Autor sjovicicslavuj |
6 April, 2015 |
read_nums (306)
За сјећање и памћење ...
7. априла умро је славни
српски пјесник и дипломата
ЈОВАН ДУЧИЋ
Autor sjovicicslavuj |
6 April, 2015 |
read_nums (315)
Цивилизацијски, културолошки, па на крају крајева и људски је пријатељима који припадају другим религијама, односно вјерама - честитати њихове празнике.
Међутим, на свим друштвеним мрежама стање је исто и то траје годинама. Срби у томе предњаче. Напросто се утркују да пријатељима из других конфесија, честитају њихове, а да при том уопште не поштују своје празнике?!
ПИШЕ: СлАвКо ОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПРВО ПОШТУЈ СВОЈЕ,
ПА ТЕК ОНДА ОЧЕКУЈ,
АЛИ САМО ОЧЕКУЈ И НАДАЈ СЕ,
ДА ЋЕ И ДРУГИ ПОШТОВАТИ
И ЦИЈЕНИТИ ОНО ШТО ЈЕ ТВОЈЕ!?
Цивилизацијски, културолошки, па на крају крајева и људски је пријатељима који припадају другим религијама, односно вјерама - честитати њихове празнике.Међутим, на свим друштвеним мрежама стање је исто и то траје годинама. Срби у томе предњаче. Напросто се утркују да пријатељима из других конфесија, честитају њихове, а да при том уопште не поштују своје празнике?!
И ко онда таквима може да повјерује у искрене намјере? Нико, јер се ради о понизности, лицемјерству и снисходљивости, која је највише иманетна Србима.
Имам и ја пријатеље који су других вјероисповјести, али никада никоме не бих било шта честитао, ако тај или та - не поштује моју вјерску припадност и ако мени не честитају моје празнике.
Ево рецимо јуче, многи Срби никоме од својих пријатеља из истог народа и исте вјерске припадности нису честитали ЦВИЈЕТИ, али су се зато утркивали да католицима честитају Васкрс.
Међутим, све добија друге конотације ако се у обзир узме чињеница да се од њихових "многобројних пријатеља" занемарљив "број", ако ништа друго, а оно бар из пристојности и културе дијалога захвалио на честиткама (!). Изостале се и ријечи - хвала!
Свима би требало бити јасно да нема поштовања, уважавања, па ни пријатељства, ако је оно једнострано. А јуче, и не само тада, та једностраност баш је дошла до пуног изражаја.
Наравно да никоме ко не поштује моје светковине и моја вјерска осјећања нисам упутио честитку. Јер забога, ако неко не поштује моју вјеру и моје празнике, како онда од мене може очекивати да само ја то урадим.
Али, СРБИ су ненадмашни у снисходљивости и самопонижавању.
Па на радост вам било!
Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2015 |
read_nums (303)
Никад не ћутим. Не знам и зашто бих ћутао? Увијек имам нешто да кажем, барем тако мислим. Још један је разлог зашто не ћутим. Не желим да ријечи буду заборављене, па макар се радило само о тренутку ћутања.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Никад не ћутим. Не знам и зашто бих ћутао? Увијек имам нешто да кажем, барем тако мислим. Још један је разлог зашто не ћутим. Не желим да ријечи буду заборављене, па макар се радило само о тренутку ћутања.Постоје и друга чула која подгријавају друге и другачије осјећаје. Испред мене је простор за покрете и плес, али шта вриједи кад немам партнерку са којом бих заплесао и чију бих равнотежу њежно одржавао, правећи милион комбинација у глави о њој и њеној блискости. Но, то су само снови. Сањати није кажњиво. Мада сам довољно већ кажњен њеним изостанком из стварног постојања. Такву сам је створио у машти и себе сам оптеретио тражећи је, а она и не постоји.
Не могу сам да се вртим, јер ћу изгубити осјећај за равнотежу и за количину постојећег емотивног стања, а то није добро. Јер од превеликог окретања постоји велика могућност и да паднем. Бјелодано је и познато даје сваки пад тешко стање, поготово ако се оклијева са устајањем. Знам то од раније. Знам из искуства. Знам да настају још већи проблеми ако се након пада брзо не подигнем и не усправим.
