Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 17 Decembar, 2009 | read_nums (337)

 

БИЈЕЉИНА, 16. ДЕЦЕМБРА (СРНА) - Канцеларија високог представника у БиХ, објављивањем вијести на босанском и енглеском језику на својој званичној интернет презентацији, још једном потврђује да се сврстава само на бошњачку страну и да је све прилагодила Сарајеву, сматра посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић.
        
        Он је истакао да у ОХР-у ради око 95 одсто Бошњака који су сајт прилагодили себи, а све материјале припремају на босанском језику, нагласивши да и ове језичке опције додатно дискриминишу Србе и Хрвате у БиХ, јер ОХР елиминише могућност да друга два народа добијају информације на свом језику.

        "Ако не могу наћи равноправност за три језика, која су призната у БиХ, и ако не могу направити баланс да се сви документи објављују на признатим језицима, онда се питам шта они уопште раде овдје", изјавио је Јовичић за "Фокус".

        Делегат у Дому народа парламента БиХ Зоран Копривица каже да су ови језички проблеми само један детаљ који шаље велику поруку о ОХР-у и његовом односу према небошњацима.

        "Свако такво поступање ОХР-а само може да води још горој и неповољнијој ситуацији у земљи. Заиста је дошло вријеме да напусте БиХ, јер њихово понашање има много негативних посљедица, а БиХ нема никакву перспективу с тутором какав је ОХР", рекао је Копривица.

        Делегат ХДЗ-а БиХ у Дому народа Иво Миро Јовић сматра да немогућност кориштења садржаја вијести на српском и хрватском језику потврђује да ОХР и разни међународни органи сматрају да у БиХ постоје само један народ и језик, те да је босански једини језик у свијету који је изведен од територије, а не од народа, што је још апсурд.

        Јовић оцјењује да ОХР и многи људи у БиХ настоје да потру и одређење народа да се зове онако како јесте и да користи свој језик, културу и традицију.

        На почетној страни званичне интернет презентације ОХР-а најновије вијести могу се читати само на енглеском и на босанском језику, а када се изаберу опције за српски или хрватски језик, садржај вијести пише на енглеском језику.

        Из ОХР кратко су рекли да је њихов званични радни језик енглески, а да садржаје преведене на друге језике стављају на званичну интернет страницу чим буду спремни.

http://www.rtrs.tv/vijesti/

Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2009 | read_nums (365)

Datum: 11.12.2009
Autor: Г. Маунага, М. Филиповић

БAЊA ЛУКA - Руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен је у петак, посљедњег радног дана, обуставио истраге у "предмету Бешлагић и други", који су осумњичени за ратни злочин у Тузли 15. маја 1992. године над припадницима ЈНA.

Швендимену мандат за ову функцију истиче у понедјељак, 14. децембра.

Тужилаштво БиХ је саопштило да је Швендимен обуставио и истраге у предмету против Вахида Aлагића, Фаика Шпаге и Зије Ланџе. Они су били осумњичени за почињене ратне злочине над Србима у селу Брадина у Коњицу у мају 1992. године.

Швендимен сматра да је истрага у овим предметима проведена у складу са законом и да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против иједног именованог осумњиченог за ратне злочине, саопштило је Тужилаштво БиХ.

- Када је ријеч о особама које су означене као осумњичени, не постоје докази који испуњавају стандарде довољне да би их се могло оптужити за злочин - наводи се у саопштењу Тужилаштва БиХ.

Наведено је да је Швендимен у четвртак дао сагласност на одлуку Колегијума тужилаца Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ да се истрага у "предмету Бешлагић и други" обустави. Селим Бешлагић је био ратни градоначелник Тузле.

МУП РС затражиће од ВСТС-а да преиспита одлуке Тужилаштва БиХ и да предмете "Тузланска колона" и "логор Брадина" додијели другом тужиоцу, те да се обнови истрага у ова два случаја.

Координатор Тима за истраживање и документовање кривичног дјела ратног злочина у МУП-у РС Симо Тушевљак изјавио је Срни да је МУП РС изненађен овом одлуком Тужилаштва БиХ, наводећи да ће као подносилац службених извјештаја и кривичних пријава, МУП РС искористити сва правна средства.

Одлука Тужилаштва БиХ најбоља је потврда да је Тужилаштво БиХ политичка, а не правосудна институција, и како се дневнополитички манипулише истрагама на штету Срба, рекли су Срни у Влади РС.

- То је још један доказ да је крајње вријеме да се редефинише статус и Суда и Тужилаштва БиХ и да странци у улогама судија и тужилаца у БиХ немају више шта да траже - кажу у Влади и додају да је Швендимен и овом одлуком показао да су све примједбе на његову непрофесионалност и пристрасност у потпуности на мјесту.

Предсједавајући Парламента БиХ Милорад Живковић каже да Швендимен поступа по узору на високе представнике који су на крају мандата доносили одлуке уперене против РС и Срба.

- Он на одласку из БиХ жели да се додвори Бошњацима и онима који су их по задатку послали у БиХ. Јасно је да су стране судије и тужиоци у БиХ дошли по задатку, али је очигледно да не могу да остану јер не могу да помогну правосудном систему - каже Живковић.

Извршни секретар СНСД-а Рајко Васић каже да се ради о Швендименовој освети због отказивања гостопримства страним судијама и тужиоцима у БиХ.

- Други разлог такве одлуке је покушај да се због тих наводних истрага странци оставе у БиХ. Aли то није никаква политичка трагедија, јер БиХ иначе не истражује злочине који су почињени овдје и не третира их једнако - каже Васић.

Тужилаштва и судови у БиХ се, додаје, кад-тад морају преузети у своје руке и сви злочини се морају истражити. Чекајући, каже, да то ураде страни тужиоци и судије, нећемо ништа постићи.

- Не треба то схватити као трагедију него као политички притисак и ситно калкулисање. Да је хтио, Швендимен је то до сада све могао да истражи - истиче Васић.  

Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић огорчен је Швендименовом одлуком о обустављању истраге у случају "Тузланске колоне" и злочина почињених над Србима у Коњицу.

- Ријеч је о невјероватној и скандалозној одлуци, јер је Швендимен обуставио истраге у два стравична злочина над српским народом и то неколико дана пред одлазак из Тужилаштва БиХ - казао је Дукић.

Истакао је да је ријеч о Швендименовом невиђеном безобразлуку и лицемјерству.

- Не могу да вјерујем да као странац који је дошао овдје да ради по правним нормама и примао баснослован лични доходак, може да буде толико лицемјеран према једном народу и да учини овакав уступак Бошњацима на самом одласку у СAД и истеку мандата у БиХ - рекао је Дукић.

Овим потезом, додао је, Швендимен жели да каже да је српски народ злочинац, а бошњачки жртва.

- Свјестан да Срби нису подржавали останак страних судија и тужилаца, Швендимен је очигледно желио да напакости Српској - казао је Дукић.

Предсједник БОРС-а Пантелија Ћургуз рекао је да је неприхватљив једностран приступ Тужилаштва БиХ да обустави ове истраге.

- Борцима је одавно јасан однос Тужилаштва БиХ и појединаца у Суду БиХ када је ријеч о процесуирању ратних злочина над српским народом, јер они раде по смишљеном пројекту чији је циљ да се српски народ и РС представе као агресори а други браниоцима БиХ - изјавио је Ћургуз.

Бивши логораш и посланик у Парламенту БиХ Славко Јовичић каже да Швендимен није био на озбиљној функцији, да би вијест о обустављању истрага злочина против Срба схватио као новогодишњу шалу.

- Немам доказа за тврдње да је Швендимен за овакве одлуке добио велики новац, али сигурно да је много новца добио на функцији коју је обављао, а не радећи ништа. Ради се о цинизму, хипокризији и понижавању српског народа - каже Јовичић.

У нападу бошњачких снага на колону ЈНA у Тузли маја 1992. године убијено је најмање 50 војника, а рањено 44. За ове злочине пред Вијећем за ратне злочине Окружног суда у Београду Илија Јуришић је осуђен на 12 година затвора.

Свједочење

Злочини у Брадини и Главатичеву, који су се на терет стављали Aлагићу, Ланџи и Шпаги, само су дио злочина над Србима у Коњицу. Тог 25. маја 1992. године, када су српско село Брадину напале удружене снаге Зелених беретки, Хрватског вијећа одбране и Хрватских оружаних снага убијено је 44 Срба, 36 из Брадине и осам из оближњег села Брђани.

Њих 26 је сахрањено у масовној гробници у порти православног храма у Брадини.

Преживјели Срби су послије напада на Брадину заробљени и одведени у злогласни логор Челебић, гдје су мучени и убијани.

- Нема те куће која тога дана није била завијена у црно - испричао је некадашњи мјештанин Брадине Благоје Ђорић.

На земљи Богдана Куреша, убијеног на кућном прагу, изграђена је џамија. Преживјела Богданова дјеца одавно траже да се џамија измјести са њиховог срушеног огњишта и процес је у току. Недуго по изградњи на џамији је постављена спомен-плоча на којој пише да је "25. маја 1992. Брадина ослобођена од четника".

Бивши житељ Брадине Борислав Глигоревић био је затворен, са сином Миланом, у логор Челебић.

- Изгубио сам сваку наду да ће злочини у Брадини икада бити кажњени, а злочинци изаћи пред лице правде. Овдје је живот заувијек стао - испричао је Глигоревић.

Страхиња Живак, којем су у Брадини стријељани синови Слободан и Велимир, мајка Босиљка и десет ближих рођака, написао је 11 књига у којима свједочи о злочину у овом мјесту.

