Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 11 Januar, 2009 | read_nums (3635)

Moja Republika

Tamo gdje najljepša se zora budi,
Časni i ponosni žive dobri ljudi.

Tamo gdje se rađa našeg sunca sjaj,
Stamen, prkosan je moj zavičaj.

Za njega svi se sad pomolimo,
Drugu zemlju mi nemamo.

U srcu mom samo je jedan dom,
U srcu je velika moja republika.
U srcu mom najljepša zvijezda sja,
Moja republika, Republika Srpska.

Tamo gdje su naši preci davni,
Ime upisali u svaki korak slavni.

Tamo gdje se rađa našeg sunca sjaj,
Stamen i prkosan je moj zavičaj.

Za njega svi se sad pomolimo,
Drugu zemlju mi nemamo.

U srcu mom je jedan dom,
U srcu je velika moja republika.
U srcu mom najljepša zvijezda sja,
Moja republika, Republika Srpska.

NAPOMENA:

Upoznajte bliže autora /muzike i teksta/ Himne Republike Srpske - Mladena Matovića, koji je u intervjuu "Fokusu" pojasnio mnoge detalje vezane za nastanak himne.... 

Moja Republika prihvatljiva za sve!   

 M. KREMENOVIĆ | 09.01.2009

Dok je u petak, na prijemu povodom Dana Repulike Srpske, u Palati predsjednika RS prvi put intonirana himna "Moja Republika", među zvanicama, u stavu mirno, stajao je i njen autor, Mladen Matović.

Nakon provjere vrijeđa li tekst himne vitalni nacionalni interes Bošnjaka, koji su zbog riječi u tekstu "moja zemlja" himnu uputili na Ustavni sud RS, Matović uvjerava kako za to nisu postojali razlozi, što je, kako kaže, odlukom Ustavnog suda i potvrđeno.

Na pitanje na šta je konkretno mislio kada je u tekstu pomenuo zemlju, Matović je diplomatski odgovorio:

- Upravo na zemlju.

FOKUS: Kako se osjećate nakon što je u petak, na Dan Republike, prvi put intonirana himna RS "Moja Republika", čije ste autor?

MATOVIĆ: Rijetko kada u životu splet istorijskih i drugih okolnosti pruži takvu priliku i mogućnost nekom autoru da učestvuje u velikom projektu, kao što je izbor za himnu. Izazov je zbog toga bio višestruk. Konkurs za himnu rijetko koji autor doživi u životu. Tom poslu pristupio sam izuzetno ozbiljno. Nisam nacionalista, pa sam se trudio da uradim to što bolje, muziku i tekst.

FOKUS: Da li se nešto promijenilo u načinu na koji vas ljudi doživljavaju, pa i zvaničnici RS, kada se saznalo da ste autor svečane pjesme?

MATOVIĆ: Rano je za to, a nisam u potpunosti svjestan ni svog osjećaja zbog svega što se dogodilo. U petak je bilo tek prvo intoniranje. Nadam se da će mi himna pomoći da se ozbiljnije posvetim muzičkom stvaralaštvu, koje je u RS u zapećku. Nadam se da neću morati pisati narodnjake da bih prehranio sebe i porodicu. Koliko će me grad, institucije i zvaničnici doživjeti ozbiljno, tek će se vidjeti.

FOKUS: Klub Bošnjaka pokrenuo je zaštitu vitalnog nacionalnog interesa zbog nekih dijelova teksta. Mislite li da je nekome na prijemu povodom Dana Republike istinski smetalo nešto u tekstu himne, koji je ostao nepromijenjen?

MATOVIĆ: Od samog početka bio sam uvjeren da su tvrdnje pojedinih političara koji su kritikovali tekst himne, zapravo, nedobronamjerne, što je Ustavni sud RS i potvrdio. Sud je konstatovao da nema ni jedne jedine riječi koja bi mogla da se protumači kao uvredljiva. To odgovorno tvrdim i svaka kritika u tom smislu nije dobronamjerna. Riječ zemlja može da se tumači kako hoće, ali ona ne može biti uvredljiva. Himna RS ima zvuk i simboliku ovog kraja, nasljeđe ovih prostora. Nije bilo razloga za ulaganje veta, pogotovo zato što je himna potpuno autentična, tačnije nova melodija i potpuno nov tekst. I oni koji su uložili veto priznali su da je bilo teško naći dobar argument za osporavanje himne. Riječ je o kompoziciji koja ni melodijski ni tekstualno nije imala ničeg što bi bilo koga nacionalno vrijeđalo.

FOKUS: Jeste li, dok ste držali papir u ruci, mislili na zemlju, kao Republiku Srpsku, ili dio zavičaja?

MATOVIĆ: Mislio sam upravo na zemlju.

FOKUS: Koliko vremena će, po vašoj procjeni, biti potrebno da među građanima RS ova himna zaživi kao, recimo, "Hej, Sloveni" u bivšoj Jugoslaviji?

MATOVIĆ: Sud vremena je najbolji. Sada treba da se napravi kampanja i afirmacija himne, jer ona ne može da zaživi preko noći. Treba da se plasira u škole te muške i ženske horove. Predstoji promocija i za neko vrijeme moći ćemo razgovarati o tome gdje smo. Nema pravila koliko je potrebno da građani prime himnu. Može biti godinu dana, može pet godina, to se ne može prognozirati.

Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2009 | read_nums (518)

                         Saborna crkva u Sarajevu         

  PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj

Ne znam kako bih počeo ovu priču, kratku, ali jasnu do bola. Najradosniji hrišćanski praznik Božić je i ove, kao uostalom i svih prethodnih godina, na svečan i tradicionalan pravoslani način proslavljen u celoj Republici Srpskoj. Zaista,  bilo je svećano i  dostojanstveno u svakom mestu i skoro u svakoj srpskoj porodici u Republici Srpskoj. 

 Sasvim druga slika i priča proslave Hristovog rođenja dolazila je, nažalost, iz  Federacije BiH. Istina, i tamo je proslavljen Božić, ali pak  skoro da nije imao ko da ga slavi. Jer, sve procene govore da na području Federacije BiH danas živi jedva tri do četiri procenta od broja predratnih Srba koji su živeli na tim prostorima. I da naglasim da nigde, sem Tuzle, nije bilo nikakvih incidenata. U Tuzli je uoči Božića na pravoslavnom hramu koji se obnavlja zapaljena pravoslavna zastava.

 No, ja sa pomešanim osećanjima, radosti i tuge, želim da pišem o jednoj drugoj proslavi najradosnijeg našeg praznika, proslavi u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. Na jutarnjoj božićnoj liturgiji, koja je počela u 9 sati, u  Sabornoj crkvi u centru Sarajeva, koju je, uz sasluženje sveštenika iz oba grada - Sarajeva i Istočnog Sarajeva služio Njegovo visokopreosveštenstvo mitropolit dabrobosanski Nikolaj – bilo je više nego tužno, da ne kažem žalosno.

 Bio sam sa porodicom u stanu i pratio sam direktan televizijski prenos koji je realizovala TV BH1 - prenos svećanog bogosluženja. Kadrovi koje sam gledao su me više nego rastužili. U svetoj crkvi na bogosluženju je bilo, slovom i brojem, svega oko pedesetak srpskih pravoslavnih vernika?!  Bilo bi ih i manje da desetak njih nije došlo  iz Lukavice, iz Istočnog Sarajeva. Dakle, sve prisutne na bogosluženju sam skoro, pa mogao prepoznati. Uglavnom se radilo o starim ljudima i ženama. Kroz glavu su mi prolazile razne slike. Iako je Božić porodični praznik, oprhvan tugom, jadom i čemerom i slikom koja je dolazila sa malih ekrana, ne znam zbog čega, ali  nazvao sam prijatelja Milorada i brzo smo se dogovorili da sa Pala odemo do crkve u Sarajevo.

 U tom magnovanju i haotičnom spremanju, i pored sve želje, ipak smo zakasnili na liturgiju. Kad smo došli pred crkvu u njoj smo zatekli samo tri starije žene, dok su radnici BH TV1 već skoro bili pokupili svu  TV-opremu i odnosili su je do reportažnih kola, koja su bila u crkvenoj porti.

 Još uvek je okolo crkve stajalo nekoliko policijskih vozila, dok su se policajci zabavljali na svoj način.

 Nakon što smo moj prijatelj i ja prislužili sveće u crkvi, prošetali smo kroz dve najprometnije ulice u gradu. Nekadašnja Ulica Vase Miskina sad se drukčije zove i nikad se i ne potrudim da zapamtim njen novi ratni i posle ratni naziv. Ta ulica se „utapa“ u najveću ulicu u Sarajevu – nekadašnju Titovu ulicu. /Napomena: Ne znam da li se još i danas tako zove?/ Svratili smo u predratnu najpoznatiju kafe-slastičarnu "Galeriju", koja danas ima drukčiji naziv. Tu smo, u prepunom prostoru gostiju, popili po kafu. 

Već više od deceniju osećam se strancem u gradu u kojem sam išao u školu, u kojem sam radio i u koji danas dolazim  samo zbog funkcije poslanika u Parlamentarnoj skupštini BiH. Dakle, dolazim u Sarajevo na privremeni rad?!

 Šetali smo ulicom iako je bilo dosta hladno. Još više me je rastužila strašna slika nekada i mog grada. Skoro svaki prolaznik me je prepoznao. Ništa čudno. Tako je na svakom mestu gde se pojavim, iako nisam estradna zvezda, no mnogi kažu da jesam politička i medijska??? Svi su me čudno zagledali i kao da su se pitali: otkud ja na Božić u Sarajevu? Zagledali su me kao vanzemaljca, okretali su se za mnom, ali samo jedan od hiljde njih koji su se skoro, pa „oćešali“ o mene, prišao mi je i onako šapatom mi ćestitao Božić. Nisam zapamtio kako mu je ime, ali mi je rekao da je bošnjačke nacionalnosti.

