Autor sjovicicslavuj |
9 Maj, 2015 |
read_nums (377)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
СРБИ СУ ДАЛИ ОГРОМАН ДОПРИНОС
У СЛАМАЊУ ФАШИЗМА!
Има много људи који су задовољни, али који истовремено нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је не пуца и нема рата”!
Људи памте многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим својим сродницима. Сви они добро знају да покојници не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије уморене душе лебде изнад свих живих.
Тешко се долази до националне свијести једног народа. Његов колективни и друштвени организам је раскомадан у парампарчад. Ти дијелови се више никада не могу спојити у некадашњу јединствену цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
Додуше, сам драги Бог зна зашто је то тако. Знају и људи. Али знају то и неки нељуди који чине власт. Многи су сасвим неоправдано засјели у удобне фотеље и покушавају да кормиларе "флотом лађа" /читај народа/, лађа које без мотора, горива и без јарбола плутају широким морским пространствима. На хоризонту бескрајног лутања ти политички авантуристи никада неће успјети да доплове на обалу спаса. Додатна несрећа је у томе што историја неће продужавати вријеме у којем би постојала могућност да се чак и они опамете.
Још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства и отаџбине. Српство је у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља. Јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.
Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили. Наша снага је у јединству живих и у милионским ешалонима мртвих Срба. Уморени Срби и јунаци из наше прошлости својим сјенима и данас не дају злотворима да славе своје наводне побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.
У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и великим жртвама су платили високу цијену у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.
И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби. Али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјске чињенице.
Зато и не само због тога Србија и Република Српска имају бројне разлоге да 9. мај - Дан побједе над фашизмом у Другом свјетском рату - славе и као своје празнике.
СРЕЋАН ПРАЗНИК!
Autor sjovicicslavuj |
7 Maj, 2015 |
read_nums (421)
Свети Апостоле и Јеванђелисто Марко,
моли Милостивог Бога, да опроштај грехова подари душама нашим.
Од врховног Апостола Петра се научивши, Апостол Христов си био, и као сунце на све стране си засијао. Александрији си био украс, блажени, тобом се Египат од обмане демонске ослободио и јеванђељским твојим учењем просветио си све, као светли стуб Цркве. Зато твоју успомену поштујући, светло славимо, Марко богогласни: Моли Бога кога си кроз Јеванђеље благовестио, да подари опроштај грехова душама нашим.
Тако Марко написа Свето Јеванђеље, које виде и сам апостол Петар и посведочи као истинито. Од апостола Петра би Марко постављен за епископа и послат у Мисир на проповед. И тако св. Марко би и први проповедник Јеванђеља и први епископ у Мисиру. Мисир сав беше притиснут густим мраком незнабоштва, идолопоклонства, гатарства и злобе. Но с помоћу Божјом св. Марко успе да посеје семе науке Христове по Ливији, Амоникији и Пентапољу.
Из Пентапоља дође у Александрију, куда га вођаше Дух Божји. У Александрији он успе да заснује цркву Божју, да јој постави епископа, свештенике и ђаконе, и да све добро утврди у вери благочестивој. Своју проповед Марко потврђиваше чудесима великим и многим. Када незнабошци подигоше тужбе на Марка, као разоритеља њихове идолопоклоничке вере, и када градоначелник поче трагати за Марком, овај одбеже поново у Пентапољ, где продужи утврђивати своје раније дело. После 2 године опет се врати Марко у Александрију, на велику радост свих верних, чији се број бише већ врло умножио. Том приликом Марка ухватише незнабошци, везаше га чврсто и почеше вући по калдрми вичући: повуцимо вола у обор!
Свега рањена и искрвављена бацише га у тамницу, где му се најпре јави ангел небески, храбрећи га и крепећи га; а по том јави му се сам Господ Исус и рече му: „мир Теби, Марко, јеванђелисте мој!" на што му Марко одговори: „мир и Теби Господе мој Исусе Христе!" Сутрадан злобни људи извукоше Марка из тамнице и поново га вукоше по улицама са истом виком: повуцимо вола у обор! Сав изнурен и изможден Марко изусти: у руке Твоје, Господе, предајем дух мој! и тако издахну и пресели се душом у бољи свет. Његове свете мошти бише од хришћана чесно сахрањене, да кроз векове дају исцелења људима од сваке муке и сваке болести.
Autor sjovicicslavuj |
7 Maj, 2015 |
read_nums (418)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Гдје смо оно стали?
Често чујем то питање.
Често чујем то питање.
