Данас, 27. јануара 1996. године, на Светог Саву, затворен је посљедњи концентрациони логор у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини.
Autor sjovicicslavuj | 26 Januar, 2015 | read_nums (382)ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
27. јануара, на Светог Саву, прије 19. година распуштен је посљедњи концетрациони логор у БиХ - "Силос", и то два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума и предвиђеног рока за распуштање свих логора у БиХ.
Из логора "Силос", у којем је било затворено више од 600 српских цивила, тог 27. јануара 1996. године изашла су преостала 44 логораша.
Само седам дана раније, на Богојављење, и прије коначног затварања концентрационог логора смрти, након 44 мјесеца стравичног страдања и злостављања, односно након 1.334 дана, муслиманке власти заједно са још четрдесетак логораша пустиле су ме на слободу, дакле 19. јануара, те 1996. године.
Логор "Силос" је отворен 11. маја 1992. године, а затворен је истог датума када и злогласни фашистички логор из Другог свјетског рата Аушвиц.
Најмање ту има било какве симболике и коинциденције.
Према мојим сазнањима, 24 српска логораша убијена су тортурама, свакодневним физичким злостављањем, пребијањем и мучењем глађу.
На изградњи фамозног тунела испод аеродромске писте “Бутмир”, 'тунела српског страдања'`, који су муслимани назвали `тунел спаса`, око 50 логораша је убијено, шест из логора "Силос", а остали су били цивили присилно затворени у логор "Храсница" у Храсници или који су били присилно мобилисани у тзв. Радни вод, који је био састављен искључиво од Срба. Заправо, био је то 'живи штит' у одбрани муслиманских територија на подручју Храснице, Бутмира, муслиманске Илиџе итд.
У логор "Силос" били су затворени мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће.
Осим 11 војника, који су били резервни војници тадашње ЈНА и који су били ухваћени на линији у Хаџићима, сви остали Срби затворени у злогласни концентрациони логор "Силос" били су цивилна лица. Према мојим сазнањима и евиденцији, кроз логор "Силос" прошло је више од 600 српских цивила, углавном са подручја Пазарића и Тарчина, дијелова сарајевске општине Хаџићи.
Логораши су злостављани и мучени на разне начине, између осталог и најтежом казном - казном глађу. Сваки дан добијали смо по пет кашика неке текућине и парче хљеба /хљеб се дијелио на 12-14 шнита/.
За прва 63 дана, од 77 килограма колико сам имао, изгубио сам 43, тако да сам 8. августа 1992. године имао свега 34 килограма. Да није било коже кости би се саме растављале и распадале. Вагали смо се на вагама које су биле у ходницима силоса и које су служиле за вагање жита.
1993. године, из логора "Силос" почело је одвођење логораша на прве одбрамбене линије муслиманске војске на Игману. Српске логораше одводили су припадници злогласне муслиманске јединице “Зулфикар” /Зулфикар Алишпаго оснивач и финасијер те злочиначке формације, родом из Санџака/, затим одвођење у Храсницу, гдје смо даноноћно копали траншеје, правили утврђења, ровове, бункере и радили најтеже физичке радове на првим борбеним линијама зараћених војски.
Концентрациони логор "Силос" је најзлогласнији логор у протеклом грађанском рату у БиХ, не само што је најдуже трајао, већ и зато што су на основу исказа свједока стручњаци утврдили да су у том логору српски логораши мучени на 167 различитих начина, мучени су методама које савременој цивилизацији нису појмљиве и нису разумљиве.
Сва документација о страдању Срба била предата тадашњој главној тужитељици Хашког трибунала Карли дел Понте, али то је био Сизифов посао, јер Дел Понтеова је имала само један циљ, а то је потпуна сатанизација српског народа. Злочини које су над Србима починили припадници других народа нису је интересовали, као ни њене налогодавце, прије свега САД и Европску унију.
Лично сам Карли дел Понте предао огромну документацију
и бројне доказе о стравичним злочинима почињеним над Србима,
али то злогласну Карлу дел Понте није интересовало.
Она је имала само један циљ - оптуживати СРБЕ!
***********************************************
и бројне доказе о стравичним злочинима почињеним над Србима,
али то злогласну Карлу дел Понте није интересовало.
Она је имала само један циљ - оптуживати СРБЕ!
***********************************************
С обзиром да је у току
суђење муслиманским злочинцима за злочине
почињене над Србима у конц-логору "Силос",
ниједном реченицом нити својим потезом
не желим да ометам ток суђења.
**********************************
Свим сапатницима који су због стравичних посљедица злостављања, у току и након рата, на најтрагичнији начин завршили своје животе од стране злочиначких руку, метака, ножева итд. изражавам највећи пијетет
и стално се молим Господу Богу за њихове племените душе
и за смирај у Царству небеском.