 A nekada, čak i u komunističko vreme, po nekoliko hiljada sarajevskih Srba je dolazilo u tri pravoslavna hrama u Sarajevu. Zaustavljao se i tramvajski saobračaj. U crkvenim portama za pravoslavne praznike odjekivali su zvuci muzike...

 Eh, to neko prošlo  vreme? Nekada multietnički, multikulturalni, multi... grad, a danas?  Danas je Sarajevo ostalo bez Srba. Danas je Sarajevo jednonacionalni grad, grad Bošnjaka. Oseća se to i vidi na svakom koraku u Sarajevu. U prošloj godini u Sarajevu je rođeno samo dvoje srpske dece, u porodilištu gde se dnevno rađa preko trideset mališana!? Sarajevo je za sva vremena izgubljeni grad što se tiče Srba. Ništa se tu više i nikakvim merama, niti političkim potezima ne može promeniti....Zbogom Sarajevo!

 Nemam snage da dalje pišem....A i šta da napišem?

     НАПОМЕНА:Текст написан на latinici, с разлогом.

Autor sjovicicslavuj | 9 Januar, 2009 | read_nums (534)

    Свим грађанима који живе у Републици Српској срећан Дан Републике!!! Наравно, срећан празник и крсна слава Светог архиђакона Стефана и свима онима који поштују и који воле Републику Српску, ма где да се сада налазе или било где да данас живе на овој планети!

      На данашњи дан 1992. године, на свечаној седници Скупштине српског народа у БиХ - основана је и уставно проглашена Република српског народа у Босни и Херцеговини.

Тек касније Република Српска ће добити своје данашње и трајно име!

Овај пут само ћу нагласити да сам тада, те 1992. године, као инспектор ДБ-а МУП-а БиХ, био шеф безбедносних структура, задужених за све безбедносне аспекте одржавања ове, за српски народ, сада већ толико битне и историјске седнице.

 

Из тог времена и састава три српске парламентарне странке у тадашњој Скупштини БиХ: СДС-а /70 посланика/, СПО-а /2 посланика/, и Реформских снага /четири посланика/ - данас је политички једино још активан тадашњи посланик, а данас председник најјаче политичке странке у БиХ СНСД-а и председник Владе Републике Српске Милорад Додик.

Са те, како рекох, историјске Скупштине српског народа одржане на данашњи дан 1992. године, од свих тада присутних, ето, само сам, поред Милорада Додика, једино још ја активан у политици ...

 

 На данашњи дан, такође, желим да са највећим  пиететом и поштовањем - одам велику захвалност  најбољим синовима из нашег народа који су своје животе дали за стварање и опстанак Републике Српске, која је, у скоро четверогодишњем грађанском рату, одбрањена херојском борбом српског народа и свих  оних припадника других народа који су се раме уз раме са Србима борили за Републику  Српску.

             

Живела Републико Српска и срећан ти рођендан и данашња крсна слава!!! На многаја лета!

 

Славко Јовичић Славуј 

Autor sjovicicslavuj | 8 Januar, 2009 | read_nums (379)

Bosna i Hercegovina   Radio Slobodna Evropa
06.01.2009

Oštrijih osuda i protesta zbog nasilja u pojasu Gaze u Bosni i Hercegovini nema. Saopštenjem se oglasilo državno Predsjedništvo koje je pozvalo Vijeće UN-a da hitno preduzme mjere neophodne za očuvanje međunarodnog mira i sigurnosti. Da nije sporadičnih izjava i protesta kakav je održan u Tuzli, čini se da bi Bosna i Hercegovina, koja je i sama preživjela užase rata, ostala potpuno tiha na ubiijanja nevinih.

Denis Hadžović iz Centra za sigurnosne studije smatra da je to zbog toga što su bh. političari zaokupljeni domaćim problemima, ali i zbog toga što BiH još uvijek nema dovoljno razvijenu diplomatiju. Da osude nasilje, nisu bile previše glasne ni nevladine organizacije: 

„Veoma mali broj organizacija se bavi tom vrstom problematike. U prvom redu su se trebali oglasiti naši akademski radnici koji po prirodi posla proučavaju međunarodne odnose, ali imamo veoma malo glasa iz te sfere. Također i nevladine organizacije – uglavnom su orijentisane na unutrašnje probleme BiH, tako da vanjska politička dimenzija malo ostaje u zapećku.“ 

Edina Bećirević ekspert za međunarodnu sigurnost:

Nadam se da ćemo ipak naći načina  da se solidarišemo sa Palestincima i da izrazimo protest zbog zločina protiv čovječnosti koji u ovom trenutku, u području Gaze, čini Izrael...

 “Očigledno je da je šutnja svjetskih centara moći, američka blokada Vijeća sigurnosti itd. da je sve to možda doprinijelo općem osjećaju onako apatičnog bh. javnog mnijenja, tom nekom osjećaju da je izražavanje nekog javnog protesta zapravo besmisleno, jer će Izrael, uz američku podršku, ionako uraditi sve što namjerava. Ali, to svakako nije opravdanje. Nadam se da ćemo ipak naći načina  da se solidarišemo sa Palestincima i da izrazimo protest zbog zločina protiv čovječnosti koji u ovom trenutku, u području Gaze, čini Izrael.“ 

No palestinski ambasador u BiH Amir Rostom tvrdi da je od prvoga dana agresije na pojas Gaze stizala podrška i građana i predstavnika političkih partija u BiH. Zahvalan je i na reakciju koja je stigla iz bh. Predsjedništva ali i na najavljene skupove podrške palestinskom narodu: 

„Ipak sad su počele reakcije kako treba. Organizuje se i skupljanje pomoći. Ljudi zovu i dolaze u ambasadu i pitaju šta se događa i kako mogu pomoći.“  

Predsjedavajući Zajedničke komisije za ljudska prava Parlamentarne skupštine BiH, Sadik Ahmetović uputio je apel za  prekid sukoba u pojasu Gaze.  Ahmetoviću nije jasno zašto bh. institucije do sada nisu snažno osudile ubijanje u Gazi: 

„Mislim da i Predsjedništvo i kolegij Parlamenta i Vijeće ministara trebaju u narednom periodu, kako osuditi stradanja civila na Bliskom Istoku, isto tako organizirati pomoć ugroženom palestinskom narodu u pojasu Gaze.“ 

Studenti u Tuzli bili su jedini koji su organizovano na fakultetu iskazali svoju zabrinutost zbog ubijanja civila na Bliskom Istoku:

„Dosta ubijanja nevinih ljudi, dosta ubijanja nedužne djece!“

„Došla sam da se solidarišem s našom braćom iz Palestine. Jednostavno, jako mi je žao da se ovo i dalje događa.“  

Denis Bećirović poslanik u državnom Parlamentu smatra da kršenje ljudskih prava i ubijanje civila u bilo kom dijelu svijeta zaslužuje najoštriju osudu, bez obzira kojoj vjeri, naciji ili rasi pripadaju žrtve. Na pitanje zašto bh. Parlament još nije reagovao na nasilje u pojasu Gaze, Bećirović kaže:

Kod vladajućih stranaka nema konsenzusa ni po unutrašnjopolitičkim pitanjima, stoga ne čudi da se ne mogu eventualno saglasiti ni oko ovih vanjskopolitičkih tema...

 „Kod vladajućih stranaka nema konsenzusa ni po unutrašnjopolitičkim pitanjima, stoga ne čudi da se ne mogu eventualno saglasiti ni oko ovih vanjskopolitičkih tema.“

Poslanik Slavko Jovičić:

„Žao mi je ljudi, nevinih civila koji stradaju u bilo kojem sukobu, a pogotovo nedužne djece koja nisu kriva za ono što se dešava na Bliskom Istoku. Što se tiče institucija BiH, pa imao bih ja bezbroj razloga da kritikujem svaki dan po jedno hiljadu puta institucije, jer one ne pokazuju brigu ni za sebe, a kamoli za neke druge  narode.“ 

Nijedan građanin Bosne i Hercegovine ne bi trebao i ne može ostati ravnodušan na sve ono šrto se dešava u pojasu Gaze kaže Hajrudin Šalić, predsjednik humanitarnog društva Merhamet, koje je danas palestinskom ambasadoru uručilo 20 hiljada konvertibilnih maraka pomoći:

„Nažalost, stiče se dojam da, ne samo građani, nego prvenstveno institucije koje je trebalo i koje smo svi očekivali da promptno djeluju, to je izostalo. Vjerojatno postoji opravdanje, ali kad se tiče Merhameta, mi smo jedina, prva organizacija koji smo već jučer, prvi radni dan, pokrenuli sve ove aktivnosti.“

Edina Bećirević ekspert za međunarodnu sigurnost:

„Smatram da bi reakcije u tom smislu trebale biti usmjerene prema međunarodnim krivično-pravnim institucijama, da izraelski politički i vojni lideri zbog zločina koji se u ovom trenutku čine prema Palestincima, da budu sudski procesuirani.“

Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2009 | read_nums (571)
 Драгим пријатељима, познаницима и браћи Србима, као и православцима широм света

 СРЕЋАН  НАЈРАДОСНИЈИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК - БОЖИЋ!

 искрено жели,

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! 

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

 

______________________________________________________

Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2009 | read_nums (317)
   29. 12.2008.     

Poslanici Predstavničkog doma Parlamenta BiH obavili su raspravu o istupima Harisa Silajdžića, člana Predsjedništva BiH, pred Generalnom skupštinom UN-a u Njujorku i Parlamentarnom skupštinom Vijeća Evrope u Strazburu.

Raspravom su dominirala suprotstavljena mišljenja poslanika iz Federacije i Republike Srpske. U sličnom tonu odvija se i rasprava o Rezoluciji Skupštine Republike Srpske, s tim da se i opozicioni poslanici iz RS-a /SDS/ suprotstavljaju dijelovima Rezolucije kojima se nalaže predstavnicima u državnom Parlamentu kako da postupaju u određenim situacijama.