То се питају они који, заправо нигдје нису ни кренули. Јер њима је најбоље да тапкају у мјесту и да се нигдје не помјерају са мјеста, поготово ако су се ко зна како и на који начин ухљебили у какву дуготрајну фотељу. А фотеље нема без функције. Све је, дакле, повезано и спојено као у физици – системом “спојених посуда”.
Срећа је па постоје пријатељи и они ће ти увијек казати да водиш рачуна о себи и да прво “себе даш себи”.
Они други ће учинити максимум да од тебе узму све, па на крају карајева и да узму тебе самога, мада би им и то било мало. Јер од “мало” нико нема користи.
Твоји пријатељи и непријатељи око овога никада се неће договорити. А и не могу, јер пријатељи и непријатељи се и не договарају. Они се међусобно уништавају.
Не могу људи вјечно да живе овоземаљске животе, али било би најважније да и тај један живот живе сад и у овом времену.
Ничији нисам непријатељ, а пријатељ могу бити свима који ме за пријатеља желе и који мисле да им моје пријатељство нешто значи. Мени пријатељства мојих пријатеља значе много.
Људи не броје, али сви ми живимо девет живота. Проблем је у томе што многи никад неће схватити да је управо ово девети живот. Претходних осам живота некоме другом су припадали.
Све, па и цијели живот људи носе у памћењу и у глави. Не слажем се са онима који кажу да се то носи и у срцу. Срце је само орган за пумпање крви и пјесничка метафора за љубав. Не замјерам пијаним пјесницима који су некад давно и ко зна зашто срце ставили у први план.
Памет и разум су све. Од памети све полази или се са лудошћу све завршава.
Да се вратим на питање са почетка. “Гдје смо оно стали”?!
Нисам стао! Нећу да стојим.
Одох!
А вас, драги моји пријатељи позивам да кренемо заједно. Позивам вас да пођемо истим путем, путем дружења и међусобне пријатељске љубави.
Пођимо заједно уз Божији благослов!
Autor sjovicicslavuj |
7 Maj, 2015 |
read_nums (460)
За сјећање и памћење
Мало година живота (само 25.)
стало је у богату српску историју.
На данашњи дан /7.5./ рођен је славни
српски родољуб
МИЛУТИН БОЈИЋ
Autor sjovicicslavuj |
5 Maj, 2015 |
read_nums (576)
Пјесма Ђурђевдан настала је возу смрти који је путовао из Сарајева за Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвијесности.
У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе први пут је запјевао: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“
„Од самог почетка сукоба, усташе су хапсиле српски народ. Због сурових прогона Срби су почели бјежати из Сарајева. Уточиште су налазили на сусједним планинама или пак у Србији. Наравно, одређен број људи је остао у свом граду, вјерујући да у душманима ипак постоји мрва човјечности и емпатије. Нису ни претпоставили шта им ђаволи спремају.
Освануо је шести мај 1942. године. Било је то хладно сарајевско јутро. Полиција Независне државе Хрватске (НДХ) наредила је да се Србима припреми „ђурђевдански уранак“. У четири сата ујутру у град су се сливале колоне заробљеника из Јајце-касарне – са брда изнад Бембаше. Придружили су им се сапатници из логора Беледије, Ћемалуше те Централног и Градског затвора као и касарне Војводе Степе. Колоне су се сусреле на Обали Кулина бана где су дочекали воз смрти.
Башчаршија - Усташе одводе похапшене Србе у воз смрти Сарајево - Јасеновац
Наиме, трамвајска пруга у Сарајеву имала је ширину ускоколотрачне жељезнице па је воз из Брода по наредби руководства НДХ ушао у град.
Пред очима српских мученика на Обали Кулина бана појавила се дуга композиција теретних вагона која се простирала баш колико и колона затвореника – од Вјећнице па све до Електроцентрале.
У колони је било око три хиљаде Срба, махом младих људи. Међу њима је било и домаћина који су утамничени заједно са својим синовима. Разуларени усташа пред колоном је узвикивао: „Ђе сте Срби? Бесплатно вас водимо на теферич у Јасеновац!“.
На вагонима је писало „седам коња или четрдесет војника“ а усташе су у један вагон уводиле и до двије стотине људи. Воз смрти је тог истог 6. маја 1942. године, на Ђурђевдан из Сарајева кренуо у Јасеновац. На путу према казамату, заточеници у вагонима без хране и воде почели су падати у кризе због страха и неизвијесности. У општем хаосу један од њих за кога се тврди да је био члан сарајевске „Слоге“ у сопственом грчу и немоћи, из поноса и пркоса, својим извјежбаним и смјелим баритоном из срца и душе запјевао је: „Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!“
По доступним свједочењима, усташе су због пјесме Ђурђевдан затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору збијени једни до других. Од три хиљаде колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло двије хиљаде душа, а њих двије стотине је преживјело тортуру. Захваљујући преживјелима ми данас знамо за овај догађај.
