Slavko Jovičić

Patrijarh danas napunio 94 godine

— Autor sjovicicslavuj @ 22:50

                                            

                     Његова светост патријарх српски Павле који се од прошле јесени налази на лечењу на Војномедицинској академији у Београду данас, на Усековање, напунио је 94 године.

       Како је Тањугу раније речено у Патријаршији, Српска православна црква (СПЦ) не обележава рођендане већ само слави рођење Исуса Христа - 7. јануара, Малу Госпојину или рођење пресвете Богородице 21. септембра и Ивандањ или рођење светог Јована Претече 7. јула.

      Уместо рођендана, СПЦ обележава имендане, а то су дани према којима светитељи добијају имена, објашњено је у Патријаршији.

      Патријарха Павла је из манастира Свете Тројице, у коме је боравио неко време, као искушеника у манастир Благовештење довео отац Јулијан. Уочи Благовести 1946. године Гојко Стојчевић, како је крсно име патријарха, постао је калуђер Павле. Овај српски пастир је 44. по реду, рачунајући од Светог Саве.

   

      Патријарх Павле је читав свој живот посветио цркви, а познат је и омиљен у народу због своје скромности.

      Он, кажу, не воли ни раскош ни поклоне и један је од ретких који помаже сиротињу.

      Његови сарадници причају да патријарх, сваки пут када прими пензију, раздели је просјацима и убогим људима око цркве.

                                            

 Ту сам одмах иза леђа Његове светости и највиших српских православних  великодостојника СПЦ... Осећај је невероватан.....Прошло је више од десет година од настанка фотографије.....  

 

Патријарх је на Косову и Метохији у својству епископа рашко-призренског провео 33 године, и то је један од битних разлога због којег је овај богоугодник остао тесно везан за свету српску земљу.

      Патријарх Павле је увек умиривао страсти и учио људе основном принципу хришћанске вере - да у сваком тренутку треба бити и остати човек. Патријарх је рођен на Усековање 11. септембра 1914. године у селу Куцанци, Славонија.

       Гимназију је заврсио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

 ______________________________________________________________________________

_+___+___+____+____+_____+_____+_____+____+_____+_____+_____+_____+_____+______

 

 

 

 


Strah od budućih “prisluškivača” telefona

— Autor sjovicicslavuj @ 14:19
 

 Piše: Dario Pušić


                           SARAJEVO - Član parlamentarnog povjerenstva za nadzor rada OSA Slavko Jovičić na idućoj sjednici ovog povjerenstva zatražit će sastanak s direktorom SIPA-e Mirkom Lujićem te direktorom OSA Almirom Džuvom povodom raspisanog natječaja za radna mjesta u Centru za zakonito presretanje komunikacija.

Jovičić je u obrazloženju ovog zahtjeva za Dnevni list kazao kako je ostao iznenađen i kako se protivi objavljenom natječaju za prijem radnika koji će raditi u jednom tako osjetljivom području, kao što je prisluškivanje komunikacija. “To u praksi znači da bi na takvo mjesto mogao sjesti netko bez ikakvog radnog iskustva i zaista je nevjerojatan potez nadležnih koji su raspisali natječaj”, upozorio je Jovičić, dodavši kako unatoč zalaganju povjerenstva za sprječavanje eventualnih zlouporaba, one ne mogu biti isključene, jer nikada se ne može znati hoće li netko biti ucijenjen i kupljen i za koga sve može raditi. “Učinit ćemo sve da na takvim mjestima rade ljudi s određenim iskustvom na ovakvim poslovima, kao što su trenutačno najbolji kadrovi dvije navedene agencije”, dodao je on.
                   
        
Građani ne trebaju strahovati

No, Jovičić je kazao kako oprema koja je instalirana ipak omogućuje identificiranje svih onih koji bi možda pokušali nelegalno prisluškivati komunikacije, no kaže kako opreza nikada ne može biti dovoljno.

Unatoč strahu javnosti i građana koji u radu ovog sofisticiranog sustava vide potencijalnu opasnost za svoju privatnost, Jovičić uvjerava građane da ne trebaju strahovati , jer je, kaže on, tehnologija nadzora komunikacija usmjerena isključivo protiv kriminalaca, terorista, i svih onih čije su aktivnosti usmjerene protiv ustavnog poretka te sigurnosti zemlje i građana.

Ovu tvrdnju obrazložio je činjenicom kako za svaku uporabu sustava treba dobiti suglasnost Suda BiH, pa prema tomu, svi oni čestiti građani, barem u teoriji, ne bi trebali osjećati bilo kakav strah.

Izbjeći zlouporabe

No, Hazim Rankić, jedan od članova ovog povjerenstva kaže kako u ovom trenutku ne želi prejudicirati stvari te prema njegovom mišljenju raspisivanje natječaja nije posebno sporno.
“Otkako je napravljena ljetna stanka nije bilo sjednica povjerenstva i ove informacije su se pojavile na bazi medija. Ne želim spekulirati na osnovi informacija o natječaju, tek kada povjerenstvo bude zasjedalo, a ova točka bude na dnevnom redu, ja ću se ponašati u skladu sa zakonima iz te oblasti”, najavio je Rankić. Ipak, naglasio je kako rad u ovim agencijama mora biti zakonit, profesionalan, pogotovo u Centru za nadzor komunikacija, čiji je rad osjetljiv i na čije se djelovanje treba obratiti posebna pažnja.

Rankić je istaknuo da će svakako tražiti da se posao nadzora komunikacija vrši maksimalno profesionalno i bez zlouporaba, koje su ipak moguće. U svakom slučaju stručnjaci kažu da se radi o izuzetno osjetljivim poslovima, pa su se već pojavile i spekulacije da se time otvara mogućnost da pojedini politički moćnici preko jakih veza postave svoje ljude na te položaje i preko njih imaju redovne informacije o telefonskim razgovorima nekih, za njih, važnih osoba.



Tužilaštvo BiH

— Autor sjovicicslavuj @ 20:31

 PIŠE: Slavko Jovičić Slavuj

                                                     

PULS   

 Na nekoliko prethodnih sjednica Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH tražio sam da se svi revizorski izvještaji koji su bili negativni i u kojima su utvrđene brojne nepravilnosti i zloupotrebe vezano za nezakonito trošenje budžetskih sredstava u svim institucijama BiH - ustupe nadležnim organima gonjenja, kako bi se utvrdila evidentna odgovornost velikog broja lica, za koja postoje osnovane indicije, izvan svake razumne sumnje, da su arčili narodne pare, kao da se radilo o Alajbegovoj slami.

                            Zgrada Parlamentarne skupštine BiH                         

Napokon, na moje poslaničko pitanje: Šta je preduzeto i u kojoj fazi su ti predmeti - dobio sam odgovor Tužilaštva BiH, u kojem mi kažu da su svi revizorski izvještaji u Tužilaštvu BiH na razmatranju i da se, po istima, ukoliko se procijeni osnovanim, vrši provjera.

Naravno da mi ne pada na pamet da vršim bilo kakav pritisak na bilo koji organ BiH, ali u svakom slučaju izražavam zadovoljstvo što će se, po prvi put, desiti i to da Tužilaštvo BiH ozbiljno krene sa istražnim radnjama i što će mnogi predmeti dobiti svoj sudski epilog. Tačno će se znati ko je odgovoran za zloupotrebe položaja i ovlaštenja u mnogim institucijama BiH, jer nedodirljivih ne smije biti.

Pravna država mora pokazati svoju zakonsku snagu i procesuiranjem odgovornih, mora prekinuti sve protivzakonite aktivnosti i mora stati na put samovolji jednom broju pojedinaca, koji su mislili, naravno pogrešno, da su zaštićeni kao Titovi bugojanski medvjedi. Jednostavno, javašluku i svakom drugom nezakonitom ponašanju mora se stati na put u najvišim institucijama BiH.

 Iz dopisa Tužilaštva BiH jasno se vidi da je prva na udaru BHT1, što nije nikakvo iznenađenje, s obzirom da su revizorski izvještaji za 2005. i 2006. godinu vrvili od mnogobrojnih nezakonitih trošenja narodnih para, novca od svih građana, koji su zakonski obavezni da plaćaju TV taksu. Moji zahtjevi nisu udar na ovu medijsku kuću, već nastojanje da se stane u kraj lopovluku koji je ogromnih razmjera. Gubici BHTV1 iznose skoro 25 miliona maraka.

 Zgrada TVBH1                  

Generalni direktor BHTV1, Mehmed Agović, poslao je pismo najvišim rukovodiocima u BiH, članovima Predsjedništva BiH, zatim Kolegijumu oba doma parlamenta BiH, kao i predsjedavajućem Savjeta ministara BiH, u kojem kukumavči i koji optužuje srpske poslanike u parlamentu BiH, kako, eto, navodno, mi ne dozvoljavamo da Savjet ministara BiH i dalje plaća zakupljivanje satelitskog emitovanja programa ove medijske kuće.

Naravno da direktor nijednom riječju nije u pismu naveo ogromno nezadovoljstvo srpskog naroda s emitovanjem programa te televizije. Više puta sam u parlamentu rekao da je uređivačka politika BHTV1 antisrpska.

Međutim, da mi niko ne bi zamjerio ili da me ne bi optužio kako se, eto, kao političar, miješam u uređivačku politiku, navodno ove nezavisne medijske kuće, ipak sam izabrao jedini ispravan način, a to je da nadležne institucije utvrde šta se sve zaista dešavalo i o kakvim se razmjerama kriminala radi u BHTV1.

                                       

Klupko se, evidentno je, počelo odmotavati i do konačnog raspleta i epiloga imam dosta strpljenja, jer vjerujem da će sudski organi na nepristrasan način utvrditi sve činjenice i okolnosti pod kojima je ova medijska kuća poslovala i zbog čega je, i zbog koga je, što bi naš narod rekao - svučena u ravan!


Komšić pucao iz prvih redova

— Autor sjovicicslavuj @ 20:21
M. KREMENOVIĆ
 
 
 Zasluge za najveće ratno odlikovanje Armije BiH - Zlatni ljiljan ne dobija se sjedeći u biblioteci već s puškom u ruci pucajući na druge i to u velikim akcijama i pojedinačnim "podvizima", rekao je za "Fokus" Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH, povodom izjave Željka Komšića da je ovo ratno priznanje kao vojnik "zaradio časno i pošteno".

 Komšić osmatra...koga?

                                                

Jovičić kaže da hrvatski član Predsjedništva BiH, nema moralni kredibilitet da govori treba li bivšoj predsjednici RS Biljani Plavšić odobriti prijevremeno puštanje na slobodu.

On podsjeća da je Komšić bio taj koji je pucao na građane BiH, tokom troipogodišnjeg rata u BiH.

                                 

 Komšić i Mesić

- Komšić je mali Stipe Mesić u BiH, odnosno njegova produžena ruka. Izabrao je Biljanu Plavšić samo zato što je bliska premijeru RS i na taj način se on obračunava s Dodikom i RS. Da je Dodik posjetio neko obdanište on bi navalio i na to obdanište - kaže Jovičić i dodaje da je cilj Komšića i njegovog partijskog lidera Zlatka Lagumdžije učiniti sve da nanesu štetu najpopularnijem političaru u BiH, Miloradu Dodiku, a time i SNSD-u.

                                           

Milorad Dodik, premijer RS, nedavno je podsjetio da za razliku od Komšića, koji se hvališe ratnim odlikovanjem, Biljana Plavšić nikada nije pucala na druge i da je priznala krivicu pošto se prethodno dobrovoljno predala, te da je zaslužila izlazak na slobodu, jer su protekle dvije trećine kazne što je prema sudskoj praksi u svijetu, dovoljan razlog za prijevremeno puštanje na slobodu.

Jovičić je, međutim, podsjetio i na nelegalne izjave i poteze hrvatskog člana Predsjedništva BiH, koje očigledno nisu u interesu države i tri konstitutivna naroda.

- Komšić trenutno uživa podršku jedino svog kabineta, eventualno Udruženja "Zlatni ljiljan" i možda jednog dijela sopstvene partije koja je na okolnostima razjedinjenosti hrvatskog naroda profitirala njegovom pozicijom - kaže Jovičić.

On je upozorio da se hrvatski član Predsjedništva BiH miješa u sve osim u one poslove za koje bi po slovu Ustava trebalo da je nadležan.

- Odlikovanje kojim se okitio Komšić jeste najveći priznanje koji se daje za ratne zasluge. To znači da nije sjedio u kafiću ili biblioteci u Sarajevu. Mogao se dobiti i dokazati u nekom "velikom podvigu", u skladu s muslimanskim ratnim ciljevima, odnosno za ciljeve one iste vojske u kojoj se nalazio i odred "El mudžahid". Treba podsjetiti da su ti ratni ciljevi sadržani u nacionalnom programu "Islamska deklaracija" Alije Izetbegovića – podsjetio je Jovičić.

On kaže da ne zna da li je Komšić zasluge dobio u žestokoj borbi protiv VRS ili za nedjela koja su nespojiva s konvencijama o međunarodnom humanitarnom pravu.

                             Najveći orden Armije BiH - "Zlatni ljiljan"

                                         

- Zaista je više nego tragično da Biljana Plavšić koju u toku rata bez sumnje niko ništa nije pitao bude optužena za ratne zločine, a da se to ne dogodi ni jednom zlatnom ljiljanu. Svi su oni zaista žestoko pucali i to iz prvih redova - kaže Jovičić.