"Босић није надахнут"

Предсједник Српске демократске странке Младен Босић није желио да коментарише обустављање истраге у вези са случајем "Тузланска колона" и почињених злочина над Србима у Коњицу.

- Нисам надахнут да то коментаришем - казао је Босић.

Текст на линку: glassrpske./vijest/

Autor sjovicicslavuj | 11 Decembar, 2009 | read_nums (355)

Истраживање Фондације „Фридрих Еберт” у Сарајеву показује да се Срби углавном позивају на хонорарне послове и оне по уговору, Хрвати на послове који захтевају средњу стручну спрему, а Бошњаци се примају у стални радни однос

Од нашег дописника

Сарајево – Резултати истраживања које је недавно провела Фондација „Фридрих Еберт” потврдили су да постоји дискриминација приликом запошљавања Срба, као и Хрвата у такозваном мултиетничком Сарајеву. Наиме, ово истраживање, прво такве врсте у БиХ, показало је да се Срби углавном позивају на хонорарне послове и по уговору, Хрвати на послове који захтевају средњу стручну спрему, а Бошњаци се примају у стални радни однос.

------------------------------------------------------------

– Непотребно је позивати се на резултате истраживања, јер је и птицама на грани јасно да у Сарајеву, кад је о запосленим реч, Срба нема, или их има тек толико да се могу пребројати на прсте. Пре рата у сарајевским здравственим установама, на пример, радило је око 600 Срба, врсних доктора и стручњака, а данас од њих толико не ради ниједан. Иста ситуација је и на факултетима, јер је више од 500 професора српске националности самовољно отишло, или је после рата протерано – каже посланик у Парламенту БиХ Славко Јовичић.

Додаје да у Сарајеву, које је по његовом мишљењу „највећи исламски центар на Балкану”, Срба нема ни на челним позицијама ни у једној другој сарајевској институцији, јавном предузећу или било којој значајнијој организацији.

На тврдње које долазе из бошњачких кругова да у овом тренутку Срби предњаче, кад су у питању водеће функције на нивоу државе, Јовичић каже да „то не може бити мерило мултиетничности, јер су Срби који раде у заједничким институцијама само на привременом раду”.

Наравно, каже он, и ова слика би била потпуно другачија и стање би било горе да „то што јесте није резултат одлуке о конститутивности која је морала да буде испоштована”.

------------------------------------------------------------------------

О Сарајеву, као граду који може да буде пример суживота, мултикултуралности и мултиетничности причају углавном и једино Бошњаци, док лидер СДП-а Златко Лагумџија исте ове епитете врло често приписује Тузли. Да ни његове тврдње нису тачне, да су произвољне и чиста фарса, доказују подаци којима располаже Бошко Милић, представник Српског грађанског већа 1993. у Тузланском кантону.

„Од 86 директора школа на подручју овог кантона ниједан није Србин, пре неколико дана примљен је један Хрват, док су сви остали Бошњаци. Млади наставник географије Синиша Симић, који је 120 пута конкурисао за посао и сваки пут одбијен, не може да добије стални посао, јер његова судбина је у рукама директора једне школе који сматра да „Симић не може предавати наш национални предмет”, што је смешно – каже Милић. Незванично сазнајемо да у Лагумџијиној „мултиетничкој” Тузли, односно Министарству унутрашњих послова овог кантона „ради више од 1.600 Бошњака, 140 Срба, 124 Хрвата и 55 осталих“. У истом овом МУП-у, како извештавају медији, на недавно завршеном конкурсу „пропао” је и Србин Кристијан Василић, „без обзира што је дипломирао криминалистику са просечном оценом девет и на интервјуу показао изузетно опште знање”. У правим мултиетничким срединама, што Сарајево, а и Тузла очито нису, живот се одвија потпуно другачије, а и на конкурсима „не пропадају” најбољи, што би, коначно, морали да схвате и бошњачки политичари, они што се заклињу у мултиетничност и могућност суживота у БиХ.

Давор Ковачевић

Autor sjovicicslavuj | 11 Decembar, 2009 | read_nums (324)

        САРАЈЕВО, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић сматра срамотним одлуке тужиоца Тужилаштва БиХ Дејвида Швендимена да обустави истраге у предметима о ратним злочинима над припадницима ЈНА у "тузланској колони" и над српским цивилима у Брадини и Главатичеву.

        "Неколико мјесеци понављам да српски посланици неће продужити мандат страним тужиоцима и судијама у Суду БиХ. Он није дошао овдје да нешто ради када су у питању српске жртве већ је дошао и био добро плаћан да по тим предметима не предузима ништа", рекао је Срни Јовичић, који је 44 мјесеца провео у пет муслиманских логора.

        Према његовим ријечима, трагично је да Швендимен у два предмета у којима су жртве били Срби прекида истрагу сада када је свестан да неће бити продужен мандат судијама и тужиоцима у парламенту БиХ.

        "До сада су излазили са бесмисленим изјавама из Тужилаштва БиХ да су истраге у току, а сада Швендимен жели јавно да саопшти да је истраживао и страдање Срба. Ту је ријеч о уцјени и освети Србима, односно нама који знамо да ништа није радио у предметима у којим су жрвте биле Срби", рекао је Јовичић.

        Јовичић сматра да је Швендимену једино жао што ће остати без добре плате и привилегија које је имао у БиХ.

        "Ми ћемо га врло брзо заборавити јер су резултати његовог рада равни нули када су у питању српске жртве. Ратни злочини никада не застаријевају и доћи ће неко ко ће морати отворити и завршити те предмете и разумном року, а не као Швендимен да их се сјети када треба да оде из БиХ", рекао је Јовичић.

        Он је нагласио да би странци требало да се запитају колико је предмета процесуирано у којима су Срби били жртве.

        Руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен дао је сагласност за обустављање истраге у предметима Тузланска колона и за злочине на подручју општине Коњиц 1992. године.
        
        Током напада на колону ЈНА у Тузли маја 1992. године убијено најмање 50 војника, док је у селима Брадина и Главатичево на подручју општине Коњиц страдало 48 српских цивила.

Autor sjovicicslavuj | 10 Decembar, 2009 | read_nums (356)

        САРАЈЕВО, 10. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Чланови Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Парламентарне скупштине БиХ данас су на јавној трибини у Зеници презентовали рад те агенције, а посебна пажња била је посвећена закону који се односи на ту агенцију, те Закону о заштити тајних података, изјавио је Срни члан ове комисије Славко Јовичић.

        Он је додао да су чланови ове заједничке парламентарне комисије током трибине, под називом "Парламентарни надзор над радом обавјештајно-безбједносних служби", настојали пристунима указати на чињеницу да Обавјештајно- безбједносна агенција БиХ постиже одличне резултате, иако је настала од националних агенција које су међусобно ратовале на овим просторима од 1992. до 1995. године.

        Јавну трибину у Зеници организовали су Парламентарна скупштина БиХ и Правни факултет Универзитета у Зеници.

        Осим Јовичића, трибини су присуствовали предсједавајући и други замјеник Заједничке комисије за надзор над радом Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ Мирко Околић и Шемсудин Мехмедовић, те чланови Хилмо Неимарлија и Хазим Ранчић.

        Скупу су присуствовали и представници Мисије ОЕБС-а у БиХ и НАТО штаба Сарајево.

        Парламентарна скупштина БиХ је већ раније организовала сличну трибину у Бањалуци, а наредна је планирана за идућу седмицу у Сарајеву.

Autor sjovicicslavuj | 9 Decembar, 2009 | read_nums (347)
Ни један од до сада предложених текстова не задовољава укус политичара, па Босна и Херцеговина већ десетак година нема стихове који прате државну химну
Од нашег дописника

Сарајево – Босна и Херцеговина је једна од ретких, ако не и једина земља у свету која десетак година има музику, али не и текст химне, а како ствари тренутно стоје тешко је прогнозирати да ли ће га, и када, имати, с обзиром на чињеницу да одабрани текст химне није по укусу свих политичара, па је због тога пао у парламентарној процедури. Наиме, закон о тексту химне подржали су у првом читању посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, а одбацили делегати из реда српског народа у Дому народа, зато што сматрају да је понуђени текст „превише безбојан”.

---------------------------------------------------------------

„Прича о тексту химне БиХ, практично, завршена је, парламентарна процедура искоришћена је у овом случају. У земљи каква је Босна и Херцеговина никада се и неће моћи написати текст химне којим ће бити задовољни представници сва три конститутивна народа”, каже Славко Јовичић, посланик у Парламенту БиХ и један од чланова Комисије за избор текста химне.

Он, као један од доказа овој тврдњи, наводи реаговање сарајевског академика и познатог књижевника Абдулаха Сидрана на његов предлог, на једној од седница комисије, да се у текст химне унесе и реч слога. Сидран је то, тврди Јовичић, „априори одбацио, уз образложење да га то асоцира на познату српску изреку 'Само слога Србина спасава'. За бошњачке чланове комисије био је неприхватљив и Јовичићев предлог да се у текст химне, као регије, уврсте Босна, Херцеговина и Крајина, јер и то их, како су образложили, „аутоматски асоцира на три ентитета, односно на савез суверених регија”.

--------------------------------------------------------------------------

Заменик председавајућег Дома Народа Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић, такође, сматра да је прича о тексту химне БиХ завршена и да „земљи која је подељена по свим шавовима није ни потребна химна”. Она сугерише да то што је текст химне избачен из парламентарне процедуре не треба доживљавати као нешто што је спектакуларно, јер су и „далеко важнији договори у овој земљи пропали”. Текст, према њеним речима, „није имао елементе кохезије, не побуђује било какве емоције, то није свечана песма”, али у њему, исто тако, „не постоји ниједна реч која је увредљива, или тенденциозна”. Међутим, „БиХ политичари у овом тренутку не треба да се баве текстом химне, јер имају преча посла, требало би прво да се потруде и да изграде међусобно поверење, да побољшају односе међу народима”.