Под утиском ове приче, Горан Бреговић је обрадио пјесму коју су пјевали заробљеници – „Ђурђевдан је“. Та пјесма је у међувремену постала планетарни хит који се изводи на више свјетских језика.
Али, на нашу велику жалост, многи Срби данас не знају за воз смрти и за право значење ове пјесме. Сви смо свједоци да је она заступљена на свакој српској прослави, уз алкохол и дигнуте руке. Било би сјајно када бисмо за промјену почели поштовати нашу прошлост. То је једини начин да нас будућност не прогута и да не дочекамо неки нови крвави Ђурђевдан.
Нека је вјечна слава свим жртвама јасеновачког усташког казамата смрти!
Autor sjovicicslavuj |
5 Maj, 2015 |
read_nums (744)
СРБИМА који СВЕТОГ ГЕОРГИЈА – ЂУРЂРВДАН
славе као своју крсну славу уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке!
Moлитвама СВЕТОМ ГЕОРГИЈУ нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху, духовни напредак и свако благостање!
НА МНОГАЈА ЉЕТА!
АМИН!
Autor sjovicicslavuj |
5 Maj, 2015 |
read_nums (464)
Данас је велики хришћански празник - Свети Великомученик Георгије - Ђурђевдан.
За тај велики прољећни празник плодности везани су многи обичаји - устаје се рано и купа у рекама, одлази у природу, бере биље којим се крми стока, плету вијенци и њима украшавају куће, стока и кошнице, опасује се врбовим и дреновим прућем, у њиве се постављају крстови од лескове младице, коље се жртвено јагње... У доба војевања Срба против Турака настала је изрека "Ђурђев данак, хајдучки састанак".
----------------------------------------------------------------------
У вријеме када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових сљедбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину.
----------------------------------------------------------------------
У вријеме када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових сљедбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину.
Израстао је Георгије у лијепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздијели сву своју имовину и пође за својом вјером и истином. Цар се јако разгњеви због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио.
Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше вјеру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вјера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: "Радуј се"!
Видјевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавијестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгнијеви цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, вјенцем вјечне славе.
Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову вјеру, 3. априла 303. године.
Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне побједе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удјела праведних и стајања са десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.
Autor sjovicicslavuj |
5 Maj, 2015 |
read_nums (335)
Стицајем разних околности успио је да украде идентет
правог кумровчанина Јосипа Броза
који је погинуо у Мађарској.
/На слици Јосип Броз као војник окупаторске
Аустро-угарске војске у рату против Србије/
ЗАШТО?
СФРЈ и злочинац Јосип Броз,
као и Југославија послије њега,
и касније државе, Србија и Црна Гора,
и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете
и потписивања међудржавног уговора
о наплати ратне одштете с Немачком.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У једном ранијем тексту /поновио сам га објавио у наставку/ поставио сам нека питања. Ако ме било ко демантује и ако ми одговори, ево спреман сам не само да се извиним било коме, већ и њему мртвом.
------------------------------------------------
Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био,
али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба,
у усташки конц-логор Јасеновац
ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО
У ЈАСЕНОВАЦ?
-------------------------------------------------
За оне разумне све је јасно.
За неразумне увијек ће постојати само један закључак - тада смо лијепо живјели!
ТАЧНО! Али како и на чији рачун смо тако живјели и траје ли свијет само за нашег "вакта"?
Шта је са будућношћу СРБА, СРБИЈЕ и СРПСКОГ НАРОДА У ЦЈЕЛИНИ. Уосталом, шта је са будућности оних народа /мало је таквих осим Срба/ којима је злочинац Јосип Броз нанио највеће зло.
О каквој хипокризији, наивности, и слуђивању народа се радило најбоље показује сљедећа флоскула и фраза - "ЗБРАТИМЉЕНИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ", сазнаћемо много касније у касапници на просторима бивше државе.
Е управо то такозвано братство и јединство нас је завило у црно и довело до највећег европског крвопролића на крају двадесетог вијека.
Данас злочинца Броза оплакују само они који су важни сами себи и они који су тада добро живјели и који никада нису осјетили ниједну животну патњу. У то вријеме и ја сам много боље живио него данас. Пита ли се ико шта ће у будућности бити са дјецом и унучади нашег народа.
