СРБИ! Знамо ли ми ко смо и коме припадамо или су нам важније свакодневне глупости и разна сплеткарења и оговарања!
Autor sjovicicslavuj | 23 Januar, 2015 | read_nums (360)
Пјесма
посвећена српским јунацима страдалим
у Првом свјетском рату и хиљадама њих,
који су своје животе завршили у "Плавој
гробници"...
*************
Пјесма
преузета од аутора Милутина Бојића...
Милутин
Бојић је учесник Балканских ратова
1912. и 1913. године као и Првог свјетског
рата. Драму „Урошева женидба“ коју је
пренео преко Албаније 1915. године штампао
је на Крфу, а збирку песама „Песме бола
и поноса“ објавио је у Солуну. Из ове
збирке је и пјесма „Плава гробница“
посвећена страдању српских ратника. И
сам песник лично је гледао како савезнички
бродови одвозе гомиле лешева које уз
звуке војничких труба спуштају у море.
Иако
је живио само 25 година, оставио је
неизбрисив траг у српској књижевности.
У свом кратком животу ипак је стигао да
опјева патње и страдања српског народа
кроз трагично повлачење преко Албаније,
и на такав начин овековјечио је језиву
визију плаве гробнице код острва Вида
– острва смрти. Али није дочекао да
опјева побједе и ослобођење у које је
чврсто вјеровао. Смрт га је затекла у
тренутку његовог снажног пјесничког
успона.
****************
СЛАВА И МИЛОСТ
МИЛУТИНУ БОЈИЋУ. Могу претпоставити да
је врло мали број људи, односно СРБА,
икада и чуо за овог српског јунака, који
је свој живот завршио на самом почетку,
дакле у 25. години...
Славуј.