I na osnovu rasprave o Rezoluciji Skupštine RS-a lako je ustanoviti koliko su stavovi bosanskohercegovačkih poslanika podijeljeni u državnom Parlamentu.

Poslanik iz SDP-a Denis Bećirević Rezoluciju smatra opasnom po suverenitet i integritet BiH, posebno dio koji je citirao a koji se odnosi na pitanje referenduma.

"Skupština Republike Srpske smatra da ima pravo da stav o svom državno-pravnom statusu utvrdi putem neposrednog izjašnjavanja građana na referendumu. Tri puta u ovoj godini, dva puta putem rezolucije i jednom putem deklaracije državi Bosni i Hercegovini se prijeti referendumom", rekao je poslanik Bećirević.

Uslijedile su brojne replike i protuoptužbe srpskih poslanika iz RS-a koji tvrde da referendum nije predviđen u entitetskom Ustavu, ali da se od njega, kako kaže poslanik Slavko Jovičić iz SNSD-a, neće odustati ukoliko se ugrozi budućnost manjeg bosanskohercegovačkog entiteta.

Autor sjovicicslavuj | 6 Januar, 2009 | read_nums (295)
 
                                                                           

САРАЈЕВО, 5. ЈАНУАРА (СРНА) - Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић сматра да је, осим безбједности, преживљавање основно питање за становнике БиХ, због чега он тражи одржавање заједничке сједнице оба парламентарна дома на којој би се расправљало о привредној и економској ситуацији у БиХ и посљедицама глобалне економске кризе.

Своју иницијативу за одржавање посебне сједнице Представничког и Дома народа Јовичић је за Срну образложио оцјеном да је неминовно да се колапс банкарског система и привреде у свијету одрази на привреду и економију у БиХ.

Страхујући да ће посљедице свјетске економске кризе бити катастрофалне по БиХ, Јовичић тражи од Савјета министарда да у сарадњи са владама Републике Српске и Федерације БиХ, Фискалним савјетом БиХ, Централном банком, Спољнотрговинском комором БиХ и привредник коморама ентитета, Управом за индиректно опорезивање и свим другим релевантним институцијама припреми извјештај о тренутној економској ситуацији у земљи.

"Прошлу годину завршили смо са рекордним спољнотрговинским дефицитом већим од десет милијарди КМ, а увјерен сам да ће дефицит у 2009. бити и већи, што ће изазвати посљедице по ионако слаб привредни систем БиХ", навео је Јовичић.

Он подсјећа да је од Нове године за увоз око 11 000 артикала из ЕУ укинуто плаћање царине и да је више од пола године на снази споразум Цефта, којим су, такође, плаћања царине ослобођени производи из осам земаља потписница споразума.

"Све ово допринијеће да се осјети мањак у приходима БиХ, а потом и у ентитетима, кантонима, општинама", увјерен је Јовичић.

Истичући да је БиХ потпуно неспремна дочекала свјетски економски колапс, Јовичић је невјероватним назвао изјаве појединаца који обављају одговорне функције да свјетска рецесија неће имати веће посљедице по БиХ.

"Убијеђен сам да ће посљедице по БиХ бити много горе него по развијене земље, јер оне могу из својих финансијских резерви да интервенишу и помогну своју привреду и банкарски сектор, а буџет БиХ није развојни и у њему није предвиђена нити једна марка за такве интервенције", истакао је Јовичић.

Он очекује да ће након новогодишњих празника политичари и стручњаци озбиљно приступити овим проблемима, јер, како је упозорио, тешка економска криза може утицати и на усложњавање безбједносне ситуације.

"Треба видјети које су то законске баријере чије би уклањање помогло да се олакша тежак положај привреде, а требало би и још једном размотрити могућност смањивања ПДВ-а на прехрамбене артикле и лијекове", закључио је Јовичић.

Заједничка комисија за економске реформе и развој Парламентарне скупштине БиХ једногласно је подржала Јовичићеву иницијативу за сазивање посебне сједнице оба дома на којој би било расправљано о привредној и економској ситуацији у БиХ и посљедицама свјетске економске кризе.

Autor sjovicicslavuj | 5 Januar, 2009 | read_nums (310)
5.1.2009.        
Prijete socijalni buntovi
 

 
 
 
 
 
 
 

 
 
 

SARAJEVO- Nakon što su shvatili da naša zemlja uopće nema učinkovite mehanizme za borbu protiv ekonomske krize, bh. parlamentarci odlučili su napokon napraviti prvi korak i razmišljaju o izvanrednoj sjednici Parlamenta. Na toj sjednici bi se trebali pojaviti svi relevantni predstavnici ekonomskih institucija u zemlji i na njoj bi se trebalo odlučiti što i kako dalje. Slavko Jovičić, zastupnik SNSD-a u državnom Parlamentu, za Dnevni list je potvrdio informaciju kako je njegova inicijativa za izvanrednom sjednicom obaju domova državnog Parlamenta naišla na potpunu podršku zajedničkog Povjerenstva za ekonomske reforme i razvoj, jer u situaciji u kojoj su očigledna sve masovnija otpuštanja radnika i socijalni buntovi, vremena za odlaganje nema.

Socijalni buntovi

“Radnici će svoje nezadovoljstvo izraziti pred Parlamentom. Ako u Grčkoj, koja je jednonacionalna država, ubojstvo mladića izazove kolaps države, onda se ne usudim naslućivati kakve bi nerede mogli dočekati i mi”, upozorio je Jovičić, pojasnivši kako je stoga nužno da političari napokon učine nešto kako bi se ekonomsko stanje u zemlji koliko-toliko osposobilo za preživljavanje vala krize koji se tek očekuje.
Na ovoj sjednici koja bi se najkasnije trebala održati do sredine veljače, trebalo bi se utvrditi što je potrebno učiniti u oblasti akciza i carina, kako bi se stvorili normalni uvjeti za tvrtke koje još uvijek izvoze, jer ukoliko izvoz bude ugrožen, Jovičić smatra de će ovu godinu biti veoma teško preživjeti.
“Ekonomske stvari konačno treba staviti u prvi plan, jer smo se proteklih godina bavili sami sobom. Uvijek se zaklinjemo da radimo u ime naroda, međutim, to nije tako”, priznaje Jovičić.

Mehanizmi za borbu

Međutim, u koštac s ekonomskom krizom ne smije se ući s improvizacijama, nego je nužno donijeti sustav mjera, jer je činjenica da nijedan proračun, osim djelomično onog u RS-u, nema sredstva koja bi bila upućena za stimuliranje i pomoć radnicima koji će ostati bez posla. Jovičić smatra da je nužno da sve institucije pripreme analizu koliko gubimo i koliko ćemo tek izgubiti zbog, primjerice, ukidanja carina na uvoz robe iz EU-a, ili pak CEFTA-e, zbog čije je primjene BiH već izgubila 127 milijuna prihoda.

Piše: Dario Pušić

Autor sjovicicslavuj | 4 Januar, 2009 | read_nums (316)
                      Teme
 Foto: Arhiv
 04.01.2009.
 
Novakovića zanima zašto je na semaforu pisalo Bosna
 
Rifat Dolić, pak, imao ideju da s kolegama posjeti KPD Zenica, da vidi u kakvim uvjetima žive zatvorenici...
 
Na sjednicama Predstavničkog doma Parlamenta BiH, uprkos ogromnim obavezama koje imaju, pažnja poslanika nije uvijek usmjerena na potrebe građana, već na lične interese.

To se može vidjeti kroz niz poslaničkih pitanja koja su, u najmanju ruku, zanimljiva. U aktuelnom mandatu jedni se žale na neuvjetnost rada, dok druge zanima kako će uvesti municiju, a treći bi, opet, gledali na sat.

Normalan rad

Primjerice, Slavko Jovičić Slavuj na jednoj od sjednica postavio je poslaničko pitanje koje je više bilo zahtjev. Konstatirao je da poslanici u Predstavničkom domu nemaju nikakve uvjete za normalan rad te tražio da se u što skorije vrijeme obaveže Sekretarijat Parlamenta da te uvjete stvori. Na kakve je uvjete mislio, nije kazao.

_______________________________________________________________________

НАПОМЕНА: Поштујем слободу новинарског мишљења и извештавања. Но, морам да кажем да сам много опширно говорио о свим проблемима са којима се у свом раду сусрећу посланици у Парламентарној скупштини БиХ. Тек толико - само да се зна!

Славуј.

________________________________________________________________________________

DNZ-ovac Rifat Dolić, pak, imao je ideju da s kolegama posjeti KPD Zenica, da vidi u kakvim uvjetima žive zatvorenici. Posjeta se nikada nije desila.

Bivšeg načelnika Tuzle Selima Bešlagića zanimalo je jesu li u Vijeću ministara uspostavljeni ISO standardi, te ako nisu, pitao je kada će biti.

Vinko Zorić, koji je ostao upamćen po izjavi da mu "neće neka šuša određivati kako će se oblačiti", ima i brižljivu stranu, posebno kada se radi o pripadnicama ljepšeg spola. Tako je tražio promjene članstva u Komisiji za ravnopravnost spolova kako bi bilo više žena.

SDS-ovac Mirko Okolić tražio je da se "Službeni glasnik" objavljuje po abecednom redu gradova odakle dolaze obavijesti, kako ne bi po 45 minuta pretraživao i našao to što ga zanima.

Upotreba imena

Okolićevog stranačkog kolegu Momčila Novakovića zanimalo je zašto je tokom košarkaške utakmice BiH - Izrael na semaforu pisalo Bosna te ko je kriv za krivu upotrebu imena BiH.

- U to smo se mogli uvjeriti gledajući taj prijenos na Javnom servisu BHT - kazao je Novaković. 

Sat na zidu


Velimira Jukića iz HDZ-a zanimalo je zašto u salama za plenarne sjednice Parlamentarne skupštine BiH i u salama za rad komisija i radnih tjela nema prikladno postavljenih satova. Obrazložio je da je to praksa u evropskim zemljama.

