Autor sjovicicslavuj |
12 Septembar, 2016 |
read_nums (290)
На данашњи дан, 12.9. рођен је
На данашњи дан, 12.9. рођен је
српски књижевник
Симо Матавуљ
Autor sjovicicslavuj |
12 Septembar, 2016 |
read_nums (333)
Отац му би кнез Јарослав, а 1236 године и сам би наименован у кнеза Новогорског. У бици на реци Неви, која се одиграла 2 јула (15 јула по старом календару) 1240 године, победио је Шведе и добио надимак Невски. Уздао се овај угодник Божји, не толико у војску своју, већ у Бога. Пред полазак у сваку битку он се обраћао својим војницима речима: "Бог је не у сили него у правди". Године 1250, постао је кнез Владимирски и много се трудио да подигне и васкрсне Русију.
Сматран је за великог заштитника и чувара православља, и неустрашивог исповедника Христове вере. Одбио је да се поклони татарским идолима, те га због тога татарски кан Батија веома поштоваше и уважаваше. Пред сам крај свог овоземаљског живота, он се замонаши и у монаштву доби име Алексиј и причестивши се Светим Тајнама мирно се упокоји 1 новембра (14 новембра по старом календару) 1263 године.
- Сахрањен је у манастиру Рождество Пресвете Богородице у граду Владимиру. Интересантно је напоменути да је овај христочежњив подвижник у тренутку када му је митрополит хтео ставити захвалну грамату у руку, широм је отворио и узео, као да је жив.
Изражавајући жељу да помогну својој јужнословенској браћи, руске власти доносе одлуку да у Србију пошаљу генерал-лајтнанта, члана Государственог совјета и Војног совјета Михаила Григоровича Черњајева, са задатком да преузме руководство над српском војском и руским добровољачким јединицама. Међу руским добровољцима, словенофилима, налазио се и Николај Николајевич Рајевски, Толстојев узор за јунака Вронског у роману „Ана Карењина“, који је погинуо у борби са Турцима код Алексинца 1876. године.
Руски добровољци са собом доносе у Србију и покретну капелу, војни шатор - цркву посвећену Св. Александру Невском, која је била стационарена испред зграде Београдског универзитета. Освештао је београдски Митрополит Михаило 19. септембра 1876. године.
С обзиром на то да су се у њој вршила богослужења, војници причешћивали пред полазак на фронт, вршила опела погинулих, војна црква је у складу са потребама војске била премештана по фронтовима.
По завршетку рата 1876-77. године, премештена је у круг велике касарне у Београду. Руски добровољци су је поклонили Србији и Београду приликом њиховог повлачеља из земље.
Још од малих ногу, овај младић
је био окренут Богу. Правдољубив, жалостив и истински побожан, презирао
је сујету света. Од своје ране младости заволео је Христа и трудио се да
му у свему угоди. Његово основно занимање је било свеноћно бдење и
тајна молитва Богу.
Сматран је за великог заштитника и чувара православља, и неустрашивог исповедника Христове вере. Одбио је да се поклони татарским идолима, те га због тога татарски кан Батија веома поштоваше и уважаваше. Пред сам крај свог овоземаљског живота, он се замонаши и у монаштву доби име Алексиј и причестивши се Светим Тајнама мирно се упокоји 1 новембра (14 новембра по старом календару) 1263 године.
- Сахрањен је у манастиру Рождество Пресвете Богородице у граду Владимиру. Интересантно је напоменути да је овај христочежњив подвижник у тренутку када му је митрополит хтео ставити захвалну грамату у руку, широм је отворио и узео, као да је жив.
Његове свете мошти су 1381 године први пут откривене, а 1547 године у време цара Јована Четвртог у његову част и славу, састављена је посебна служба и одређен је овај датум да се празнује као спомен на њега. По наређењу цара Петра Великог, 1724 године његове часне мошти пренете су у Петровград, у Александро-невску лавру, где и дан данас почивају.
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
Историјат храма Светог Александра Невског у Београду датира још из времена избијања рата између Србије и Турске.
Изражавајући жељу да помогну својој јужнословенској браћи, руске власти доносе одлуку да у Србију пошаљу генерал-лајтнанта, члана Государственог совјета и Војног совјета Михаила Григоровича Черњајева, са задатком да преузме руководство над српском војском и руским добровољачким јединицама. Међу руским добровољцима, словенофилима, налазио се и Николај Николајевич Рајевски, Толстојев узор за јунака Вронског у роману „Ана Карењина“, који је погинуо у борби са Турцима код Алексинца 1876. године.