Музика би требало свему да даје смисао. Али није тако, јер не могу у исто вријеме и да плешем и да слушам музику, али и да ћутим. Једноставно не могу. Не постоји начин да се ухватим чисте истине и да се вратим у стабилно стање, а и како бих кад немам ни за шта да се ухватим. Само ми се чинило да сам био близу стабилног ослонца и да ми је тај ослонац био на дохват руку.
Психологија масе ме спутава у настојању да емоцијама дам простор, мада та снага у мени стално провоцира нова узбуђења која се стапају у јединство дивљења и усхићења.
Тако сам себе заваравам, заваравам таквим стањем. Нема ње, а не знам шта би се десило да сам ћутао? Било како било нисам могао да ћутим.
Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2015 |
read_nums (273)
Из славне српске прошлости...
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /05. 4. /умрла је
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2015 |
read_nums (346)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан /5.4./ рођен је
свјетски познати српски научник
ЈОСИП ПАНЧИЋ
Панчићева оморика!
Кликни на слику и повећај!
Autor sjovicicslavuj |
4 April, 2015 |
read_nums (366)
УЛАЗАК ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа,
носећи у рукама палмове гранчице.
Библијски опис
-------------------
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.
-------------------
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен".
Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу".
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Начин празновања
---------------------------
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
---------------------------
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
Народни обичаји
----------------------
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.
----------------------
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.
У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.
У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2015 |
read_nums (323)
Последња недеља Христовог живота на земљи, зове се Страшна седмица. То је недеља највеће славе и последњег, највећег страдања Господњег.
Њено обележавање почиње празником који се зове Лазарева субота. У суботу је Христос дошао у Витанију, где је пре четири дана умро Лазар, брат Марте и Марије, које су као и њихов покојни брат, биле Христове следбенице и чврсто веровале да је он Христос, син Божји, који је дошао у свет.
Сестре су туговале и кад су виделе Христа рекле су да њихов брат не би умро да је Христос био ту, а Исусу Христу је било жао Лазара, заплакао се и тражио да га одведу до његовог гроба.
Кад су стигли тамо, Исус је рекао да гроб отворе. У то време су у Јудеји покојници сахрањивани у каменим у пећинама. Марта је казала да су прошла четири дана од када је њен брат умро и да већ заудара, али је Христос, не обазирући се на то, тражио да се гроб отвори.
Пришли су људи и помакли велику стену којом је улаз у пећину био затворен. Христос је подигао руке к небу и усрдно се помолио Оцу, а онда је позвао Лазара:
"Лазаре, изађи напоље."
И гле, чудо се догодило. Лазар је устао из мртвих и изашао из пећине омотан погребним платном, на светло дана. Исус је погледао у небо и захвалио се Оцу што му је услишио молитву.
То је видело много људи, па се вест о чуду Христовом, који је васкрсао Лазара, проширила на све стране.
На Лазареву суботу се беру младе врбове гране које се после вечерње службе освештавају у цркви и деле народу, зато се Лазарева субота зове и Врбица.
****************************************
На Лазареву суботу беру се младе врбове гране које се послије вечерње службе освјештавају у цркви и дијеле народу, зато се Лазарева субота зове и Врбица.
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2015 |
read_nums (351)
.gif)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан /4. 4./ рођен је
славни српски глумац ПЕТАР КРАЉ
На данашњи дан /4. 4./ рођен је
славни српски глумац ПЕТАР КРАЉ
Autor sjovicicslavuj |
2 April, 2015 |
read_nums (242)
Као сваки добар српски домаћин пожељећу вам добро јутро.
.gif)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Као сваки добар српски домаћин пожељећу вам добро јутро.Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ко говори истину?! Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха...
Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи...
Ипак мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет...све нам је толико познато (све што се дешава око нас), да би било просто непристојно да не дамо и неко наше виђење о свему.
Но, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до даљнег!
А тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек.
Крећемо... Идемо даље ... Идемо само напријед!
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2015 |
read_nums (305)
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2015 |
read_nums (272)
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2015 |
read_nums (310)
На данашњи дан /1. априла/
рођен је непоновљиви Чкаља,
рођен је непоновљиви Чкаља,
који је годинама уносио радост у наше домове
и који нас је забављао и засмијавао до суза....
За сјећање и за памћење...