Долазим....

— Autor sjovicicslavuj @ 15:48

                             Долазим... Не касним....


Ko će prisluškivati telefonske razgovore građana

— Autor sjovicicslavuj @ 15:29

 
 

Hitno ću zatražiti sastanak sa Mirkom Lujiće, direktorom Agencije za istrage i zaštitu (SIPA) i Almirom Džuvom, direktorom Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA) – poručio je jučer Slavko Jovičić, državni poslanik i član Komisije Parlamenta BiH za kontrolu rada OSA-e. Kako saznajemo, i ostali članovi Komisije će tražiti sastanak, a povod je konkurs koji je raspisala Agencija za državnu službu BiH.

Haloooo...Kaži! Slušam te!

 

             

Moćnici i telefoni

 

Prema tom konkursu, otvorena su  radna mjesta u Centru za zakonito presretanje komunikacija Agencije za istrage i zaštitu BiH. Drugim riječima, konkursom se traže špijuni, odnosno prisluškivači telefonskih razgovora. Zbog čega je donesena odluka da se na ta radna mjesta postave oni koji budu izabrani na konkursu, nikome nije jasno, a stručnjaci smatraju da je to presedan nad presedanima s obzirom da se radi o izuzetno osjetljivim poslovima. Već su se pojavile i špekulacije da se time otvara mogućnost da pojedini politički moćnici preko jakih veza postave svoje ljude na te položaje i preko njih imaju redovne informacije o telefonskim razgovorima nekih, za njih, važnih osoba.

 

U konkursu se kaže da se radi o radnim mjestima adeministratora interfejsa i administratora u Centru za zakonito presretanje komunikacija pri SIPA-i. Među uslovima, navedeno je da kandidat mora imati tri godine iskustva na istim ili sličnim poslovima pa se priča da je konkurs i namješten. Ko bude primljen, imat će status državnog službenika i osnovnu mjesečnu  plaću od 1.400 maraka.

 

Nedopustiv potez

 

Treba reći da je krajem prošle godine u BiH dopremljena moderna oprema za prisluškivanje telefonskih razgovora i presretanje SMS poruka i elektronske pošte. Evropska komisija sa svoje strane donirala je za tu opremu više od dva miliona eura. Ona je instalirana u sva tri telekom operatera – BH Telekom, Eronet i M:tel.

 

Iako zvaničnici javno kažu da još nije počelo korištenje opreme, „San“ saznaje da prisluškivanje traje već duže od mjesec dana. Jovičić je jučer preko nekih medija poručio da će zahtijevati da se na poslove prisluškivača postave ljudi sa velikim iskustvom u obavještajnim poslovima.

Na raspisivanje konkursa reagovao je i Petar Đokić, predsjednik Odbora narodne skupštine RS za bezbjednost i odbranu i kazao da je to nedopustivo. Po njegovim riječima, te poslove moraju raditi iskusni profesionalci i on će to pitanje postaviti na prvoj narednoj sjednici Odbora. Iz Federacije BiH za sada nema reakcija.

S.V.


Срби ће спавати к’о заклани

— Autor sjovicicslavuj @ 03:05

ПИШЕ: Славиша Сабљић

 Ако се Срби врате у Сански Мост, спаваће вечним сном, претећи каже Сенад Кубат власник Радио Бостона, а Славко Јовичић констатује да би за неколико година Срба у Сарајеву могло бити више под земљом него ли над земљом

 Сански Мост – За неколико идућих година Срба би у Сарајеву могло бити више под земљом него ли над земљом, каже за наш лист Славко Јовичић, посланик у Парламентарној скупштини БиХ, алудирајући на нерешену судбину више  хиљада Срба који су, током рата, нестали, мучени и убијени, а потом покопани у масовне гробнице, у Сарајеву.

                 Башћаршија...


У главном граду БиХ пре рата је живело око 160.000 Срба. Првих пет-шест поратних година у град под Требевићем вратило их се веома мало, да би их данас у Сарајеву било нешто више од седам хиљада.

– У Сарајеву су данас остали, да из њега нигде не иду, само Срби окупљени око Златка Лагумџије, Богића Богичевића, Мире Лазовића, бошњачког генерала Јована Дивјака, те Мирка Пејановића... У Сарајеву других Срба скоро да и нема. Нема их ни у државним, кантоналним и општинским властима. За Србе су резервисана само радна места деминера где се и најчешће гине и где иде само онај ко мора...

                    

 - Дискриминација је то због које би, идући попис становништва, Сарајево могло дочекати без Срба. То је изгледа и циљ политичког естаблишмента са Башчаршије, тврди Јовичић.

Тачних података нема, али према информацијама бројних избегличко повратничких организација и удружења, у избеглиштво је, из места у Федерацији БиХ поново отишло више од педесет хиљада Срба.

Из дрварске, босанскограховске, гламочке и босанскопетровачке општине у избеглиштво су се поново отиснуло око две хиљаде српских повратника. Наравно да нико неће признати да је то смишљен план, али је сасвим извесно да је штошта, чак и законом, регулисано само да би се Србима из руку избило све што би их могло задржати на дедовини.

– Ливањски и не само овај кантон на територији Федерације БиХ, од општина је „отео”сву власт. Данас општине „газдују” једино дечијим вртићима и комуналним предузећима. Све остало, дакле шуме, телекомуникације, електродистрибуција, инвестиције... сконцентрисано је у Ливну где се и „кроји капа” српским повратницима, каже Урош Макић, председник Регионалног удружења избеглица, расељених лица и повратника БиХ.

– Предузећа су нам отели одмах 1996. и то по приватизационим законима које су писали они који данас газдују свим ресурсима у дрварској општини. Сви привредни капацитети, у којима је пре рата радило око пет хиљада Дрварчана, у рукама су само једног газде, Маријана Филиповића, који је српским повратницима, годинама затварао врата својих фирми у Дрвару. Чак и онима који су стварали његове данашње фирме, истиче Јово Бајић, председник Удружења незапослених Дрварчана.

Из места у средњој Босни у избеглиштво је поново отишло десетак хиљада српских повратника. Највише из бугојанске и зеничке општине.

– Није ту било никаквих притисака да људи оду. Али притисак, само друге врсте, је и ако ти поруши све што си имао и муком стицао пре рата, ако ти затвори врата до свих радних места, ако ти, на твом земљишту, врше откоп руде или подигну депонију смећа за одлагање отровних ствари... Због свега тога Срба више нема, а нити ће их више икада бити у бар стотинак насеобина у средњој Босни, каже за наш лист Војислав Милишић, председник Асоцијације удружења расељених лица и избеглица Републике Српске.

Српске повратнике у подгрмечка места поново у избеглиштво терају спискови са именима ратних злочинаца. Само у Санском Мосту је бар дупло више џамија него ли их је овде било пре рата. Уз све то, у овом граду је до сада одштапмано десетак спискова са више стотина имена Срба који су, само Бошњаци то тврде, починили ратне злочине. У „Санским огњиштима” кажу да је, за десет повратничких година, због тога, али и ради још штошта другог, родни крај напустило више хиљада повратника у места Подгрмеча.

Првих поратних година у Санском Мосту било је и претњи чак и ликвидацијом сваког Србина који се врати у град на Сани.

„Ако се Срби врате у Сански Мост спаваће вечним сном к’о заклани... Како те сподобе имају образа доћи на своја гробља када знају како изгледају наша мезарја у њиховој Републици Српској, питао се, у једној од својих емисија, директор и власник Радио Бостона у Санском Мосту, Сенад Кубат.



Večernji list: OTKRIVAMO Nacionalna struktura uposlenih u JP u Federaciji BiH također je na štetu Hrvata

— Autor sjovicicslavuj @ 15:58
Večernji list         
Upravni odbori - Bošnjacima
Autor Zlatko Tulić
 
Sarajevo nije samo bošnjačko po strukturi stanovništva nego i po nacionalnoj strukturi Upravnih odbora
Sarajevo nije samo bošnjačko po strukturi stanovništva nego i po nacionalnoj strukturi Upravnih odbora
Foto: Arhiva VL
 
   

Premda se već godinama govori o nejednakopravnom položaju Hrvata u BiH, brine činjenica prema kojoj je i FBiH postala tijesna za Hrvate. Naime, u prilog tomu govore izvješća ombudsmana kao i nedavno objavljene statistike o nacionalnoj zastupljenosti u institucijama FBiH, te javnim poduzećima čiji je vlasnik Vlada FBiH. Večernjak je ovih dana došao do novih informacija i dokumenata o nacionalnoj zastupljenosti uposlenih u Javnim poduzećima te strukturi upravnih i nadzornih odbora u tim poduzećima.

Nacionalni re(balans)
Kada je u pitanju nacionalna struktura uposlenih, članova upravnih i nadzornih odbora, slika je u javnim poduzećima  identična ostalim institucijama koje se financiraju iz federalnog proračuna.
Javno poduzeće Željeznice Federacije BiH d.o.o.

Sarajevo koje je nakon zadnjeg rata najviše favorizirano i koje je trebalo postati kralježnica većeg bh entiteta, pretvorilo se u slijepo crijevo. Što se pak tiče nacionalne zastupljenosti uposlenih, najviše je Bošnjaka 3487, Hrvata je 456, Srba 77. Drugim riječima to znači da nacionalni balans nije čak ni “podnošljivih“ 1: 3 u korist Bošnjaka nego isti iznosi 1:7, premda se bošnjačka politička elita često poziva na popis iz 1991. godine.

Muslimani i Bosanci
Nacionalna struktura nadzornog odbora je također u korist Bošnjaka. Od 11 članova, 6 su Bošnjaci, 4 Hrvata i 1 Srbin. Nacionalna struktura uprave također je u korist Bošnjaka. Od šest članova trojica su Bošnjaci, 2 Hrvata i 1 Srbin.

Inače kada su u pitanju upravni i nadzorni odbori u većini javnih poduzeća, Bošnjaci čine veliku, ili apsolutnu većinu. Drastičan primjer nepoštivanja višenacionalne zastupljenosti zrcali se u primjeru JP Sarajevoputevi d.d. Sarajevo. Naime, od 130 uposlenika njih 127 su Bošnjaci, 3 Hrvata i 1 Srbin. U upravi te u nadzornom odboru također sjede po dva Bošnjaka te po jedan Hrvat i Srbin. No, najbizarniji primjer izjašnjavanja uposlenika razvidan je na primjeru nacionalne zastupljenosti u JP BH Pošta d.o.o. Sarajevo.

U ovom javnom poduzeću osim 2015 uposlenih Bošnjaka, rade i 142 Muslimana, 10 Bosanaca, 10 ostalih, 60 Hrvata i 24 Srbina. 83 uposlenika nisu se izjasnili o nacionalnoj pripadnosti. Inače od četri člana uprave JP BH Pošta sva četvorica su Bošnjaci, a u nadzornom od šest članova 4 su Bošnjaka, 1 Hrvat i 1 Srbin.

Slavko Jovičić: Već 32 sjednice čekam odgovor

Slavko Jovičić Slavuj, zastupnik SNSD-a u Zastupničkom domu Parlamenta BiH, ponovo je zatražio informaciju o nacionalnoj zastupljenosti zaposlenih u državnim institucijama.

Za Večernjak Jovičić je kazao da je informaciju o nacionalnoj zastupljenosti zatražio na 2. sjednici Zastupničkog doma, a do održavanja zadnje, 34., nije dobio odgovor.

 Po mojim saznanjima, nacionalna zastupljenost u institucijama države slična je onoj u FBiH. I u tim institucijama najviše je zaposlenih  Bošnjaka. Vjerovatno iz tih razloga nekomu nije stalo da mi se odgovori na moje zastupničko pitanje - istiće Jovičić.

(Ne)spremni za CEFTA

— Autor sjovicicslavuj @ 06:54
Biznis

S. POPADIĆ 

Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH s EU, CEFTA sporazum postao je drugorazredni, jer se većina robe u BiH uvozi iz Evropske unije, a ne iz zemalja potpisnica CEFTA, koja nam nije donijela ništa dobro, kao ni svi drugi sporazumi o slobodnoj trgovini, tvrdi za "Fokus" predsjednik Udruženja poljoprivrednika - stočara RS, Vladimir Usorac.

Problemi se, kaže, svode na to da nemamo zakonsku regulativu ni uslova da izvozimo robu, a otvoreni smo za sve vrste uvoza.

Slično mišljenje ima i predsjednik Udruženja poljoprivrednika BiH, Miro Pejić, koji kaže da je CEFTA u BiH, nakon devet mjeseci primjene, donijela apsolutno negativne efekte. To se, kaže, vidi u deficitu razmjene sa zemljama potpisnicama ovog sporazuma, koji je u ovoj godini povećan za 700 miliona maraka.

Poredeći CEFTA sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, Pejić ističe da je ovaj drugi znatno povoljniji za BiH, prvenstveno zbog jeftinijih repromaterijala nakon ukidanja ili umanjenja carine. EU je, kaže, bila tolerantnija, te dozvolila da BiH i dalje zadrži carine na ugrožene poljoprivredne proizvode, što nije slučaj sa zemljama CEFTA.

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da se rezultati CEFTA najbolje vide iz spoljnotrgovinskog deficita BiH, koji je prošle godine iznosio šest milijardi maraka, da bi u ovoj godini već prešao osam milijardi maraka.

Najveću štetu zbog CEFTA, kaže Pavlović, trpi domaća prerađivačka industrija i poljoprivrednici.

