334 дана или 44 мјесеца

злостављања и стравичних мучења

по муслиманским конц-логорима дочекао

СЛОБОДУ!

---------------------------------------
У логор сам затворен 26. маја 1992. године,

а СЛОБОДУ

сам дочекао 19. јануара 1996. године!

***************************

1997. године, написао сам књигу: "СИЛОС" -

најзлогласнији муслимански концентрациони логор

смрти од 1992 - 1996. године,

у бившој Босни и Херцеговини.

Насловница књиге, коју сам написао

Članak in RATNI ZLOČINI | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ДОЧЕКАО САМ СЛОБОДУ - Бог се јави! Ваистину се јави!

Autor sjovicicslavuj | 18 Januar, 2015 | read_nums (498)

ДА СЕ НИКАД

НЕ ЗАБОРАВИ!

19. јануара 1996. године, дакле прије 19. година, на Богојављење - Бог се јавио и помогао ми је да након 44 мјесеца или 1.334 дана, стравичног страдања, мучења, злостављања и несхватљивих тортура, изађем из најзлогласнијег муслиманског концентрационог логора смрти "СИЛОС" у Тарчину и да дочекам тако жељену СЛОБОДУ!

Најзлогласнији муслимански концентрациони

логор смрти "СИЛОС" у Тарчину,

отворен је за Србе 11. маја 1992. год.,

а затворен је
27. јануара 1996. године,

на Светог Саву!

Коинциденција да или не - на исти дан

у Другом свјетском рату затворен је

и фашистички концентрациони логор Аушвиц!

---------------------------------------

У мом животу, најважнија ријеч је СЛОБОДА!
Сви они који, хвала Богу, нису имали ту несрећу
да западну у руке злотвора,
никада неће разумјети шта значи СЛОБОДА!

Само ми је Драги Бог помогао да изађем

на Богојављење и да стигнем на своју породичну

крсну славу Светог ЈОВАНА!

ХВАЛА ТИ

ГОСПОДЕ БОЖЕ!

А М И Н !

Članak in RATNI ZLOČINI | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Данас /19. 01./ је: Богојављење

Autor sjovicicslavuj | 18 Januar, 2015 | read_nums (403)

Данас, 19. 1. је БОГОЈАВЉЕЊЕ!

Када Господ Исус Христос бјеше навршио 30 година од Свог тјелесног рођења,

Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао.

И сам почетак почетка ознаменова крштењем на Јордану.

Св. Кирило Јерусалимски вели:

"Почетак свијета вода, почетак Јеванђеља Јордан".

При крштењу Господа у води објавила се свијету она тајна,

која се у Старом Завјету наговјештвала,

о којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, т.ј.

Тајна Божанске Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха,

Дух се јавио чувству вида, а Син се јавио уз то још и чувству додира.

Отац је изрекао Своје свједочанство о Сину, Син се крстио у води

а Дух Свети у виду голуба лебдио је над водом.

А када Јован Крститељ засвједочи и рече о Христу: Ово је јагње Божије које узима на се гријехе свијета (JOB. I, 29) и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија Христова у свијету и пут нашега спасења. На име: Господ узе на се гријехе рода човијечјег и под њима умре (погружење) и оживи (излазак из воде); и ми морамо умријети као стари гријеховни човјек и оживјети као очишћени, обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник Богојављења (Теофанија, на грчком) назива се још и Просвећењем. Јер нас догађај на Јордану просвећује показујући нам Бога као Тројицу једносуштну и нераздјељиву. To је једно. И друго: јер се свак од нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца Свјетлости, заслугом Сина, и силом Духа Светога.

Код Срба се Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке. У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. Овај обичај је везан за вјеровање у љековитост и чудотворност богојављанске воде - водице. Већина обичаја и обреда је била подстакнута жељом за здрављем, па је било уобичајено, а то може само онај ко је здрав, да се изјутра, прије сунца окупа у ријеци.

