Страдање светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Господ Исус Христос вазнео на небo. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог Писма Новог Завета.
Свети Стефан се назива Архиђаконом, јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.
Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом Писму Новог Завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог Завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију,
очекиваног толико векова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.
А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.
Последњеречи светог архиђакона Стефана су биле: „Господе, не урачунај им грех овај".
Самим пример мучеништва и безпоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве".
Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године Господње.
АМИН!
Другог дана празника Рождества Господа и Спаса нашег Исуса Христа, 8. јануара, Православна Црква порославља и Сабор Пресвете Богородице.
Мир Божији! Христос се роди!
Данас, сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част.
Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".
И одједном се појавило мноштво анђела који хваљаху Бога најлепшом песмом која се икада чула: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!" Изненађени и уплашени пастири, су одлучили да пођу до Витлејема и виде шта се догодило. „Хајдемо до Витлејема да видимо тај догађај о коме нас је Господ обавестио." Када су стигли, угледали су дете где лежи у јаслама и поклонили му се.
Овај сусрет са Христом, oзначио је преокрет у њиховом животу. Новим ритмом закуцала су њихова срца и неискуственом топлином загрејале су се и обрадовале њихове душе. „И пастири се вратише славећи и хвалећи Бога за све што су чули и видели како је било речено."
Други пак који су се поклонили Новорођеном Христу, били су учени и славни мудраци са Истока. Ови „звездочитачи" посматрали су небеска тела и угледали нову, Месијину звезду, коју су пророци наговештавали. Одмах су пошли Новорођеноме да му се поклоне. "И гле, звезда коју видеше на истоку, иђаше пред њима док не дође и стаде над местом где беше дете" Угледавши Христа, поклонили су му се као Богу и даривали га: златом, тамјаном и смирном. Истину коју су до тада тражили међу звездама, пронашли су у новорођеном детету, у Ономе који је дошао са неба: Сунцу Правде, Истоку са висине, Ономе који јесте од пре настанка времена и пре створеног света. „И пошто су у сну поучени да се не враћају Ироду, вратили су се другим путем у своју земљу."
Мудраци, дакле, нису хтели да се врате истим путем и сретну са Иродом, који је хтео погубити Богомладенца, већ су, како сведочи Свето Јеванђеље, у своју земљу отишли другим путем и на тај начин омели Иродове зле намере. Али они су променили не само пут већ и начин живота. Ова њихова духовна промена била је истинита поука и порука свима, па и нама данас - да сви који се одлуче да пођу Христу и да му се поклоне, одлазе даље кроз свој живот другим, лепшим, бољим, истинитијим, и безбеднијим путем, од онога којим су Му дошли. Одлазе преображени, препорођени, покајани. Једном речју, бивају нови људи.
Зато и ми пођимо у сусрет Христу и поклонимо му дарове свога срца: веру, наду и љубав, а Он ће их преобразити и умножити у нама. Веру ће учинити још чвршћом, наду поузданијом, а љубав искренијом, чистијом и плодотворнијом. Ако овако поступимо, онда ћемо и ми, попут пастира и мудраца, као и свих других који су се Господу поклонили, осетити радост овог сусрета, срећу и лепоту коју нам нико и никад неће моћи узети. Јер Он, живи и истинити Бог, биће са нама.
Христос, Син Божији, Цар љубави, оваплотио се да својом већном младошћу подмлади свет, да својом неизмерном љубављу загреје хладна срца, да пламеном Светог Јеванђеља осветли наш род и да својим речима спали царство Сатане, оца лажи, и сваког зла на земљи.
Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост разума, у којој, они који се звездама клањаху, од звезде научени беху да се поклоне Теби - Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока; Господе, слава Ти!
.gif)
Према јеванђељу, Исус Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звијезда која се кретала од Истока према Западу зауставила изнад пећине крај Витлејема.
Као датум Христовог рођења, 25. децембар, уведен је у четвртом вијеку, у вријеме цара Аркадија. Овај датум се и данас поштује, с тим што се он, према јулијанском календару, поклапа са грегоријанским 7. јануаром, па православне цркве које поштују јулијанско вријеме тог дана славе празник рођења Исуса Христа.
На Божић хришћанске цркве славе долазак Спаситеља, који је дошао међу људе да им укаже на вриједности вјере у љубав, да их измири са Богом кога су се одрекли починивши први гријех.
У пећини у Витлејему Марија је у сламу повила новорођеног спаситеља и поклонила му се као Богу.