Barem se u tom pogledu BiH približila EU, jer je Jukićeva želja ispunjena. Sada na zidu iza mjesta za članove Kolegija ima prikladno postavljen sat.  

Autor: A. MAKUL
Autor sjovicicslavuj | 3 Januar, 2009 | read_nums (314)

 

                                 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

                                   

              Много добивам разне поште. Људи ми се обраћају и траже помоћ. Нема тог сегмента у животу људских потреба, а да није обухваћен у тим -  многобројним захтевима. Разумем невоље људи. Разумем и њихове недаће и огромне проблеме.

 Уважавам амбициозне, али никако не могу да схватим оне нереалне, нетолерантне и непрагматичне људе...

 Неки моји пријатељи често ми прослеђују  разне информације које се објављују на разно разним сајтовима и блоговима. Давно сам већ рекао да још ниједном нисам, а сигурно је да нећу ни убудуће посетити ниједан бошњачки портал, јер унапред знам да су то полигони за отворено испољавање мржње према свему што је српско. О анимозитетима према Републици Српској нема уопште потребе трошити речи...

Ето тако, добих и овакву информацију:

_______________________________________________________-

Politički savjet ACIPS-a traži od Predsjedništva BiH i Ministarstva vanjskih poslova BiH da pošalju službenu ponudu predsjedniku Vlade AP Vojvodine Bojanu Pajtiću i predsjedniku Skupštine AP Vojvodine Sandoru Egeresiju, za uspostavu specijalnih paralelenih odnosa Bosne i Hercegovine sa Vojvodinom.

"Imajući u vidu trend uspostave i produbljivanja specijalnih paralelenih odnosa između različitih nivoa vlasti u regionu, pogotovo najnoviju ponudu ministra vanjskih poslova Srbije, Vuka Jeremića, o uspostavi specijalnih paralelnih odnosa sa Federacijom BiH, POLIS smatra da je u najboljem interesu svih država i njihovih suvereniteta da se takva praksa nastavi na jednakoj osnovi. Ekonomska kriza koja će region najteže pogoditi u 2009. godini zahtijeva saradnju i korištenje svih raspoloživih potencijala i mogućnosti u regionu. U tom svjetlu, i s obzirom na potrebu da se ojača regionalna saradnja na putu u EU, Srbija i BiH imaju izuzetno veliku zadaću da sarađuju na daljoj stabilizaciji regiona i integraciji u EU", stoji u saopštenju za javnost ACIPS-a.

"Vidimo pogotovo veliki potencijal za saradnju na poljima zaštite okoliša, energetike i poljoprivrede, kao i kulture i sporta. Uspostava saradnje bi olakšala apsorpciju IPA fondova namijenjenih za prekograničnu saradnju i ojačala regionalni odgovor na ekonomsku krizu", istakli su i dodali: "Nadalje, POLIS misli da bi takvu ponudu, ukoliko za to postoji politička volja Vlade Vojvodine, trebalo što prije formalizovati."

Izvor: Sarajevo-x.com

 ________________________________________________________

 Кад сам ово прочитао, могао сам закључити да  овде нема ништа спорно, с аспекта међусобне сарадње у региону. Но, актери и аутори ове идеје имају сасвим друкчије планове. Једноставно, желе да пркосе Републици Српској што, по Дејтонском споразуму, има право на специјалне и паралелне везе са нашом матицом Републиком Србијом. И морам са задовољством да нагласим да су односи Републике Српске са Србијом заиста на високом нивоу и сигурно је, а богами и уверен сам, да ће бити још бољи. Па, то је уосталом и братски, и заочекивати је  да се та сарадња оплемени и интензивира на свим пољима људског делања.

 Но, да се вратим идеји АЦИПС-а. Дакле, АЦИПС заборавља да БиХ као држава не може улазити у било какве аранжмане са неким другим -  без наше сагласности – без сагласности нас српских политичара који се налазимо на највишим функцијама у институцијама власти на нивоу БиХ.

Прошла су времена када је Сарајево једнострано одлучивало. И то увек је одлучивало без воље и сагласности нас из Републике Српске, односно одлучивало је на штету српског народа. Понављам – то је прошло време!!!

 Немам ништа против да Федерација БиХ, дакле други ентитет, где живе Бошњаци и Хрвати и незнатан проценат Срба – склапа специјалне и регионалне везе и остварује сарадњу са ким жели, али држава БиХ то може само ако се договоре три конститутивна народа и никако друкчије.

 Овај памфлет АЦИПС-а  није ништа друго до комедиографски покушај и алузија на позоришни комад без глумаца! Је ли то могуће? Наравно да није. Зато сам се целој овој ујдурми само насмејао, поготово последњој реченици. Чуј,  уколико постоји политичка воља Владе Војводине? Баш се нешто, онако ни крив нити дужан питам - зашто нису предложили да  Бих склопи споразум са Србијом??? 

Заборавили су ти "луцидни аципсовци" да се запитају – имали воље код српских политичара у органима власти БиХ за такву лакрдију. Познато је да циљ не бира средствo за његово остварeње?! И овде је циљ јасан. На све се начине жели перманентно подгрејавати сепаратизам у Србији и то баш из сарајевских кухиња, па и из ове тзв. интелектуалне АЦИПС-ове групације. Дакле, њихов циљ био би да Војводина постане самостална држава?!? МЕЂУТИМ, ОД ТОГА НЕМА НИШТА!!! И неће НИКАДА  ни бити!

Иначе, уопште ми није познат рад ове невладине организације, јер АЦИПС нема никакав утицај на збивања у Републици Српској. Знам сигурно да огромном броју Срба у Републици Српској уопште није  позната ова организација??? Да искрен будем, у мору невладиних организација, чуо сам да постоји и ова. Али заиста не знам шта је њихов задатак, нити имају ли свог чланства, нити знам било шта друго о њима!?

 И још нешто, Да се само Сарајево питало и да је могло да без нас Срба одлучи, па БиХ би била прва земља која би признала независност Косова и Метохије. То гарантујем. Али овако, такође, знам да БиХ никада неће признати тзв. независност Косова и Метохије. 

Заиста више не знам - колико пута треба да поновим – без сагласности нас Срба у институцијама БиХ, никада се више неће донети ниједна одлука која би била усмерена против интереса српског народа, против Срба у целини.

И овде стављам тачку. Ко хоће - схватиће! Ко то не жели - нећу га ни убеђивати, а немам ни потребе.

 

Autor sjovicicslavuj | 2 Januar, 2009 | read_nums (378)

                        Finansijska kriza stigla i političare

Autor: Ekipa „EuroBlica” | 29.12.2008. 

Finansijska kriza stigla i političare

BANJALUKA - Sudeći po tome gde će dočekati Novu godinu, i naši političari već osećaju krizu ili se plaše finanansijske neizvesnosti. Većina njih kaže da će najluđu noć provesti sa porodicom u kući. Niko od anketiranih neće otputovati na neku od atraktivnih turističkih destinacija van BiH. Tako je barem ovo opredeljenje političara u skladu sa strategijom Vlade RS koja je proglasila 2009. godinom štednje.

Predsednik RS Rajko Kuzmanović proslaviće Novu godinu sa porodicom i prijateljima u nekom od banjalučkih restorana. „Predsednik Kuzmanović još ne zna u kojem restoranu će otići na doček. Sigurno je da će to biti u dobroj atmosferi sa članovima porodice i prijateljima”, rečeno nam je u Birou za odnose sa javnošću kabineta predsednika RS.

U kabinetu premijera RS jedino znaju da će predsednik Vlade Milorad Dodik biti u Republici Srpskoj za vreme novogodišnjih praznika. Ne znamo gde će i s kim dočekati 2009, ali verujemo da će se njegovo društvu odlično provesti ako premijer zapeva.

Predsednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivanić kaže da će Novu godinu dočekati u Banjaluci, u kući sa porodicom. „Opredelili smo se da ove godine u porodičnoj atmosferi ispratimo staru, a dočekamo Novu godinu”, kaže Ivanić.
Efekti finansijske krize, kaže on, nisu razlog ovakvog opredeljenja.

Lider Srpske demokratske stranke Mladen Bosić takođe će novogodišnju noć provesti sa porodicom u kući u Brčkom. Odmor od stranačkih kolega i kućna atmosfera sigurno će mu dobro doći nakon burne godine za Srpsku demokratsku stranku koja je preživela par brodoloma.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Boško Tomić slaviće sa ženom i prijateljima na Jahorini, gde ima vikendicu.
„Bićemo u nekom restoranu, dobro ćemo se provesti, a ja odmoriti”, poručuje Tomić.

Poslanik SNSD u Parlamentarnoj skupštini BiH Slavko Jovičić kaže da će 2009, kao i nekoliko dosadašnjih, slaviti sa porodicom u Palama.
„Kako da se provodim na skupim mestima u ovako teškoj situaciji. To nije nikakva patetika, nego istina. Za onog ko ima šta jesti, svaki dan je Nova godina. Osim toga, ne znam šta bih slavio kada će iduća godina biti katastrofalna”, kaže Jovičić.

Njegova partijska koleginica u državnom parlamentu Dušanka Majkić kaže da će Novu dočekati u Banji Vrućici u Tesliću sa porodicom i prijateljima. Naredna godina će, kaže, verovatno biti ekonomski teža, ali politički mnogo lakša od 2008.
„Dogovor iz Pruda je odlična prilika da se BiH politički uvede u mirnije vode”, poručuje Majkićeva.

Ekonomski tešku 2009. godinu očekuje i poslanik SDS u Parlamentarnoj skupštini BiH Momčilo Novaković, koji ističe da će je dočekati, takođe, kod kuće, sa porodicom.
„U nastupajućoj godini, u političkom smislu, očekujem neuspešne političke razgovore o ključnim pitanjima u BiH, a u ličnom samo dobro zdavlje”, kaže Novaković.