------------------------------------------------------------

Председник Комисије за избор текста химне Хилмо Неимарлија за неуспео покушај усвајања текста, условно речено, окривљује управо Мајкићеву, јер сматра да је њена тврдња да „није време за химну” утицала на одлуку српских делегата. Он напомиње да је „цела процедура око избора текста била потпуно регуларна” и да „понуђени текст химне, ни по чему, није споран за Србе”, а каква ће бити његова даљња судбина, он о томе не жели да говори. Према закону спорни текст би, уколико се о томе постигне договор, могао бити поново враћен у парламентарну процедуру, али тек након што прође шест месеци.

На конкурс за избор текста химне стигло је 339 предлога из БиХ и неких других земаља. У парламентарну процедуру Комисија је упутила текст који је настао спајањем текстова два аутора: Душана Шестића и Бењамина Исовића.

Давор Ковачевић

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2009 | read_nums (252)

S. MIŠLJENOVIĆ, 08.12.2009

 Sud i tužilaštvo BiH



 BANJALUKA - Strani tužioci koji rade u Tužilaštvu BiH uveliko su počeli da pakuju kofere i spremaju se za odlazak iz BiH do kraja ove godine i to bez obzira na odluku Parlamenta BiH da ostaju ili idu, saznaju "Novosti" u diplomatskim krugovima u Sarajevu.

Kako je "Novostima" potvrđeno iz više izvora, strani tužioci koji trenutno rade u Odeljenju za istraživanje ratnih zločina i Odeljenju za borbu protiv kriminala i korupcije, već traže nova radna mesta u zemljama iz kojih dolaze.

- Među tužiocima koji će napustiti BiH je i Dejvid Švendiman, zamenik glavnog tužioca BiH i prvi čovek Odeljenja za istraživanje ratnih zločina u BiH. Ovi ljudi su izgleda svesni da više nemaju šta da traže u BiH - kažu sagovornici "Novosti" iz sarajevskih diplomatskih krugova.
-----------------------------------------------------------
U Tužilaštvu BiH nisu želeli da komentarišu da li su tužioci već spakovali kofere, ali portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić
 kaže da ova institucija ipak očekuje odluku Parlamenta BiH, po kojoj bi stranim tužiocima bilo dozvoljeno da ostanu još nekoliko godina u BiH pravosuđu. On veruje da bi ta odluka trebalo da bude doneta do kraja ove godine.

Situacija u Parlamentu BiH po ovom pitanju je zasada "ni na nebu ni na zemlji". Dok Bošnjacii svim silama žele da stranci ostanu u pravosuđu BiH, Srbi i Hrvati s druge strane traže da stranci napuste BiH i da ih zamene domaći tužioci i sudije.
--------------------------------------------------------------------------
Poslanik SNSD u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj tvrdi da stranci u Tužilaštvu BiH, ali i sudije, nisu nijednim potezom pokazali da pomažu čitavom pravosuđu BiH.

- Njihove odluke su jednosmerne, idu samo na štetu Srba, ali i Hrvata, i to se posebno odnosi na predmete vezane za ratne zločine. Oni u BiH samo uzimaju ogroman novac, dok s druge strane ne rade ništa. U BiH postoji na stotine boljih i tužilaca i sudija koji bi taj posao radili mnogo profesionalnije, ali tada bi i na videlo izašao "prljav veš" o Bošnjacima, što im nikako ne odgovara i zbog čega će se njihovi političari svim silama boriti da stranci ostanu u BiH - kaže za "Novosti" Jovičić.
-------------------------------------------------------------------------

Koordinator tima MUP RS za istraživanje i dokumentovanje krivičnog dela ratnog zločina Simo Tuševljak smatra da bi veliki problem mogao nastati kad strani tužioci odu iz BiH, jer je pitanje ko će ih naslediti.
- Ako se tada na njihova mesta, posebno kod istraga ratnih zločina i organizovanog kriminala, ne dovedu osobe koje će raditi profesionalno, pravosuđe u BiH će ostati u ćorsokaku u kojem se sada nalazi - poručio je Tuševljak.
-----------------------------------------------------------------------

TRINAEST STRANACA

U Tužilaštvu BiH trenutno radi šest stranih tužilaca, dok je u Sudu BiH zaposleno sedam stranih sudija. Stranci u pravosuđu BiH imaju mesečna primanja od 10.000 i 20.000 evra, dok njihove domaće kolege mesečno u proseku dobiju 3.800 KM. Efikasnost im nije jača strana, jer su strani tužioci od 52 predmeta podigli svega deset optužnica.
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2009 | read_nums (396)

Bošnjački i hrvatski član Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić preglasali Nebojšu Radmanovića i predložili povećanje budžeta za institucije BiH za 17 miliona KM. Srpski poslanici poručuju da budžet neće proći.

Biće žestoka rasprava... Predstavnički dom Parlamenta BiH
Bošnjački i hrvatski član Predsedništva BiH Haris Silajdžić i Željko Komšić predložili su povećanje budžeta institucija BiH za 17 miliona. Da stvar bude još interesantnija, Komšić i Silajdžić traže više novca u situaciji kada opštine i kantoni zbog svetske krize smanjuju budžete. Predlog budžeta usvojen je tako što je preglasan srpski član Predsedništva Nebojša Radmanović!

Komšić i Silajdžić, naime, traže da se za putne troškove, telefoniranje i troškove prevoza i goriva izdvoji čak 9,4 miliona KM više nego u ovoj godini. Pored toga, Sudu BiH je povećan budžet za 2,1 milion KM, od čega se 1.690.000 odnosi na plate. Ministarstvo spoljnih poslova trebalo bi da dobije 5,7 miliona više, a taj novac bio bi namenjen za kupovinu ambasada u Beogradu i Zagrebu, te rekonstrukciju DKP-a u Vašingtonu i Štutgartu.

Traže milione

Služba za zajedničke poslove institucija BiH, ako budžet prođe Parlament BiH, dobiće skoro 1,5 miliona više. Deo novca, čak 800.000 KM, biće potrošeno za rekonstrukciju krova Parlamenta BiH, 570.000 KM za kontrolni nadzorni centar i dogradnju video-nadzora, 180.000 KM za rekonstrukciju fasade, a čak 100.000 KM predviđeno je za opremu za ugostiteljstvo.

-------------------------------------------------------------------------

Grabovac: Protivno ekonomskoj logici

Izvršni direktor Udruženja ekonomista SWOT Saša Grabovac kaže da je opasno predlagati povećanje budžeta, kada se zna da je nivo privrednih aktivnosti veoma nizak.

- Pored toga, nelogično je predlagati povećanje budžeta u situaciji kada se svima sugeriše da štede i kada svi ostali nivoi vlasti smanjuju budžete. Finansiranje javne potrošnje je bio velik problem u BiH i pre izbijanja ekonomske krize, a ovakvim potezima se pokazuje da političari preko čisto ekonomskih pitanja pokušavaju da ostvare političke ciljeve - kaže Grabovac.

-------------------------------------------------------------------------

 Budžet Službe za poslove sa strancima povećan je za 1.235.000 KM, od čega se 600.000 KM odnosi na povećanje plata, a 550.000 na sredstva za građevinsku dozvolu za upravnu zgradu. Stavka za plate je povećana i Ministarstvu bezbednosti, i to za 517.000 KM, a za novoformirane agencije na nivou BiH, koje su ove godine finansirane iz budžetske rezerve, predviđeno je više od 16 miliona KM.

S obzirom na to da je predlog na Predsedništvu BiH prošao tako što je preglasan Nebojša Radmanović, srpski poslanici u Parlamentu najverovatnije će odbiti Silajdžićev i Komšićev predlog. I to ne samo zbog povećanja troškova, već i zato što je predlogu pun nelogičnosti i ima rasipnički karakter.

------------------------------------------------------------------

Poslanik SNSD-a Slavko Jovičić Slavuj kaže da od povećanja budžeta BiH neće biti ništa, jer poslanici ove stranke sigurno neće glasati za predloženi budžet. On ističe da je krajnje neukusno tražiti više novca u budžetu kada to ne radi niko na svetu i kada ekonomski stručnjaci predviđaju da će ekonomska kriza trajati celu iduću godinu.

- Budžet je posle Ustava najvažniji dokument u svakoj zemlji i bezobrazluk je poigravati se njim. Nedopustivo je predlagati povećanje budžeta u situaciji kada entiteti, kantoni i opštine ovogodišnje budžete rebalansom smanjuju i do 50 odsto - kaže Jovičić.

Pored toga, dodaje on, u budžetu je predviđeno da se za povratak izdvoji 35 miliona KM, što je nerealno i nepošteno.

- Ako se tolika sredstva žele izdvojiti za povratak izbeglica i raseljenih lica, onda se moraju uvažiti i potrebe onih koji ne žele da se vrate i koji traže da im se omogući da ostanu na novim ognjištima - kaže Jovičić.

Prema njegovim rečima, bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić i samozvani hrvatski član Predsedništva Željko Komšić preglasavanjem svog srpskog kolege Nebojše Radmanovića i predlogom ovakvog budžeta pokazali su da ne odustaju od pravljenja krize u BiH.