"У исто вријеме, над земљом израелском појави се велика сјајна звијезда која бјеше необична стога што се није кретала од истока ка западу, већ се кретала према југу, а не бјеше на висини као све звијезде већ у висини птичијег лета", пише у Јеванђељу.
Звијезду су четрдесет дана пратили тројица мудраца, Гашпар, Балтазар и Мелкиор, и стигавши у Јерусалим, у Витлејемској пећини, над којом се зауставила звијезда, поклонили се дјетету "као цару над царевима и даривали га златом, а потом тамјаном као Бога и смирном као првосвештеника и учитеља".
Цар Ирод је, у страху за свој пријесто, наредио да се у Витлејему побију сва мушка дјеца до двије године, надајући се да ће међу њима бити и новорођени Исус. Према Јеванђељу убијено је 14.000 дјеце, али је света породица пребјегла у Мисир у Египту, гдје је живјела до Иродове смрти.
Слављење на Божић
На Божић у кућу први долази положајник /полазник/. Његова прва дужност је да пожели срећу, здравље и напредак домаћиновом дому.
Божић је увијек мрсни дан, коме је претходио четрдесетодневни божићни пост. На свечаној божићној трпези, најважнија је чесница, погача умјешена од пшеничног брашна без квасца.
У чесницу се ставља златан или сребрни новчић. Чесница се за ручком искључиво ломи рукама, не сече се ножем. Онај ко у свом парчету пронађе новчић, према веровању, имаће среће у наредној години. Обичај је да се на трпези нађе и божићна печеница.
Српска православна црква и њени вјерници Божић славе три дана, који су у њеном богослужбеном календару обељежени црвеним словом.
Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља,
док се трећег дана слави свети архиђакон Стефан.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти, који као свој богослужбени поштују јулијански календар.
У вези са Божићем код Срба постоје бројни, али у понечему и различити обичаји. Међутим, поздрављање за овај празник је свугде исто:
.jpg)
Српска православна црква прославиће данас Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа - Божић.
Службама бденија и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се Рођење Спаситеља чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај за хришћанство.
У православне домове се на тај дан уноси бадњак, коме је Црква дала посебан смисао. На тај дан ујутро најстарији мушки укућанин усијече храстово или церово дрво - бадњак, који треба одсјећи са три ударца тако да падне на исток.
Бадњак представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загрију пећину у којој је рођен Исус.
Бадњак се пали уочи празника и гори до Божића када се објављује радост Христовог Рођења. Догоријевање бадњака симбол је растанка са старим вјеровањима и прихватање нове свјетлости која долази са вјером у Новорођеног Христа.
Сви обичаји имају смисао хришћанског заједништва, па се сматра да се људи окупљени око бадњака загријавају љубављу и слогом, а његову свјетлост уносе у мрак незнања и празновјерја. Највише народних обичаја код Срба везује се за Бадњи дан и Божић којима се дочарава догађај Рођења у Витлејему.
Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у Витлејемску пећину у којој је рођен Богомладенац Исус који је повијен у сламу и којем су се најприје поклонили пастири. У сеоским кућама слама лежи и по три дана док се у градовима у домове уноси свежањ сламе која се поставља уз бадњак.
Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христос дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу. "Ко је гладан нека дође к мени ја ћу га нахранити и које жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељу Христовом.
На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе - посна јела, риба, суве шљиве, ораси...
Божић је увијек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се црквама причешћују они који су поштовали правила Божићног поста.
Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара славе све православне цркве и вјерници који поштују Јулијански календар - Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.
Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2014. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој
Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни Божићни поздрав:
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Заиста, велика је тајна побожности:
Бог се јави у телу, оправда се у Духу,
показа се анђелима, проповеди се незнабошцима,
верова се у свету, вазнесе се у слави
(1. Тим 3,16)
Прослављамо, браћо и сестре, и ове године Господње дан Христовог Рождества, дан у који је Бог сишао на земљу, у који се Јединородни Син Божји оваплотио од Духа Светога и Марије Дјеве да би нас људе, смртне и пролазне, обдарио животом вечним.
Божић је дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати; Божић је дан откривања вечне истине о Богу, човеку и свету; Божић је дан у који се сјединило Небо и Земља, у који је засијала свету вечна светлост богопознања; Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и познали да су синови Божји – да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање.