Njegov kolega iz Stranke „Radom za boljitak” Jerko Ivanković Lijanović, ističe da neće nigde iz Hercegovine, gde će staru godinu ispratiti sa porodicom i prijateljima. Od nastupajuće godine, dodaje, očekuje da „vladajuće snage donesu odluke koje će spasti građane u 2009”.

Autor sjovicicslavuj | 30 Decembar, 2008 | read_nums (1148)
Praznici pred vama
 Драгим пријатељима, познаницима и свим добронамерним  људима

 

СРЕЋНУ НОВУ 2009. ГОДИНУ

 

искрено жели,

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

________________________________________


Dragim prijateljima, poznanicima i svim dobronamernim ljudima,

 

SREĆNU NOVU 2009. GODINU

 

iskreno želi,

SLAVKO JOVIČIĆ SLAVUJ

 

Autor sjovicicslavuj | 28 Decembar, 2008 | read_nums (459)

                                        

НАПОМЕНА: Интегрални текст је објављен у бањалучким дневним новинама "ФОКУС" од 29. 12. 2008. године, под наловом - Дејтон и Дјед Мраз

                        ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј                                

У БиХ је све могуће, па чак и оно што је свугде друго на овој планети немогуће!? Овде  се и данас краде све и свашта. Органи гоњења су у великим проблемима, јер су напросто онемогућени да открију све крађе и лоповлуке.

 И док је цела босанскохерцеговачка јавност скоро заокупљена тешким економским темама, док нас већ неколико месеци дрма евидентна економска рецесија, ето,  ми који се бавимо државничким пословима нисмо се баш пуно-плахо узбудили због тога, а требали би даноноћно радити, јер аларм непрестано упозорава да ће идућа година бити не тешка већ претешка за огроман слој становништва.

 Све ми се чини да ми је лакше речи да не знамо одакле да почнемо, јер у БиХ се увек нешто почиње, стално се нешто започиње...

 У Парламенту БиХ смо ратификовали споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Једногласно! Сви политичари  у БиХ су одлучни у нстојању да наша земља што пре постане пуноправни члан ЕУ. И ту ништа нема спорно. Међутим, све друго је, по свему судећи, овде и сад, а богами биће и убудуће, спорно. Све је овде дискутабилно и проблематично. Требало би заиста много времена да набројим само најважнија спорна питања, која чекају одговоре?!

 Но, да ипак од нечега кренем. Дакле, залажем се за поштивање Дејтонског споразума, јер БиХ једино тако може да функционише и да опстане. Али, још нисам добио одговор, мада сам у више наврата тражио и постављао питање – ко је украо Дејтонски споразум? Пошто је то и устав ове земље, постављам и питање – ко нам је "украо" БиХ? Има ли је и колико је  још има?

 И, ево, баш два три дана пред нову годину стиже абер из Кантоналног тужилаштва Сарајево да и након опсежних истражних радњи, овај орган није могао утврдити где је Дејтонски споразум? Нема га ни у Председништву БиХ, нема га ни у Министарству иностраних послова, нема га нигде! Очекивао сам да га  надлежни органи пронађу и да нам га предају као новогодишњи пакетић. Но, био сам у заблуди, признајем.  Јер забога, од  давнина се зна да новогодишње дарове дели Деда Mраз, а не тужилаштво и полиција. Деле по нешто и хумани људи, мада је и хуманост изгубила на својој вредности, јер мало је данас оних који имају и превише и који би хтели да дају онима који немају ништа, осим голих живота.

 Понадах се ја да би у новогодишњим даровима могао бити и Дејтонски споразум, али грдно погреших. Заправо, скоро па сам  заборавио да је Деда Mраз  протеран из Сарајева. Него, питам се ја зашто нико од надлежних није прво завирио у торбу Деда Mраза, па кад би установио да су тамо само слаткиши и дечије играчке, е, тек тада га је требало протерати као невиног, наравно. Али, зато  наше власти, сарајевске дакако, срдачно дочекују само оне који су криви или оне који су опасни по безбедност ове, па и других  земаља, мислим на „алжирце“, наравно.

И како да, и поред свега, човек остане нормалан у овом конгломерату апсурда и невероватних контраверзи и глупости. Узалуд је, изгледа, Ајнштајн још давно рекао да су само две ствари бесконачне - свемир и људска глупост. Чуј, протерали из Сарајева Деда Mраза коме се, поред деце, радују и одрасли, али су зато најсрдачније дочекали белосветске пробисвете, бандите, терористе и ратнике за ислам - тзв. Алжирску групу?! О боже мој?

 Не знам,  нисам ја баш сигуран  је ли и Деда Mраз као некада у моје време, остао онако поштен и дарежљив или и он у овој економској кризи заогрнут у црвени огртач дрпише оне највредније ствари из вреће, а деци оставља само гумене бомбоне. Ипак, кад све саберем и одузмем - једини кривац за све је искључиво  Деда Mраз!? Нико други осим њега!?                   

 Уместо кочија и Деда Мраза, ових предновогодишњих дана на сарајевским улицама се нашао "Хиџрет дедо" обућен у традиционалну муслиманску ношњу и са коњским кочијама и запрегама се креће по трамвајским шинама....??? /Напомена:Управо у време настајања овог текста - муслимани су дочекивали 1.430 хиџретску /исламско-муслиманску/ Нову годину...Управо је и зато -  улогу Деда Мраза који је протеран из Сарајева, преузео "Хиџрет дедо"...

 Страх се брате увукао у кости скоро сваком човеку, па тако и мени. Данас сви страхују, прво за своју безбедност, јер се мафија и лопови размножавају као кишне глисте. На руку им иде и ова врло повољна светска клима, мислим на неимаштину и економски колапс. Па, онда страх ме је, и  питам се, хоћемо ли економски преживети наредну годину.

Имам ја и додатних страхова. Све се више плашим да Деда мраз, кад је већ најурен из Сарајева, негде у Републици Српској из своје торбе не извуче Дејтонски споразум и то преведен са Енглеског на наш - Српски језик или, не дај боже, на језике конститутивних народа у БиХ. Још би нам само то требало и то у време кад   смо  таман  скинули многе анатеме и хипотеке са нашег народа.

 А, онда контам – па шта би било и да поштени лопов или проналазач однекуд и врати украдени Дејтонски споразум? Ето, шта би ми са њим? Прво, никада га нисмо верификовали у Парламенту БиХ, једино за тај посао - надлежној институцији. Види сад нових јада. Очекује нас уставна реформа и сагласни смо да мењамо устав, али како нешто мењати кад никада и нигде није ни усвојено, потврђено, ратификовано, ма сасвим је сведно који би био примењен термин, односно израз?! Чудан неки редослед потеза. Нисам ни ја баш толико наиван па да оставим простора разним експертима који би једва дочекали да кажу: „одлично, нема Дејтонског споразума, онда важи предратни Устав бивше Републике БиХ“!? Али, заборављају они да је Дејтонски споразум много важнији и значајнији  од сваког другог политичког и правног акта у овој земљи. Јер, међународни споразуми имају супермат над домаћим актима и, такође, домаћим законодовством.

 Одох ја и предалеко, мада ми никако с ума не силази Дејтонски споразум! Ништа од мене више не зависи. Уосталом, зашто да се једини ја бринем за то, кад сви други размишљају о новој години.  Срећна вам Нова 2009. година, драги мој народе и, такође, конститутивни народи у БиХ, а и вама осталим, и свакако и вама још преосталим!

Autor sjovicicslavuj | 25 Decembar, 2008 | read_nums (477)
                                               
 
 ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 25. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Притвореници из затвора "Кула" у Источном Сарајеву, који служе казне или им се суди за ратне злочине, по директиви Суда БиХ, упућују се у болницу Кошево гдје на пријем морају чекати по три дана.

Посланик у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић, предсједник Удружења логораша Републике Српске (РС) Бранислав Дукић и предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз изнијели су ове чињенице након посјете притвореницима и изјавили да су фрапирани њиховом неадекватном здравственом заштитом, али да ће учинити све што је у њиховој моћи да то буде промијењено.

Јовичић је рекао да настојати да се у Парламентарној скупштини БиХ покрене расправа о измјени закона из 2003. године, према којем се сада притвореницима ретроактивно суди за кривична дјела која су починили раније.

"Тим људима се суди ретроактивно по закону из 2003. године чиме су доведени у неравноправан положај у односу на оне којима се за иста кривична дјела судило раније", рекао је Јовичић.

Он је додао да је искористио прилику и посјетио десет притвореника хрватске националности и честитао им Божић.

"Ово је моја четврта посјета људима којима се суди или су осуђени за ратне злочине. Био сам у затворима у Фочи, Туњици, Централном затвору. Овом посјетом завршавамо циклус посјета, јер раније Борачка организација није имала ни евиденцију о тим људима којих има око 150", рекао је Ћургуз.

Дукић је напоменуо да се притвореници не жале на саме услове у затвору, али је истакао да ти људи нису у стању да сами припреме одбрану пред судом, због чега власти РС треба да им помогну достављањем докумената, а невладине организације успостављањем стручних тимова, који ће пратити процесе.

Ћургуз, Јовичић и Дукић су истакли да притвореници за себе не траже ништа, већ само да се њиховим породицама омогући нормалан живот.

Autor sjovicicslavuj | 25 Decembar, 2008 | read_nums (406)

                                   

Kаравелић крив за ратне злочине

Постоје докази да је бивши високи официр бошњачке Армије БиХ директно, али и по командној одговорности, крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и
убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице.

Извјештај, који је прије три године Центар јавне безбједности Источно Сарајево поднио Тужилаштву овог града против бившег високог официра бошњачке Армије БиХ Вахида Каравелића, због ратног злочина против цивилног становништва, буди извјесну наду да би овог генерала коначно могла да стигне рука правде. Иако су медији незванично сазнали да је "један од челника Првог корпуса Армије БиХ" управо Каравелић, наводи из
извјештаја полиције Источног Сарајева и раније су везивани за име овог бошњачког генерала. У поменутом извјештају пише да је Вахид Каравелић, између осталог, од 1993. до 1995. године одобрио спровођење војне стратегије гранатирања и снајперског дјеловањаса подручја тадашњег муслиманског дијела Сарајева по градским дијеловима Грбавице, Вогошће, Хаџића, Неџарића, Рајловца и Лукавице.