Skrivene namere

- Budžet mora da odražava ekonomsku sliku zemlje, ali očigledno da Silajdžić i Komšić ne misle tako. Tri godine ukazujem na to da revizorski izveštaji pokazuju da se budžetska sredstva nenamenski troše. Tražio sam od nadležnih pravosudnih i policijskih institucija da to istraže, ali nikom ništa. Takve kao što su Silajdžić i Komšić ne zanima kako se troše sredstva i šta rade službenici nagomilanih agencija na nivou BiH, jer im je jedino bitno da na nivou BiH nagomilaju što više institucija - kaže Jovičić.

----------------------------------------------------------------------------

Nezavisni poslanik u Parlamentu BiH i član DP-a Momčilo Novaković kaže da su Silajdžić i Komšić pokazali da im nije stalo do dogovora, već da uvek nekoga proglase krivim za svoje promašaje.

Momčilo Novaković
 
 Njima i nije cilj da predlože budžet koji će podržati Parlament, već da budžet odbace poslanici iz RS kako bi nas opet optužili da smo protiv BiH ...
 
- Njih dvojica su preglasali Radmanovića i budžet uputili u parlamentarnu proceduru. Jasno je da takav budžet neće podržati poslanici iz RS, što i jeste Komšićev i Silajdžićev cilj. Njima nije bitno da predlože budžet koji će podržati Parlament, već da predlože budžet koji će odbaciti poslanici iz RS kako bi mogli da nas optuže da smo protiv BiH - kaže Novaković.

On dodaje da je neodgovorno predlagati povećanje budžeta institucija BiH kada se zna da neće biti povećanja prihoda, ističući da su toga svesni i predlagači budžeta, ali se iz politikantskih razloga prave da to ne znaju.  

D. MOMIĆ

Autor sjovicicslavuj | 6 Decembar, 2009 | read_nums (387)

 06.12.2009



U varljivom prostoru, između bioskopskog platna i miliona duša širom sveta, gradi se ovih dana novi most. U svom domu u drvengradskoj Ulici Ive Andrića, proslavljeni reditelj Emir Kusturica objašnjava da “Na Drini ćuprija” nije samo “običan” film praćen televizijskom serijom. To je ukupan depozit jednog naroda koji će mu biti “isplaćen”, kada se makar na trenutak iz naših života odstrani svaka prolazna i nevažna stvar.

Ostaće stanovnicima Višegrada posle snimanja filma i novi grad, Kamengrad, nova zadužbina smeštena nedaleko od ćuprije, biće to rekonstrukcija nekadašnje kasabe od klesanika.

- Formalni problem, kako 300 godina istorije smestiti u jedan film, rešen je prethodnih dana. Eksplodirala je ideja o rekonstrukciji Višegrada, gradićemo na ušću nedaleko od ćuprije - objašnjava Kusturica. - Kada bi Pariz, ne daj bože bio srušen, mogao bi se ponovo napraviti po Floberovoj literaturi. Ovde je to moguće jer mi imamo Andrića.
Za milione duša u bivšoj državi, već se pokazalo, “Ćuprija” je više od filma. Višegrad, dodaje Kusturica, danas sumorno izgleda, baš kao i Sarajevo. U njegovom rodnom gradu kompletno stanovništvo “presvučeno je u neke nove kostime”, u Sarajevu danas nema mnogo ljudi, koji su ranije tamo živeli. Uključujući i mene, dodaje reditelj.

- Samo, Višegrad nije imao podršku svetskih ideologa, ostao nam je “jedino” most kao estetski uzorak, pa ćemo uz obalu podići srednjovekovne zidine, a iza njih kameni grad - govori vlasnik dve kanske “Zlatne palme” - Filmska scenografija ostaće Višegradu, pa snimanje ovog filma za mene ima još veću, ogromnu važnost.
Tako će pored ćuprije, zadužbine Mehmed Paše Sokolovića, srpskog dečaka odvedenog u janjičare, grad Višegrad dobiti jednu od “glavnih uloga”, to je potreba filma, ali i ljudi koji žive na obali Drine.

Decenijama traju Kusturičini snovi o snimanju “Na Drini ćuprije”, od studentskih dana. Snoviđenja su prerasla u poetiku, Kusturica pristaje da nam otkrije deo svojih misli. Pitamo, kako će oživeti “Ćupriju”?
- U kasabi zidanoj “po Andrićevom projektu” jedan čovek će se roditi tri puta, Ćorkan će biti svedok istorije i današnjice. Kada je Felini radio “Amarkord”, odabrao je da svedok dešavanja bude advokat. Ja mislim da naš svedok mora biti pijanac, njegovo viđenje stvarnosti najbolje odražava turbulencije kroz koje smo prošli - kaže Kusturica. - U starijoj literaturi, sluge su bili svedoci, kod Čehova je to, na primer, Firsov. Tri puta će se ljudi čuditi rođenju čoveka, koji je isti kao neko, ko je tu već živeo. Menjaće se samo Ćorkanov kostim, pamćenje ostaje neizbrisivo.

Nema čoveka koga se ne tiče “Na Drini ćuprija”, tu Kusturica ubraja čak i one, koji knjigu nikada nisu pročitali.
- Biće to slika proživljenog i današnjice, jer smo svi mi deca, potomci ljudi, koje je Andrić odabrao za svoje junake. Hronološka i dokumentaristička struktura prelazi u magični realizam, a to daje snagu jednom svetu koji je u svojoj hristijanizaciji u mnogome ostao paganski i destruktivan. Ova destrukcija u slovenskom ostrašćenom viđenju sveta ispisuje našu Svetu knjigu, naš Stari zavet - tvrdi reditelj.


- Andrić je temu “Zidanja Skadra na Bojani” smestio u kontekst rušenja, a u junaku koji je nabijen na kolac, video je jednu vrstu raspeća. Imamo rušenje u “Travničkoj hronici”, Srbi su često nosioci ideje o lakoći uskakanja u odbranu i revoluciju, ali je Andrić znao, da su i katolici rušili puteve da Turci ne stignu do njihovih kuća - ističe Kusturica i dodaje da istorija danas izgleda još komplikovanije: mnogi veruju da se mnogo toga promenilo, a nije se promenilo ništa osim kostima.

Postaće tako Radisav, jedan od Andrićevih junaka, naš antijunak. Ideologije u filmu neće i ne sme biti, ceo svet je uostalom, postao scena jedne svetske ideologije. Kusturica objašnjava da danas glume političari, manekenke, fudbaleri, Internet je pozornica za decu i odrasle...

- Sve više ljudi se identifikuje sa banalnim idejama i glupostima. Mene su do sada pet puta zvali nekakvi producenti, moleći da “Drvengrad” privremeno pretvorimo u pozornicu za “rijaliti šou”. Ne mogu da im objasnim, da to nije prostor koji mene interesuje, da naprotiv, nema novca za koji bih pristao na takvu glupost. Zato ni film neće biti smetlište prošlih i sadašnjih ideologija. “Na Drini ćuprija” je ono vredno što nam ostaje, kada sve drugo prođe - dodaje proslavljeni reditelj.
 
DOLAZIM U REPUBLIKU SRPSKU

- Nedavno sam prvi put posle 19 godina bio u Republici Srpskoj. Spreman sam da pomognem svaku koncepciju, koja je drugačija od one, koja je Bosnu uvela u rat - ističe Kusturica.
 
- Mnogi od nas su svojevremeno bili privrženi nenacionalnoj orijentaciji Ante Markovića, tražili smo reforme, ali je kroz razne “posmatrače” i zaobilazne kanale, preko granica tadašnje Jugoslavije rat “ubrizgan” i u Bosnu.

Kusturica dodaje “da ne podržava ideju u kojoj narodi jedni druge preglasavaju”, kaže “opasno je igrati se promenama, ako one mogu izazvati nesreću”.
- Moju pomoć i podršku može imati svako u RS i federaciji, kome je najpreči mir - kaže Kusturica.
 
TRI GODINE ZA “ĆUPRIJU”

Snimanje “Ćuprije” će trajati tri godine, scenario će zajedno raditi Kusturica i Gordan Mihić. Uloge će pripasti, kaže reditelj, “i glumcima i smetlarima”. Kusturica je zajedno sa srpskim ministrom kulture Nebojšom Bradićem razmatrao, kako je najbolje obezbediti finansijsku podršku za snimanje filma, a zatim je sa Miloradom Dodikom, premijerom Republike Srpske, “zaokružena” ideja o mogućnostima da “Ćuprija” bude snimljena.

- Premijer republike Srpske Milorad Dodik je pokazao, da je čovek za velika dela, činjenica da nastoji da u Višegrad vrati život, mnogo govori - kaže Kusturica.
------------------------------------------------------------------
NAPOMENA: Slavko Jovičić Slavuj
 
Svjetski poznati i priznati srpski reditelj, proslavljeni Emir Kusturica je ponovo u žiži javnosti, s razlogom. Njegova ideja da snimi film po romanu, takodje, slavnog srpskog književnika, jedinog nobelovca u bivšoj Jugoslaviji Ive Andrića, naišla je na opštu, rekao bih svenarodnu podršku srpskog naroda u Republici Srpskoj. Uz taj projekat čvrsto je stala i Vlada Milorada Dodika, što se ne sumnjivo već unaprijed može zaključiti da će biti realizovan jedan od najvećih filmskih zahtjevnih projekata na prostorima Balkana, pa i Evrope. Srećno Emire!
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Decembar, 2009 | read_nums (253)



 nedjelja, 06 decembar 2009 

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima lica s invaliditetom koja je dovela do novog raskola u Savjetu ministara BiH, mogla bi se već danas naći pred poslanicima Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

Potvrdio je to i zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta Beriz Belkić, ali i poslanik SNSD Slavko Jovičić, koji je "Fokusu" rekao da će se pripremljeni tekst Konvecije UN već danas naći pred poslanicima. Prema njegovim riječima, srpski poslanici podržaće ovu konvenciju.