Članak in Religija | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Данас, 18. 1. 2015. године је - КРСТОВДАН!

Autor sjovicicslavuj | 17 Januar, 2015 | read_nums (402)

Празником Воздвижења (уздизања, узношења) Часног Крста прославља се успомена на два веома важна догађаја у историји Хришћанства. Први догађај догодио се када је, по Предању, царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни Крст приликом своје посете Јерусалиму, а други је везан за победу цара Ираклија над Персијанцима 628. године, када је враћен Часни Крст кога су Персијанци отели 614. године. Такође, тог дана су на богослужењима епископи подизали Часни Крст и њиме благосиљали читав свет.

Крст је од давнина био познат народима антике и био је средство за убијање преступника. Смрт на крсту је била најсрамнија смрт и била је резервисана за оне који нису били римски грађани. Међутим, од Христове смрти на Крсту, Крст постаје симбол победе Живота над Смрћу, знак Спасења.

Према сведочанству писаца антике, свет је пред Христов долазак био на ивици духовне и моралне пропасти, и било му је потребно спасење у сваком погледу. Било је потребно нешто сасвим ново, „ново под сунцем“, што ће човеку дати нову снагу и наду. То ново је био Христос. Он је у себи сјединио Бога и човека и преко страдања на Крсту кроз Васкрсење је победио „последњег непријатеља“ смрт, дарујући човеку снагу и наду да може да пробије ограничења своје природе и постојања. Све ово је постало могуће захваљујући Крсту.

Порука Крста је веома једноставна, као и сам изглед Крста, једна вертикала и једна хоризонтала. Крст показује шта је човеку у животу најпретежније и најпотребније. Потребан му је однос са Богом који спаја небо са земљом, што представља вертикала Крста, и однос са ближњима, што представља хоризонтала Крста. Овај однос се заснива на вери и поверењу, вери у Бога и поверењу у ближњега. Од тада човек човеку престаје бити вук и постаје ближњи где љубав постаје главно мерило свега. Христос је рекао да ће Крст бити суд свету и главно питање на том Суду свакоме од нас ће бити да ли смо имали љубави према Богу и ближњем, и по томе ће нам се мерити.

Ко се роди носи свој крст (страдање) и често човек хули на Бога због терета који носи. Међутим, Бог је сваком човеку, сходно његовим моћима, дао крст који може да понесе, и тај крст му је на спасење а не на погибао. Због тога нема места очајању и безнађу „јер не посла Бог Сина својега на свет да суди свету, него да се свет спасекроз њега“ спасе кроз њега“(Јн. 3,17).

Članak in Religija | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! НИЈЕ СРБИЈА ОД ЈУЧЕ!

Autor sjovicicslavuj | 17 Januar, 2015 | read_nums (345)

На данашњи дан, 17. јануара 1834. године,

док други народи нису ни знали шта су новине,

у Србији, у Крагујевцу штампане су прве НОВИНЕ СЕРБСКЕ!

Изашао је први информативни лист штампан у земљи!

НАПОМЕНА: Те новине су тада биле вриједне

и нису биле ни налик неким данашњим

смеће таблоидима и неким контејнер новинама!

Članak in GENERALNA | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

Данас, 14. 01. је: Свети Василије Велики - ВАСИЉЕВДАН ... Данас је МАЛИ БОЖИЋ! Данас је Православна, српска нова година!

Autor sjovicicslavuj | 14 Januar, 2015 | read_nums (336)

Данас, 14. 01. је: Свети Василије Велики - ВАСИЉЕВДАН

Данас је МАЛИ БОЖИЋ!

Данас је Православна, српска нова година!

--------------------------------------------

Рођен у време цара Константина.

Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена.

Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.

Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје - Василије се пунозаслужно назива Великим.

У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену.

Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.
---------------------------------------
ПРОЛОГ:
ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ
----------------------------
Осми дан по свом рођењу, Господ наш Исус Христос би донет у храм и би обрезан, сходно постојећем закону, још од времена Аврамова. Тада Он и доби име Исус, што је још и пре Његовог зачећа, Арханђел Гаврил наговестио Пресветој Деви Марији. Ово Старозаветно обрезање претходи Новозаветном Крштењу, а сам тај чин Обрезања Господа нашег, указује нам на то како је Он на себе примио истинско тело људско, а не привидно. Заправо, хтео је Он да испуни и свој закон који даде кроз пророке и праоце, јер каже Он: "Не дођох да укинем закон, него да га испуним" (Мат. 5,17). Као такав, би обрезан и Његова крв потече и осети бол и плакаше, као што и доликује човеку. Симболика се огледа у томе, што је баш био обрезан по телу, да би нама установио духовно обрезање, јер Његовим Обрезањем заврши се Стари Завет, који се везује искључиво за тело, а заче се Нови духовни Завет.

Ето, због тога је човек дужан да, поред свог тела обрезује и своје духовне страсти, а то су: јарост, гнев, завист, гордост, нечистоту и многе друге грехе и греховне жеље. Обрезање у Старом Завету је установљено као Крштење и очишћење од прародитељског греха, иако се заправо овај грех не може очистити тако, до Христовог добровољног проливања Крви за нас и Његовог страдања.

Беше Исус човек, али без човечанског греха и натприродно рођен од безгрешне мајке и не беше Њему потребно да трпи оно што је Законом прописано, али пошто је био дошао да узме на себе грехе целог света, претрпе Он и Обрезање као и сваки грешник. Тако започе Његово страдање за нас и поче Он пити из чаше из које је морао попити све до дна. Приликом Обрезања проли Он своју Крв из једног дела тела, а напослетку из целог и то у потоцима. Још као дете, беше навикнут Он на патње и бол и поче веома рано страдати.

Његово име Исус, у преводу значи Спасење и његова сила је очигледна, јер оно удиви анђеле и уплаши ђаволе. То име је силно оружје, као каже и сам Јован Лествичник: "Свагда именом Исусовим удри противнике, јер јаче од овог оружја нећеш наћи ни на небу ни на земљи".

Јер је Исус, ономе који се приљубљује уз Њега - просвећење ума, лепота душе, оздрављење тела, помоћник у невољи, радост у жалости.

Ето, због чега је значајно Обрезање Господа, којим Он испуни Закон, а после га замени Крштењем у Цркви Својој.

Članak in GENERALNA | Komentari (4) | Trekbekovi (0)

Дочекана Православна нова година

Autor sjovicicslavuj | 14 Januar, 2015 | read_nums (290)

Почела је Православна нова /јулијанска/ година

за Српску, Руску и Грузијску православну цркву,

Јерусалимску патријаршију и Руску заграничну цркву

које обиљежавају два велика хришћанска празника

- Обрезање Исуса Христа и Светог Василија Великог.

Православна нова година у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

дочекана је, углавном, у кругу породица

и у многим угоститељским објектима!

Članak in GENERALNA | Komentari (1) | Trekbekovi (0)

Политичка хипокризија, односно кажи нешто за новине!

Autor sjovicicslavuj | 13 Januar, 2015 | read_nums (559)

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Сваки дан читам дневне новине “ПРЕСС” Републике Српске. Тако у “Пресс”-у од 12. јануара ове године на другој и трећој страни читам врло коректан текст који је написала новинарака Бранкица Спасенић и ту се не може ништа змјерити, па чак ни њеном избору саговорника. Тема је актуелна и ова тема је узбуркала јавност у БиХ, јер је потпредсједник Федерације БиХ Мирсад Кебо у емисији РТ РС објелоданио неке ствари и јавно показао документацију о почињеним злочинима над Србима од стране припадника такозване Армије БиХ.

Основно питање на које ниједан текст, па ни телевизијска емисија не дају одговор, а оно је кључ свега – Какве свејдоке српска страна изводи пред релевантне судске институције?! Можете имати брда и брда докумената, али ако пред судовима немате релевантне свједоке који ће својим свједочењима то и потврдити – све је узалуд и све пада у воду.