Највише захваљујући Србима Броз и клика српских подрепаша која је Броза држала на власти стврорили су неодрживу државу и кад се народ олслободио Брозове чизме, е онда је почело стравично крвопролиће.
Ко је раскомадао некадашњу Југославију и ко је кад год је могао најдубље забијао нож Србима. Србија и српски народ ће и у будућности крварити због своје наивниости и вјеровања у такозвано братство и јединство. Кад Срби схвате да љубави у свијету нема, већ да се цијели свијет и цивилизација одржавају само на ИНТЕРЕСУ, е тада ће и Србима бити лакше да опстану на овој свјетској вјетрометини и у балканској вукојебини.
Дошла су таква времена у којима ни рођени брат са братом не може. Са сусједима треба живјети у миру, јер је мир најважнији. Свима је познато даје Србија деценијама на својој грбачи носила друге народе и републике да би јој управо ти народи и те републике сломиле кичму.
О непреболној српској рани Косову и Метохији нећу ништа да кажем!
О Србима који су некад вијековима живјели у Хрватској, такође нећу ништа.
Ово је само дјелић српске заблуде и ако ме било ко разувјери да нисам управу - јавно ћу се свима извинити. Али, сви они који оплакују злочинца Броза и не знају ко је био Броз.
/Из архива много тога је уништено, а и злочинац Броз се још за живота побринуо да своје злочиначке доказе уништи!/.
Неки који и данас 35. година након смрти злочинца Броза пате и јадикују требали су од злочинца Броза барем да "науче" тадашњи заједнички Српско-хрватски језик, који он никад није савладао.
"Мајку ти Божју" /узречица злочинца Јосипа Броза!/, ево КРАЈ је и текста и приче о злочинцу Јосипу Брозу!
-------------------------------------------------------------------------------
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
-----------------------
Нема свјетске вукојебине у којој Јосип Броз није био,
али му никад ни на ум није пало да оде у највећи град мртвих Срба,
у усташки конц-логор Јасеновац
ЗАШТО НИКАД НИЈЕ ОТИШАО У ЈАСЕНОВАЦ?
-------------------------------------------------
Некад смо славили
највећу превару Јосипа Броза.
Славили смо његов рођендан,
мада се он уопште
и није родио на данашњи дан
и није уопште био припадник ниједног народа
у Првој, Другој и Трећој Југославији...
мада се он уопште
и није родио на данашњи дан
и није уопште био припадник ниједног народа
у Првој, Другој и Трећој Југославији...
Злочинац Броз је био Аустријанац и каплар
у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба
у Првом свјетском рату.
у аустро-угарској војсци, који је ратовао против Срба
у Првом свјетском рату.
Стицајем разних околности успио је да украде идентет
правог кумровчанина Јосипа Броза
који је погинуо у Мађарској.
Аустро-угарске војске у рату против Србије/
/На слици Јосип Броз као војник окупаторске
Аустро-угарске војске у рату против Србије/
---------------------------------------------------------------------------------
Аустро-угарске војске у рату против Србије/
---------------------------------------------------------------------------------
Али, то је ништа у односу како нас је
у многим другим стварима
превеслао и слудио.
у многим другим стварима
превеслао и слудио.
+++++++++++
Петокраком је највише слудио Србе ...
Питање
- Зашто на свом гробу нема петокраке?!
Питање
- Зашто на свом гробу нема петокраке?!
ЗАШТО?
Питање
- Зашто је у Другом свјетском рату,
мјесец дана раније послао око 20 хиљада
српске младости да изгину на Сремском фронту,
а знао је да браћа Руси и силна армија
стиже у помоћ браћи Србима!?
- Зашто је у Другом свјетском рату,
мјесец дана раније послао око 20 хиљада
српске младости да изгину на Сремском фронту,
а знао је да браћа Руси и силна армија
стиже у помоћ браћи Србима!?
Питање
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији,
а Уставом из 1974. који је направио Кардељ
Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада
- створио шиптарску државу
на српском Косову и Метохији.
- Зашто је дозволио да остану покрајине само у Србији,
а Уставом из 1974. који је направио Кардељ
Шиптарима је оставио покрајину и тако је још тада
- створио шиптарску државу
на српском Косову и Метохији.
Питање
- Зашто у Хрватској није дозволио
барем да покрајина буде
Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације ...
Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју
у огромном броју живјело
већинско српско становништво!
- Зашто у Хрватској није дозволио
барем да покрајина буде
Лика, Кордун, Банија и велики дио Далмације ...
Знао је злочинац Броз да је тада на том подручју
у огромном броју живјело
већинско српско становништво!
Питање
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме
са српским жртвама и да те невино убијене Србе
барем неко достојанствено сахрани!