- Nema potrebe za vanrednom sjednicom, jer mi imamo nastavak redovne sjednice. Bez obzira što je utvrđen dnevni red moguće je da se uvrsti i ta tačka ili da se zakaže vanredna sjednica odmah nakon redovne i da se Konvencija ratifikuje - rekao je Jovičić, i dodao da se BiH obavezala na poštovanje međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava.

Jovičić je, inače, posjetio invalide koji se od 3. decembra nalaze u zgradi parlamenta BiH, protestujući zbog odugovlačenja procesa ratifikacije Konvencije.

--------------------------------------------------------------

Upravo zbog toga predsjedavajući Savjeta ministara BiH, Nikola Špirić, u petak je zatražio smjenu ministra za ljudska prava i izbjeglice BiH Safeta Halilovića, poslije čega je iz Sarajeva uslijedio uzvratni udarac - zatražena je smjena Špirića.

-----------------------------------------------------------------

Član Predsjedništva Stranke za BiH i poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Azra Hadžiahmetović, rekla je "Fokusu" da odgovornost u ovom slučaju snosi kompletan Savjet ministara BiH, jer u ratifikaciji Konvencije UN učestvuje više ministarstava.

- Ulogu procesa aplikacije nosi Predsjedništvo BiH, prije toga uloge imaju ministarstva civilnih poslova, spoljnih poslova, za ljudska prava i izbjeglice i druga ministarstva. Generalno, naša inicijativa je bila rezultat poteza, koji je predsjedavajući Savjeta ministara pogrešno povukao - naglasila je Hadžiahmetovićeva.

Ona je naglasila da je Stranka za BiH svjesna da se ne može tražiti samo Špirićevo razrješenje, već da se u takvim slučajevima mora tražiti razrješenje kompletnog Savjeta ministara BiH. Hadžiahmetovića ističe da Špirić veoma dobro zna da, kada je riječ o radu Savjeta ministara, ne može se govoriti o pojedinačnim slučajevima.

- Za odluke svakog pojedinačnog ministarstva potrebna je saglasnost cijelog Savjeta ministara - rekla je Hadžiahmetovićeva, i dodala da se u takvim slučajevima može govoriti samo o odlukama cijelog Savjeta ministara, a ne o pojedinačnim potezima koje neko vuče ili ne vuče.

-------------------------------------------------------------------

U zgradi parlamenta BiH stotinak invalida protestuje zbog neusvajanja Konvencije UN, koja bi omogućila ravnopravan status u društvu i ista prava za sve invalide u BiH. Invalidi su najavili da neće napuštati zgradu parlamenta BiH do ratifikacije Konvencije UN.

Autor sjovicicslavuj | 4 Decembar, 2009 | read_nums (236)

 Piše: Vanja Bjelica




Petak, 04 Prosinac 2009 

MOSTAR – Imenovanja čelnih ljudi Uprave za neizravno oporezivanje i Regulativne agencije za komunikacije, najvjerojatnije neće biti izvršeno do idućih općih izbora, smatraju predstavnici stranaka s hrvatskim i srpskim predznakom. Glavni razlog tomu, kažu, jest nepoštivanje ranijeg međustranačkog dogovora o raspodjeli važnih funkcija od SDA i majorizacija koju provodi ova stranka.

Kršenje dogovora

Iako je prilikom imenovanja državnog ministra sigurnosti Sadika Ahmetovića bilo govora da će odmah, na idućoj sjednici Vijeća ministara BiH biti izabrani novi direktori spomenutih institucija, ministar Ahmetović kaže da neće glasovati za imenovanje kadrova SNSD-a i HDZ-a BiH na ove funkcije i da je to za njega završena priča. Ova izjava izazvala je buru u javnosti. Izaslanik HDZ-a BiH u državnom Domu naroda Ivo Miro Jović kaže da Hrvati inzistiraju na paritetu i da se ovakvo ponašanje ne može tolerirati.

“Neću da ulazim u trgovinu mjestima ili dogovore koji su bili kod Ahmetovićevog imenovanja, ali činjenica je da postoji dogovor vrha stranaka i da se isti mora poštivati”, kaže Jović i dodaje da se SDA ne pridržava dogovorenog jer je jasno da mjesto u RAK-u pripada Hrvatima.

--------------------------------------------------------------------

Zastupnik SNSD-a u Zastupničkom domu Parlamenta BiH Slavko Jovičić kaže da je trebalo u paketu s Ahmetovićem trebalo imenovati određene osobe na važne funkcije.

Majorizacija

“Konkursi za imenovanja su završeni prije godinu dana i ljudi na tim mjestima rade na neodređeno vrijeme i mislim da Bošnjacima nije u interesu da se to promijeni. Ako ne daju Srbima da dođu na to mjesto, onda neka barem jedno mjesto daju Hrvatima”, kaže Jovičić dodajući da se radi o majorizaciji najbrojnijeg naroda-Bošnjaka. Jovičić, kao i Jović napominje da je međustranački dogovor već odavno prekršen jer se radi o isključivosti najbrojnijeg naroda i SDA koja dominira.

“Najbrojniji narod vrši majorizaciju najnebrojnijeg naroda i to je žalosno”, zaključio je Jovičić. Iz SNSD-a poručuju da SDA smatra da sve što su jednom “zaposjeli” ostaje u trajnom posjedu njihovih stranaka i da ne žele ispoštovati dogovor o rotaciji. Mišljenje iz SDA jučer nije bilo moguće dobiti.

Sadovićevim stopama

Slavko Jovičić dodaje da nije bilo uvjetovanja pri Ahmetovićevom imenovanju jer to mjesto pripada Bošnjacima i to im nikada nitko nije osporio. Ipak naglašava da se nada da Ahmetović neće krenuti stopama bivšeg ministra Tarika Sadovića, jer srpski zastupnici neće dati podršku niti jednom neustavnom zakonu. “Nikada nismo zlouporabili entitetsko glasovanje. Samo smo štitili ustav koji je Sadović pokušavao kršiti predlaganjem neustavnih zakona. Ako Ahmetović misli nastaviti tu praksu neće mu niti jedan zakon dobiti podršku”, kaže Jovičić.

Autor sjovicicslavuj | 3 Decembar, 2009 | read_nums (226)

DNEVNE NOVINE




četvrtak, 03 decembar 2009 

Određeno kašnjenje u imenovanju Sadika Ahmetovića na mjesto ministra bezbjednosti BiH nije bilo nikakvo političko nadmudrivanje, kako on to sada pokušava da predstavi. Nije bilo potrebe ni za kakvim nadmudrivanjem, jer to mjesto pripada SDA, a na njima je odgovornost za kašnjenje, jer su dugo vremena kalkulisali s tim koga će predložiti za ministra bezbjednosti.

Ovo je u intervjuu "Fokusu" rekao poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić, dodavši da je predsjedavajući Savjeta ministara BiH, Nikola Špirić, imao dobru namjeru, koja je bila najbolja za BiH, da se u paketu riješe imenovanja za nekoliko ključnih agencija, na šta se čeka i duže od godinu dana.

FOKUS: Novi ministar je najavio da neće podržati druga imenovanja, koja su u nadležnosti Savjeta ministara BiH zbog, po njegovom mišljenju, debalansa na štetu Bošnjaka. Znači li to da BiH ni u narednom periodu neće dobiti direktora UIO i RAK?

JOVIČIĆ: Znao sam to i ranije da će se Ahmetović ponašati tako, jer je to stav SDA, čiji je on potpredsjednik. Sasvim je logično da će on zastupati interese SDA, kojoj nije u interesu da se postave direktori ovih agencija i nisu u pravu kada kažu da to pripada Bošnjacima. U BiH treba sve da bude podložno sistemu rotacije. Do sada su na tim mjestima bili Bošnjaci, pa ako ne vjeruju Srbima, trebaju bar jedno mjesto da daju Hrvatima. Nikakvo iznenađenje neće biti što će Ahmetović osporavati i neće dati podršku imenovanjima.

FOKUS: Kako se ova situacija može prevazići?

JOVIČIĆ: Teško. Može se samo komplikovati. To ne vodi napretku BiH. Bošnjaci na važnim funkcijama, pa i Ahmetović, koji je potpredsjednik SDA, ministar, zamjenik predsjedavajućeg Savjeta ministara, treba da zna da je njegova uloga ovdje veoma važna i ne smije da bude potpuno isključiv i da samo štiti interese svoje stranke i bošnjačkog naroda na štetu bilo kakvih dogovora na nivou BiH. To ne vodi nigdje.

FOKUS: Novi ministar najavljuje i odlučnu borbu protiv terorizma. Može li mu se vjerovati?

JOVIČIĆ: Terorizam u BiH koji je u žiži interesovanja, nije trebalo da bude njegov zadatak, to je trebalo da bude zadatak svih bošnjačkih predstavnika od završetka rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Bili su dužni svi da se u roku od 60 dana od potpisivanja Dejtona, protjeraju sva strana lica, koja su potencijalna opasnost za bezbjednost države. Nažalost, nakon 17 godina mnogi su još tu i što je još gore s legalnim pasošem BiH. Ne smijemo zaboraviti da mnogi od njih širom Evrope siju strah i trepet. To su pokazali teroristički napadi na Njujork i Vašington, a upravo su ta lica afroazijskog porijekla, provela dosta vremena tokom rata u BiH, a onda su s pasošem BiH u džepu, izveli najveća teroristička djela širom Evrope, od Londona do Madrida. Ako je to Ahmetović obećao, vidjećemo. Ako bude htio da radi, samo u tom segmentu imaće previše posla.