                                   

Član Komisije za spoljnu trgovinu i carine Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić slaže se da je CEFTA teško pogodila domaću privredu, ali smatra da je SSP donio, za sada, dodatne probleme, jer su mnoge vrste nekvalitetne robe završile na našem tržištu. Set od 60 mjera zaštite domaće proizvodnje, tokom primjena CEFTA, koje je pripremilo Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kaže Jovičić, još čeka primjenu, zbog promjena na vodećim mjestima ministarstva. Ipak, naglašava da je situacija u RS mnogo povoljnija, prije svega zbog stabilnog budžeta, ali i većih izdvajanja za poljoprivredu.

Predsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH, Milan Lovrić, kaže da je CEFTA nešto što se podrazumijeva tokom približavanja BiH EU.

- Bili smo nepripravni za takav proces. Liberalizacija znači i konzistentnu trgovinsku politiku koja omogućava našim kompanijama da se susreću s konkurencijom - kaže Lovrić te dodaje da, i pored svega, domaći proizvođači imaju mogućnosti sve više nastupa na inostranom tržištu.


KONKURS ZA ŠPIJUNE!

— Autor sjovicicslavuj @ 06:28

 Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da će kao operativci za prisluškivanje u OBA i SIPA biti zaposleni amateri i ljudi „sa ulice" i da će to otvoriti ogroman prostor za zloupotrebe

 

Agencija za državnu službu BiH raspisala je javni konkurs za radna mesta u Centru za zakonito presretanje komunikacija pri posebnom odeljenju Agencije za istrage i zaštitu, koji će, uz OBA, jedini moći da koriste nove mogućnosti za prisluškivanje u BiH!

Stručnjaci za bezbednost tvrde da je reč o nečuvenom skandalu, koji će omogućiti da visoke zvaničnike, ali i obične građane u BiH, prisluškuju obični amateri, takoreći ljudi pokupljeni sa ulice! Izvor Pressa RS iz obaveštajnih struktura u BiH kaže da u istoriji ovih delatnosti nije zabeležen slučaj da na ovako osetljive pozicije budu imenovani ljudi koji nemaju nikakvog iskustva.

 
 

Petar Đokić: To je neverovatno!

Predsednik Odbora za odbranu i bezbednost NSRS Petar Đokić ističe da je neverovatno i neprimereno da se osobe koje će raditi na prisluškivanju razgovora biraju putem konkursa. On tvrdi da će na narednoj sednici odbora jedna od glavnih tema biti upravo ovo pitanje.

- Na takvim poslovima moraju da rade ljudi koji će biti izabrani na poseban način, odnosno iskusni i prekaljeni profesionalci, koji će moći da suoče sa tako odgovornim zadacima, a ne neko ko će prvi put kročiti u takve delatnosti - istakao je Đokić za Press RS.

- Oni koji budu primljeni imaće status državnog službenika, a plata bi trebalo da im bude oko 1.400 maraka! Ti ljudi biće primljeni na radno mesto administratora interfejsa i administratora u Centru za zakonito presretanje komunikacija. Jedan od uslova konkursa jesu tri godine iskustva na istim ili sličnim poslovima, ali postavlja se pitanje koji su to isti ili slični poslovi, kada u BiH prisluškivanje nije bilo legalno. Da li ćemo u SIPA i OBA zaposliti strane eksperte ili potpune amatere? - pita naš sagovornik.

S obzirom na to da se radi o vrlo osetljivim pozicijama, naš izvor upozorava i na mogućnost nezakonitog prisluškivanja po političkoj direktivi, pa i curenja informacija od državnog značaja.

- To otvara ogromne mogućnosti zloupotrebe! I pored najava da obični građani nemaju čega da se plaše, mnogi u BiH su postali sumnjičavi prema novoj opremi za prisluškivanje, kojom može da se presretne svaki telefonski razgovor, poruka ili imejl! Ta sumnjičavost će biti još i veća, ako na tim pozicijama budu zaposleni ljudi sa ulice! - ističe naš sagovornik.

Član zajedničke komisije Parlamenta BiH za kontrolu rada OBA Slavko Jovičić Slavuj ističe da je raspisivanje „konkursa za prisluškivače" neshvatljivo, jer on otvara veliki prostor za zloupotrebe ovlašćenja i poverenja koje ti ljudi dobiju.

- Tražiću sastanak sa direktorima obe bezbednosne agencije u BiH i insistiraću da se na te pozicije postave ljudi sa velikim iskustvom u obaveštajnoj delatnosti! Preko ovog konkursa, za koji sam, priznajem, saznao iz medija, posao na praćenju i presretanju komunikacija trebalo bi da dobiju dva pripravnika, što je nedopustivo! Istina je da je BiH dobila najnoviju opremu za prisluškivanje i osim toga što će oni koji se njome služe biti pod lupom javnosti, njihov rad će pratiti i mnogi članovi svetskih obaveštajnih službi koji vršljaju po BiH! - kaže Jovičić.

On navodi da nijedno praćenje ili presretanje razgovora, poruka i elektronske pošte neće biti moguće ako to ne odobri Sud BiH i tvrdi da pošteni građani zaista nemaju zbog čega da se plaše.

- Međutim, za razliku od poštenih, svi lopovi, krijumčari, dileri droge, kriminalci, teroristi i njima slični biće pod posebnom lupom! Ipak, niko sa sigurnošću ne može reći da zloupotreba neće biti, jer u sadašnjim obaveštajnim strukturama BiH rade ljudi sa vrlo sumnjivom prošlošću - zaključuje Jovičić.

fakti

 # U BiH početkom novembra prošle godine dopremljena je najsofisticiranija oprema za prisluškivanje, koja omogućava presretanje telekomunikacija na području čitave zemlje

 # Evropska komisija je za tu opremu izdvojila 2,1 milion maraka

  # Oprema omogućava prisluškivanje fiksnih i mobilnih telefona, te praćenje telefaksa, elektronske pošte i SMS poruka

Ž. MARKOVIĆ


Ко нам је "украо" Босну и Херцеговину?

— Autor sjovicicslavuj @ 21:57

Пише: Славко Јовичић Славуј  

           Налазимо се у мјесецу живе политичке активности. Годишњи одмори су завршени, дакле кренули смо са радом. Али, богами и са нерадом. Јер, ово је и мјесец предизборне кампање. 5. октобра очекују нас избори за локалне органе управе у цијелој БиХ.

Никако из сјећања не могу да избришем 5. октобар. Истина, он  у контексту наших избора нема некакав значај за БиХ, али на помињање тог датума, моје асоцијације се протежу много даље, јер је 5. октобра прије седам година у нашој матици Србији дошло до демострација, па чак и великих нереда у главном граду Србије, када је срушена једна, а успостављена друга власт. Не бих пуно о томе, јер је то за Србију постао историјски датум и камен међаш за успостављање демократије, тако барем многи кажу. Сасвим је јасно да је подударност у датумима само случајна коинциденција и ништа више.

Што се тиче нас у БиХ, ето, 5. октобра ће се одржати легални демократски избори за начелнике општина и градова , а изабраћемо и одборнике у локалне скупштине. Као што је већ познато, на изборима ће учествовати више стотина политичких субјеката и независних кандидата. Истини за вољу, многе странке или боље речено странчице су се нашле у изборној трци, изгледа, само да се чује за њих, него што реално имају било какву шансу да се нађу у новоизабраним органима власти. Народ би рекао: „Хајде Алија у војску да је више војске“.  Друго је питање и оно је увијек било дискутабилоно и никад до сад није разјашњен настанак ове пословице, је ли заиста Алија добровољно ишао у војску или је ишао зато што је морао?!

Остајући на теми локалних избора, заиста није потребно посебно наглашавати да су они врло значајни за „обичног човјека“, јер се огроман број питања управо рјешава на том микро плану, од чега првенствено зависи и квалитет живота сваког од нас у мјестима и општинама гдје живимо.

За очекивати је да ће цијели изборни процес протећи у фер и демократској атмосфери и да неће бити крађе гласова на биралиштима. Кажем да очекујем, мада нисам сигуран да ће тако и бити, јер у БиХ је све могуће, па чак и оно што је немогуће!? Овдје  се и данас краде све и свашта. Органи гоњења су у великим проблемима, јер су напросто онемогућени да открију све крађе и лоповлуке.

Ko je ukrao Dejtonski sporazum?

 

Залажем се за поштовање Дејтонског споразума, јер БиХ једино тако може да функционише и да опстане. Али, још нисам добио одговор, мада сам у више наврата тражио и постављао питање – ко је украо Дејтонски споразум? Пошто је то и устав ове земље, постављам питање – ко нам је "украо" БиХ? Има ли је и колико још?

И док је цијела босанскохерцеговачка јавност скоро заокупљена изборним темама, док нас већ неколико дана поново са билборда писматрају наше комшије које требају да засједну у фотеље локалне власти, ни ми који се бавимо државничким пословима немамо ни тренутак предаха. Напротив, чини ми се да ми је лакше речи да не знамо одакле да почнемо, јер у БиХ се увијек нешто почиње, стално се нешто започиње...

У Парламенту БиХ смо ратификовали споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Једногласно! Сви политичари и све политичке странке у БиХ су одлучни у спровођењу декларације о чланству БиХ у ЕУ. То је за БиХ једина шанса да се једног дана нађемо у чланству, сада већ бројне породице европских земаља. И то није спорно. Међутим, све друго је, по свему судећи, овдје и сад, богами биће и убудуће, спорно. Да би смо на том путу испунили европске услове, морам посебно  да истакнем да БиХ  није спремна да одговори свим тим захтјевима. Све је овдје дискутабилно и проблематично. Требало би заиста много времена да набројим само најважнија спорна питања, која чекају одговоре?!
   Parlament BiH 


Рецимо, како ствари стоје, сасвим је извјесно да 2011. године неће бити пописа становништва у БиХ, јер се бошњачки политичари грчевито боре да се то не деси. Одговор је лако пронаћи зашто то раде? Па, зато што им и седамнаест година након задњег пописа становништва у БиХ (1991. године, тај попис никада ниједна званична институција у БиХ није верификовала - нпа.) идеално одговара садашње хаотично стање, које, на основу Одлуке Уставног суда БиХ о конститутивности народа, и даље траје и које омогућава да се у БиХ и данас ништа не зна и да се и даље све ради као да рата није било у овој земљи. Ствара се имагинаран привид о становништву и њиховим предратним мјестима живљења, као да рат није скоро у потпуности промијенио демографску слику великог броја општина, и на крају крајева и ентитета.

Попис становништва би јасно указао да је Федерација БиХ скоро етнички очишћена од предратних Срба и то је свакоме јасно. Али, медијском сатанизацијом Срба, тај термин „етничко чишћење“ је сасвим неоправдано натоварен на плећа Републици Српској и српском народу.

                       

И сасвим на крају, ако нема пописа, онда заиста није могуће ништа друго реално планирати и радити. Јер, кад не знамо колико нас има живих, како је онда могуће да било шта знамо. Одговор је да знамо како ништа не знамо! Не знамо много тога, као што нико од нас, такође, не зна ни када и да ли ћемо икада постаи чланови ЕУ. Кажу нам ови из свијета да хоћемо, али ни они не кажу кад? А, и како би нам казали, кад ни они неће вјечно бити на функцијама   и позицијама гдје се одлучује о нашој судбини. Многи тада неће бити ни међу живима, али они су пописани и бар ће се знати да су постојали. А ми? Ништа се не зна и ништа не знамо?!


Владика Николај Велимировић мисли, изреке, пословице, мудрости:

— Autor sjovicicslavuj @ 01:35

             Владика Николај Велимировић

                      ЗА СВА ВРЕМЕНА....
       који не могувладати својим срцем, још

 
Људи који не могу владати својим срцем, још мање могу владати својим језиком.

       Безбожник се боји скоропостижне смрти, лопов се боји обијача, убица се боји мача, гордљивац се боји срамоте, клеветник се боји суда истине.

Велико богатство открива сиромаштину.

      Телесни брак је само симбол духовног брака. У телесном браку прво приступају радости па онда горчине, док у духовном прво горчине па радости.

Власт је велико искушење и мало је оних који могу том искушењу одолети.

      Од памтивека вуци кољу јагањце,  а никада ниједно јагње није заклалао вука. Па ипак је у свету више јагањаца него вукова.

Често једног дана кад учиниш један грех, учинићеш и други, и кад покажеш једну врлину показаћеш и другу.

      Ко има велико има и мало.

Господар душе, господар је и тела.

      Као што се свећа од свеће пали, тако и добро дело од доброг дела.

Учини добро и закопај под камен, оно ће од камена начинити себи језик и објавити се.

      Ко далеко оде са ђаволом у шетњу, тешко се враћа на прави пут.

Што више сласти то је мање слатко, што више горчине то је мање горко.

      Владање застрашивањем је очајно и последње средство у рукама немоћних управитеља једне земље.

Непролазне вредности су драгоценије од пролазних као што је вечност драгоценија од времена. А непролазне вредности улазе у оквир здравља душевног.

      Истина не зависи од времена и није ни нова ни стара, него управо Истина, јуче, данас, сутра.

Ако се књиге буду множиле данашњом брзином, биће више учитеља него ученика и разбиће се памет од књиге човеку као огледало кад се разбије на стотину парчета.

      Бирање краљица лепоте модерни је обичај старих латинских народа. У ствари, то је само једна вешто прикривена трговина белим робљем.