- Зашто никада није дозволио да се одбетонирају јаме
са српским жртвама и да те невино убијене Србе
барем неко достојанствено сахрани!
Питање
- Зашто је Њемачкој,
односно Вили Бранту, канцелару Њемачке
опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете?!
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца,
који су претходно највише опљачкали Србију?!
- Зашто је Њемачкој,
односно Вили Бранту, канцелару Њемачке
опрстио тадашњи енормни новчани износ ратне одштете?!
А касније нас до гуше задуживао највише управо код Нијемаца,
који су претходно највише опљачкали Србију?!
Остало је неразјашњено питање и остао је предмет спора
опљачкане златне и девизне резерве
и умјетничке и друге вриједности грађана,
као и непроцјењива имовина
Српске православне цркве .
опљачкане златне и девизне резерве
и умјетничке и друге вриједности грађана,
као и непроцјењива имовина
Српске православне цркве .
СФРЈ и злочинац Јосип Броз,
као и Југославија послије њега,
и касније државе, Србија и Црна Гора,
и сада Србија, избјегавале су питање ратне одштете
и потписивања међудржавног уговора
о наплати ратне одштете с Немачком.
Питање
- Зашто је, истина са српским подрепашима.
којима се окружио и тако чувао власт,
такође, злочинцима
- измислио Голи оток
и то углавном за Србе?!
- Зашто је, истина са српским подрепашима.
којима се окружио и тако чувао власт,
такође, злочинцима
- измислио Голи оток
и то углавном за Србе?!
Милион би се могло поставити питања
злочинцу Јосипу Брозу,
али каква корист кад се одговори тек сад,
у овом времену знају, а њега нема,
осим само још у главама оних
који су били и остали слуђени
злочинцем Јосипом Брозом,
а да при том немају појма
ко је заправо био он!
злочинцу Јосипу Брозу,
али каква корист кад се одговори тек сад,
у овом времену знају, а њега нема,
осим само још у главама оних
који су били и остали слуђени
злочинцем Јосипом Брозом,
а да при том немају појма
ко је заправо био он!
************************
Питање
И сасвим на крају,
зар се нико од Срба не пита
зашто се Хрвати и званична Хрватска
не боре да се кости
Јосипа Броза из Београда измјесте
у Загреб или негдје у Хрватску?
По интересе хрватске државе Броз је најкориснији у Београду,
јер ће и мртав и даље распамећивати слуђене и подијељене Србе!
Питање
И сасвим на крају,
зар се нико од Срба не пита
зашто се Хрвати и званична Хрватска
не боре да се кости
Јосипа Броза из Београда измјесте
у Загреб или негдје у Хрватску?
Наравно
да то не желе,
јер и данас има оних аутентичних Хрвата
који и у Хрватској знају истину и знају да Јосип Броз
није био син хрватског "тисућљетног" народа и постојања.
јер и данас има оних аутентичних Хрвата
који и у Хрватској знају истину и знају да Јосип Броз
није био син хрватског "тисућљетног" народа и постојања.
Хрвати
су с разлогом од Србије тражили и
добили
некаве књижурине и умјетничке слике из прошлог рата,
али ни на ум им не пада да траже измјештање
гробнице Јосипа Броза?
некаве књижурине и умјетничке слике из прошлог рата,
али ни на ум им не пада да траже измјештање
гробнице Јосипа Броза?
А
што би га и тражили кад знају да није
њихов.
Мудри "Латини" /треба им честитати/ знају,
да иако је мртав злочинац Јосип Броз и данас,
највише штете наноси Србији, па ко веле -
"Нека Броза и даље у Беогрдау.
Мудри "Латини" /треба им честитати/ знају,
да иако је мртав злочинац Јосип Броз и данас,
највише штете наноси Србији, па ко веле -
"Нека Броза и даље у Беогрдау.
По интересе хрватске државе Броз је најкориснији у Београду,
јер ће и мртав и даље распамећивати слуђене и подијељене Србе!
Autor sjovicicslavuj |
4 Maj, 2015 |
read_nums (301)
Дође то са годинама или је, заправо, било потребно много времена да прође, па да схватим да у претходном периоду многе ствари нисам знао и да тек сад долазим до многих истина.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ Славуј
Дође то са годинама или је, заправо, било потребно много времена да прође, па да схватим да у претходном периоду многе ствари нисам знао и да тек сад долазим до многих истина.Много раније оне су ми биле чак и потребније како бих разумио и како бих посложио све чињенице и коцкице у мозаик везан за вријеме у којем сам живио.