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2015 |
read_nums (394)
На данашњи дан /31.3./
рођен је славни
српски књижевник
БОРА СТАНКОВИЋ
На данашњи дан /31.3./
рођен је славни
српски књижевник
БОРА СТАНКОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2015 |
read_nums (490)
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Различити су путови којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.
Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2015 |
read_nums (452)
.gif)
Хвала Богу - Србија има спортиста
са којима може да се поноси!
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2015 |
read_nums (590)
Члан теквондо репрезентације Србије МАРКО ЂУРИЧИЋ освојио је данас бронзану медаљу на Европском првенству у олимпијским категоријама које се одржава у Налчику, у Русији.
ЂУРИЧИЋ је у категорији преко 87 килограма на старту побиједио Румуна са 21:11, а затим Руса Кузњецова, али га је повреда спријечила да се бори у полуфиналу.
Посљедњи такмичарски дан био је половично успјешан. МАРКО ЂУРИЧИЋ је у тешкој категорији освојио бронзу што је сјајан резултат. Имао је пех већ у првој рунди прве борбе. Због пада концентрације, Румун га је погодио ногом у нос и дошло је до прелома. Марко је тада показао свој највећи квалитет - храброст и снагу, и до краја борбе је и поред повреде, убједљиво побиједио Румуна.
У другом колу, у борби за медаљу МАРКО је победио искусног Руса, који је прије тога избацио првака Европе Бјелоруса Силу. Полуфиналну борбу морао је да преда, јер је официјални доктор то савјетовао због повреде.
Олимпијска шампионка из Лондона 2012. МИЛИЦА МАНДИЋ такође је учествовала на ЕП, али је изгубила у елиминацијама. МИЛИЦА је имала мноштво грешака у мечу елиминација и није никакво изненађење што је неславно прошла на Европском првенству.
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2015 |
read_nums (440)
**************
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /29. марта/
умро је славни српски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /29. марта/
умро је славни српски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2015 |
read_nums (446)
Паљанин Милош Голић првак свијета и у WКU федерацији! Прошле године МИЛОШ ГОЛИЋ /Miloš Golić/, постао је аматерски и професионални првак свијета у К1 у WKF федерацији, а вечерас је ту титулу потврдио и у другој свјетској дисциплини!
МИЛОШ ГОЛИЋ је вечерас у пуном СПЦ "Пеки" у Палама у мечу са великим преокретом савладао Швајцарца Robina Wildhabera једногласно, на поене и окитио се титулом професионалног првака свијета у К1 у WКU федерацији до 90 кг.
Након прве рунде МИЛОШ је био за нијансу бољи борац,
Након прве рунде МИЛОШ је био за нијансу бољи борац,
међутим, преокрет се десио у другој рунди,
када је Швајцарац погодио Голића десним крошеом
у једном клинчу и оборио га на под.
Трећа рунда до усијања је подигла атмосферу
Трећа рунда до усијања је подигла атмосферу
у великој дворани Спортског центра "Пеки".
ГОЛИЋ се враћа и сјајним ударцима из свих оружја,
рекло би се, враћа меч у егал.
У наставку меча Милош је био бољи и са дистанце задавао је ударце.
Снажни Wildhaber некако је успјевао остати на ногама,
али је аркада страдала Швајцарцу,
па је услиједила и љекарска интервенција.
У петој рунди Robin Wildhaber је покушао посљедњим атомима снаге
У петој рунди Robin Wildhaber је покушао посљедњим атомима снаге
вратити предност,
али ГОЛИЋЕВА физичка спрема је дошла до изражаја.
Добра покретљивост је донијела и неколико добрих удараца,
да се потврди побједа на поене 50:48; 50:47; 50:47.
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2015 |
read_nums (498)
Босна и Херцеговина ни тамо ни овамо и нигдје - да те Бог сачува? 
Али пошто у Федерацији има "вишка", ма какви вишка - има и "превише" Срба, е тај Мандиловић је преко ноћи од "Осталих" /"Сејдић-Финци"/ постао Србин/?! Ово "Сејдић-Финци" илуструје сву бламажу од државе БиХ. Тај двојац који се изјашњава као "остали" је у своју корист добио Одлуку Међународног суда у Стразбуру и та одлука обавезује БиХ да и "остали" морају бити равноправни са три конститутивна народа у БиХ /Срби, Бошњаци и Хрвати/. Бих, узгред речено, већ пет година не имплементира одлуку међународног суда чији акти имају супермат над уставним уређењем БиХ?! 