Кад човек мисли да је на врхунцу свог успеха, тада, у ствари, стоји на граници своје пропасти.

      Лењост је један од смртних грехова јер умртвљује душу у човеку. Лењо тело је гнездо порока, лења душа насеобина ђавола.

Кад радиш, не гледај само корист, и добит, и успех. Лепота и наслада коју један столар осећа при тесању, стругању, глачању и склапању дрвета не да се ничим исплатити.

      Морална лепота, лепота душе, срца и карактера светли и кроз најружније лице човечије.

Какву љубав према пријатељима нуди такве ће и пријатеље наћи.

      Људи који не могу видети свет у себи још мање могу видети себе у свету.

Људи који не могу учествовати у туђем болу, још мање могу учествовати у туђој радости.

      Залуд је буре од најскупљег дрвета кад се у њему држи укисло вино.

О три ствари не жури док говориш: О Богу, док не утврдиш веру у њега. О туђем греху док се не сетиш свога и о сутрашњем дану, док не сване.

      Не прљај онога који се почео прати него му помози да се опере.

Ко није страдао од пожара у себи, тај ће зајаукати кад му прст опрже.

      Вода се може употребити за електричну воденицу, али и за потоп света.

Као што сузе теку од велике жалости, али и од велике радости, тако страх обузима човека од великог злочина, али и од велике жртве.

      Ако сам позван да се браним ја ћу ћутати, ако сам позван да браним истину ја ћу говорити. 


ЉУДИ за СВА ВРЕМЕНА....

— Autor sjovicicslavuj @ 18:00

   
_______________________________________________________________________________

Напомена: Текст визуелно, графички и технички опремио Славко Јовичић Славуј.

Опрости ми Драги Господе Боже што сам грешан као и сви људи на овом свету. Опрости ми што сасвим мало знам, али ми  опрости и  за све оно што не знам. Уверен сам и поносан сам што знам да ће сва дела и све мисли, поруке, савети и завети  бесмртног владике Николаја Велимировића вечно живети!

Када сам се пре много времена, дакле пре две деценије и још много година више, сусрео са непролазним делима владике Велимировића, тада сам мислио да сам много тога научио?! Но, нажалост нисам, јер сви се ми учимо кроз цели живот, да би на крају овоземаљског битисања умирали као највеће незналице, чекајући ипак Дан васкрсења да би поново почели да учимо!?

Хвала ти Драги Господе Боже, а и теби честити владико што ми осветлиште пут таме и стрампутице и што ми улиште наду за живот на путу спасења и избављења, на једино исправном путу Православља и Светосавља!

Захвалан сам у првом реду родитељима, затим Теби Драги Господе Боже, као и теби Владико Велимировићу, свети човече, што не залутах у беспуће и у прашуму тоталитарног атеизма!   Слава Ти и милост Господе Боже!!!              

Славуј.

_____________________ 

                        Eпископ Николај

                   Изнад Истока и Запада

 (Сепарат из сабраних дела епископа охридског и жичког Николаја Велимировића (1880-1956), Дизелдорф, Немачка )



                                

          Његова светост                              Епископ Велимировић

      српски патријарх Павле                      

                      Храм Светог Саве на Врачару - Београд      

Балкан се налази земљописно између Истока и Запада а идејно стоји изнад Истока и Запада.

Која је то идејна сила што спасава Балкан да не буде и идејно између него га уздиже изнад Истока и Запада?

То је вера православна и само вера православна. Сви остали чиниоци, као земљописни положај, култура, наука, муслиманство, политика, земаљске тежње и аспирације, држе Балкан између Истока и Запада. Вера православна пак уздиже га изнад Истока и Запада, и само вера православна.

Ништа није несносније него налазити се између. Ако би се идејни, то јест православни Балкан покорио земљописном Балкану и остао између Истока и Запада, личио би на оног магарца из бајке, који је цркао од глади између два пласта сена.

На жалост, православни Балкан је од почетка 19. века до сада веома личио на оног легендарног Буридановог магарца, који је липсао од глади између два пласта сена, не знајући коме пласту да приђе. Час му се један пласт чинио већи и слађи час други. Изнемогао од шетње од једног пласта до другог, он је пао и липсао. И сав свет се насмејао магарцу као магарцу.

Балкану прети смрт од глади због многих брбљивих језика који га именују између. Или ће липсати од глади између Азије и Европе или ће га једна од тих сила ајкулски прогутати, ако се не буде дигао изнад. Изнад Истока и Запада.

         +++++++++++++++++++                 

Расуђивање прво

ХРИСТОС ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА

Кад азијат чита Евангелије Христово он говори: ово је наш човек, ово је азијат, испосник, молитвеник, мудрац и чудотворац.

Кад европејац чита Евангелије Христово он тврди: ово је наш човек, ово је европејац, покретљив учитељ, брз помоћник људи, добротвор, лекар, хранитељ, хуманист и активист.

Ша је дакле Христос? Да ли азијат, да ли европејац; да ли источњак, да ли западњак? Заиста, и једно и друго. Он је источњак на вишем плану и западњак на вишем плану. Он је источњак изнад Истока и западњак изнад Запада. Његова је земља и сви крајеви земље.

Трансцеденталност је особина истока, натурализам - особина Запада. Источњак са прекрштеним ногама у размишљању о вечноме, и западњак са сусталим ногама у трчању за пролазним. Ко је од њих ближи Христу? Оба су удаљени од Христа. Христос стоји изнад Истока и Запада.

Исток се толико удубљује у размишљање да нема времена за пословање. Запад толико послује да нема времена за размишљање. Обоје се садржи у Господу Исусу Христу, и то у пуној и савршеној мери, тако да Он превазилази Исток и Запад. Он стоји изнад Истока и Запада.

Политеистичном Истоку је тешко веровати у човека. Материјалистичном Западу је тешко веровати у Бога. Исус представља човека, Христос Бога. Две природе - једна ипостас. Запад лако прима човека Исуса и ставља га у „Пантеон" својих великих људи, Исток лако прихвата Бога Христа док за човеком Исусом не осећа потребу. Међутим, Спаситељ света "је и Бог и човек. Исус Христос дакле стоји изнад Истока и Запада.

Кад говоримо о Истоку ми мислимо на кућу подељену унутра у самој себи; мислимо на две несродне групе народа: на мухамеданце и на брамо-будисте. Њихове су ћабе: Мека, Бенарес и Тибет. То двоје представља главну садржину и главну сиромаштину Истока. Кад пак говоримо о Западу ми мислимо опет на кућу подељену унутра у самој себи. То је папизам и антипапизам (у разним облицима протестантизма). Ово су два главна пута западног човечанства, оба погрешна. Они представљају заблуду и сиромаштину Запада. Христос стоји високо изнад оваквог Истока и Запада.

Никад ниједан од азијских мудраца није могао подвластити Запад. Једини човек, рођен у Азији, који је подвластио сав Запад, т.ј. сву Европу и Америку са острвима, јесте Господ Исус Христос. Једини источњак који је омиљен на Западу.

И никад ниједан од западних учитеља и идеолога није могао придобити Азију, ни за најкраће време. Само један Западњак успео је у томе: Западњак не по плотском рођењу него по својој власти над Западом. То је Исус Христос, рођени у Азији. Његова власт распрострла се над средњом Азијом и местимично даље преко Велике Азије као и Египта и Абисиније. Даље ширење Хришћанства на Исток спречио је Ислам, а то је једна отуђена секта јеврејско-хришћанска. Ислам се испречио као бедем између хришћанске Предње Азије и Индије. Но и то није без Божјег промисла, који свакако резервише победу Христову над целим Истоком за будућа времена.

Расуђивање друго

БАЛКАНСКИ ХРИСТОС

Балкански Христос је исто што и јерусалимски, што и синајски, и руски, и што некада и европски. Јер је Он један.

Балкански Христос то је Христос на Балкану, у балканској драми живота, у балканском оделу, у балканској песми и символици, у балканским уздасима и сузама и крвавим гробовима, у балканском васкрсењу.

Он је оличен у свим светим балканским: у благочестивим царевима, благоверним царицама и ботоносним патријарсима и свештеницима; у светогорским преподобним и плачним монасима, испосницима, молчаницима, пештерницима, духовницима и чудотворцима; у византијским царевима и војводама који бранише Цариград и Јерусалим од муслимана: у српским жупанима, краљевима, кнежевима и деспотима, који бранише крст часни, т.ј. веру праву, веру православну и од муслимана и од Монгола и од Латина јеретика:

У мученицима под круном, у мученицима сељацима и занатлијама, у мученицима под омофором. архијерејским и под епитрахиљом јерејским, у мученицима под доламом војводском и под ризом монашком;

у мученици Злати и многим мученицима девојкама кроз векове и векове;

у мученику Ђорђу Кратовцу, кујунџији, и многим мученицима занатлијама кроз векове и векове;

у мученику патријарху Гаврилу пећском, у мученику ђакону Авакуму, игуману Пајсију трновском и игуману Атанасију светоникољском, на колац набијеним на Калемегдану, и у преподобном ученицима Агие Лавре на Пелопонезу, и осталим безбројним кроз векове и векове;
у преподобно-мученицима светогорским, које блажени Акакије благосиља на подвиг мучеништва, и у преподобно-мученицима светогорским, који бише побијени и живи спаљени од латина јеретика, и у мученицима старозагорским, и осталим многим кроз векове и векове;

у преподобним оцима и матерама нашим: светој Параскеви, Евгенији царици, Ефимији и другим, и у светом Прохору, Гаврилу, Јовану, Јоакиму, Клименту, Науму, Нектарију, Јоасафу, Василију Острошком, Петру Коришком, Јанићију Девечком, и осталим безбројним кроз векове и векове;

у самомученицима пештерницима балканским у пештерама Пећским, Црногорским, Охридским, Албанским, Пелопонеским, Трнавским, Студеничким, Моравским, кроз векове и векове;
у свештеномученику равноапостолском Козми Албанском и у безбројним мученицима приморским, далматинским и босанским који пострадаше од латинских јеретика, у тамницама дубровачким иструнуше или отровани бише Христа ради, кроз векове и векове.

Треба ли да станемо? Тек смо започели набрајање. Ко ће све именовати? Ко ли све избројати? То су војске од мученика и мученица од иза Солуна до преко Дунава и од мора Сињега до Црнога. Многе милионе војске светих душа православни, које не може сместити никакав земаљски календар и које су убележене само у календар небески, у Књигу живота вечнога.

Сви су они поругани и попљувани и бијени били од непријатеља часног Крста, као Христос од Јевреја. Сви су са својим крстом на своју Голготу пошли, са трновим венцем на глави и са мржњом одасвуда, као у трње одевени, одгурнути од света кроз капију смрти као последњи, а прихваћени с оне стране благом руком Христовом као први.

Ваистину, последњи с ове стране капије смрти а први с оне стране.

За Христово име пострадали су од Истока до Запада, у Христово име победили су Исток и Запад. - Исток у лицу турског Ислама и монголског многобоштва, Запад у лицу јеретичког папизма.

На губилишту они су се осећали виши од својих џелата: пред источним џелатима изнад Истока а пред западним џелатима изнад Запада. Нико од њих није пружао своје мисли према земљопису, да би рекао: ми смо између Истока и Запада. Него су сви уздизали своје мисли и своја срца усправно к небесима, ка вечној Истини, за коју су страдали. И целим духом својим и свом душом својом стајали су изнад - изнад Истока и Запада.

Расуђивање треће

О ЛАКОМИМ И ПРЕВАРЕНИМ

Планина је већа од мравињака, Божија сила већа је од човечије силе. То свак признаје на ведроме дану.

Али кад човечији табани и коњске копите дигну прашину на друму, многи заслепе, па у страху признају човечију силу изнад Божије силе. Планину изгубе из вида па се спотакну у мравињак. И још поклоне се мравињаку.

То се догодило и са Србима, који се потурчише после Косовске битке.

Пре њих изневерише крст многи Бугари и Грци и Јелини, и уврстише у Муратову војску на Косову под полумесецом против српског крсташа барјака.

Али Лазар, најславнији човек под тим именом у историји света, не спотаче се о мравињак турске силе и не изгуби из вида планину Божије силе, него се одлучи да са својим народом прими од људи све ударце да би од Бога примио све награде.

Спотакоше се многа господа српска на Југу и на Западу. Заборавише опомену Христову: гледајте и чувајте се од лаколства, (Лк. 15.) па се полакомише на богатство и сласти и све обмане овога света; поломише крстове по својим кућама а чалму завише око главе и почеше авдес узимати и по џамијама клањати.

Тако за мало свој земаљски живот продужише а образ за увек изгубише. Не постидеше се крви Лазареве на Косову. Но пођоше путем потурица бугарских, грчких и јелинских.

Турци су били представници Истока на Балкану док су они владали Балканом, а потурице представљају Исток после одласка Турака.

Са тим лакомим и насилним Истоком, са мухамеданизмом, који је јеврејско-хришћанска јерес, не може се православни Балкан истоветовати. Балкан мора стајати изнад таквог Истока.

Српски сељачки устанак против Турака под Кочом, Карађорђем и Милошем најсјајнији је доказ да је српски народ хтео да се ослободи мухамеданског Истока. Сликао је себе вером и карактером, узвишеним изнад Истока.

