За сјећање и за памћење...
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ЗА ПАМЋЕЊЕ....
На данашњи дан /13. марта/ 1975. године
На данашњи дан /12. марта/ УМРО је
славни српски глумац,
који нас је деценијама забављао и одушевљавао
МИЈА АЛЕКСИЋ
На данашњи дан /12. марта/
УМРО је славни српски научник
МИХАЈЛО ПУПИН
На данашњи дан /11. марта/ рођен је
славни српски војвода и војсковођа
СТЕПА СТЕПАНОВИЋ
Прошао је 8. март – Дан жена. Данас је 10. март. Је ли и данас Дан жена или је дан за жене? Са свих страна пљуштале су честитке за празник.
Мушкарци, како их је сам Бог створио, утркивали су се у честитањима. Много је разлога за то. Неки су то радили што заиста поштују и цијене жене и што имају лијепе манире који им не дозвољавају да то забораве.
Било је и оних који то раде из навике, онако по инерцији, јер су се угледали на неке њима сличне.
Највише је било оних који су умјесто честитки сами прославили Дан жена. Још од старина било какво славље је незамисливо ако нема мезе и ракијице. Ракијица је само симбол и метафора за алкохол.
Алкохол опија и није то откривање топле воде, већ само дигресија и упоредни параметар са опијеношћу без алкохола. И ту има много варијанти. Неки су опијени љубављу према вољеној жени, а неки према женама које би хтјели "да имају", како се то каже, али никако им се неда да то и остваре.
Знам много познаника ... некако ми ово изгледа поједностваљено. Није довољно убједљиво, а ни сликовито, јер многи воле само да гледају слике из једног јединог разлога што слике "говоре све". Има и оних који никад ништа нису видјели на слици нити су разумјели поруку коју шаље слика. Рекло би се - каква слика, таква и прилика.
Ово ће бити много убједљивије. Знам СТВАРНО много познаника. Ово стварно појачава значај и даје потпуни смисао реченици, па и мени даје какву такву сатисфакцију што те познанике познајем.
Данас су у моди разна честитања. Ништа чудно. Народ има времена на претек. У посљедње вријеме изгледа да су у моди накнадна честитања. Ретроактивна честитања. Није на одмет да поново драгим дамама честитам 8. март Дан жена и то са данашњим датумом. Десети је март, па шта? Нико још није заборавио шта је било прије два дана. Зато и обнављам честитку да се не заборави, јер је заборавност једна од лошијих људских особина.
Додуше, постоје и они који никад ништа не заборављају и ће те увијек на нешто подсјећати, најчешће на дугове и на рок њиховог враћања. А данас је свако свакоме по нешто дужан. Мало је недужних и невиних.
Процеси су то. То се зове живот! Јер никад ријека није текла, већ вода тече и потоком и ријеком. Океани нигдје не теку, јер су опколили копно и немају гдје. А кад се нема гдје, онда се нема ни куд!
Ај здраво до неког сљедећег осврта кад будем знао гдје ћу и како ћу, до неког новог честитања и славља!
И на самом крају да не заборавим - ЧЕСТИТАМ свима онима који увијек имају разлога нешто да славе!
ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ ...
На данашњи дан У Вршцу, 1о марта 1856. год.
умро је Јован СТЕРИЈА ПОПОВИЋ.
Свим женама
- мајкама, супругама, кћерима,
сестрама, бакама,
пријатељицама, дјевојкама ...
СРЕЋАН ДАН ЖЕНА!
СРБИЈА - Хрватска 1:0
******************
НОВАК ЂОКОВИЋ - Мате Делић 3:0 (6:3; 6:2; 6:4)
СРБИЈА - Хрватска 2:0
***********************
ВИКТОР ТРОИЦКИ - Борна Ћорић
3:2 (4:6, 1:6, 6:3, 6:2, 6:1).
СРБИЈА - Хрватска 4:0
ФИЛИП КРАЈИНОВИЋ - Франко Шкргор 2:0 (6:4; 6:2)
*********************************************
КРАЈИНОВИЋ је тако у четвртом мечу остварио четврту побједу за СРБИЈУ,
У КРАЉЕВУ ЈЕ БИЛО КРАЉЕВСКИ!
СРБИЈА - Хрватска 5:0
*********************
ВИКТОР ТРОИЦКИ - Мате Делић 2:0 (6:4; 6:3)
ПУБЛИКА у Краљеву заслужује чисту десетку. Изванредно су дочакали Хрвате.
Већ рекох да су хрватски репрезентативци испрачени "с одличним" успјехом
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.