Радосна вест о рођењу Сина Божјег благовести нам најпре двоједну истину: истину о Христу Богочовеку, истинитом Богу и истинитом Човеку, Сину човечјем, једноме и истоме Јединородном Сину Очевом чији је род неизразив и Који је истовремено из царскога рода Давидова. Тако, по богонадахнутим речима Светог Владике Жичког: на Њему се испуњавају обе заповести Божје: ко воли Њега, воли савршеног Бога; ко љуби Њега, љуби савршеног Човека, и у Њему исконску човечност, све људе и сва створења Божја.
На Божић нам се јављају, откривају и дарују три основне
светиње људског и свеукупног постојања: светиња оца и очинства, светиња
мајке и материнства, светиња детета и детињства. Управо зато Црква,
припремајући се за Христово Рождество, слави пред Божић: Детинце,
Материце и Оце. Тако, у Христу као Детету младом, Богомладенцу,
Предвечном Богу – како Му на Божић певамо – свако зачеће у утроби мајке и
свако рођење задобија вечни смисао; свако новорођено дете постаје
светиња. Исто тако је светиња и материнство, освештано богоматеринством
Пресвете Богородице, јер утроба матере не рађа више децу за смрт и
пролазност: свако рођење новог детета после Христовог рођења постаје
рођење за вечност. Тако је тиме и земаљско очинство постало светиња,
зато што су му корени у небеском очинству Бога Оца, Христовог и нашег
вечног Родитеља.
Рождеством Христовим, дакле, јавља нам се и дарује
величанствена и неизрецива Тајна небеске Заједнице Оца и Сина и Светога
Духа, Једнога Бога љубави у Тројици прослављанога. Њиме земни отац,
мајка и дете постају огледало те надумне тајне, као Црква Божја и као
породица – Црква у маломе. Јединство света и јединство људског рода,
јединство и неуништиво заједништво утемељени су у јединству Божјем и
вечној Заједници љубави Оца и Сина и Духа Светога.
Стварајући видљиви и невидљиви свет, Бог га испуњује Својом љубављу и призива на узрастање у тој љубави и савршенству, по мери Божјег савршенства, нарочито када се тиче разумних бића: „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески“ (Мт 5, 48). Тако стварајући свет, Бог већ тада почиње да ствара Цркву као заједницу свега постојећег. А пуноћу тог стварања и свеукупног дела Божјег управо представља Христово Рождество – дан у који се Бог очовечио да би се човек и творевина обожили. Зато је Црква Божја, као тело Христово, место и заједница остваривања те пуноће, место узрастања и усавршавања „док не достигнемо сви у јединство вере и познања Сина Божјега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове“ (Еф 4,13). Породица је основна ћелија те и такве Цркве Божје, слика Божје тројичне љубави. Зато Апостол народâ Павле, кад говори о светињи брака, исту упоређује са љубављу којом је Христос заволео Цркву, приносећи и жртвујући Себе за њу, и завршава богонадахнутим речима: „Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (в. Еф 5,25-32).
Када људи поричу и заборављају Бога љубави, распада се породица као њено земно остварење и јављање – то јест, заједница мушког и женског као Света Тајна љубави и рађања за живот вечни. Што је мање вере у Бога, што је мање Бога и Божје љубави у људима, то је све мање љубави у људским односима; све је мање истинске љубави у браку, породици, друштву – то све више међу људима и у људима царује лажна љубав и самољубље.
Људско биће је по природи и призвању створено за љубав. А као што људски организам потребује здраву храну, то човек, губећи праву љубав и здраву храну, замењује их сурогатима љубави и хране. Такав човек постаје неспособан да схвати и прихвати вечну Истину, Којој певамо на Божић: Рождество Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања; још мање може такав човек да схвати и прихвати речи Бога Који се јавио у телу: „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу Ја дати Тело је Моје, које ћу Ја дати за живот света“ (Јн 6, 51).
Није ли наше доба поново кренуло путем смрти, путем замењивања истине Божје лажју, путем служења твари уместо Творцу? Заиста, човек је данас у опасности више него икада да замени Бога сатаном, лажним божанством и лажним знањем, истинску љубав оним што Свети Јован Боговидац назива „похот телесна, и похот очију и надменост живљења“ (1. Јн 2, 16). А када год је човечанство у историји кретало тим путем, неминовно се налазило у предворју своје катастрофе и пред пропашћу своје цивилизације.