Са крсташем барјаком српски устаници ушли су у неравну борбу против барјака са полумесецом. Са вером у Христа као веће силе од Мухамеда и у крст Христов као јаче знамење од полумесеца они су победили исламску Азију. Тако су узвисили православни Балкан над мухамеданским Истоком.

Но чим су се ослободили Истока они су пали у ропство Запада. Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије. Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и католика - а то су две западне хришћанске јереси. Почели су уређивати српску централну земљу по угледу на западне јеретике. Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се усташки кнежеви страшно преварили. Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калајисани калајем протестантским и католичким, западњачким. Они су били кобна претходница западном утицају на Србију. Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају трулога Запада.

Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.

И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од „немачкара" али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.

Турци су предали кнез Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.

Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким "народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су и писали: „Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!".

Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглавну господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.

Много су претрпели српски свештеници и српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као „русофили" и „назадњаци", а српски сељаци као „непросвећена маса", као „глупи сељаци". И то не толико од оних „немачкара", од оних калаисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне „културе", „просвећености", „прогреса". Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско они су одбацивали као турско, а све што је турско они су презирали као азијатско. Међутим нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни „коми воајажер" западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.

 Саборна црква у Сарајеву

 Расуђивање четврто

СТРАХ ОД ДЕМОНА И ИГРА СА ДЕМОНИМА

Исток се страши од демона, Запад се игра са демонима.

Милијарда људских бића на Истоку пази на сваки корак, да се не би дотакли неког демона. Нико тамо није пронашао демоне; за демоне се тамо зна и демони се тамо осећају сваког дана и сваког часа од првог колена људског.

Запад је земља проналазака. Поред многих смртоносних или вашарских проналазака Запад је пронашао да постоје демони. И то је бучно разгласио нарочито у нашем столећу. Но како на Западу нема ништа што би сви прихватили за истину, него је све раздељено „по струкама", по партијама и сектама, то и овај проналазак да постоје бестелесна духовна бића није признат од целог западног човечанства него му је одређено место у једно]' секти људи који се називају спиритисти. Спиритисти су горди што им је дато да разговарају са духовима. Они су радосни што држе везу са духовним светом. Играју од радости, не знајући да им коло води сатана.

Исток не осећа анђеле, добре духове Божје, заштитнике и покровитеље; одавно је престао да их осећа. Остао је само са злим духовима, који му зло чине и које мора да умилостивљава жртвама, сваки дан, сваки дан.

Запад је престао да осећа и сазнаје и анђеле и ђаволе, има већ неколико стотина година. Зато је примио спиритастичко јеванђеље са чуђењем као човек који је нешто знао па заборавио па се опет досетио. Некад је Запад веровао у анђеле и ђаволе. Па је једновремено банкротирао са обе те имовине. Сад му се ђаволи јављају преко спиритиста, и он се буновно досећа. Досећа се али не разликује духове. Радосно поздравља све духове који му се јављају као добре духове. Отупело му је осећање разликовања и распознавања.

Исток нема осећања за добре духове. Запад нема осећања за разликовање добрих духова од злих. Исток се брани од злих духова жртвама, непрестаним жртвама пред идолима од камена и дрвета. Запад, т.ј. спиритистички Запад, предаје се свима духовима који му се јављају било преко медиума, било преко асталчића; и свима поклања пуну веру.

Исток је дубоко песимистичан. Зашто? Зато што зна за зле духове а не зна за благога Бога. Познаје и осећа на својој кожи и на души присуство и дејство злих демона, а не осећа присуство благога Бога који може прогнати зле демоне и заштитити људе.

Спиритистички Запад је површно оптимистичан. Сасвим површно и сасвим глупо. Спиритисти долазе до познања Бога кроз демоне; не кроз ваплоћеног Сина Божјег, Христа, него кроз демоне, који се јављају кроз медиуме, асталчиће, итд. Махом бивши безбожници, спиритисти дознају од ђавола да постоји Бог и душа. И то дознање веома их изненађује и они ненасито изазивају Духове да им штогод рекну и прорекну. На таквом клизавом песку заснована је вера њихова. Они то сматрају нечим модерним, неким модерним проналаском. А да су читали Свето Писмо Божје знали би, да је Свевишњи још кроз Мојсеја опоменуо човечанство да се чува од спиритизма. (5. Мојс. 18, 11.)

Велики Исток је под влашћу демона, а и спиритистички Запад је под влашћу демона. Демонократија дакле у обе хемисфере које се сучељавају са Православљем уопште и са Балканом посебице.

Настаје питање: хоћемо ли ми бити између једне демонократије и друге? Не, никако. Између него Изнад.

Ми знамо да постоји духовни свет. Знамо да постоје зли духови али и добри. Постоји благи Бог који је моћнији од свих духова у опште. Именом Христовим и Богородичиним и крсним знамењем ми прогонимо зле духове а молитвом привлачимо себи добре духове, анђеле светлости, који нас штите и помажу. На тај начин ми се уздижемо изнад незнабожачког и песимистичког Истока.

С друге стране ми се не радујемо јављању духова из онога света, јер знамо да то могу бити духови злобе који нас кушају и са пута спасења одбијају. Још мање призивамо ми духове из онога света и тражимо њихове савете и пророчанства о будућим догађајима. Јер ко тако чини није угодан Богу. Него се надамо у Цара духова, Господа Свевишњега, нашега Творца и Оца небеснога, а не општимо крадом мимо Њега са духовним светом. На тај начин ми се Балканци уздижемо изнад спиритистичког Запада.

И као што је наш Спаситељ стајао изнад Истока и Запада, тако се и ми трудимо да не будемо згњечени између и између, него се с Христовом помоћи вазда уздижемо изнад и изнад. Изнад Истока и Изнад Запада.

 СЛЕДИ НАСТАВАК....


ЉУДИ за СВА ВРЕМЕНА....

— Autor sjovicicslavuj @ 17:33

                       Епископ Велимировић....

                Наставак......

              Расуђивање пето

ИСТОЧНА ФИЛОСОФИЈА И ЗАПАДНА НАУКА

Колевка философије јесте Исток, од Пекинга до Атине. Колевка науке јесте Западна Европа и Америка. Нити је Исток за науку нити Запад за философију. Источна философија сва је у тајни, сва мисаона, спонтана, интуитивна.

Западна наука је сва у знаку јавности, љубопитства, пропаганде и интереса.

Нити је Исток за науку нити Запад за философију. Кад се источњак превари те поверује у науку, он прихвата теорије научне а не позитивна знања. Лакше му је оперисати са теоријама него са знањем научним. Теже му је под врућином Истока примењивати у живот знање него ли у хладовини месити европске теорије и премесивати их у неку философију огрнуту шареним огртачем Истока.

Кад се западњак намами на неку философију источњачку, он из ње извуче једну од главних мисли и на овој саставља свој систем философије, остављајући својим колегама да извлаче друге мисли из оне исте философије и да на њима састављају опет своје системе философије. Јер у множини система гледа западњак умно богатство и културу народа а не у координацији и јединству духа.

Као што источњак огрће научне теорије огртачем Истока, тако западњак облачи источну философију у грубу одећу науке. Тобож да би му његов „систем" изгледао вероватнији као изражен научним речником и зајемчен научним „фактима".

У ствари хришћански Запад нема смисла за философију. Историја западне философије јесте историја највећих заблуда у прошлости човечанства. Бог је одузео ум крштеним људима који су презрели откривену Истину Божју кроз Господа Исуса Христа па су хтели сами помоћу незнабожних философа да решавају основна питања о бићу и животу по своме рачуну. Од почетка Ренесансе па до деветнаестог века западни философи су живели од Платона и Аристотела и других јелинских незнабожних философа. Па кад су ове потпуно оглодали и остали ипак гладни, они су се у деветнаестом столећу наклопили на философе индијске од којих се и до данас хране, и китећи се њиховим перјем чине себе славним међу неславним.

Индија је мати свих философија. Од памтивека философирање у Индији нераздвојно је скопчано са аскезом. Сви философи индијски били су аскети То западњак не разуме и не цени. Јер је код западњака интелектуална вештина довољна за састављање нових философских система. Он не полаже баш ништа на пост, уздржавање, морал и карактер философа. Он цени само његову интелектуалну конструкцију мисли. Није западњак за философију. Философе на истоку сматрају свецима. Философи западни су професори. А између свеца и професора раздаљина је већа него од Истока до Запада.

Нити је источњак за западну науку. Јер је источњак научен да и светска знања сматра нечим светим, сакралним, као и философију. Па како је западна наука без и најмањег ореола светиње, источњак се такве науке боји и презире је. Прима Је само у колико мора, да би одбранио живот свој од западне смртоносне машинерије. А та машинерија је накарадно чедо западне науке; грозни плод брачног развода Запада од светих небеса и незаконитог брака са земљом. Многе противречне философије западне јасно представљају казну Божју због одбацивања Христа. Јер по речи св. апостола Павла као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум. (Рим. 1, 28.)

Две су велике лудости којима се некрштено и некрштено човечанство горди. То је философија источна и наука западна. Ни једно ни друго није од благога Бога. Него је обоје од људи и демона. Две лудости, два проклетства. На кантару свете истине Христове то двоје држи равнотежу. Христос је изнад источне философије и западне науке. Он мери, али Он се не мери.

Како је са Христовим Балканом?

Кад огњило удари о кремен онда се јавља варница. Пламен се уздиже у вис, изнад огњила и кремена. Исток се сударио са Западом на Балкану. Ако би се Балкан истоветовао са огњилом или са кременом, не би био Балкан, него би био Исток или Запад.

Ако би пожелео да буде пламен, изнад челика и камена, био би и остао би Христов Балкан, изнад Истока и изнад Запада, и као такав користан Истоку и Западу.

Најгоре је - бити између.

Слава је - бити изнад.

Изнад туге Истока и труда Запада треба да се уздиже православни Балкан. Туга Истока, то је философија Истока. Труд Запада, то је наука Запада. Може ли тица летети на једном крилу? И још болесном?

Судбодавац Бог одредио је Балкану место изнад Истока и Запада. Да ли ће Балкан разумети и прихватити ту промисаону судбу или ће бити смрскан као орах између чекића и наковња? То питање не треба да да сна ни једном Србину, докле год Србин не даде правилан одговор. А само је један правилан одговор:

Да, Господе, примам оно што ми Ти нудиш, а одбацујем оно што ми Твоји противници са Истока и Запада нуде.

Православна црква у Истамбулу

Расуђивање шесто

О МИРУ И НЕМИРУ

На Истоку влада мир, на Западу немир.

Мир почиње у човеку па се шири на друштво. И немир почиње у човеку па се шири на друштво.

Од куда мир у народима излазећег сунца? И откуда немир у народима залазећег сунца?

Од решених или нерешених питања живота. Ево од куда.

Почев од Стамбола па до Јапана сви народи имају унутарњи мир због тога што не живе од питања него од решења, т.ј. од давно решених основних питања, како је пре њих живело педесет или сто генерација. На тим решењима главнога источњак све зида, све разуме, све мисли и све делује. Ништа и никуд изван тих решења. Како мухамеданац, тако браманац. тако и будист. А ове три групе представљају сву огромну нехришћанску Азију, сав Исток.

У мухамеданизму све је решено у Корану. И сва решења своде се на две речи: Алах и кисмет. То даје мир и спокојство мухамеданским народима.

У браманизму и будизму опет све је решено у философијама индијским. И сва решења се своде на три појма: карма, дарма и реинкарнација.

Невесео је тај мир у оба случаја. Невесео је у мухамеданизму, јер означава потчињеност робова господару, Алаху. Невесео је и у философском Истоку, јер означава резигнацију, очајање, од кога нема спасења ни међу људима ни међу боговима.

На Западу влада немир. Као грудва снега кад се котрља па расте, тако је немир на Западу нагло растао. Растао је нагло и нарастао је толико у нашем столећу, да је западно човечанство доведено до непрестајућег страхозања од онога што ће доћи и до растројства живаца и често - никад чешће у историји света - до лудила.

Узрок западном немиру исти је као узрок немиру Адама и Еве кад су окренули леђа Богу Творцу а лице сатани; исти је као и немир у Каину, који уби праведнога брата Авеља; исти као и немир у цару Саула, кад је отпочо гонити праведнога Давида; исти као и немир у Ахитофела, који издаде свога господара цара Давида, и на крају се обеси; исти као и немир у Јуде Искариотскот који продаде за проклете паре проклетим Јеврејима свога Учитеља и Господа, па сав дрхтећи од новог непојамног страха и ужаса оде у Кедронски поток па се обеси, и препуче му утроба и дроб му се просу по земљи, као триста година доцније јеретику Арију.

Увек исти узрок, а то је отпад од Бога и каскање за сатаном. Бог опомиње родитељски и озбиљно, а сатана показује лажне вашарске слике и привлачи к себи лакоме и лакомислене. На своје отровне слаткише он ваби и привлачи сладокусце и кратковиде.

На Западу је немир. Тај немир створила је машта учених западњака, која их је љуто заварала. Машта им је поништила сва решења, којим су живели у миру претци њихови, и сва праискона питања отворила поново као рашчешане ране. Због тога је на Западу све постало питањем, и све стављено под питање: и Бог и душа и морал, и брак, и породица, и друштво, и држава, и овај свет, и онај свет. Све је само питање и питање: питање лично, питање социјално, питање државно, питање морално, питање економско, питања и питања и само питања. Ни једно питање западна наука није решила. Јер је западна наука челична четка у рукама антихриста, четка што раздире старе ране и отвара нове.