FOKUS: Koliko je u BiH sumnjivih osoba koje se na neki način mogu povezati s međunarodnim terorizmom?

JOVIČIĆ: Pošto sam član Komisije za kontrolu nad radom obavještajnih službi naravno da imam određene podatke o licima koji predstavljaju potencijalnu opasnost, ali ne želim da u javnost iznosim te brojeve ili da prepadam bilo koga. Ta lica su pod kontrolom naših bezbjednosnih službi i agencija, ali nikada se ne zna. Nije problem identifikovati teroristu, ali je problem otkriti njegove namjere i to nijedna služba na svijetu ne može da uradi ili im teško polazi za rukom.

Autor sjovicicslavuj | 30 Novembar, 2009 | read_nums (444)

S. MIŠLJENOVIĆ, 30.11.2009



 
Sulejman Tihić
 
 
 BANJALUKA - Zahtev lidera Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića Ustavnom sudu BiH, da se oceni saglasnost Izbornog zakona i Poslovnika Predstavničkog doma Parlamenta BiH sa Ustavom BiH, nijeništa drugo do pokušaj da se sruši Ustav, odnosno Bosna i Hercegovina, kažu sagovornici „Novosti“.
 
Tihić ovim potezom želi, po ko zna koji put, da ukine entitetsko glasanje i da se u BiH glasa samo po principu jedan čovek jedan glas na svim izborima.
------------------------------------------------------------------------
Premijer RS Milorad Dodik kaže da je Tihićeva apelacija Ustavnom sudu BiH tipična zloupotreba pravosuđa i Ustavnog suda.
- Tihić ima pravo da pokrene spor i podnese apelaciju, ali to nije i ne može biti dobronamerno, i na liniji je koncepta dominacije Sarajeva i jednog naroda nad druga dva u BiH, koji vode bošnjački političari, a predvodi ih Tihić - istakao je Dodik.
-------------------------------------------------------------------------
Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, na koji je Tihić posebno ogorčen, kaže za „Novosti“ da su izjave Tihića, da je zahtev podneo jer srpski poslanici u Parlamentu BiH zloupotrebljavaju entitetsko glasanje, velika laž.

- Srpski poslanici nikada nisu zloupotrebili entitetsko glasanje. Reč je o tome da su bošnjački ministri u procedure u Predstavnički dom uvek slali protivustavne zakone, koji idu na štetu Srpske, kako bi se prenelo što više nadležnosti sa RS na BiH. To se, naravno, kosi sa ustavnom pozicijom Srpske, pa smo mi poslanici u Predstavničkom domu oborili sve ovakve zakone, dok smo podržali zakone koji su bili u skladu sa Ustavom BiH i nisu išli na štetu RS - tvrdi Jovičić.
 
Prema njegovim rečima, Tihićev zahtev nema nikakve osnove, jer ide protiv Ustava BiH - ako nema konstitutivnosti naroda u BiH, nema ni Ustava, a ni BiH.

- Tu je katastrofalno pogrešio. Njegov cilj je očigledno da ovakvim potezima pokuša da od RS uzme što više nadležnosti i da BiH postane centralizovana država. Ustavni Sud BiH ne može da uvaži Tihićevu apelaciju, jer bi onda „pao“ Ustav BiH, a Ustavni sud je tu upravo da ga štiti. Ali, u BiH je sve moguće, pa tako i da Ustavni sud BiH sruši Ustav BiH i državu BiH - kaže Jovičić.
-------------------------------------------------------------------------------
Lideri opozicionih partija Srpske takođe smatraju da je Tihićev zahtev politički trik i obična manipulacija građanima u BiH.
------------------
Lider SDS Mladen Bosić kaže da Tihićeva namera da sruši RS nije neočekivana, pa ni na ovakav način, jer je dobro poznato da je Tihić glavni zagovarač ukidanja entitetskog glasanja.
-----------------------------------------------------------------
Mladen Ivanić, predsednik PDP, ističe da je Tihić povukao izuzetno rizičan potez, jer je udar na entitetsko glasanje, kako kaže, pokušaj rušenja RS, a time i BiH.

- Bilo kakva promena ravnopravnosti entiteta je, u stvari, ukidanje ravnopravnosti entiteta i naroda, što je vrlo opasno. Ako Ustavni sud BiH uđe u to, otvoriće takvu nestabilnost iz koje neće biti izlaza - upozorio je Ivanić.
--------------------------------------------------------------------------
MIRNO RAZDRUŽIVANJE

NEVLADINA organizacija „Srpski narodni pokret“ pozvala je političare sva tri naroda da razmotre mogućnost mirnog razdruživanja u BiH.
 
- Velika je mogućnost da Ustavni sud donese upravo onakvu odluku kakvu Tihić očekuje i da na taj način indirektno ukine entitetsko glasanje - smatraju u nevladinoj organizaciji i podsećaju na mnogobrojne ranije pravno problematične odluke donesene preglasavanjem srpskih i hrvatskih sudija u Ustavnom sudu BiH.
--------------------------------------------------------------------
MOGUĆNOST

AKO bi Ustavni sud BiH usvojio Tihićev zahtev, RS bi zvanično ostala bez potrebnih predstavnika u zajedničkim institucijama i Bošnjaci bi imali apsolutnu većinu. To znači da bi mogli da izglasaju sve zakone koji idu samo njima naruku, čime bi RS postala slovo na papiru, odnosno Bošnjaci bi u budućnosti mogli i da je ukinu.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 29 Novembar, 2009 | read_nums (458)
 
„Selo gori, baba se češlja“, prolamala se bijelom salom Državnog parlamenta
 Autor: Sanita Rožajac
 
 28.11.2009.
 
 
 
Jovičić: Raspjevani poslanik

Foto: Arhiv

 

Da je Državni parlament postao sve osim ozbiljna politička institucija čiji je primarni cilj da usvaja zakone i time vodi zemlju evropskim putem pokazao je i performans koji je na posljednjoj sjednici Predstavničkog doma izveo poslanik SNSD-a Slavko Jovičić zvani Slavuj.

Dok su poslanici satima besmisleno raspravljali o revizorskim izvještajima, koji po završetku rasprave neiskorišteni završavaju u vitrinama zgrade zajedničkih institucija BiH, Slavuj se odvažio da praktično dočara odnos naše vlasti prema svim ozbiljnim pitanjima u državi.

Poslanik SNSD-a i bivši predsjednik Saveza logoraša RS opravdao je nadimak koji nosi i na sjednici, u svom stilu - zapjevao!

„Selo gori, baba se češlja“, prolamala se bijelom salom Državnog parlamenta Slavujeva omiljena rečenica pretočena u strofu pjesme koju je sročio. Ovakav Slavujev ispad, koji najbolje oslikava ozbiljnost naših političara prema biračima i državi koju vode, podijelio je mišljenja poslanika. Dok je jednima ovaj gest bio simpatičan, uz konstataciju: „To je Slavuj“, drugi su zamjerali kolegi zbog nepoštivanja najvišeg zakonodavnog tijela u zemlji.

- Kolega, molim vas da se uozbiljite! Na sjednici ste Parlamenta i tako treba i da se ponašate - rekao je predsjedavajući Milorad Živković stranačkom kolegi. A, koliko je zasjedanje Parlamenta Živkoviću bitno najbolje je pokazao odobravanjem Klubu SNSD-a pauzu od skoro tri sata za učešće na konferenciji o nasilju nad ženama.

Ne bi to bilo sporno da sjednica danima nije odgađana zbog „obaveza“ poslanika koje su bile preče od usvajanja krucijalnih zakona za ovu zemlju.

Trosatno zasjedanje poslanicima je na koncu bilo prenaporno, što su iskoristili za još jedan prekid sjednice. Ovoga puta definitivan za taj dan. Drugi dio performansa, gdje se možda i zaigra, možemo očekivati u nastavku 2. decembra
ove godine.

--------------------------------------------------------------------------

NAPOMENA: Nije mi bila namjera da bilo šta pjevam, jer ovo vrijeme nije za pjesmu, već za plakanje, s obzirom u kakvom se, po svim parametrima, katastrofalnom stanju nalazi BiH. Jednostavno, htio sam da upozorim kolege da se bavimo trivijalnim stvarima od kojih ama baš niko nema nikakve koristi, umjesto da se posvetimo ostvarivanju ciljeva za bolji ekonomski prosperitet svih u BiH.

Nažalost, nisam otpjevao ništa, već sam parafrazirajući katastrofalne revizorske izvještaje o trošenju i arčenju budžetskih sredstava, ilustrovao to riječima - "TRLA BABA LAN DA JOJ PRODJE DAN", istina melodično, ali posebno naglašavajući ovu rečenicu. Intonirao sam je u istom tonalitetu kao što sam i govorio u parlamentu.

Dakle, uvijek ću poštovati "slobodno novinarsko uvjerenje", bez obzira da li se, ili ne -  slagao sa takvom interpretacijom ili naprosto novinarskom improvizacijom!?

Autor sjovicicslavuj | 26 Novembar, 2009 | read_nums (458)

Uništena kuća u kojoj je održano prvo zasijedanje ZAVNOBIH, Mrkonjić Grad

Autor:
 
25.11.1943. god. u Mrkonjić Gradu održano je Prvo zasijedanje Zemaljskog antifašističkog vijeća narodnog oslobođenja BiH-a (ZAVNOBIH).