Поглед из мог многоугла!?
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Босна и Херцеговина је земља апсурда, јер је склепана по вољи такозване међународне заједнице.
Овакву беха стварност тешко могу да разумију и људи који живе у Босни и Херцеговини. Само они који су добро упућени у уставну структуру власти и у саму организацију БиХ могу да разумију као функционише власт у 10 Кантона, једном Дистрикту, два Ентитета и на нивоу заједичких органа Босне и Херцеговине.
У Федерацији БиХ већинско становништво чине Бошњаци. Са њима су и Хрвати. Федерација је један од два ентитета у БиХ, други је Република Српска. Приликом формирања власти, па и владе - мора се поштовати национална припадност министара и то по бројном стању /националним квотама/ што је дефинисано Уставом Федерације БиХ.
Дакле, у извршној власти /Федералној влади/, осим премијера Федерације који је обавезно Бошњак, влада треба да има осам бошњачких министарских мјеста, пет хрватских и три српска.
Пошто у Федерацији БиХ нема ниједне јаке српске странке, онда се бошњачке и хрватске странке утркују да однекуд из својих редова и чланства ишчупају неког залуталог Србина и да га по декрету поставе за министра, који узгред речено никада не засупа интересе оне преостале шаћице Срба која још живи на простору Федерације БиХ.
****************************
Жељко Комшић, иначе предсједник странке Демократска фронта, овај пута насукао је и "Србе". Ништа чудно, јер није то први пута!
У претходна два мандата зајеб'о је Хрвате и као хрватски представник увалио се за члана Предсједништва БиХ.
У претходна два мандата зајеб'о је Хрвате и као хрватски представник увалио се за члана Предсједништва БиХ.
Сад је однекуд извукао извјесно-неизвјесног и политички анонимног "Србина", иначе љекара Милана Мандиловића и као српског представника предложио га за министра у Влади Федерације БиХ. Али није ту крај лакрдији. Наиме, Мандиловић који се до јуче изјашњавао као "Остали" због попуњене квоте Осталих преко ноћи је пристао да "пређе у преостале", односно одрекао се своје анационалности зарад фотеље и постао је "Србин", онако по пореби странке Жељка Комшића. У нејасној комбинаторици Мандиловић ће бити национална "закрпа". А то значи да може бити и Србин или Остали што свакако зависи од потребе предлагача Хрвата Жељка Комшића, који себи узима право да кадрује са српским представницима.
Дакле, све се може. Може и овако и онако, а по некад и свакако! Све, пак, зависи од понуде и потражње на коњуктурном политичком тржишту и наравно од потребе за промјеном нације, пожељно је да се то ради преко ноћи и у мрклом мраку, јер ионако мало свјетлости допире до и из БиХ.
Али пошто у Федерацији има "вишка", ма какви вишка - има и "превише" Срба, е тај Мандиловић је преко ноћи од "Осталих" /"Сејдић-Финци"/ постао Србин/?! Ово "Сејдић-Финци" илуструје сву бламажу од државе БиХ. Тај двојац који се изјашњава као "остали" је у своју корист добио Одлуку Међународног суда у Стразбуру и та одлука обавезује БиХ да и "остали" морају бити равноправни са три конститутивна народа у БиХ /Срби, Бошњаци и Хрвати/. Бих, узгред речено, већ пет година не имплементира одлуку међународног суда чији акти имају супермат над уставним уређењем БиХ?!
Но, идемо даље ...Тако је Комшић, опет и поново, све зајеб'о у БиХ, јер је први "имплементирао Одлуку Сејдић-Финци"!
Ако све занемаримо, мислим да ће она преостала шаћица Срба у Федерацији БиХ имати "велику корист" од овог министра, преосталог или однекуд заосталог Србина, који је, на сву срећу, преко ноћи, "трбухом за крухом" одлепршао и ухљебио се у анационалној категорији "осталих- преосталих"!
Све је, изгледа, пало на "Видовиту Џемилу"!
/П.С. Видовита Џемила је чувена сарајевска гатара која разбацује грах и гледа у шољу и у некакве кристале и прориче судбине људи!?/.