И јер је западна наука позвата од крвника људског, господара ада, да створи немир, многоструки немир, на свима линијама немир, како унутра у човеку, тако и у свим круговима друштвеног живота.

И заиста, господар ада створио је помоћу лажне науке немир на Западу, нечувен у историји људској.

С немиром западњак леже, с немиром устаје. С немиром вечера, с немиром руча. С немиром се побратимио па говори: немир је прогрес, немир је култура, немир је еволуција, немир је живот. Измирио се с немиром Запад, и потурио је своју грбину да га немир шиба својим бичем изнутра и споља, по души и по телу, а он да говори: хвала, тако и треба, то води миру, то води срећи човечанства! Измирио се Запад с немиром и кукавички ласка немиру само да би под његовим наукама продужио за који месец или за коју годину егзистенцију.

А Балкан? Православни народи уопште, који су између Истока и Запада, а Балкан нарочито, мора се уздићи изнад лажног мира Истока и језивог немира Запада;

изнад источне философије која мисли да је решила сва питања, и

изнад западне науке која сама признаје да је све ставила под питање и да није решила ништа.

Балкан мора бити испуњен миром који превазилази разум људски, миром који је Христос дао својим апостолима говорећи:

мир свој дајем вам; миром који значи радост и љубав и живот. Речју, миром који је у Богу и од Бога.

Пет стотина година грцао је православни Балкан у ропству и није очајавао. Кад је у слободи обрисао замагљене очи од суза и погледао по Истоку и по Западу, видео је очајање на обе стране: на Истоку очајан мир а на Западу очајан немир. Здрав човек нашао се између два болесника.

Да ли ће се Балкан заразити од једног или од другог очајника, или ће устати да дода лекове и послужи обојици на њиховој болесничкој постељи, то је загонетка пред њим, то је његов сфинкс.

А ми се молимо Христу Богу за Балкан, да се уздигне изнад очајног мира Истока и очајног немира Запада; изнад демонијачне философије Истока и демонијачне науке Запада. Сада и од сада и на век века да буде - изнад Истока и Запада. Амин.


Бошњаци избрисали 527 српских насеља у ФБиХ

— Autor sjovicicslavuj @ 00:12
Када је тако у Сарајеву, сувишно је уопште и помињати какво је стање у мањим срединама или селима - закључио је Јовичић.

М. К. 

У преко 527 насеља у Федерацији БиХ, у којима су прије рата живјели искључиво Срби, нема ниједног обновљеног стамбеног објекта, те ниједног Србина повратника, упозоравају у Удружењу за повратак Срба у ФБиХ

Та насеља су, како тврде, скоро сва избрисана и с нових географских карата које Бошњаци након рата штампају у ФБиХ.

Највише таквих насеља налази се на Озрену - 32, у долини ријеке Босне 57, на подручју Бугојна и Доњег Вакуфа 42, у општини Равно 71, као и у скоро свим осталим општинама Федерације БиХ.

У овом удружењу наводе како се на подручју тог ентитета налазе и 62 села, у која су се дјелимично вратили Срби, који живе у веома тешким условима, јер и 13 година након рата немају електричну енергију, посао, пензије и здравствену заштиту.

- И у многим градовима, гдје су Бошњаци на власти, данас скоро да и нема Срба. Тако се у Чапљини ниједан Србин није вратио, у Купресу живи само осам Срба, у Кључу 18 и Томиславграду девет. Највеће етничко чишћење Срба догодило се у главном граду БиХ, Сарајеву, гдје од пријератних 160.000 Срба живи само седам хиљада, којима су недоступна радна мјеста, као и све руководеће функције у јавним предузећима и установама - наводе у овом удружењу.

И српско повратничко насеље Жељуша, смјештено уз магистрални пут М-17, петнаестак километара сјеверно од Мостара, након постављања нове саобраћајне сигнализације, једноставно је избрисано.

Незадовољни мјештани кажу да је табла мјеста Потоци помјерена више стотина метара сјеверно, а да насеље Жељуша, према новој сигнализацији, више не постоји.

Мјештани овог већински српског села питају зашто само њихово насеље није обиљежено и сумњају да су, можда, у питању нечије лоше намјере да се заувијек затре име Жељуше.

Они страхују и од могућности да је у питању и нека лоша политичка намјера.

Јован Вулић, мјештанин Жељуше, забринуто пита зашто је то урађено и позива надлежне да исправе грешку.

- Брине нас зашто неко помјера табле и брише наше село. Ми овдје нисмо од јуче. Овај потез страшно је забринуо све мјештане села. Не желимо да нагађамо зашто је то учињено, али тражимо да се грешка исправи - наглашава Вулић.

            Sarajevo


Славко Јовичић, посланик СНСД у парламенту БиХ, рекао је да је то још један показатељ зашто бошњачки представници бјеже од пописа становништва у БиХ.

- Комплетна политика из ФБиХ заснована је на фалсификовању чињеница. Све што говоре једноставно не одговара истини, што би попис потпуно извукао на свјетло дана. То је разлог због којег се грчевито боре против тога - рекао је Јовичић.

Он каже да је општепознато да у готовом свим мјестима гдје су некада Срби били већина тренутно у школама нема ниједног дјетета српске националности.

Башћаршија


- Када је тако у Сарајеву, сувишно је уопште и помињати какво је стање у мањим срединама или селима - закључио је Јовичић.



Ратни злочини никад не застаревају - да се не заборави!!!

— Autor sjovicicslavuj @ 23:28

КОМИТЕТ ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗВРШЕНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРОТИВ ЧОВЕЧНОСТИ И МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

Б е о г р а д

  Најзлогласнији концентрациони логор смрти "Силос" у Тарчину,  Муслимани су основали 11.маја 1992.  Затворен је тек 27. јануара 1996. године, чак и након дејтонског рока??? Коинциденција - да или не, на исти дан је у Другом светском рату затворен и злогласни фашистички концентрациони логор "Аушвиц"!

                "СИЛОС"
Тарчин је приградско насеље, удаљено од центра Сарајева око 35 км. У самом Тарчину, који је био седиште месне заједнице, било је око 2.000. становника пред рат, од чега су Срби чинили око 10%, Хрвати 5% становништва, а остало су били муслимани. У околини је било неколико српских села и неколико мешовитих села, док је већина села била чисто муслиманска.

У Другом светском рату муслимани и Хрвати са подручја Тарчина припадали су усташким формацијама и било је поред 50 убистава Срба, још око 50 Срба одведено у логор Јасеновац одакле се више нису вратили.

У августу 1991. године у Тарчину је формирана станица резервне милиције у чијем саставу је било око 180-200 муслимана и свега 1 или 2 Србина по њиховом избору. Командир ове станице Туфо Рефо, пре рата био је милиционер у Сарајеву. Резервни састав милиције у Тарчину је крајем 1991. и почетком 1992. године легално делио оружје муслиманском становништву.

И у току предизборне активности у Тарчину се појавио већи број муслиманских националистичких парола, а на зидовима српских кућа били су исписани графити увредљиве садржине. Један од њих је био "СДС носиће фес".

Када су у априлу 1992. године почели сукоби у Сарајеву муслимани су преко резервног састава милиције у Тарчину ставили под појачану контролу и присмотру све Србе на подручју Тарчина.

Почетком маја 1992. године муслимани су нагло почели да празне силос који се налази у центру Тарчина и да деле пшеницу становништву. Испразнили су око 10 комора у којима се налазила пшеница.

На дан 11. маја 1992. године муслимани су напали и заузели касарну ЈНА у Крупи, Општина Хаџићи, удаљену од Тарчина око 8 км. Заробљене војнике затворили су у испражњене пшеничне коморе у силосу. Тада је силос за лагеровање житарица у Тарчину код Пазарића претворен у логор за Србе.

Први затвореници у овом логору су били 11 заробљених војника - резервиста из касарне бивше ЈНА у Зовику и касарне "Жуновица" у Хаџићима.

Почев од 20. маја муслимани су почели са привођењем Срба на такозвани "информативни разговор", а после су их одводили у силос и више их нису пуштали. Почетком јуна 1992. године почело је масовно привођење Срба са подручја месних заједница Тарчин и Пазарићи у логор у Силосу.

Логор је непрекидно функционисао за све време грађанског рата у БиХ и последњи затвореници су овај логор напустили 27. јануара 1996. године, када су логораши ослобођени по Дејтонском споразуму.

Кроз овај логор се процењује да је прошло око 550 Срба, међу којима и десетак жена, од којих су две остале у логору до његовог затварања.

Први управник логора у силосу био је Бећир Хујић, а његов заменик Халил Човић. Средином 1994. године Хујић је смењен, а на његово место је дошао Човић, изразити националиста, који је имао обичај да пред затвореницима иронично каже: "само силос Србина спашава". Остао је управник логора до затварања крајем јануара 1996. године.

Логор је био под непосредном командом 109. Брдске бригаде армије БиХ чији је командант био Незир Казић. Од 1995. године логор је био под командом XIV дивизије армије тзв. БиХ, на чијем челу се налазио Заим Имамовић, који је касније погинуо. Штабови ових јединица налазили су се у непосредној близини логора. Њихови команданти су често и лично долазили у логор и знали су шта се у њему догађа.

У кругу штаба XIV дивизије налазио се хелиодром на који је врло често слетао Алија Изетбеговић. Није утврђено да ли је он улазио у круг логора, али је сигурно знао за оно што се у њему дешава. То потврђује и чињеница коју су пред затвореницима изнели представници Међународног црвеног крста: да су морали лично ићи код Алије Изетбеговића да би им дозволио посету логору у Тарчину.

 

Aлија Изетбеговић

Све ћелије у овом логору су биле величине 9,50 х 4,50 м. Висина ћелија је била између 5 и 5,50 м, па се ту налазио поред сваког зида бетонски руб широк око 50 см, а изнад тога на око 5 м налазио се плафон. По том рубу шетали су стражари и контролисали шта се догађа у ћелијама, а простор за њихову шетњу је био и над суседном ћелијом, као и над ходником, тако да су они имали довољно простора за контролу.

У ћелијама није било прозора, није било осветљења, сем слабе светлости која је долазила са горњег нивоа од око 10 м висине, где је под кровом био неки мали прозор који се из ћелије није могао видети.

Из ћелија затвореници нигде нису извођени, по цео дан су били у ћелијама, које су биле пренатрпане. Прва шетња је била тек у новембру 1993. године, али ни то није било редовно. Све је зависило од расположења дежурног стражара.

У почетку затвореници су добијали само један оброк хране дневно који се састојао од 4-5 кашика неке неодређене течности, која је била без укуса. На петорицу затвореника долазила је једна мала чинија и по једна кашика која се није прала и која је ношена из ћелије у ћелију како се делила храна. Уз то су добијали по један хлеб тежине између 350 и 500 грама, (увек је био различите величине, веома лошег квалитета) што се делило прво на 9, а после на 12 затвореника, тако да је свако добијао по једно мало парче хлеба.

Други оброк је уведен тек 12. јула 1992. године - "доручак", који се састојао од мале зделе млека која се делила на петорицу, тако да је практично на свакога долазио по гутљај млека у праху, које је било лоше растворено у хладној води.

Због слабе исхране чему су допринеле и повреде нанете батинањем умро је 14 октобра 1992. године Петко Крстић. После тога уведен је трећи оброк.

Трећи оброк уведен је тек 19. октобра 1992. године и практично се делио одмах после ручка јер није било електричне струје, па се није могло делити по мраку, а састојао се од неке разређене "хране за прехрањивање".

И тако мале количине хране су у јуну 1992. године ускраћиване, па једанпут нису давали храну три дана, а други пут два дана.

У логору у Тарчину били су затворени искључиво Срби и то углавном сељаци из околине, младићи који су ишли у школе или млађи радници. Било је и нешто интелектуалаца, а било је и старијих људи.

Сви они били су цивили, изузев 11 првих резервиста. Затворени цивили нису учествовали у рату, нити су били у некој од војних формација.

Старост логораша кретала се од 14 до 85 година. Најмлађи је био Лео Капетановић, који тада није имао ни пуних 14 година, а најстарији Васо Шаренац, рођен 1908. године, који је био потпуно сенилан човек. Он уопште није био оријентисан у времену и простору.
У силосу је било затворено и 11 жена које су биле у посебној ћелији.

Средином 1992. године логор је био попуњен и тад је било око 382 затвореника.
У току 1992. године није било никаквог одвођења на радове, чега је било тек у следећим годинама.

Логор у Тарчину су муслиманске власти криле од међународних организација. Средином новембра 1992. године била је прва посета телевизијске екипе "Скај њуса". Њима су приказали ћелију број 1 и тога дана три пута су делили по пола хлеба (тако да су се затвореници "по први пут најели хлеба").

Прва посета Међународног црвеног крста била је 26. новембра 1992. године на челу са Швајцарцем Марк де Перотом, чији је преводилац био муслиман Суад из Мостара, који се затвореницима као такав представио. Због тога што је преводилац био муслиман затвореници су страховали да говоре слободно. После обиласка логора Перот је јавно рекао затвореницима да је до тада посетио стотине логора, али да ништа горе од Тарчина није видео.

Захваљујући Међународном црвеном крсту 3. децембра 1992. године затвореници су добијали сваког другог дана по ланч пакет, по два ћебета, а повећано им је и следовање воде на по 10 литара воде на једну ћелију дневно.