Наше слављење Божића, као слављење Бога љубави и истинске човечје љубави, као и светиње рађања за вечни живот, догађа се у времену човекове употребе али и злоупотребе Божјег давања и дарова. Та злоупотреба неминовно изазива поремећај основног поретка и правила живљења, узрок је зла и многих болести, угрожава здравље како човека тако и природе, и доводи до губљења смисла живота. Одбацивање и гажење древних хришћанских и свечовечанских моралних основа живота, и на њима грађеног истинског људског постојања и достојанства, води поремећају саме наше природе и живота.
Христово Рождество позива на повратак исконским моралним вредностима, на уздржање, на целомудреност живота младих, на светињу брака, подвиг, пост и молитву.
У овом, дакле, нашем времену, у којем је све на продају – нарочито светиња љубави и смисла живота, Богомладенац Својим Рождеством позива све људе свих времена на задобијање вечне божанске љубави, бесмртног здравља и пуноће живота, у заједници Бога Оца и Сина и Духа Светога, Једног Бога у Тројици слављенога.
И овога Божића смо заједно са својом браћом и сестрама на Косову и Метохији, и поручујемо им да остану и да живе са својим светињама.
Молитвено се сећамо и нашег брата и саслужитеља,
Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована, који у тамници
неправедно издржава казну само зато што се определио за јединство Једне,
Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Такође се молитвено сећамо и свих
оних који било где невино пате и страдају.
Молимо се новорођеном
Христу да у години која долази буде мање немира а више мира, мање мржње а
више љубави, мање неслоге а више слоге, и призивамо благослов Божји на
вас, децо наша духовна, ма где да сте у свету, да у миру и љубави са
Богом и људима прославите Божић, поздрављајући једни друге радосним и
древним поздравом:
Мир Божји – Христос се роди!
Ваистину се роди!
Благословена нова 2015. година!
Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2014. године.
Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки
и Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕJ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ средњоевропски СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ЈЕРОНИМ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Свети Климент је постао епископ у Охриду, а Свети Наум је основао манастир на јужној обали Језера. Око Светог Наума се сабрало мноштво монаха, одасвуд са Балкана.
Био је диван подвижник, мудар учитељ, чудотворан молитвеник и духовник. Преводио је Свето Писмо и друге богослужбене књиге са грчког на словенски језик.
Чинио је чуда још за живота. Његовим чудотворним моштима и данас приступају многи болесни, особито умоболни. Упокојио се у првој половини X века.
Туциндан нема везе са Светим Наумом, него долази од народног обичаја да се на тај дан "туку" (кољу) печенице (крупицом соли или ушицама секире) за предстојећи празник Божић.
НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
На овај празник се у селима коље јагње или прасе, и припрема као печеница за Божић.. У Поповом пољу чобанице секу пруће од јасеновог или дреновог дрвета и то трудећи се да их одсеку у највише три покушаја. На прутовима се већ налазе пупољци, и све се то заједно уноси у кућу са бадњаком.
Деца се не туку, јер се мисли да ће бити још гора и да ће им изаћи чиреви од батина.
4.
1. 2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Љубљана
Олимпија
- ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА
81:91 (22:19,
25:27, 22:21, 12:24)
Кошаркаши ЦРВЕНЕ
ЗВЕЗДЕ савладали
су Олимпију у Стожицама и наставили са
сјајним партијама! ЗВЕЗДА је са побједом
у Љубљани стигла на 16-0 и до новог рекорда
АБА лиге по броју узастопних
побједа. ЗВЕЗДУ су
до новог рекорда водили БИБИ МАРЈАНОВИЋ
и НИКОЛА КАЛИНИЋ и спријечили расположену
Олимпију да направи подвиг и побиједи
Звезду.
ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА: Вилијамс
7 поена и 2скока, Ребић, Дангубић 7поена,
Митровић 8поена и 4скока, Лазић 3поена,
Блажич 11поена и 2скока, Калинић 21поен
и 5скокова, Марјановић 15поена 6скокова,
Teјић 2поена, Џенкинс 5поена, 2асистенције
3украдене лопте, Јовић 7поена, 4скока,
6асистенција и 4украдене лопте, Цирбес.
5поена 6скокова. Тренер: Радоњић
Шеснаеста
побједа ЦРВЕНЕ
ЗВЕЗДЕ
у
исто толико мечева у АБА
лиги.
Заправо, ЗВЕЗДА је
од старта лиге
забиљежила
све побједе
и
оборила је све рекорде АБА
лиге!
ЗВЕЗДА ДОМИНИРА!
.gif)
На данашњи дан /4. 01./ рођен је
Његова светост
%2B(1).gif)
живот или смрт,
част или срамоту,
светлост или таму,
правду или неправду,
Бога или ђавола.