Имао сам срећу да се дружим са неким паметним људима, мада би ближе истини могло да буде - врло често био сам у друштву паметних људи. Тада сам мислио да је било лако да се приближим тим људима.
А баш то лако, које ми се тада чинило, уствари била је само пука случајност или стицај разних околности, које су се дешавале онако спонтано, али са крајњим циљем да за почетак нешто паметно чујем без неких великих претензија и да то што чујем и запамтим, па да онда некад кад ми за многе одлуке буде било потребно много више памети то и искористим, свакако у своју корист.
Тада сам мислио да су такве ствари биле једноставне и да сам остварио циљ самим тим што ми се то десило. Међутим, тај циљ је био много далеко, далеко, па можда чак и даље и од саме близине људи са којима сам био у друштву. Много касније схватио сам неке заблуде, али за било какве попрвке и исправке није било времена, а још мање користи, осим стицања неког новог искуства које се акумулирало у памћење.
Иако су ми многи циљеви били достижни они су се губили у мојим нереалним очекивањима. Послије тога упуштао сам се у јурњаву са временом. Мислио сам да да ћу све оно што сам пропустио и надокнадити, али била је то велика животна заблуда. Знам да сам много тога пропустио да урадим, али све се своди на један стереотипан закључак - прошлост се не враћа,
И тако су пролазили возови, а ја сам остајао у истој станици. Ипак, имао сам и среће и то само зато што наши возови касне, па сам успио да ускочим у посљедњи вагон који се уопште није разликовао од првог. Било ми је важно да се нађем у истом возу са људима који знају своје циљеве. Воз је кренуо и повезао ме на животни пут ...
И тако су пролазили возови, а ја сам остајао у истој станици. Ипак, имао сам и среће и то само зато што наши возови касне, па сам успио да ускочим у посљедњи вагон који се уопште није разликовао од првог. Било ми је важно да се нађем у истом возу са људима који знају своје циљеве. Воз је кренуо и повезао ме на животни пут ...
Kако некад, тако то и данас траје... траје ...
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2015 |
read_nums (303)
03.05.2015. ПАЛЕ/Рачица
Српски каjакаши НЕБОЈША ГРУЈИЋ и МАРКО НОВАКОВИЋ освоjили су данас сребрну медаљу у дисциплини K-2 на 200 метара на шампионату Eвропе у чешким Рачицама.
Груjић и Новаковић завршили су трку за 32,292 секунди.
Tо jе шеста медаља за Србиjу у данашњем програму, а укупно седма на првенству, чиме jе постављен нови рекорд.
Груjић и Новаковић завршили су трку за 32,292 секунди.
Tо jе шеста медаља за Србиjу у данашњем програму, а укупно седма на првенству, чиме jе постављен нови рекорд.
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2015 |
read_nums (334)
03.05.2015. ПАЛЕ/Рачице
Српске каjакашице OЛИВЕРА и НИКОЛИНА MОЛДОВАН освоjиле су данас бронзану медаљу у дисциплини K-2 на 200 метара на шампионату Eвропе у чешким Рачицама.
Сестре МОЛДОВАН трку су завршиле за 39,420 секунди.
Tо jе пета медаља за СРБИЈУ у данашњем програму, а укупно шеста на првенству, чиме jе постављен нови рекорд.
Сестре МОЛДОВАН трку су завршиле за 39,420 секунди.
Tо jе пета медаља за СРБИЈУ у данашњем програму, а укупно шеста на првенству, чиме jе постављен нови рекорд.
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2015 |
read_nums (307)
03.05.2015
Српска репрезентативка Николина Mолдован освоjила jе данас
бронзану медаљу у олимпиjскоj дисциплини K-1 на 200 метара
на шампионату Eвропе у чешким Рачицама.
Oна jе трку завршила за 41,516 секунди
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2015 |
read_nums (300)
03.05.2015. ПАЛЕ/Рачице
Српски каjакаш МАРКО ДРАГОСАВЉЕВИЋ одбранио jе данас златну медаљу у олимпиjскоj дисциплини K-1 на 200 метара на шампионату Eвропе у чешким Рачицама.
ДРАГОСАВЉЕВИЋ jе трку завршио за 34,708 секунди, испред другопласираног Швеђанина Петера Mенинга (34,836) и трећепласираног Литванца Игнаса Навакаускаса (34,912).
Tо jе четврта медаља за Србиjу у данашњем програму, а укупно пета на првенству, чиме jе постављен нови рекорд.
ДРАГОСАВЉЕВИЋ jе трку завршио за 34,708 секунди, испред другопласираног Швеђанина Петера Mенинга (34,836) и трећепласираног Литванца Игнаса Навакаускаса (34,912).