Мој примјер, а има их безброј, најбоље илуструје све оно о чему говорим. Наиме, концентрациони логор “СИЛОС” је први предмет који се води пред Судом БиХ и он управо илуструје све супротно о чему су саговорници “Пресс”-а говорили на тему Кебине документације. Процес је и даље у току и ниједном својом изјавом не желим да га ометам.

Као што је познато при Влади Републике Српске постоји Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и зар је нормално да ме из те институције никада нико није контактирао по било чему, иако сам у два наврата седам дана свједочио у Суду БиХ. Све што је тај Центар могао да сазна било је могуће на основу извјештаја новинске Агенције БИРН која једина има ексклузивна права да о свим процесима који су везани за ратне злочине у потпуности извјештава.

Да будем још јаснији, ма нико се из Бања Луке, а поготово из тог Владиног Центра ни по дупету није почешао, а камоли да је покушао бар да се распита о именима свједока или да се упита – како ја болестан могу седам дана да проведем у судници и да будем изложен поновним патњама и да по не знам који пут преживљавам сва страдања гледајући злочинце у судници, а да неки други српски свједоци буду сат или два или уопште неће да се одазову без привођења полиције.
Како су неки, и то Срби, свједочили у неким предметима било би много боље да се на суду никада нису ни појавили, јер би без њиховог "свједочења" пресуде биле сигурно изречене, овако, на нашу жалост нису.То су суштински проблеми зашто нема пресуда над злочинцима из реда бошњачког и хрватског народа који су починили стравичне злочине над Србима, а не гомиле разних материјала и политичка галама која долази из Републике Српске од које нико нема никакве користи. На ово упозоравам већ више од деценије и тако стално, али није било никаквог ефекта, нажалост.

Тачности ради, морам да истакнем одличну сарадњу са господином Симом Тушевљаком који се о свему бринуо и како да одем на суд и како да се вратим и цијело вријеме је био уз мене, јер се и сам увјерио у каквом сам био лошем здравственом стању. (Симо Тушевљак је кординатор у МУП-у РС за истраживање ратних злочина, али како сазнајем ни такав човјек није по вољи некима, који се тобоже брину о страдању Срба и о процесима пред Судом БиХ!?). Многим српским силним галамџијама могу само да кажем – како вас барем није стид и страх Бога!

Да се не схвати погрешно, али дегутатно је то и није људски лупати по новинама а у пракси ништа не подузимати да се то стање промијени. Узећу примјер моје бивше колегинице - посланице у парламенту БиХ Душанке Мајкић, која је знала у каквом стању идем да свједочим и зар мислите да ме икада, прво као човјека, па онда и као колегу упитала како се одвија суђење и како се ја осјећам поново преживљавајући све ратне страхоте. Ма није јој ни на ум пало да ме упита једну једину ријеч.
Не улазим у то што ме као човјека никада није подносила. Међутим, то су њени проблеми и то је карактер њене личности, а ето, као данас и она брине о страдању Срба и о предметима на Суду БиХ. Ако ништа друго, онда би било људски да се никад не јавља, јер тако не би чинила гријех према нама - над којима су почињени страшни злочини.

Сви који се иоле разумију у право и правосудни систем барем би требали да знају основну ствар – НЕМА НИКАКВЕ ОПТУЖНИЦЕ, А НИ ПРЕСУДЕ, АКО НЕМА ПРАВИХ СВЈЕДОКА који ће наводе и садржај из оптужнице потврдити на суду! Све друго је обична фарса и млаћење празне сламе, а Срби су склони томе и сталним неутемељеним нападима на некога другог. А и сами знају да ништа, ама баш ништа нису подузели у проналажењу правих свједока. САМО ЈЕ СВЈЕДОК ВАЖАН НА СУДУ, а не брдо наводне документације коју нема ко да потврди у судском процесу.