Видовита Џемила се још увијек није огласила, а и не зна се кад ће и да ли ће се уопште и огласити?! Јер и након пет мјесеци од како су завршени избори у БиХ још увијек нису формирани извршни органи - није формирана Федерална влада и истовремено ни Савјет министара БиХ, јер формирање Савјета министара условљавају Хрвати претходним формирањем Владе Федерације БиХ.
Наиме, хрватски лидер ХДЗ Драган Човић страхује да не буде поново изигран хрватски народ као и у претходних десетак година, па стога прво тражи успоставу Владе Федерације БиХ, па тек онда конституисањем Савјета министара на нивоу заједничких институција Босне и Херцеговине.
Иако су Срби у Федерацији БиХ једнакоправни /само по Уставу Федерације БиХ и на папиру/ са Бошњацима и Хрватима и иако су један од три конститутивна народа, на сваком кораку је видљиво да о Србима нико и не говори.
Срби у Федерацији БиХ су статистичка грешка и колатерална штета у сталним међусобним политичким обрачунима између Бошњака и Хрвата!
И сасвим на крају, ако има оних који су ову рашомонијаду разумјели, е свака им част и врло радо би такве почастио пићем, а ако све у детаље разумију, онда у обзир долази и меза, јер у БиХ свако свакога до изнемоглости "мези", онако својски, па ко издржи?!
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2015 |
read_nums (472)
Репрезентативка Србије у теквондоу ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ освојила је сребрну медаљу у категорији до 49 килограма на сениорском првенству Европе у олимпијским категоријама, које се одржава у Наљчику, у Русији.
Српска олимпијска нада, са непуних 17 година, савладала је у првом колу Мађарицу Ивет са 10:2, у четвртфиналу је била боља од Украјинке Сороке (8:1), у полуфиналу јој је Луција Заниновић из Хрватске предала меч, док је у финалу изгубила од Туркиње Јилдрим са са 12:7.
Иако веома млада, ТИЈАНА схвата колико је озбиљан циљ пред њу постављен.
- Ово је моје прво велико такмичење у сениорима и прва велика медаља. За сада све што смо тренер и ја зацртали иде добро. Ово ми је био седми пут да се борим против одличне Туркиње Јилдрим, овај пут је она имала више среће и победила, али задовољна сам.
Сада настављам да се спремам за Светско првенство које је најважније такмичење за квалификације за Олимпијске игре - изјавила је наша сјајна БОГДАНОВИЋЕВА.
Сигурно је да је друго мјесто на Европском првенству одличан резултат, тим прије када се узме у обзир да је ово ТИЈАНИНО прво велико такмичење у сениорској конкуренцији.
Година је сјајно кренула, од средине јануара ишла је на 10 турнира и освојила девет медаља. Сљедећег мјесеца ће на свјетској ранг листи бити отприлике 12, а на олимпијској 27. Сигурно ће учествовати на Европским играма, што је јако важно за њу у овом моменту када се јури позиција за одлазак на Олимпијске игре.
Српска олимпијска нада, са непуних 17 година, савладала је у првом колу Мађарицу Ивет са 10:2, у четвртфиналу је била боља од Украјинке Сороке (8:1), у полуфиналу јој је Луција Заниновић из Хрватске предала меч, док је у финалу изгубила од Туркиње Јилдрим са са 12:7.
Иако веома млада, ТИЈАНА схвата колико је озбиљан циљ пред њу постављен.
- Ово је моје прво велико такмичење у сениорима и прва велика медаља. За сада све што смо тренер и ја зацртали иде добро. Ово ми је био седми пут да се борим против одличне Туркиње Јилдрим, овај пут је она имала више среће и победила, али задовољна сам.
Сада настављам да се спремам за Светско првенство које је најважније такмичење за квалификације за Олимпијске игре - изјавила је наша сјајна БОГДАНОВИЋЕВА.
Сигурно је да је друго мјесто на Европском првенству одличан резултат, тим прије када се узме у обзир да је ово ТИЈАНИНО прво велико такмичење у сениорској конкуренцији.
Година је сјајно кренула, од средине јануара ишла је на 10 турнира и освојила девет медаља. Сљедећег мјесеца ће на свјетској ранг листи бити отприлике 12, а на олимпијској 27. Сигурно ће учествовати на Европским играма, што је јако важно за њу у овом моменту када се јури позиција за одлазак на Олимпијске игре.