"Посљедице таквог дјеловања биле су убијање, сакаћење и рањавање цивилног становништва. Уништен је или оштећен велики број кућа и зграда, иако на том простору није било легитимних војних циљева", наведено је у саопштењу ЦЈБ Источно Сарајево. Наш лист је и раније, у неколико наврата, писао о Каравелићевој ратној прошлости, изнијевши свједочења бројних појединаца, удружења и органа у Републици Српској, који су указали на чињеницу да је управо он многе српске, али и хрватске, породице завио у црно. Прецизније речено, постоје докази да је директно, али и по командној одговорности, Вахид Каравелић крив за ратне злочине и да се терети за прогон, мучење и убијање углавном сарајевских Срба и Хрвата са подручја Грбавице. Каравелић је, наиме, од почетка рата у БиХ био на високим позицијама у бошњачкој Армији БиХ.

Одлуком такозваног Предсједништва БиХ, на чијем челу је био Алија Изетбеговић, Вахид Каравелић је 22. маја 1992. године унапријеђен у чин бригадног генерала. У августу 1993. године именован је за команданта Првог сарајевског корпуса самопрокламоване Армије БиХ и на тој дужности остао је до пред сам крај рата. За почињене ратне злочине над Србима, Тужилаштво Републике Српске је још 1995. године против њега подигло оптужницу, у којој је, између осталог, Каравелићу на терет стављено да је oдговоран за ликвидацију 23 заточеника логора "Силос" у Тарчину.

Предсједник Удружења "Истина" из Источног Сарајева Душан Зуровац рекао је за "Глас Српске" да је Каравелић један од "заслужних" за постојање овог, по злу чувеног, конц-логора за Србе.

    Злогласни концентрациони логор за Србе - "СИЛОС"                                             

 

- "Силос" је формиран у мају 1992. године. Тада је, под директном Каравелићевом командом, 550 српских цивила, међу којима је било много жена и дјеце, истјерано из својих
домова и заточено у овом логору - прецизирао је Зуровац. Он је додао да удружење, на чијем је челу, посједује документе који потврђују да је Каравелић 11. маја 1992. године наредио да се нападне касарна бивше Југословенске народне армије у Крупи код Тарчина и да се заробљени војници и официри спроводу у "Силос". Из извора блиског Војсци Републике Српске сазнали смо да овај бошњачки генерал на души има и 37 убијених и 34 рањена српска војника, који су страдали на положајима на Игману и Бјелашници крајем августа 1993. године.

- Те године, 14. августа, потписан је Споразум о повлачењу између нас, бошњачке Армије БиХ и УНПРОФОР-а, у којем је била предвиђена демилитаризација тог подручја. Приликом повлачења из такозване безбједносне зоне, тадашње муслиманске јединице, иако је УНПРОФОР гарантовао да се то неће десити, напале су наше војнике.

Напад су извршили припадници Првог сарајевског корпуса, којим је у то вријеме командовао Вахид Каравелић - тврди наш извор. Кривична пријава против њега поднесена је, такође, и због ратних злочина, почињених над Хрватима у Грбавици 1993. године.

Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Приликом обраћања подређеним старјешинама говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове", присјетио се Славко Јовичић.

СРПСКИ логораши су спремни да аргументовано и вјеродостојно пред Судом БиХ докажу одговорност команданта Првог сарајевског корпуса бошњачке Aрмије БиХ Вахида Каравелића за ратне злочине, који се данас у федералној штампи представља као миротворац што је, најблаже речено, цинизам и хипокризија човјека, који жели да својим изјавама опере своју савјест, а тиме и одговорност за недјела која је чинио током протеклог
рата. Републички Савез логораша је, због свега што је Каравелић учинио у периоду од 1992. до 1995. године, 2005. године оспорио његово именовање за амбасадора БиХ у Пакистану, за шта се залагао Сулејман Тихић.

Бивши логораш Славко Јовичић био је један од заточеника логора "Силос", који је био  управо под командом Каравелића. Јовичић је посвједочио да је Вахид Каравелић најмање десет пута, током 1994. и 1995. године, долазио у директан контакт са логорашима. Он се за "Глас Српске" присјетио Каравелићевих обраћања подређеним старјешинама, приликом којих им је говорио да би "радо побио све четнике као пашчад, али му требају за размјену и да раде најтеже послове".

- Из такозваног матичног логора наређивао је да се логораши у групама шаљу у Храсницу, на прву борбену линију, гдје су били живи штитови - рекао је Славко Јовичић, нагласивши да посједује доказе о непосредној Каравелићевој одговорности за ратне злочине.
Он је додао да се добро сјећа да је Вахид Каравелић 1995. године био у генералској маскирној униформи са гуменим рударским чизмама на ногама, јер су временски услови у јануару и фебруару те године у логору "Силос" били неподношњиви.

Српски логораши су, рекао је Јовичић, негдје у то вријеме у цијелости изградили зграду 14. муслиманске дивизије. Правили су је од материјала украденог од српских породица, чији су сви мушки чланови били у "Силосу". У близини оближњег хелиодрома, српски логораши су, у немогућим временским условима, оскудно одјевени, изградили и бензинску пумпу за потребе пуњења хеликоптера горивом. Наш саговорник је потврдио да је Вахид Каравелић, као командант Првог сарајевског корпуса, био одговоран за постојање 124 логора на подручју Сарајева и ближе околине, који су сви били под војном муслиманском управом.

Такође, био је одговоран и за неселективно гађање цивилних циљева, као што је болница "Жица" у Блажују, у општини Илиџа, приликом којих је страдало више болесних цивила.

Такође, Јовичић је Каравелићу ставио на душу уништавање вјерских објеката, цркве у Блажују и потпуно спаљивање манастира Светог Петра и Павла на Осенику у Пазарићу, који је био удаљен најмање десет километара ваздушне линије од сукобљених муслиманских и српских војски.

- Само у "Силосу" било је затворено више од 550 српских цивила, узраста од 14 до 85 година. Дакле, сви мушкарци, изузев три до четири непокретна инвалида. У "Силосу" је било заточено и 11 жена. Међу њима и једна трудница у шестом мјесецу трудноће, Радојка Лојаница, али и три-четири потпуно ментално ретардиране мушке особе. Најмлађи логораш био је Лео Капетановић, који је у то вријеме имао само 14 година, а најстарији потпуно сенилни старац Васо Шаренац, који је, нажалост, због стравичних тортура и патњи глађу и умро у "Силосу" - прецизирао је Јовичић. Он је подсјетио да је Вахид Каравелићу одговоран и за страдање преко 300 цивила на подручју Храснице и Трнова. Постоје, такође, индиције да је Каравелић директни извршилац убиства поручника, тада регуларне ЈНA, на аеродрому "Дубраве" у Тузли. За ове тврдње постоји и изјава тадашњег ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића.

Не треба заборавити да је Каравелић био један од утемељивача и активни члан "Патриотске лиге", која је била претеча муслиманске војске. Славко Јовичић је подсјетио да је Савез логораша Републике Српске главном тужиоцу Хашког трибунала Карли дел Понте уручио доказни материјал, не само против Вахида Каравелића, него и бројних других највиших политичких и војних званичника из реда муслиманског народа.

- Управо Карла дел Понте, због свог селективног и једностраног приступа, највећи је кривац зашто ниједан овај предмет није отворен у Хагу, због чега је Савез логораша прије четири године прекинуо сарадњу са Хагом. Јасно је да јој је циљ био да окриви само српски народ и да изврши његову потпуну сатанизацију у очима свјетске јавности - сматра Јовичић.

Дигресије ради, додао је он, као илустрација може послужити сада већ заборављени случај ратног злочинца Насера Орића, за којег је управо жена монструм-тужилац Дел Понте бирала најблаже тачке оптужнице и теретила га за страдање само шест логораша у полицијској станици Сребреница, као и уништавање сточног фонда. При томе, рекао је Јовичић, ни на ум јој није пало "да Орића и његову булументу ратних злочинаца и најбољих сарадника оптужи за страдање више од три хиљаде цивила и уништавање више од стотину српских села на подручјима Братунца, Сребренице и Милића".

М. Џепина

СИЛAЈЏИЋ И ИЗЕТБЕГОВИЋ

Славко Јовичић је подсјетио да су послије изградње зграде за 14. муслиманску дивизију логораши из "Силоса" морали да направе хелиодром, са којег су више пута, летећи хеликоптерима из Сарајева пут Сплита, путовали Aлија Изетбеговић, Харис Силајџић и други муслимански високи политички и војни званичници.Одатле су, истакао је он, кретали у свијет ширећи лажи од страдању само муслиманског народа.

КАЗАНИ

И сарајевски недјељник "Дани", у серији текстова о Казанима, у којима су "убијани грађани Сарајева, углавном српске националности", објављеним у септембру 2004. године, споменуо је Каравелићево име. Тачније, споменуо га је бивши начелник Центра јавне безбједности Сарајево Мунир Алибабић, који је рекао да је "о поменутим криминалним дешавањима" био информисан и "врх". Међу неколико војно-полицијских руководилаца он је споменуо и Каравелића и додао да би "њихова казивања могла бити интересантна.

Autor sjovicicslavuj | 24 Decembar, 2008 | read_nums (488)
Puls - kolumna
 
| 23.12.2008  

Na dnevnom redu sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, naći će se, između ostalog, i Prijedlog zakona o genetički modifikovanim organizmima.