5. Марта 194о. године,
у Београду је рођена
и умјетничка каријера
.gif)
4. 3. 2015. ОВО ЈЕ ТА - НАША ЦРВЕНА ЗВЕЗДА!
ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА и САВА РАНЂЕЛОВИЋ најбољи спортисти у породициСпортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА у 2014. години! **************************
Прослава јубиларног рођендана одржана је у медија центру стадиона "Рајко Митић", а за најбољи тим проглашен је џудо клуб, док је најбољи тренер ДЕЈАН САВИЋ, тренер ватерполиста и репрезентације Србије.
Репрезентативка Србије у бацању копља ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА проглашена је на прослави 70. рођендана Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА, за најбољу спортискињу у 2014. години, док је ватреполиста САВА РАНЂЕЛОВИЋ најбољи у мушкој конкуренцији.
Специјална признања припала су фудбалском клубу, који је послије шест година освојио титулу првака Србије и тренеру кошаркаша Дејану Радоњићу.
Радоњић је предводио Звезду до првог пласмана у Топ 16 фазу Евролиге и одбране трофеја у Купу Радовија Кораћа.
Специјална признања приплал су и ватерполисткињама и одбојкашима ЗВЕЗДЕ.
Спортско друштво ЦРВЕНА ЗВЕЗДА тренутно има секције у скоро 30 спортова, а највећи успјех "црвено-бели" остварили су 1991. године када је фудбалски клуб освајио Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп.
Прослава јубиларног рођендана одржана је у медија центру стадиона "Рајко Митић", а за најбољи тим проглашен је џудо клуб, док је најбољи тренер ДЕЈАН САВИЋ, тренер ватерполиста и репрезентације Србије.
Репрезентативка Србије у бацању копља ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА проглашена је на прослави 70. рођендана Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА, за најбољу спортискињу у 2014. години, док је ватреполиста САВА РАНЂЕЛОВИЋ најбољи у мушкој конкуренцији.
Специјална признања припала су фудбалском клубу, који је послије шест година освојио титулу првака Србије и тренеру кошаркаша Дејану Радоњићу.
Радоњић је предводио Звезду до првог пласмана у Топ 16 фазу Евролиге и одбране трофеја у Купу Радовија Кораћа.
Специјална признања приплал су и ватерполисткињама и одбојкашима ЗВЕЗДЕ.
Спортско друштво ЦРВЕНА ЗВЕЗДА тренутно има секције у скоро 30 спортова, а највећи успјех "црвено-бели" остварили су 1991. године када је фудбалски клуб освајио Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп.
ОВО ЈЕ СТРАВИЧНО!
ОВО ЈЕ СРПСКА СРАМОТА!
ОВО ЈЕ УЖАС!
ОСТАВИТЕ СЕ СРБОВАЊА И КОЈЕКАКВИХ ГЛУПОСТИ И ОКРЕНИТЕ СЕ ОКО СЕБЕ И ПОГЛЕДАЈТЕ ОВАЈ СРПСКИ ЈАД И ЧЕМЕР У 21. ВИЈЕКУ.
Гдје су они силни и свима познати портали по србовању и разним катаклизмичним хистеријама, које карактеришу разне обајаве које ни "пас с маслом појео не би"! Гдје су "велики Срби" и разни такозвани интелектуални форуми? Гдје је такозвана културна и грађанска елита и сличне будалаштине?
Зар ово не видите?
Приоиритет сваког хуманог човјека требао би бити покретање свих дозвољених активности и других акција за рјешавање ове катастрофалне ситуације.
Прво, требало би забранити све културне и спортске манифестације док се ово стање не нормализује. Мада културни радници, естрадни умјетници и спортисти за ово нису криви.
...6о хиљада београђана три дана може пунити Арену и слушати србомрсца Дину Мерлина, а ово стање као да је далеко од њих, тамо негдје у Зимбагвеу.
СТИДИ СЕ СРБИЈО!
Власт нећу ни да помињем, иако су они најодговорији.
Њима је важан ратни злочинац Тони Блер!
Колика је то "памет" у глави ратног злочинца Блера,
па да било ко у свијету вапи за његовим савјетима?
ОВО ЈЕ ТРАГИЧНО!