Vijećnici su donijeli odluku o obnovi državnosti BiH, potvrdili njezine historijske granice, te je definisali kao jednu od šest ravnopravnih republika u sastavu tadašnje Jugoslavije. Danas, 66 godina kasnije, BiH nema zakon o praznicima tako da se današnji Dan državnosti u znak sjećanja na Prvo zasjedanje ZAVNOBIH-a slavi samo u dijelu BiH.  

25.11.1943. god. u Mrkonjić Gradu, prvi put u istoriji BiH, zajedno su se sastali predstavnici srpskog, hrvatskog i muslimanskog naroda i odlučili kako će izgledati njihova zemlja. U rezoluciji, između ostalog, stoji: 

„Danas narodi Bosne i Hercegovine kroz svoje jedino predstavništvo, Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Bosne i Hercegovine, hoće da i njihova zemlja, koja nije ni srpska ni hrvatska ni muslimanska, nego i srpska i hrvatska i muslimanska, bude zbratimljena i slobodna Bosna i Hercegovina u kojoj će biti osigurana ravnopravnost i jednakost svih Srba, Muslimana i Hrvata.“

Činjenica da se ovaj datum danas slavi u Federaciji, dok ga u RS ne smatraju značajnim najbolje pokazuje kako su u BiH i istorijske činjenice često predmet politizacije.

Nekadašnji član Predsjedništva SFRJ Bogić Bogičević napominje kako je ovo prije svega tekovina antifašizma na ovim prostorima: 

„To je prije svega antifašistički praznik. Svako društvo, svaka država koja ima namjeru biti demokratskom državom i ići u Evropu mora se držati antifašizma.“

Tog dana, prije 66 godina, donesena je odluka da BiH postaje šesta republika tadašnje Jugoslavije, potpuno ravnopravna sa ostalim, podsjeća član Saveza antifašista i boraca Narodnooslobodilačkog rata BiH Mirko Pejanović:

„U toj državi smo prvi put postali vlasnici svoje sudbine, upravljači svojim razvojem i postali smo svoji na svome i od toga smo živjeli od 1943. do danas. To što su je neki htjeli rušiti, nisu uspjeli. Mi ćemo stići do evropskih vrata i bićemo članica EU i bićemo proseperitetna država. Ko u to ne vjeruje - žao mi je.“ 

PROJEKAT STOP NACIONALIZMU

ZAVNOBIH je važan i što je to prvi put u istoriji da su o BiH odlučivali njeni građani, podsjeća Bogičević:

„Uvijek o sudbini BiH odlučivali su drugi – i na Berlinskom kongresu i u Versaju i u Moskvi i u Dejtonu. Jedino na Prvom i Drugom zasjedanju ZAVNOBIH-a predstavnici svih građana BiH odlučili su kako da žive u nedjeljivoj BiH.“ 


Uprkos važnosti ovog datuma za sve građane BiH, praznik je danas samo u Federaciji. U RS običan dan. Političari u ovoj zemlji ni 14 godina nakon rata ne mogu se dogovoriti oko državnih praznika. Zakon o državnim prazniocima godinama je u parlamentarnoj proceduri, ali njegovo usvajanje još nema politički konsenzus jer u BiH postoji saglasnost samo oko 1.maja i Nove godine. Poslanik SDP-a, partije koja je više puta potencirala usvajanje ovog zakona, Jozo Križanović kaže:
 
„Naš prijedlog je polazio od toga da jedan od praznika bude i 25. novemabr kao Dan državnosti BiH, također 1. 3. kao Dan nezavisnosti BiH i treći je bio 11. 7. Dan sjećanja na sve žrtve rata u proteklom, u ovom našem nesretnom ratu.“
----------------------------------------------

Poslanik Dodikovog SNSD-a Slavko Jovičić Slavuj:

„Ovdje nisu sporni praznici međunarodni i, naravno, vjerski, ali su sporni neki datumi kao što je Dan nezavisnosti koji nikad neće dobiti podršku i saglasnost srpskog naroda. Neće ni 25. novembar. Zašto onda to forsirati?“

--------------------------------------------

Nekadašnji predsjednik Predsjedništva SFRJ Raif Dizdarević smatra da je misija aktuelne garniture političara upravo održavanje suprotnih stavova oko svakog pitanja koje je važno za ovu državu: 

„Sve dotle dok na bh. sceni dominiraju nacionalne i nacionalističke stranke, odnosno ekstremisti svih nacionalnih boja, dok dominira njihov uticaj, dotle BiH neće moći doći čak ni do zakona o zajedničkim praznicima koji se obilježavaju na čitavoj teritoriji BiH.“ 

U Tuzli je u povodu obilježavanja ovog važnog istorijskog datuma za Bosance i Hercegovce upriličena ulična akcija u kojoj su članovi omladinskog pokreta Revolt dijelili identifikacijske iskaznice u znak kreativne borbe protiv nacionalizma. Nina Župan:

„Dvije godine radimo projekat Stop nacionalizmu, tako da ćemo odraditi lične karte na kojima će nacionalnost da budu Bosanci i Hercegovci.“
 
ZA SVAKOG DRUGI PRAZNIK 

Bosna i Hercegovina ni 14 godina nakon Dejtona nema zakon o državnim praznicima. Ono što se slavi u jednom entitetu, ne slavi se u drugom. Tri konstututivna naroda u parlamentarnoj proceduri ne mogu se složiti ni oko kriterija ni oko datuma.

Jedni se zalažu za to da se ne vraća u prošlost, drugi se vraćaju nekoliko vijekova u nazad u vrijeme Kotromanića, treći bi ponešto i od jednog i drugog kriterija. Za sada entitetske vlade određuju datume za praznike, ali i to se iz godine u godinu mijenja. U RS tek od prije dvije godine Dejton je postao tako važan da se obilježava kao entitetski praznik, a predlaže i kao državni.

U Republici Srpskoj se 21. novembar – dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, drugi put nakon donošenja entitetskog zakona o praznicima obilježava kao neradni praznični dan. Ne rade entitetske i opštinske institucije, te preduzeća i druge javne organizacije.

Datum potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma se, zbog nepostojanja državnog zakona o praznicima, ne obilježava i u cijeloj Bosni i Hercegovini

http://www.slobodnaevropa.org/zavnobih_

Autor sjovicicslavuj | 25 Novembar, 2009 | read_nums (518)
24.11.2009 

zirojevicSARAJEVO, Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mladen Zirojević izrazio je očekivanje da će Prijedlog mjera za poboljšanje stanja u poljoprivredi doprinijeti smanjenju nelojalne konkurencije i stvaranju boljih uslova za poslovanje domaće proizvodnje.

Zirojević je na prezentaciji Prijedloga mjera za poboljšanje stanja u poljoprivredi istakao da je set mjera izrađen na osnovu Analize politika za poljoprivredu, ishranu i ruralni razvoj, koja je razmatrana na Parlamentarnoj skupštini BiH, zaključaka okruglog stola udruženja poljoprivrednika koji je održan 6. oktobra ove godine i zaključaka Komisije za predlaganje mjera zaštite domaće proizvodnje.

“Osnovni cilj predloženih mjera je jačanje domaće proizvodnje nizom akcija koje provode sve relevantne institucije na nivou BiH, ali i na entitetskim i nižim nivoima vlasti”, rekao je Zirojević.

On je naglasio da se nakon pristupa BiH Sporazumu o slobodnoj trgovini /Cefta/ poljoprivredni proizvođači i prerađivači iz BiH susreću sa nizom dodatnih poteškoća na proširenom i otvorenom tržištu, a posebno sa uticajem konkurencije iz drugih država, saopšteno je iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

“Konkurencija se dodatno povećala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i primjenom trgovinskog dijela Sporazuma. Pritisci konkurencije na domaće proizvođače vremenom su postajali sve značajniji, uslovljavajući reakciju privrede i zahtjev za zaštitnim mjerama koje uglavnom nisu bile u skladu sa odredbama ugovora kojim se BiH obavezala da će ga poštovati”, dodao je Zirojević.

On je podsjetio da je, s ciljem predlaganja rješenja problema i poboljšanja stanja domaće proizvodnje, 22. maja ove godine formirana Komisija za predlaganje mjera zaštite domaće proizvodnje.

_______________________________________________________________

Predsjedavajući Komisije za spoljnu trgovinu i carine Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić podržao je napore koje Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, u saradnji sa nadležnim institucijama i udruženjima na entitetskom nivou i nivou BiH, ulaže na poboljšanju uslova za intenzivniji razvoj poljoprivredne proizvodnje u BiH.

“Prioritet nadležnih organa vlasti i institucija u BiH na ovom planu trebalo bi da bude usmjeren ka jačanju stabilnijeg ekonomskog statusa poljoprivrednih proizvođača”, rekao je Jovičić.

Prijedlog mjera za poboljšanje stanja u poljoprivredi biće dostavljen Savjet ministara BiH na usvajanje.

Sastanak na kome je prezentovan prijedlog mjera organizovalo je Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH.

 http://www.capital.ba/

Autor sjovicicslavuj | 24 Novembar, 2009 | read_nums (414)
DNEVNE NOVINE
S. G. | 24.11.2009

Za srpski narod i dio hrvatskog naroda u BiH 25. novembra, koji je neradni dan u FBiH, nikad neće biti praznik i dan državnosti BiH, stav je poslanika i delegata u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Slavko Jovičić, poslanik SNSD u Parlamentarnoj skupštini BiH, rekao je da je dobio poziv predsjedavajućeg Predsjedništva BiH, Željka Komšića, na prijem povodom Dana državnosti BiH, ali da se neće odazvati ovom pozivu.

- Dok god sam politačar i dok god sjedim u parlamentu BiH, 25. novembra nikad neće biti državni praznik - kazao je Jovičić, te dodao da ne vjeruje da će bilo ko od srpskih predstavnika prisustovati prijemu.