 Ne tražim unaprijed bilo kakav alibi, niti mi je namjera da tražim aboliciju za ličnu odgovornost vezanu za sudbinu ovog zakona. Ali, moram zbog javnosti da kažem da sam na predloženi zakon uložio 10 amandmana, pa ćemo vidjeti kakva je njihova parlamentarna sudbina? Za svaki slučaj - želim da se zna da sam protiv donošenja ovakvog zakona!

Možda sam ja i retrogradan i antievropejac, ali ne mogu da dozvolim da se naši konstitutivni narodi truju umjetnom hranom!? A baš smo mi iz BiH poznati po proizvodnji zdrave hrane. Jedini problem je u tome što mi skoro da i nemamo domaće proizvodnje!?! Ali, to je neka druga tema. Kažem - neću dozvoliti da se i dalje trujemo nezdravom hranom, jer i ovako smo zatrovani svime i svačim - mržnjom, nacionalizmom, međunacionalnim odnosima, entitetskim ustavnim ustrojstvom i inim kombinacijama mnogih drugih zala...To je sadašnja i još dugo će, nažalost, biti naša surova stvarnost u BiH!

U dosadašnjoj praksi u BiH nije bila dozvoljena proizvodnja genetski modifikovanih proizvoda. Sve dosadašnje vlasti u BiH su vrlo odlučno, brzo, revnosno i beskompromisno djelovale u sprečavanju primjene jedne od bezbroj zapadnih novotarija koje nemaju nikakvog izgleda da budu prihvaćene u BiH. Kod "običnih" ljudi koji, na neki volšeban način, uspijevaju da kako tako životare, ovakvi zakonski prijedlozi izazivaju posebne reakcije, naravno negativne!

A bogami, čini mi se, da bez reakcija neće ostati ni oni iz dobrostojećeg sloja društva koji žive vrlo raskošno i to od lopovluka. Prve misli siromašnih i gladnih ljudi idu u smjeru da su se i bez modifikovane hrane - svi do posljednjeg političara - koji su zaraženi opasnim virusom korupcije, projektovanom od strane svuda prisutnih živućih i živahnih lopova i moderno nazvanih tajkuna - na vrijeme modifikovali i samim time, prilagodili savremenim svjetskim trendovima. Stara je to ovozemaljska naša priča.

Samo nesrećni, gladni i nezaštićeni bivaju žrtve revnosnih državnih činovnika i dežurnih lopova. U cijeloj toj rašomonijadi prvi stradaju seljaci. Zašto? Zbog i u ime čega? Zarad tamo nekog ministarskog tapšanja po ramenu nekog mlađeg referenta: Bravo ekspertu! To je pravi put u Evropu. Zovi onog našeg novinara. Neka skocka priču da afirmišemo ovakve evropske vrijednosti?! Onako, znaš, evropski! Slušaj, vidi, nađi neki seminar negdje u inostranstvu. Troškovi, dnevnice, put, ma daj pusti to. To je sitnica. Zaslužio si ti to"!

Moj utisak je da niti taj ponizni državni činovnik, niti njegov šef, niti ogroman procenat građana imaju bilo kakvu predstavu o tome šta je to genetska modifikacija. Lično spadam u dio stanovništva koje o svemu tome malo zna, ali zbog pozicije i moje lične uloge u izglasavanju ili u odbijanju ovakvog zakona, morao sam se potruditi, više nego ostali, da se upoznam s tom materijom!? Stalno surfujem internetom i tražim nove informacije o tome. S oprezom jedem bilo kakvu hranu. Neću da mi neko, ne daj bože, podvali modifikovanu - "galofak" hranu!?. Ali, ne pada mi na pamet da javno protestujem zbog donošenja ovakvog zakona, jer ipak mislim da imamo mehanizme da spriječimo njegovo izglasavanje u parlamentu.

Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2008 | read_nums (528)
 

                                     
САРАЈЕВО, 13. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић рекао је да би нови закон о реституцији требало да предвиђа да сву нелегално одузету имовину која се користи у Сарајеву треба да плате власти Кантона Сарајево, а имовину на подручју Федерације БиХ њене власти.

Он је истакао да би Приједлог закона о реституцији требало што прије да се појави у парламентарној процедури и да би, као година за враћање имовине, требало да се узме она када су је комунисти денационализовали.

Јовичић је рекао да први закон о реституцији није добио парламентарну већину, јер није у исту раван ставио све три вјерске заједнице у БиХ, па је сва имовина Исламској заједници и Католичкој цркви враћена, а само СПЦ чека на закон.

Он је навео за "Глас Српске" да је то директна увреда за српски народ и за СПЦ.

Договор око враћања имовине СПЦ требало је да буде постигнут на састанку првог замјеника високог представника Рафи Грегоријана и митрополита дабробосанског Николаја који је одгођен на неодређено вријеме.

Ђакон у Митрополији дабробосанској Митар Танасић рекао је за "Глас Српске" да је митрополит Николај замолио Грегоријана да се тај састанак одложи за седам дана како би му присуствовали и представници Светог синода СПЦ, на што они нису одговорили.

"Иако смо раније слали писмо високом представнику, састанак на којем бисмо се договорили око враћања имовине никада није одржан, нити је заказиван нови", рекао је Танасић.

Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2008 | read_nums (437)
Puls - kolumna
PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj | 12.12.2008  

Na nedavnoj sjednici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, na zahtjev Kluba SNSD, na dnevnom redu imali smo aktuelnu bezbjednosnu situaciju u BiH, s posebnim osvrtom na terorizam

Traženu informaciju  dobili smo samo dan prije održavanja sjednice, što smo ocijenili kao vrlo neozbiljan potez Ministarstva bezbjednosti i nikako nismo mogli da prihvatimo, rekao bih, vrlo neozbiljan odnos predstavnika tako važne institucije prema nama, poslanicima. Pogotovo, nismo bili zadovoljni sadržajem podataka koji su prezentovani u informaciji.

Ali, ono o čemu želim da pišem jeste moj prijedlog zaključka, koji je usvojen na sjednici ovog doma 3. decembra 2008. godine. U prijedlogu zaključka tražio sam da nadležna ministarstva, Ministarstvo pravde i  Ministarstvo bezbjednosti, pripreme izmjene i dopune Krivičnog zakona BiH. Izmjene će tretirati povećanje krivičnih sankcija na maksimalnu zatvorsku kaznu predviđenu našim zakonodavstvom, koje će biti izricane i do 40 godina za najteže oblike svih kriminalnih radnji i pošasti!

Tako će za sva djela terorizma, dilanja droge, trgovine ljudima, oružjem i svim opasnim stvarima koje mogu da ugroze bezbjednost ljudi i materijalnih sredstava, teška nasilja nad djecom (silovanja), te neke oblike najtežeg organizovanog kriminala, biti predviđene maksimalne zatvorske kazne i do 40 godina zatvora, koliko je predviđeno domaćim zakonodavstvom.

Očekujem da nadležna ministarstva što prije ispune svoju obavezu i da odgovore na moj prijedlog zaključka, koji je Predstavnički dom usvojio na sjednici 3. decembra ove godine.

Cilj moje inicijative jeste da stvorimo zakonske preduslove pravosudnim organima da, na zakonit i institucionalan način, mogu da se obračunaju sa svim vidovima najopasnijeg i najorganizovanijeg kriminala. Ova zemlja ne smije dozvoliti da je pobijedi mafija i lopovi, odnosno teroristi koji siju strah i trepet i zastrašuju poštene građane. Nakon izmjena i dopuna Krivičnog zakona i nakon zaprećivanja maksimalnih zatvorskih kazni, za sve pošasti za koje tražim povećanje sa sadašnjih zakonskih kazni na maksimalne, naravno da očekujem i da  pravosudni sistem, zajedno sa svim bezbjednosnim agencijama u BiH, definitivno krene u slamanje svih najtežih kriminalnih aktivnosti i svih drugih oblika zločinačkih djelovanja.

U slamanju svih najtežih oblika kriminala moramo naći novac za kadrovsko i svako drugo opremanje bezbjednosnih agencija, uključujući tu i entitetske MUP-ove, kao nezaobilazan faktor u očuvanju ukupne bezbjednosne situacije u zemlji. Nas očekuje vrlo teška naredna kalendarska godina, a posebno ekonomska, kada možemo da očekujemo otpuštanje na hiljade radnika, pa i velike socijalne nemire. U takvoj situaciji imaćemo ugroženu unutrašnju bezbjednost i država mora biti spremna za to. Svim raspoloživim sredstvima ova zemlja mora odgovoriti na sve izazove i mora primijeniti sve materijalne i tehničke resurse protiv onih čije su namjere usmjerene ka narušavanju unutrašnje bezbjednosti i ugrožavanju ustavnog poretka.

Ova država spriječiće svaki oblik destruktivnih ponašanja koji bi ugrozio bezbjednost građana. I tu kompromisa s mafijom nema i nikada ga neće ni biti!

Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2008 | read_nums (383)

                                                 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ                                            

Na dnevnom redu sjednice Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH, koja će se održati 17. ovog mjeseca naći će se, izmedju ostalog, i Prijedlog zakona o genetički modifikovanim organizmima (drugo čitanje – u prevodu: konačno usvajanje ili odbijanje zakona).

Ne tražim unaprijed bilo kakav alibi, niti mi je namjera da tražim aboliciju za ličnu odgovornost vezanu za sudbinu ovog zakona. Ali, moram zbog javnosti da kažem da sam na predloženi zakon uložio 10 amandmana, pa ćemo vidjeti kakva je njihova parlamentarna sudbina? Za svaki slučaj - želim da se zna da sam protiv donošenja ovakvog zakona! Možda sam ja i retrogradan i "antievropejac", ali ne mogu da dozvolim da se naši konstitutivni narodi truju umjetnom hranom!? A baš smo mi iz BiH poznati po proizvodnji zdrave hrane. Jedini problem je u tome što mi skorao da i nemamo domaće proizvodnje!?! Ali, to je neka druga tema. Kažem - neću dozvoliti da se i dalje trujemo nezdravom hranom, jer i ovako smo  zatrovani svime i svačim - mržnjom, nacionalizmom, medjunacionalnim odnosima, entitetskim ustavnim ustrojstvom i inim kombinacijama mnogih drugih zala...To je sadašnja i još dugo će, nažalost, biti naša surova stvarnost u BiH!