Tо jе четврта медаља за Србиjу у данашњем програму, а укупно пета на првенству, чиме jе постављен нови рекорд.
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2015 |
read_nums (248)
Старовић и Бенедек Ружичић су jуче освоjиле бронзу у истоj дисциплини, али на дионици од 1.000 метара.
03.05.2015. ПАЛЕ/Рачице
СРПСКЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВКЕ MИЛИЦА СТАРОВИЋ И ДАЛМА БЕНЕДЕК РУЖИЧИЋ ОСВОJИЛЕ СУ ДАНАС ДРУГУ, а за Србију трећу БРОНЗАНУ МЕДАЉУ НА ПРВЕНСТВУ EВРОПЕ У КАJАКу И КАНУУ, КОJЕ СЕ ОДРЖАВА У ЧЕШКИМ РАЧИЦАМА.
Oне су у дисциплини K-2 на 500 метара заузеле треће мјесто са резултатом 1:46.172 минута.
Старовић и Бенедек Ружичић су jуче освоjиле бронзу у истоj дисциплини, али на дионици од 1.000 метара.
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2015 |
read_nums (282)
.gif)
03.05.2015. ПАЛЕ/Рачице
Српски
репрезентативац ДЕЈАН ПАЈИЋ освоjио jе данас бронзану медаљу у
дисциплини K-1 на 500 метара на Eвропском првенству у каjаку и кануу,
коjе се одржава у чешким Рачицама.
ПАЈИЋ jе у финалу заузео 3. мјесто у времену 1:42.168 минута.
ПАЈИЋ jе у финалу заузео 3. мјесто у времену 1:42.168 минута.
.gif)
Autor sjovicicslavuj |
3 Maj, 2015 |
read_nums (427)
Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи.
ПИШЕ Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Ратни члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић никад није изашао пред суд и да суд каже је ли он крив или није за злочин у сарајевској Добровољачкој, данас Улици Хамдије Крешевљаковића 3. маја 1992. године
Нећу хипотетички да правим спекулације, нисам ни судија ни тужилац. Ја само тражим правду за српске жртве. Нека Ејуп Ганић изађе пред суд и нека се докаже је ли крив или није. На жалост, надао сам се да ће то утврдити Хашки трибунал, јер сам још давно лично предао предмет "Добровољачка улица" бившем главном хашком тужиоцу Карли дел Понте.
Антисрпски тужилац
и жена монструм
Карла дел Понте
Карла дел Понте
Моје надање се није остварило, јер док је она била главни тужилац Хашког трибунала није хтјела да отвори ни један предмет гдје су Срби страдали. Свима је познато да је Хашки суд политички и селективни суд који је имао задатак само да суди Србима.
Послије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Суд БиХ није отворио предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.
Заробљени војници регуларне ЈНАПослије престанка вођења истрага од стране Хашког трибунала никада ни Суд БиХ није отворио предмет "Добровољачка" и тако је Ганић, један од главних актера у случају "Добровољачка улица", сад за сад, амнестриран од одговорности. Постоје живи свједоци и бројни документи, тонски и видео-записи захваљујући којима се јасно може доказати да је Ганић један од најодговорнијих за почињенени злочин над припадницима ЈНА.
Ганић и даље као папагај понавља већ излизану матрицу да су се у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву сукобиле двије војне формације Територијална одбрана БиХ и бивша ЈНА и да је том приликом погинуло пет или шест људи.
И данас подсјећам Ганића и живе муслиманске злочинце да је ЈНА тада била једина регуларна армија у бившој Југославији.
То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе је имао и Ганић.
То што је /тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ/ Алија Изетбеговић двије године прије рата наредио да се муслимани повуку из ЈНА, била је њихова стратегија коју је подржао тадашњи амбасадор САД у Београду Ворен Цимерман који је давао упуства Изетбеговићу како да направи самосталну БиХ, а огромну улогу у свему томе је имао и Ганић.
Надам се да ће једног дана бар суд у Београду отворити предмет "Добровољачка", јер ако суд у Њемачкој и САД може да суди за злочине почињене на подручју бивше Југославије, не видим разлог зашто онда не би могао да суди и суд у Беогрду Ганићу. Још увијек се надам да ће Ганић завршити на суду у Београду, али немам ништа против да ускоро буде процесуиран и пред Судом БиХ.
Безброј пута сам поставио питање зашто Суд БиХ и тужилаштво нису отворили тај, као и неке друге предмете гдје су Срби страдали, али увијек као одговор добијао сам једну флоскулу - истражне радње су у току.