На дан 29. децембра 1992. године 137 затвореника из логора Силос у Тарчину пребачени су у логор Крупа у Зовику, а приближно исти број је пребачен из Крупе у Тарчин.

Од 15.04. до 30.10.1993. године група од 30 логораша била је одведена у Храсницу где су радили дано-ноћно на копању ровова на првој борбеној линији, а у 1995. години у Сарајеву код Јеврејског гробља и на Ступу.


Овај логор затворен је 27. јануара 1996. године, више од два месеца након потписивања  Дејтонског споразума.

******************* 
У овом логору су убијени или су умрли од последица тортуре и глади или су погинули на принудном раду на првим борбеним линијама следе ћи Срби који су били затворени у логору Тарчин:


Андрић Горан, механичар из села Корча код Тарчина, рођен 22.10.1962. године у Корчи, од оца Војислава и мајке Јеленке, рођене Љујић, неожењен, погинуо 18.08.1993. године у Доњем Котарцу, код Храснице, од гранате у рову на принудном раду (сведок 718/96-24).

Варагић Гојко, из села Доња Биоча, стар око 60 година, који је доведен у логор крајем јуна 1992. године; пуштен 20. децембра 1992. године због потпуне изнемоглости. Из логора су га изнели у ћебету, а после неколико дана он је умро код своје куће.

Варагић Ранко, техничар из Доње Биоче, рођен 17.07.1969. године у Сарајеву, од оца Радослава и мајке Анке Вукосав. Стрељан јавно 22. априла 1993. године од стране стражара Фејада, у Храсници, после бекства четворице логораша (сведок 718/96-20).

Витор Ранко, звани "Нане", возач у Кока-Коли, из села Корча код Тарчина, рођен 31.01.1959. године од оца Војина и мајке Јеленке Пандуровић, убијен на Игману, где се налазио на принудном раду, у 26.05.1993. године (сведок 718/96-11).

Вујовић Богдан, железничар у пензији из села Дољана, код Пазарића, стар око 65-70 година, умро 6. јуна 1992. године од последица пребијања, био прва жртва у логору Тарчин.

Главаш Јадранко, економиста из Сарајева, стар око 28 година, који је у фебруару 1993. године из логора био одведен на принудни рад на Игману где је био претучен, а онда заклан од стране Неџада Хоџића, припадника муслиманске јединице коју је предводио Алишпаго Зулфикар звани "Зука". Заклан је због тога што је имао исто презиме као и начелник полиције на Илиџи са којим није био у родбинској вези.

Голуб Анђелко, магистар машинства, из села Оџак код Тарчина, рођен 06.03.1962. године у Оџаку од оца Димша и мајке Велинке, рођене Витор, убијен приликом принудног рада на Игману 26.05.1993. године (сведок 718/96-23).


Давидовић Драган, техничар у Градском саобраћају, из Сарајева, стар око 35 година, убијен приликом принудног рада на Игману 1993. године,

Капетина Обрен, из Деовића код Пазарића, стар око 64 године, тешко оболео у "Силосу", умро због неуказивања лекарске помоћи и од глади 8. новембра 1992. године у ћелији 6 (сведок 718/96-12).

Капетина Славиша, студент 4. године економије, из села Зеовића, код Пазарића, рођен 22.01.1963. године у Сарајеву, од оца Гојка и мајке Славојке, рођене Самоуковић. Стрељан 22. априла 1993. године у 13 часова, из аутоматске пушке, од стране стражара Фуада, зато што су приликом копања ровова на Храсници побегла 4 логораша (сведок 718/96-16).

Ковачевић Момо, секретар месне заједнице у Соколовића колонији, стар око 55 година, погинуо од гранате при копању ровова у Храсници 28. јула 1993. године, око 16,30 часова, када је тешко рањен, а помоћ му није била указана.

Крстић Милан, аутопревозник из Раштелице, рођен 08.10.1950. године у селу Домашинец, од оца Војина и мајке Јелене, рођене Михаљац, стрељан јавно 22. априла 1993. године после бекства четворице логораша. Њега је издвојио из преостале групе затвореника припадник војне полиције Феђа и убио га из пиштоља, па наредио сведоку 386/96-29 да однесе његов леш. Његова мајка сведок 718/96-19 добила је потврду о смрти у којој је наведено да је смрт наступила од пушчаног метка.

Крстић Петко, техничар из Раштелице, рођен 27.08.1959. године у Раштелици, општина Хаџићи, од оца Љубомира и мајке Стојанке, рођене Савић, ожењен, отац једног детета, умро у логору 14. октобра 1992. године од последица мучења и глади (сведок 718/96-14).

Крстић Светозар, пензионер, из села До, општина Хаџићи, рођен 1928. године у селу До, од оца Павла и мајке Данице, претучен од стране стражара и тако претучен пуштен кући у децембру 1992. године, где је после пет дана умро због последица повреда у болници у Тарчину. Његов леш је бачен на смеће иза болнице (сведок 718/96-21).

Крстић Слободан звани "Мишо", машиновођа из Раштелице, рођен 1956. године, у Доњој Раштелици, општина Хаџићи, од оца Ђорђа, убијен приликом копања ровова 16. јуна 1993. године у Храсници,

Милановић Милинко, поштар у Хаџићима, из села Деовића код Пазарића, где је и рођен 01.01.1943. године од оца Радоја и мајке Ане, рођене Његован, ожењен, отац двоје деце. Затворен у логор у Тарчину 09.06.1992. године где је тешко оболео од последица мучења и глади. Умро је 17.02.1993. године у болници у Суходолу у коју је био пребачен у стању потпуне исцрпљености (сведок 718/96-22).

Николић Слободан, машински техничар из Маглаја, живео у Соколовића колонији, био запослен у "Фамосу", стар 32 године, био је тешко рањен од гранате приликом копања ровова 28. јула 1993. године око 16,30 часова, па пошто нису дали медицинској сестри Санели да му приђе и пружи помоћ умро је.

Његован Бранислав, електротехничар, из села Чешће код Тарчина, рођен 05.11.1959. године у Тарчину, од оца Стевана и мајке Јованке, рођене Ковачевић. тешко рањен приликом принудног рада на Игману 26.05.1993. године од чега је убрзо умро (сведок 718/96-18).

Петрић Миломир, рођен 25.10.1962. године у селу Рамићи, Општина Хаџићи, од оца Слободана и мајке Гоше, рођене Андрић, отправник возова из Пазарића, убијен приликом принудног рада на Игману 28.06.1993. године (сведок 718/96-17).

Самоуковић Здравко, из Пазарића, стар око 21 годину, тешко оболео од ТБЦ у затвору и због неуказивања лекарске помоћи умро 1. априла 1994. године.

Чичић Дане, из села Рамића код Пазарића, рођен 1956. године, убијен приликом принудног копања ровова на првом борбеном положају у Сарајеву у августу 1995. године када је био везан лисицама и сајлом.

Шаренац Васо, из Локава код Пазарића, рођен 1908. године, умро од последица мучења и глади средином децембра 1992. године (сведок 718/96-17).

Шувајило Војо, саобраћајни милиционер из Оџака код Тарчина, рођен 25.09.1967. године у Оџаку, од оца Димитрија и мајке Славојке, рођене Голуб, погинуо на принудном раду у Храсници, на првој борбеној линији, 18. јула 1993. године (сведок 718/96-15). Издахнуо на рукама сведока 286/96-29.

NASTAVIĆE SE...


ДОДИК: Сачувати тековине српског народа

— Autor sjovicicslavuj @ 04:13

Предсједник Владе РС, Милорад Додик, рекао је јуче да је прихватио да буде члан Удружења грађана "Утемељивачи РС", које треба првенствено да објасни утемељење Српске и чињенице у вези с њеним настајањем

Б. Г. - "ФОКУС"

                      
- Прихватио сам да будем члан и веома је важно нагласити да се Удружење неће упуштати у политичке дебате, обрачуне и кампање у РС. Оно ће задржати независни статус с намјером да се афирмише као мјесто окупљања људи који су имали на уму слободу свог народа и право да се у тешко политичко вријеме одлуче на тешке политичке одлуке - рекао је Додик.

Поздрављајући формирање Удружења, он је изразио увјерење да ће његови чланови дјеловати искључиво из љубави према РС и ради истине о РС.
Додик је рекао да је на састанку са члановима овог удружења, које је предводио предсједник Божидар Вучуревић, договорено да Влада РС помогне у изради студије која би са историјског и сваког другог аспекта могла да верификује чињенице везане за распад бивше Југославије и настанак РС.

Предсједник Удружења "Утемељивачи РС", Божидар Вучуревић, оцијенио је да политички сукоб у БиХ јако активан са сталном тенденцијом напада на РС и тежњом за њено поништавање, што према његовим ријечима није могуће.

Вучуревић је рекао да БиХ не може бити Југославија у малом, јер у њој стално кључа неко незадовољство.

- Основали смо Удружење да сачува тековине српског народа у протеклом Отаџбинском рату, бранићемо РС и све оно што јој по Дејтонском споразуму припада и у томе ћемо сигурно успјети - рекао је Вучуревић.


Додик: Ако БиХ не буде функционисала, ми свој пут знамо

— Autor sjovicicslavuj @ 01:20

Предсједник ВладеРепублике Српске Mилорад Додик у интервјуу зa  "Фокус" каже:


Радмило ШИПОВАЦ 

На попису становништва у БиХ или у РС желим да се изјасним као Србин, хоћу да кажем да говорим српским језиком, да сам православац и нико ме не може спријачити у томе.

Онај ко то не жели да каже - и не мора. То је његово право, које поштујем, али и он мора поштовати моје право. Овдје се нама покушава онемогућити да то урадимо, са захтјевом да се попис уради без ових елемената, каже у интервјуу за "Фокус" предсједник Владе Републике Српске, Милорад Додик.

- Утисак је да концепцију крњег пописа у БиХ праве неки странци. Мултиетничке земље у правилу су засноване на конститутивности народа. Устав БиХ, члан два, каже да је БиХ састављена од два ентитета и три конституитивна народа. Сада би неко да иде у такав попис који ће уништити конститутивност, односно темеље БиХ. Онда постаје упитан и први дио дефиниције о два ентитета - додаје Додик.

Попис који подразумијева национално, религијско и вјерско изјашњавање становништва, каже премијер РС, уставно је загарантовано право човјека, због чега ће РС самостално кренути у попис својих грађана ако не буде договора на нивоу БиХ.

- Већ нам пријете да на тај попис неће изаћи Бошњаци. То ми је рекао Сулејман Тихић, за кога сматрам да није једини репрезентативни представник Бошњака у БиХ. Сматрам да Бошњаци у РС немају разлога да не изађу на попис, јер је он у општем интересу. Они увијек имају проблем када им неко из Федерације говори шта треба да раде. Сјетите се шаторског насеља из Сребренице у Сарајеву - каже Додик.
Сулејман Тихић


ФОКУС: Хоће ли буџетом РС идуће године бити предвиђена средства за активности неопходне за припрему пописа?

ДОДИК: Организовали смо стручни тим који ће процијенити све неопходне кораке које би требало да предузмемо да у РС до тога дође. Ако буде процјена да нам требају средства у буџету, она ће бити планирана.

ФОКУС: Конгрес Бошњака Сјеверне Америке, уз помоћ појединих представника међународне заједнице из БиХ, појачао је кампању за измјену Дејтонског споразума, с циљем укидања РС. Како ћете реаговати на такве активности?
               

                           Емир Рамић, предсједник КБСА, највећи лобиста против Републике Српске


ДОДИК: Ми смо већ раније реаговали. Мислим да тај конгрес има већу медијску пажњу него што има снагу. Онима који познају америчке односе није непознато да се тамо могу наћи неки од јаких људи, као што је конгресмен или сенатор, који ће бити гласноговорници нечијих ставова. Званични став америчких институција јесте да је Дејтонски споразум оквир за БиХ и свака активност која иде против тога не би требало да буде институционално подржана од било кога са америчке стране. Чак и да успију нешто искарикирати о томе, није обавезујућа ствар за нас. Али та активност одаје једну другу поруку по којој је званично Сарајево, али и неке невладине организације, усмјерено на рушење Дејтона и саме РС. Као да не виде да њено постојање уопште није упитно. Трајаност РС не зависи од политичке воље било ког Бошњака из Сарајева, већ од воље људи који живе у Републици Српској, што значи и Бошњака који живе овдје, у РС. БиХ због оваквих акција има све мање успјеха у развоју заједничких инститиција, па данас неки у Сарајеву говоре о распаду БиХ.

ФОКУС: Плашите ли се монтираних процеса из Сарајева?

ДОДИК: И раније сам био жртва монтираних процеса, прије свега од стране тада актуелних власти у РС. Нећу медијски да објашњавам хајку која се против мене води, јер би испало да се браним. Али, у суштини ћу се супротставити свакој хајци која иде да злоупотријеби Тужилаштво и Суд БиХ, у којима раде и странци.