 U dosadašnjoj praksi u BiH nije bila dozvoljena proizvodnja genetski modifikovanih proizvoda. Şve dosadašnje vlasti u BiH su vrlo odlučno, brzo, revnosno i beskompromisno djelovale  u sprečavanju primjene jedne od bezbroj zapadnih novotarija koje nemaju nikakvog izgleda da budu prihvaćene u BiH.

Kod “običnih” ljudi  koji, na neki volšeban način, uspijevaju da kako tako životare, koji  ponešto i rade za minimalne ili nikakve plate, ovakvi zakonski prijedlozi izazivaju posebne reakcije, naravno negativne! A bogami, čini mi se, da bez reakcija neće ostati ni oni iz dobrostojećeg sloja društva koji žive vrlo raskošno i to od lopovluka.  Prve misli siromašnih i gladnih ljudi idu u pravcu da su se i bez modifikovane hrane - svi do poslednjeg političara - koji su  zaraženi opasnim virusom korupcije, projektovanom od strane svudaprisutnih živućih i živahnih lopova i moderno nazvanih tajkuna - na vrijeme modifikovali i samim time, prilagodili savremenim  svjetskim  trendovima.

Stara je to ovozemaljska naša priča. Samo nesrećni, gladni i nezaštićeni bivaju žrtve revnosnih državnih činovnika i dežurnih lopova.  U cijeloj toj rašomonijadi prvi stradaju seljaci. Zašto? Zbog i u ime  čega? Zarad tamo nekog ministarskog tapšanja po ramenu nekog mlađeg referenta:  “Bravo  ekspertu! To je pravi put u Evropu. Zovi onog našeg novinara. Neka skocka priču da afirmišemo ovakve evropske vrijednosti?! Onako, znaš, evropski! Slušaj, vidi, nađi neki seminar negdje u inostranstvu. Troškovi, dnevnice, put, ma daj pusti to. To je sitnica. Zaslužio si ti to"!

 Moj  utisak je da niti taj ponizni državni činovnik, niti njegov šef, niti ogroman postotak građana imaju bilo kakvu predstavu o tome šta je to genetska modifikacija. Osim nekoliko časnih izuzetaka, preostalo stanovništvo nema pojma o tome. Lično spadam u dio stanovništva koje o svemu tome malo zna, ali zbog pozicije i moje lične  uloge u izglasavanju ili u odbijanju ovakvog zakona, morao sam se potruditi, više nego ostali, da se upoznam sa tom materijom!? Na ovom, meni do sad toliko nepoznatom polju, sam sam se prisilio na asketski način života i na  dodatnu edukaciju. Skoro da i nespavam. Stalno surfujem internetom i  tražim nove informacije o tome. Sa oprezom jedem bilo kakvu hranu. Neću da mi neko, ne daj bože, podvali modifikovanu - "galofak" hranu!?. Ali, ne pada mi na pamet da javno protestvujem zbog donošenja  ovakvog zakona, jer ipak mislim da imamo mehanizme da spriječimo njegovo izglasavanje u parlamentu...

 Eto ideje nekoj “resornoj” NVO da   organizuje svetski simpozijum na temu:
”Kompromitacija državnog ugleda od strane bosanskohercegovačkog seljaka, sa posebnim osvrtom na genetske spekulacije u modifikaciji primjene evropskih standarda u periodu tranzicije”. A ko će to da plati? Pa naravno, neka tzv. svjetska  humanitarna organizacija, kojoj je stalo da nas dokrajči umjetnom hranom. Dupla je to korist za te organizacije. Prvo, utrpaće nam “hranljivi” otpad iz svojih država, a i zaradiće tako ogromne pare, pa će iz tih sredstava moći finansirati naše, domaće tzv. nevladine organizacije čiji je rad usmjeren na prihvatanje  "naprednih
" evropskih ideja i standarda?! 

Da naglasim da sam protiv svih vrsta zabrana i prijetnji. Pogotovu emitovanih od strane tzv. medjunarodne zajednice. Ne trpim silu argumenata. Opet, kad malo razmislim, čini mi se da po nešto i moramo prihvatiti, jer zaboga, moramo biti svjesni da nam svijet želi dobro a, eto, kao mi sami sebi ne mislimo to isto, ponudjeno,  dobro!? Mora se to stanje duha promijeniti!  

Usudio bih se, ipak, da umjesto zabrana predložim vidno obilježavanje genetski modifikovanih proizvoda.  To je baš, onako, demokratski. Što bi se reklo: slobodno i voljno. Ali da bude obilježeno. Vidno i čitko. Na jezicima svih naroda i narodnosti i na dva ravnopravna pisma. I naravno, na jezicima nacionalnih manjina. I to mora važiti za sve proizvode! Ne samo za poljoprivredne. Za proizvode evropskog društvenog trenutka i otpada, pod obavezno. Eto, naprimjer, ako bi ovaj zakon, ne daj bože, ugledao svjetlost dana, odmah bi predložio da poslanici koji bi glasali za zakon na reverima  nose oznaku GMP - genetski modifikovani političari. Na taj način bi se jasno iskristalisala pozicija svih nas i tako bi se potvrdila istina  da su se mnogi političari genetski modifikovali u demokrate i u evropejce, a da uopšte nisu ni probali genetski modifikovanu hranu!?

 . Nemam ništa protiv raznih modifikacija, ali sam zato da se zna o čemu se ovdje radi? Uostalom, mnoge moje kolege, po političkoj vokaciji, su se tokom svojih mandata, na neki način, već poodavno genetski modifikovali. Ipak, po meni, naravno, ako bi se prihvatio prijedlog, onda bi 2008. godinu mogli proglasiti godinom genetske modifikacije tri konstitutivna naroda u BiH i, na kraju krajeva i, genetskom transformacijom i modifikacijom involvirane medjunarodne zajednice u BiH.. Svi smo se nekako genetski modifikovali. U svjetskim naučnim krugovima ova promjena (modifikacija) u BiH bila bi obilježena  kao trenutno ’’neobjašnjiva’’, ali u istorijskom smislu ona bi bila genetski verifikovana.

E, sada da se vratim na početak priče. Zamislite da se naredi  sprovodjenje programa genetske modifikacije političara u BiH, naravno, onih preostalih koji su se “odmetnuli” od evropeizacije BiH!? Ne smijem ni ja više o ovome….

Autor sjovicicslavuj | 11 Decembar, 2008 | read_nums (424)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

SARAJEVO - Od čak 339 prijedloga pristiglih na javni natječaj za izbor teksta himne BiH, posebno Povjerenstvo državnog Parlamenta izbor je svelo na samo dva. Jedan od njih će najvjerojatnije sljedeće godine biti upućen Parlamentu na razmatranje. Optimisti vjeruju da će se nova BiH himna s tekstom početi intonirati na proljeće sljedeće godine. Član državnog Povjerenstva za izbor teksta himne BiH Slavko Jovičić Slavuj, koji zastupa RS u Zastupničkom domu, najglasniji je zagovornik da bh. himna dobije i tekst.

Neki prijedlozi odmah odbačeni

U razgovoru za Dnevni list ističe da je bio šokiran pojedinim prijedlozima koji su pristigli na natječaj za himnu. Tvrdi da je neke prijedloge odmah odbacio. Svi radovi su stigli pod šifrom i članovi Povjerenstva ne znaju tko su autori. “Očigledno je da je mnogima ovaj natječaj poslužio da pokažu autorsku neozbiljnost. Nije mi jasno kako je netko mogao i pomisliti da bi tekst u kojem se spominju “agresija na BiH”, “tisućljetna državnost Bosne” ili “Kulin ban” mogao dobiti podršku članova Povjerenstva iz svakog naroda. Čudi me da nitko nije spomenuo Daytonski sporazum, a moram priznati da sam očekivao i da ću naći tekst i o Richardu Holbruku. Na sreću, njega nitko nije spomenuo”, pojašnjava Jovičić.

Dva neutralna teksta

“Ne znam zašto meni pripisuju da se samo bavim bh. himnom kada je od 11 članova Povjerenstva svaki član pregledao po deset pristiglih tekstova. Sada su ostala dva prijedloga i predlažem da televotingom ovi tekstovi idu u javnost, pa neka se narod izjasni što mu bolje zvuči”, kazao je Jovičić izražavajući sumnju samo u jednoj varijanti – je li moguće napisati tekst himne koji će odgovarati željama tri konstitutivna naroda i da ostali prepoznaju tekst državne himne. “Po momom mišljenju svaki tekst himne izražava patriotizam. Veliko je pitanje kako svaki narod shvaća taj patriotizam i hoće li se prepoznati u ponuđenom tekstu”, pojašnjava Jovičić i dodaje da su izabrana dva neutralna teksta u kojima se ne spominju ni geografski pojmovi, imena rijeka, ni planina.

Tko će pjevati - solista ili zbor?

“Tako je 'moj neki Srbin' napisao da se treba pjevati o pogači i kiseljaku, baš kao da je na nekoj krsnoj slavi. Bilo je i plagijata, kao što je recimo pjesma Alekse Šantića 'Ostajte ovdje'. Mislim da je mnogima bila primamljiva nagrada od 30.000 maraka”, kazao je Jovičić. Povjerenstvo će na kraju pozvati za sada dva anonimna autora i u suglasnosti s njima ispraviti, ako bude potrebno, tekst predloženih himni te će odlučiti hoće li tekst pjevati solista ili zbor, hoće li zbor biti mješoviti, ili samo žene ili muškarci. No, Jovičić kaže da u svom tom poslu ima još mnogo nedoumica.

Piše: R. Dautefendić

    My picture!

Kategorije

Arhiva