Ганић је годинама понављао исту неаргументовану причу да су Срби 2, маја срушили "пола Сарајева".
Њему се у магли причањавало да је пола Сарајева било сравњено вјероватно због једне виле чији је власник био Србин, а коју је у току рата отео, као што су отели многе куће и пословне просторе Срба које им ни дан данас нису вратили, као ни огромну имовину Српске православне цркве. Кад смо већ код Српске православне цркве желим да подсјетим да је један дио Сарајева изграђен на имовини СПЦ која још није враћена.
Тужилаштво за ратне злочине Србије покренуло је крајем 2010. године истрагу против 19 држављана које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.
Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ, терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.
Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.
У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Ратни чланови Предсједништва БиХ
Тужилаштво за ратне злочине Србије покренуло је крајем 2010. године истрагу против 19 држављана које сумњичи за убиство војника ЈНА почињено у мају 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, међу којима су и чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљујић.
Захтјевом за провођење истраге одређени број осумњичених се, као високи политички и војни функционери тадашњих власти БиХ, терете за издавање наређења за напад, за планирање и организовање напада на војнике и друге припаднике ЈНА у Сарајеву.
Њих сумњиче за ратне злочине почињене у нападу на војну болницу, Дом ЈНА и касарну Сарајеву, као и за напад у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.
У изводу из кривичне пријаве наводи се да су Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, као чланови Предсједништва БиХ, организовали и наредили Мустафи Хајрулаховићу /у међувремену умро/ и Јусуфу Пушини да 3. маја 1992. године нападну колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Ратни чланови Предсједништва БиХ
Ганић и Кљујић су, према пријави, издали наређење за напад иако је био постигнут договор да се Команди Друге области ЈНА омогући да мирно напусти Сарајево. На тај начин њих двојица непосредно су учествовали у убијању и рањавању више десетина припадника ЈНА.
Упркос доказима за овај злочин који су достављени и Тужилаштву БиХ, још нико није одговарао.
Autor sjovicicslavuj |
2 Maj, 2015 |
read_nums (491)
********************************************************
На данашњи дан, 3. мај
.................................
Никад српска историја
и бошњачка повијест
неће доћи до истине,
јер се до истине
не долази компромисом.
.................................
Никад српска историја
и бошњачка повијест
неће доћи до истине,
јер се до истине
не долази компромисом.
********************************************************
Autor sjovicicslavuj |
2 Maj, 2015 |
read_nums (328)
За сјећање и за памћење.
На данашњи дан /3. маја/ рођена је сјајна
За сјећање и за памћење.
На данашњи дан /3. маја/ рођена је сјајна
и непоновљива српска глумица
ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ.
Autor sjovicicslavuj |
2 Maj, 2015 |
read_nums (226)
Цртица из свакодневице ...
Цртица из свакодневице ...
ДУБИНА И ВИСИНА, БЕЗ ШИРИНЕ И ДУЖИНЕ!
Покушавам погледом да пробијем дубину, али не иде, не иде то. Неистражена дубина и висина ме привлаче, али шта то вриједи кад не могу ни доле, а ни горе. Доле ми се никако не иде, а горе? Е па летио бих, али немам крила.
Тишина је и доле и горе.
Радо бих или најрадије бих покушао да опишем тишину? Али како? Ни то ми не полази за руком.
Било шта да урадим морао бих прво да ућутим, али једноставно ни то не знам. Да се не схвати погрешно – не причам ни сам са собом, јер никада и нисам сам. Увијек има неко поред мене и неко ко је са мном. Јер, човјек је друштвено, а не самоизоловано биће. Још мање треба бити отуђено биће.
Шутњом се ништа не може казати! Јер, неке ствари без појашњења ионако се не разумију, па и кад се изговоре. Јер, како било ко може да зна шта неко други мисли, ако шути!? Не, не зна. И ко год каже да зна, па био то он или била она, они лажу!
Таквим стварима и појавама људи су престали и да се чуде. Остају питања – да ли је то нормално? Да ли је то стварно?
Свака шутња је застрашујућа и нико не би требао да дозволи да га шутња загрли и да га држи окованог у неприродном стању. Јер људи не смију бити само посматрачи као у некој позоришној представи гдје се тражи тишина.
Не, нећу више ни да покушавам да пишем и да било шта објашњавам. Шта да објасним? Ништа. Али нећу ни да ћутим. Одох и кога првог сретнем, ма има да вриснем и то то толико гласно да ме сви чују, јер нећу да шутим.
Autor sjovicicslavuj |
2 Maj, 2015 |
read_nums (313)