***********************
У наставку је само почетак текста који слиједи, а преузет је са портала "Мондо", чији су новинари све ово и забиљежили:
ЛИНК: http://mondo.rs/a774814/Info/Drustvo/Valjevska-bolnica-Neurologiji-hitno-potrebna-pomoc.html
-----------------------------------
Valjevska neurologija, na kojoj se leče najteži i nepokretni bolesnici, nalazi se u katastrofalnom stanju. Zidovi popucali i prljavi, kreveti razvaljeni, podovi izguljeni, zarđali čučavci, buđava kupatila, dotrajale instalacije…
Nema čak ni prave intenzivne nege, šok sobe, već su to prostorije sa džinovskim, takođe zarđalim, bocama za kiseonik pored kojih su kreveti sklapani iz više delova kako bi imali obe stranice da se bolesnik sa teškim oštećenjima mozga ne bi sam povredio, pao sa kreveta i slično…
Слава и божија милост за тебе МОМО
и хвала ти за пријатељство,
**********************
За сјећање и за памћење....
На данашњи дан /3. 3. / умро је
велики српски књижевник,
једноставно -
Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу.
У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: "Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима".
У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише.
Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао 306. године.
Никола Гардовић, убиство свата на Башчаршији 1. марта 1992. године без било какве реакције муслиманских највиших функционера у тадашњем МУП-у и ДБ-еу Босне и Херцеговине
1. марта 1992. године око 18 часова, одмах послије убиства Николе Гардовића у МУП-у БиХ одржан је састанак на којем су са муслиманске стране били присутни тадашњи министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић, помоћник министра Јусуф Пушина, подсекретар у Државној безбједности БиХ Авдо Хебиб, а са српске стране замјеник министра Витомир Жепинић и тадашњи помоћник министра и начелник криминалистичке полиције Момчило Мандић. Био сам присутан и ја и још неколико припадника из ДБ-еа и МУП-а БиХ.
Хрватских представника који су радили у органима безбиједности БиХ није било, јер тај случај њих није ни интересовао.
На састанку су Жепинић и Мандић тражили да се блокира град и да се у најкраћем времену пронађу починиоци овог гнусног и како смо га ми Срби одмах назвали - терористичког акта.
Делимустафић је то обећао, али ништа није учињено да се то и уради. Тек послије мјесец дана, ми српски припадници МУП-а БиХ сазнали смо да је муслиманско руководство МУП-а БиХ одмах знало ко је и како убио свата, али није жељело ништа да учини тим поводом да се пронађе убица.
Послије овог састанка, сјећам се, Делимустафић је рекао да уколико се не ријеши ово убиство може доћи до хаоса у БиХ. Међутим, кадрови у МУП-у које је делегирала Странка демократске акције (СДА) учинили су све да се истрага спријечи. Било је очигледно да је у питању био добро испланиран сценарио и потпуна блокада српских кадрова у ДБ-еу и МУП-у БиХ.
Пошто ништа није учињено да се убице пронађу и ухвате, Срби су подигли барикаде у Сарајеву. Сутрадан је Странка демократске акције (СДА) организовала демонстрације и припремила демонстранте који су имали задатак да прођу кроз барикаде, све са циљем избијања већих нереда и у цијели хаос потпуно укључивање "Зелених беретки", које су само на папиру словиле као параполицијске формације.
Управо су припадници "Зелених беретки" са значкама регуларних формација МУП-а БиХ, односно пресвучени муслимански полицајци из снајпера са “Унисових” солитера пуцали у масу. Имали су за циљ да за то оптуже Србе.
Зато су одмах послије пуцњаве пронијели информацију да је пуцано из хотела “Холидеј ин” гдје су мислили да се у том тренутку у хотелу налазио Радован Караџић. Намјера је била да се он линчује, али тај план није успио.
Караџић у то вријеме није није био у хотелу.
У хотелу се затекло неколико људи из Караџићевог обезбјеђења који су ухапшени, злостављани и за мало ликвидирани. Муслимански стампедо и велика руља демонстраната рушила је све пред собом. Почела је пљачка бутика и продавница са најлуксузнијом робом и златара, као и хотелског инвентара. Опљачкана је и гаража хотела и покрадено је више од двадесетак најлуксузнијих аутомобила.
Стручњаци су касније утврдили да једна старија жена која је тог дана рањена никако није могла да буде погођена из “Холидеј ина”, већ једино из "Унисових" солитера које су Сарајлије звале “Момо и Узеир”. Због опструкције у истрази око убиства Николе Гардовића, дошло је до прве значајне подјеле у МУП-у БиХ, која је кулминирала потпуном подјелом, односно одвајањем српских кадрова.
Очигледно је да је ријеч о добро увјежбаном бошњачком сценарију, који је у наставку имао епилог - наставак крвавог грађанског рата у БиХ .
Кантонално тужилаштво у Сарајеву је тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Делалић је одмах на почетку ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде такозване Армије БиХ, а од тадашњег предсједника такозваног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за заслуге“ је добио на поклон пиштољ са посветом.
.gif)