Бирајте
Од тог избора
Од тога зависиће
У
прву недељу пред Божић празнује се овај
празник. Тога дана, исто као на Материце,
деца везују своје очеве, а ови им се
"дреше" поклонима, исто као и
мајке.
------------------------------------------------------------
Оци,
Материце и Детинци су чисто породични
празници и за тај дан домаћице припремају
свечани ручак на којем се окупи цела
породица.
Ови празници, и обичаји
везани за њих, доприносе јачању породице,
слози у њој, разумевању, поштовању између
деце и родитеља, старијих и млађих, што
све заједно чини породицу јаком и
здравом. А зна се да је породица темељ
једнога друштва - државе и цркве.
Назван
је Богоносцем, јер је у свом срцу и на
својим уснама стално носио име Бога
Живога и још због тога, што по старом
предању беше узет рукама нашег Господа
Исуса Христоса.
То
се десило тачно у оне дане, када је Господ
наш учио своје ученике смерности, те за
пример узе једно дете и стави га међу
њих и рече им: "Ко се понизи као дијете
ово, тај је највећи у Царству небескоме"
(Мат. 18,4).
Касније, када одрасте,
постаде ученик св. Јована Богослова, а
затим, као епископ у Антиохији он
управљаше Црквом Божјом и први уведе
антифонски начин појања у Цркви, појање
у две певнице (када на једној страни
појање престане, на другој почиње).
Такав
начин појања открио се св. Игњатију међу
анђелима на небесима. Пострадао је за
Господа свога, Исуса Христа, зато што
не хтеде, на захтев цара Трајана, да се
одрекне своје вере и принесе жртву
идолима. Због тога, цар нареди да га
окују и баце лавовима у арену, а они га
растргоше и изједоше, тако да је остало
само срце његово и пар костију.
У
тим најстрашнијим мукама, све његове
мисли и молитве биле су упућене Господу,
да звери буду гроб његовом телу и да га
нико не спречи у тој смрти.
Молитва му
је била услишена.
Лавови га растргоше
103 године у римској арени.
Јављао се
неколико пута из оног света, чинећи
многа чудеса и помажући свакоме ко га
призва у помоћ.
Стигла је Нова 2015. година. Свако је прославио онако како је могао и како је морао. А морао је да слави онако како је могао. Сви би знали како су требали да дочекају долазак новог љета. Но, знати и моћи није исто. Сам дочек Нове године зависио је од много фактора, мада не знам зашто се уопште дочекује Нова година, кад она и без наше воље сама долази. Елем, било како било, Нову годину сам дочекао са супругом. На тренутак сам занемарио борбу са својим сталним здравственим проблемима, који су посљедица четверогодишњих стравичних мучења по муслиманским коц-логорима у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини. Два сина отишла су са својим друштвима. Кћерка је Нову годину чекала са својом породицом. На данашњи дан /1. јануара/
рођен је славни српски писац
2. јануар - Свети Игњатије Богоносац
4. јануар - Оци, Очеви или Очићи
5. јануар - Туциндан
6. јануар - Бадњи дан
7. јануар - Христово рођење - БОЖИЋ
8. јануар - Сабор пресвете Богородице
9. јануар - Свети првомученик и архиђакон Стефан,
Тог дана РЕПУБЛИКА СРПСКА
СЛАВИ СВОЈ РОЂЕНДАН И КРСНУ СЛАВУ!
14. јануар - Обрезање Господње, Свети Василије Велики,
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА
18. јануар - КРСТОВДАН
19. јануар - БОГОЈАВЉЕЊЕ
20. јануар - Сабор Светог Јована Крститеља – ЈОВАЊДАН
27. јануар - СВЕТИ САВА, ПРВИ АРХИЂАКОН СРПСКИ
Тад је слава првог просвјетитеља српског и слава школа у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и у СРБИЈИ.
29. јануар - Часне вериге Светог апостола Петра
31. јануар - Свети Атанасије Велики
- Цариградска патријаршија
- Александријска православна црква
- Румунска православна црква
- Бугарска православна црква
- Кипарска православна црква
- Грчка православна црква
- Антиохијска православна црква
- Јерусалимска православна црква
- Руска православна црква
- Српска православна црква
- Грузијска православна црква
- Јапанска православна црквa
- Пољска православна црква
- Албанска православна црква
- Православна црква чешких земаља и Словачке.