-----------------------------------------

Poslanik PDP u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Branko Dokić rekao nam je da se neće odazvati pozivu na prijem, ne zato što lično ne poštuje ovaj datum, nego zato što se odnosi na jedan dio BiH.

---------------------------------------------

Slobodan Šaraba, delegat SDS u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, kaže da se ne bi odazvao da je dobio pozivnicu za prijem povodom 25. novembra, jer to nije zvanični praznik BiH.

------------------------------------------------

Delegat HDZ BiH u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Ivo Miro Jović rekao nam je da ne planira da se odazove prijemu, jer smatra da BiH ima dužu tradiciju nego što je to stvaranje u vrijeme socijalizma i bivše Jugoslavije.

- Ako smo prekinuli socijalizam kao društveni proces ne vidim zašto bi se baš osnovni datum neke zemlje vezivao za te dane - rekao je Jović, te dodao da je neophodno usvojiti zakon o praznicima BiH, koji bi bio plod usklađenosti dogovora sva tri naroda.

-------------------------------------------------

Predsjednik NSRS, Igor Radojičić, rekao je da u BiH i dalje nema saglasnosti o obilježavanju značajnih datuma.

- To je stara priča, duga vjerovatno od dejtonskog datuma do danas. RS ima svoj zakon o praznicima, a FBiH, koliko znam, nema svoj zakon nego se poziva na ratni zakon BiH, po kojem obilježava Dan ZAVNOBIH - kazao je Radojičić.

--------------------------------------------------

Politička igra, a ne istorijske činjenice 

Ranko Pejić, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci, kaže da praznovanje 25. novembra predstavlja više provokaciju i političku igru nego što se odnosi na privrženost istorijskim činjenicama.

- Pošto je na zasjedanju ZAVNOBiH 25. novembra 1943. donesena rezolucija u kojoj se navodi da je BiH federalna jedinica u sastavu Jugoslavije, a da tu federalnu jedinicu čine ravnopravni narodi Srbi, Hrvati i Muslimani, a koja je prihvaćena 29. novembra 1943. na zasjedanju AVNOJ-a, neshvatljivo je da Bošnjaci praznuju ovaj datum kao Dan državnosti jer se tad ne spominje državnost, nego federalnost BiH - naglasio je Pejić, te dodao da se ovaj datum može smatrati kao dan rušenja, a ne kao dan državnosti.

Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2009 | read_nums (426)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

19.11. 2009.
Mnogo puta do sad sam pisao i u još više navrata sam govorio da je Bosna i Hercegovina zemlja raznih i skoro neshvatljivih apsurda...Mogao bih  do u nedogled da redam brojne  primjere koji bi najbolje dokazali i odslikali konstataciju s početka ovog teksta...

 Slika prva.

Upokojio se Njegova svetost srpski patrijarh Pavle! Još za njegovog života ogroman broj, ne samo Srba, već i drugih pravoslavnih naroda, proglašavao ga je živim svecem, s razlogom! Cijeli svoj ovozemaljski život, naš patrijarh,  posvetio je pravoslavlju i svetoslavlju i asketski ga je proživio u neprestanom jevandjelskom i Hristovom učenju...Republika Srbija je u čast poštovanja i velike zahvalnosti patrijarhu Pavlu proglasila trodnevnu, a sam Grad Beograd četverodnevnu žalost. Republika Srpska je, takodje, na dan sahrane Njegove svetosti proglasila Dan žalosti na svojoj teritoriji. Sve je to razumljivo i civilizacijski.

Iako u BiH živi veliki broj Srba, a u Republici Srpskoj je taj broj dominantan, eto, Savjet ministara BiH nije proglasio Dan žalosti u cijeloj zemlji zbog smrti srpskog patrijarha iako je Srpska pravoslavna crkva jedinstvena na područjima Republike Srbije, Republike Crne Gore i BiH.

Možda je i bolje što tako nije uradjeno u BiH, jer je zaista neshvatljivo kako su se pojedini portali u Federaciji BiH, pa i na prostoru Srbije sramotno stavili na uslugu neljudima koji su lajali i bljuvali riječi nemoći, pa i otvorene mržnje prema čovjeku-svecu, a samim tim i prema ogromnom broju srpskog naroda, izuzev jednog malog broja šljama i najvećeg otpada koji pripada i našem rodu, nažalost!

 Ali, da podsjetim na sljedeće. Kad je 2005. godine umro papa Vojtila, e, tada je Savjet ministara BiH proglasio Dan žalosti na cijelom prostoru zemlje. O čemu se onda radi u ovoj nesrećnoj zemlji?

 Slika druga.

Na dan sahrane Njegove svetosti, u Sarajevu je završena dvodnevna konferencija PIK-a, konferencija koju čine ambasadori zemalja Savjeta za implementaciju mira? Kakav rogobatan i neslavan naziv ove organizacije. Mir na sreću u BiH je već 14. godina i, ako Bog da, biće trajno a, eto, tamo neko izvan BiH treba da to sad u ovom vremenu implementira? Za ludilo u ovoj zemlji nikad nije pronadjena spasonosna vakcina.

 Da bi se kompletirali svi apsurdi i uvrede srpskog naroda pobrinuo se i visoki predstavnik u BiH Valentin Insko. Naime, na današnjoj konferenciji za štampu (četvrtak 19. 11. 2009.), nakon završetka pomenute konferencije u Sarajevu Insko je izašao ogrnut navijačkim šalom bh fudbalske reprezentacije i vidno je bio skrušen i sa nevidjenom tugom je patio zbog jučerašnjeg poraza BiH protiv Portugala u Zenici. 

Ništa neobično, niti sporno, ali zar taj demokrata i „Njegova ekselencija“ nije mogao naći bar malo snage i čovječnosti u svojoj duši i srcu i zar bar nije mogao da onako, uobičajeno i protokolarno, ako ne i osječajno,  uputi saućešće srpskim vjernicima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi zbog upokojenja našeg patrijarha. Nažalost nije! A da jeste, onda bi mu i šal oko vrata imao kakvu takvu vrijedost.

Ovako, upamet se srpski narode! Ovo nije poziv ni na kave reakcije, već poziv da otvorite oči i da shvatite, ako već niste, u kakvoj to zemlji  živimo. No, nikakve uvrede, niti poniženja neće nas pokolebati da čvrsto ostanemo svoji na svome u Hristovoj i patrijarhovoj vjeri i zavjetima da ćemo opstati i ostati bez obzira na sve bure i oluje kroz koje kao narod vjekovima prolazimo. 

Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2009 | read_nums (372)

 

Velika je razlika izmedju fudbalera i nogometaša!!! Fudbaleri su se plasirali na Svjetsko prvenstvo (Srbija), a nogometaši (BiH i Hrvatska) nisu...Eto, i to je stvarnost ovih naših prostora....

Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2009 | read_nums (519)
Teme


Smiješne i neutemeljene optužbe, kaže Ahmetović
 Autor: S. R.

 

Ahmetović: Zgrožen izjavama

Foto: Arhiv
 19.11.2009

Dopredasjedavajuća Doma naroda Državnog parlamenta Dušanka Majkić jučer je u izjavi za naš list teško optužila poslanika SDA i budućeg ministra sigurnosti Sadika Ahmetovića.

Navodeći razloge zbog kojih Ahmetović ne bi trebao biti imenovan na ovu poziciju, Majkić je, između ostalog, navela i da se radi o čovjeku koji mrzi pripadnike srpskog naroda.

- Nikada ne bih podržala nekoga kao što je Ahmetović zbog njegovog nepristojnog ponašanja prema meni i prema ostalim predstavnicima iz reda srpskog naroda. On ne zaslužuje da dobije takvu funkciju - rekla je Majkić.

Ona smatra i da je "njegov animozitet prema pripadnicima srpskog naroda takav da ne zna nikoga sličnog s tolikom količnom mržnje".

--------------------------------------------------------

Kandidat za ministra sigurnosti jučer je bio zgrožen izjavama Dušanke Majkić. Ne želeći se upuštati u raspravu, kratko je kazao da je sa Srbima u RS radio šest godina i da oni najbolje mogu komentirati ovakve izjave.

- Vrlo dobro me poznaju svi Srbi iz Srebrenice. Pitajte njih šta o tome misle. Ma to su smiješne i neutemeljene optužbe! Nikada ni s kim od Srba nisam imao bilo kakve konflikte, što se vrlo lako može i dokazati - u nevjerici nam je odgovorio Ahmetović.

--------------------------------------------------

Da je to tako jučer nam je potvrdio i stranački kolega Dušanke Majkić i poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Slavko Jovičić, koji nam je rekao da izuzetno cijeni Ahmetovića i kao čovjeka i kao političara.

- Čovjek zastupa interese svog naroda i stranke kojoj pripada. To je normalno. To radim i ja. Ne želim da ulazim u to što je rekla kolegica Dušanka. Ona vjerovatno za to ima argumente. Ja ih nemam. Sa Sadikom nikada nisam imao loše iskustvo, a s njim sam se družio više nego s ostalim kolegama. Daleko od toga da sam stekao dojam da mrzi Srbe - rekao nam je Jovičić.

--------------------------------------------------

Isto diskreditirala i Sadovića

Nakon stalnih prozivki na račun bivšeg ministra sigurnosti Tarika Sadovića, Majkić je odmah poslije njegove smjene nastavila s pokušajima opstrukcije imenovanja Ahmetovića na ovu poziciju. Međutim, državne ministre imenuje Predstavnički, a ne Dom naroda Državnog parlamenta, u kojem ona sjedi.

    My picture!

Kategorije

Arhiva