 Суд и тужилаштво БиХ

Колико знам, ту врсту приче против мене воде управо странци. Њихова пракса је веома јасна. Када неко политички не слуша њихове велике "знаности", онда је логично да се неко медијски почне сатанизовати, с намјером припремања домаће јавности да посумња у твој кредибилитет. Након тога иду инструментализоване институције, као што је Тужилаштво или Суд, који покрећу разне процесе. Каква је судбина тих процеса види се и у случају Младена Иванића, који је мој политички опонент, али који је примјер на који начин се све дешава. Када се, заједно са свима нама, супротставио Ешдауновом концепту реформе полиције, онда су му креирали судски процес. Они знају да не могу ништа да ураде на том плану, али желе провући људе кроз то смеће, које се зове судска процедура. У том тренутку слиједе натписи веома несклоних медија из Федерације, према било коме из РС, а поготово према мени. Човјек који то дневно прати, наравно, може да помисли да ту нешто има. То што је судски процес завршен ослобађањем, на крају нема никаквог значаја. Тако је било са Мирком Шаровићем и Драганом Човићем. Ми имамо начин да се томе супротставимо. Сваки грађанин неког може да пријави, али то мора бити на основу чињеница. Не можете на бази виртуелне пријаве покретати процедуру. Али, то чине странци, с намјером да се додворе људима и медијима у Сарајеву. Тужилаштво и Суд БиХ немају ништа с изградњом зграде Владе РС, с приватизацијом Рафинерије у Босанском Броду, нити са било чим сличним у РС. Органи РС, који су надлежни, нису покренули ниједну акцију, иако су више под утицајем странаца него Милорада Додика. Суд у Сарајеву има искључиву надлежност да се бави ратним злочинима и организованим криминалом у форми злочиначког подухвата. Ко озбиљан може да мисли да је Додик или Иванић дио злочиначког подухвата? Ко год дође из Бање Луке, злочинац је! Шаровић је провео годину дана у затвору, да би се показало да није крив. Ниједна од такозваних невладиних организација, које узмају паре од страних фондова, не покреће питање заштите људских права. Гдје је сад Транспаренси интернешнел? Гдје је Хелсиншки одбор? Нема повјерења у павосудни систем БиХ. Он, или ће се трансформисати и постати прави ситем, или ће све ово пропасти.

ФОКУС: Недавно је предсједавајући Савјета министара, Никола Шпирић, рекао да би РС могла бити истјерана из БиХ. Вјерујете ли у његово мишљење?

ДОДИК: Наша политика јасно је везана за Дејтонски мировни споразум, али само у изворном смислу, који је јасно направио баланс. Таква БиХ може да функционише. Али, то подразумијева да се договара шта је заједничка политика, а не да се намеће из Сарајева, као морање. РС је оспоравана од стране бошњачке политичке елите. Сакодневно се налазимо и на мети напада службеника Исламске вјерске заједнице у БиХ и њихове концепције како доћи до укидања РС. На мети смо и неког такозваног конгреса Бошњака. Чуј, Конгрес Бошњака?! Ми не желимо било какав насилан пројекат. Наша пројекција јесте функционисање БиХ. Али, многи су и у Југославији жељели да та земља функционише, али се распала, јер су се неки у њој бавили омаловажавањем других. Ако се то настави и у БиХ, нема те Америке или силе која може спријечити исти сценарио. Шта ако једног дана људи одлуче да више не желе бити функционери у Сарајеву? Дакле, питање је да ли са нама желе да разговарају као с партнерима, или неће. Како је могуће да неко жели БиХ, а да људе који живе на 49 одсто њеног простора констатнтно омаловажава. А зна се да без тог, како кажу, мањег ентитета, нема БиХ.

ФОКУС: Да ли би сте ви прихватили неку функцију у Сарајеву?

ДОДИК: Мени је већ доста функција. Али, у сваком случају, једини начин да прихватим нешто слично јесте да то буде интерес РС, њене одбране и њене позиције. Мада, још не размишљам о томе, није ми на дневном реду.

               Башћаршија

ФОКУС: Подржавате ли стварање хрватског ентитета у БиХ?

ДОДИК: Хрватски ентитет питање је укупне будућности БиХ. Ратно вријеме носи потребу да се дође до брзих рјешења, у правилу под притиском, за мировним столовима. Тек сада знамо да је значајан дио људи у америчкој администрацији радио да оформи муслиманско-хрватску федерацију, као противтежу РС, која треба да стабилизује прилике и касније да укине РС. То није непознато и знамо имена људи који су тада били високопозиционирани и радили на том питању. Због тога је Америка кренула у програм "Опреми и обучи" и због тога је подржала "Олују" у Хрватској, гдје се над Србима десило етничко чишћење. Данас су Срби у Хрватској грађани другог реда. Дио тог концепта било је уједињење Муслимана и Хрвата у БиХ, као пандан РС. Чак је Хрватима обећано да ће та фередација бити у конфедералном односу са Хрватском, чиме су признали да је Федерација држава, јер само државе могу ући у такве односе. Творци те федерације одустали су од тога, свако из својих разлога: Туђман, зато што му је то било довољно да добије сагласност за "Олују", Американци, да би се окренули даљем провођењу Дејтонског споразума, а Хрвати у БиХ постали су колатерална штета таквог споразума. Већ су имали своју политичку и тероторијалну организацију, Херцег-Босну, која је, уз мало више мудрости, могла опстати и трајно ријешити те односе у БиХ. Сматрамо да БиХ треба да буде федерална, с колико хоће федералних јединица, под условом да једна од њих буде РС. У суштини, Хрвати су колатерална штета својих одлука, јер су изашли на референдум гдје су, заједно са Муслиманима, гласали да се БиХ одвоји од Југославије. Порив им је био налог из Загреба, да гласају на тај начин, јер је то требало потврдити исправност одвајања Хрватске. Недуго након тога ушли су у сукоб с Бошњацима.

ФОКУС: Може ли БиХ у Европу, заједно с муџахедима и вехабијама?

                                                 

                  Муџахедини на протестима након сазнања да ће бити протјерани из БиХ

ДОДИК: Зашто не, кад муџахедина има и у Европи. Колико знам, главни муџахедински финансијски центар јесте у Бечу. Али, овдје, код нас, све има другу димензију. Муџахедини су починили злочине у грађанском рату у БиХ, као што је сјечење глава и фотографисање са њима. Многи од њих су, такође, данас завјетовани и чекају тренутак да крену у политичку акцију. Оваква БиХ, каква је сада, била је креирана из неких кругова из Америке и Европе, са циљем да се не створи исламска држава на Балкану, како би се Хрвати и Срби задржали у БиХ и били нека врста контроле и суодговорности за муџахедине, са којима немамо никакве везе.

СНСД побјеђује на изборима

 Традиционално очекујемо одличне резултате. Несумњиво смо најјача политичка партија која је остварила резултате, о којима нећу говорити, а које ће људи препознати на изборима. СНСД жели поштене и фер изборе, који ће бити додатни легитимитет самој РС. Они јесу локални избори, али имају снажну политичку поруку. Људи који не желе РС сада желе да омаловаже РС, да виде слабији СНСД, јер тада могу да мешетаре. Они ће све учинити да то ураде. Рафи Гегоријан је, кроз разне интервјуе, већ почео с том причом. Међутим, ми ћемо, ипак, побиједити на изборима. Имамо једну осакаћену опозицију која се зове СДС, која је већ кренула у прљаву кампању подношењем пријаве против нас, што је невиђено у свијету. Али, већ сам четири године провео у судском процесу и на крају био ослобођен, каже Додик.

"Фокус" обавезна литература

"Фокус" је моја обавезна литература. Имам прилику да га добијем навече, па могу све да прочитам, до детаља. Драго ми је што "Фокус" доноси димензију која је дуго недостајала Републици Српској, а то је димензија која није имуна на критике према оном што се ради у РС, али је спремна да искаже и оно добро и позитивно. Неки, за разлику од вас, обраћају пажњу само на негативне стране. Не споримо никоме да пише лоше ствари из РС, али смо разочарани да ти исти не види и неке позитивне стране. Немогуће је да се у неколико свјетских листова нађу чланци који говоре о напретку РС, немогуће је да потпредсједник Свјетске банке каже да је импресиониран нашим напретком, а да то овдашњи медији не примјећују. Овим само желим правити поређење, које каже да "Фокус" није тај који не критикује власт, али покушава да каже да овдје има и неких добрих ствари. Када то чини, даје шансу животу, а не депресији. Могу да закључим да у вашим новинама има доста одговорних новинара, желим вам све најбоље, рекао је Додик о "Фокусу", поводом хиљадитог броја.


КЛИМА....

— Autor sjovicicslavuj @ 22:08

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

                                       

 /Колумна у дневним новинама "Фокус"/

            

Август је, углавном, мјесец за колективне годишње одморе у скоро свим институцијама власти, од општинских, па све до кантоналних, ентитетских и, наравно, државних.

Велики број политичара се одмарао. Неки од њих (нас) то су задовољство сами себи приуштили, искористивши тако прилику да осјете благодети Јадранског мора и иних других мора, односно многобројних монденских свјетских мјеста за уживање и одмарање.

Други су се одмарали радно, јер не смијемо заборавити да смо ми земља у транзицији! Али, то уопште не би био проблем да се многи политичари, поготово у Сарајеву, нису одавно нашли у својеврсном политичком трансу, умјесто на колосјеку транзиције. У огромној су некој журби, а у журби се, по правилу, никада ништа добро не дешава.

Знам добро да многе обавезе не могу да чекају, а богами, многе се више не могу ни одлагати у недоглед. Али, такође знам да су ови, који су цијели август као нешто радили (па и ако јесу), радили смишљено и оркестрирано, или о глави РС, или против интереса БиХ и против сва три конститутивна народа у њој.

Дакле, све у свему, сви заједно, не радећи ништа у августу (неки не раде ништа годинама, а има и таквих који никад ништа у свом животу нису радили!), највише су одморили конститутивне народе и, наравно, све грађане у БиХ од својих лакрдијашких политичких и авантуристичких потеза и антидејтонских активности. Што би у преводу значило да су се у августу, у најмању руку, бавили противуставним активностима и подривањем самих темеља на којима једино може да функционише оваква БиХ, а то је Дејтонски споразум!

           Нису само у прошлом мјесецу политичари "изгарали" на својим пословима. Било је и неких других који су имали радни (парадни) август. Наравно да не би требало заборавити наше олимпијце, ако се ико уопште и сјећа њихових имена. И то је добро. Барем су потпуно мирни, јер их нико у БиХ неће псовати, ни њих саме, нити њихове најмилије, као што се то дешава нама, политичарима. Кад је тако, а јесте, коме је онда уопште битно што олимпијци нису остварили никакве спортске резултате. Сигурно је да нико од наших спортских олимпијаца није могао да заузме 210. мјесто у својој дисциплини, кад се зна да су на Олимпијским играма у Пекингу учествовали спортисти из 204 државе свијета. Међутим, свако дијете у БиХ зна да је и Харис Силајџић био у Пекингу, само никоме није јасно због чега! О, да, па он је предсједавајући Предсједништва БиХ.

Али, ево, почиње септембар, а у септембру ће се дешавати врло важне ствари. Најважније је да дјеца полазе у школу, и то тако траје деценијама, без обзира на политичко уређење, друштвено, идеолошко или било какво друго, које је било у прошлом вијеку, на просторима бивше нам заједничке државе Југославије.

И, сасвим на крају, није на одмет мало и метеорологије. Наиме, сви смо се увјерили на сопственој кожи да је ово љето заиста било вруће.

      

Са сигурношћу се може тврдити да ће јесен бити много врелија, бар кад је у питању политика и политичке теме и дилеме. Нека ми неко сад каже да се ми, политичари, не разумијемо у климу!


ODLUKA unatoč upozorenjima da se prisluškivanje povjeri kadrovima SIPA-e i OSA-e

— Autor sjovicicslavuj @ 02:21
 
Oglasima do eksperta za prisluškivanje u BiH
Autor Dejan JAZVIĆ -Večernji list
 
 
Foto: Arhiva Večernjeg lista
 
   
SARAJEVO - Agencija za državnu službu je u ime SIPA-e raspisala javni natječaj za veći broj radnih mjesta u Centru za zakonito presretanje komunikacija. Riječ je o posebnom odjelu u SIPA-i koji će, uz OSA-u, jedini moći koristiti novu zakonsku i tehničku mogućnost prisluškivanja. Oni koji budu primljeni imat će status državnog službenika, osnovnu plaću od 1359 KM, a zadaća će im, među ostalim, biti "procesuiranje naredbi o presretanju komunikacija i njihov prekid".

Osjetljivi poslovi
Član Zajedničkog sigurnosno-obavještajnog povjerenstva Parlamenta BiH i bivši obavještajac Slavko Jovičić Slavuj kazao nam je kako nema informacija da je raspisan natječaj i upozorava kako će putem povjerenstva inzistirati da se osjetljivi poslovi prisluškivanja povjere najboljim i provjerenim kadrovima u SIPA-i i OSA-i.

- Obični građani BiH ne bi trebali strahovati od prisluškivanja jer oni neće biti predmet obrade. Ove agencije će moći prisluškivati samo na temelju sudskih odluka.

Naredbe i poslovi
Međutim, kao čovjek kome je bliska ta djelatnost, mogu kazati da neće biti moguće potpuno spriječiti eventualne zlouporabe. Teško će biti odrediti je li neki pojedinac koji radi na tim poslovima zloporabio svoj položaj.

Zbog toga je važno da poslovi prisluškivanja budu povjereni najboljim kadrovima i na tome ćemo inzistirati u razgovoru s direktorima obje agencije - kaže Jovičić, dodajući da bi bilo neozbiljno zapošljavati "ljude s ulice" na poslovima prisluškivanja. On vjeruje kako će se najviše naredbi za legalno prisluškivanje odnositi na organizirane kriminalne skupine, poput krijumčara droge.

Powered by blog.rs