Članak in RATNI ZLOČINI | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

ЗВЕЗДА НАСТАВЉА СА ПОБЈЕДАМА - 17. утакмица - исто толико побједа!

Autor sjovicicslavuj | 11 Januar, 2015 | read_nums (300)

11. 1. 2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Сремска Митровица

Мега Лекс – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 75:77 (19:14, 14:27, 19:19, 23:17)

ЗВЕЗДА НАСТАВЉА

ДА ХАРА АБА ЛИГОМ!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је забиљежила седамнаесту побједу у низу у АБА лиги!
Пала је и Мега Визура, у драматичној завршници!

То што је завршница утакмице била драматична крива је ЗВЕЗДА,
јер је ЗВЕЗДА половином четврте четвртине имала предност од 10 поена,
али тада долази до пада у игри наших кошаркаша,
који су ипак успјели да исправе оно што су сами били закомпликовали.

Међутим, умало од сигурне готовина ЗВЕЗДА није направила вересију,

али кад се све добро заврши - побједи се не гледа у зубе!

Članak in GENERALNA | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

ЛАЗА К. ЛАЗАРЕВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Autor sjovicicslavuj | 10 Januar, 2015 | read_nums (456)

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /10. јануара/ умро је ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.
Једна од највише изговараних реченица

или синтагми или поука у српском народу је дјело Лазе Лазаревића:

"СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!
********************
Живио је само 40 година. Његова приповијетка "Све ће то народ позлатити",

као да је јуче написана. По мени, наравно, она је сад актуелнија,

него у оно доба кад је написао ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ДАН КАДА ЈЕ СТВОРЕНА ДАНАШЊА РЕПУБЛИКА СРПСКА!

Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2015 | read_nums (312)

За подсјећање и за памћење....

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има једна сјајна анегдота коју, као и неки учесници свечане сједнице Скупштине српског народа, тог, сада већ историјског дана - 09. 01. 1.992. године, на Светог архиђакона Стефана, никад нећу заборавити све док будем жив.

Наиме, иако сам водио тим безбиједности и био задужен да све протекне у најбољем реду, запала ме је и захвална улога у којој се нисам прославио.

Пред сам почетак сједнице неко је требао са касетофона да пусти химну "Боже правде".

У кабинету смо имали најновију линију и неко из организације доставио ми је касету на којој је била химна и мене је запала та улога да поред тога што сам бринуо о безбиједности и то урадим?

Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем, никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде"!

Шта год сам притискивао на даљинском, увијек ми је ишао "Марш на Дрину", композиција са друге стране касете. Иако сам све то увјежбавао у другој просторији, али није ишло, па није.

Звао сам многе да и они покушају, али нико, као ни ја, није знао како да пусти химну?!

И као што се многе ствари случајно дешавају, ето, десило се тако да један електричар Србин, који се ту случајно затекао, има исту линију и само је он знао како се са даљинским "рукује"! Показао ми је и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, успио сам и тако сам се нашао, ни крив ни дужан, у Радном предсједништву сједнице и први пустио химну!

Нико није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога" каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС Радован Караџић који ме стално пожуривао.

И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!

О атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим детаљима нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања, но, ето....

------------------------

НАПОМЕНА:

На тој, сада већ историјској сједници Скупштине српског народа, која је одржана у Сарајеву, присуствовали смо, а и даље су активни у политици - само садашњи предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Милорад Додик и Драган Калинић / у то вријеме оба посланици у Скупштини БиХ, изабрани као кандидати Странке реформских снага Анте Марковића/. Све до прије неки мјесец и ја сам био политичар /посланик у два мандата у Парламентарној скупштини БиХ/,

Ма могао бих много тога да напишем, али само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика и то: 70 из СДС-а; 4 из Странке реформских снага /Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ Југославије/ и 2 посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/...Иако је прошло 23. године од тог дана сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика. Неки од њих, нажалост, нису више међу живима.