Руски добровољци са собом доносе у Србију и покретну капелу, војни шатор - цркву посвећену Св. Александру Невском, која је била стационарена испред зграде Београдског универзитета. Освештао је београдски Митрополит Михаило 19. септембра 1876. године.
С обзиром на то да су се у њој вршила богослужења, војници причешћивали пред полазак на фронт, вршила опела погинулих, војна црква је у складу са потребама војске била премештана по фронтовима.
По завршетку рата 1876-77. године, премештена је у круг велике касарне у Београду. Руски добровољци су је поклонили Србији и Београду приликом њиховог повлачеља из земље.
Autor sjovicicslavuj |
11 Septembar, 2016 |
read_nums (309)
Најбоља српска атлетичарка
поставила је нови државни рекорд у скоку у даљ,
Шпановићева је претходно држала рекорд од 7,08 метара 
Најбоља српска атлетичарка
Ивана Шпановић
поставила је нови државни рекорд у скоку у даљ,
пошто је већ у првој серији такмичења у Београду
остварила резултат 7,10 метара.
Тај резултат био је довољан и за побједу.
Тај резултат био је довољан и за побједу.
Ивана је скоком од 7,10 метара на Теразијама
оборила сопствени национални рекорд,
а истовремено остварила
и побједу на такмичењу у Београду.
Шпановићева је претходно држала рекорд од 7,08 метара
који је остварила на Олимпијским играма у Рију
када је освојила бронзану медаљу.
Autor sjovicicslavuj |
11 Septembar, 2016 |
read_nums (390)
++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
За сјећање и памћење...
На данашњи дан 11. 9. рођен је
Његова светост патријарх српски
ПАВЛЕ
ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ
и моја маленкост у Патријаршији у Беграду
Autor sjovicicslavuj |
10 Septembar, 2016 |
read_nums (319)
Овај празник слави се од давнина, а сведочанства постоје од V века, у беседама Петра Хризолога (†458), презвитера Хрисипа. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.
Црквене песме за овај празник написали су Андрија Критски (II канон), Св. Јован Дамаскин (стихире на Господи возвах, слава на литији, I канон) и цариградски Патријарх Герман (стихире на литији).
----------------------------------------------------------------------
Усековање Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу.
Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља.
Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора.
Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију.
Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их.
Српска православна црква данас обиљежава
Усјековање главе Светог Јована Крститеља.
У питању је сјећање на мученичко погубљење Светог Јована,
а на сам дан 11. септембра Црква се сјећа освећења храма
над његовим моштима у Севастији,
који су подигли цар Константин и царица Јелена.
Светом Јовану Крститељу посвећено је 6 празника у току године. На данашњи дан ( 11. септембра), Српска православна црква обнавља успомену на мученичку смрт Христовог Претече. Претеча је онај који хита испред некога да би објавио вест о његовом доласку и то је једно од имена овог свеца. Сасвим оправдано, јер је цео живот Св. Јована, од зачећа до телесне смрти, представљао непрекидно сведочење да је Исус заиста Бог и Син Божји.
Црквени празник који је уједно и једнодневни пост; празник када се Црква сећа великог проповедника покајања и Царства Божијег - Св. Јована Крститеља, и његовог мученичког страдања.
Црквени празник који је уједно и једнодневни пост; празник када се Црква сећа великог проповедника покајања и Царства Божијег - Св. Јована Крститеља, и његовог мученичког страдања.
Начин обележавања празника
А Саломија погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, а празновање 29. августа установљено је због тога што је тога дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика Јованових: Јелисеја и Авдије.
Овај празник слави се од давнина, а сведочанства постоје од V века, у беседама Петра Хризолога (†458), презвитера Хрисипа. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.
Црквене песме за овај празник написали су Андрија Критски (II канон), Св. Јован Дамаскин (стихире на Господи возвах, слава на литији, I канон) и цариградски Патријарх Герман (стихире на литији).
----------------------------------------------------------------------
Усековање Ирод Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа, који беше још у животу.
Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства. Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља.
Ирод нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру. Ученици Јованови ноћу узеше тело свога учитеља и чесно сахранише, а Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24. фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора.
Кнез Арета, да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство најпре у Галију а по том у Шпанију.
Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их.
Autor sjovicicslavuj |
9 Septembar, 2016 |
read_nums (312)
На данашњи дан, 9. 9. рођен је
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
На данашњи дан, 9. 9. рођен је
славни руски књижевник
ТОЛСТОЈ!
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
"Све срећне породице налик су једна другој,
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".
Autor sjovicicslavuj |
8 Septembar, 2016 |
read_nums (560)
Муж и жена, обоје од племенита и богата рода из Никомидије. Адријан беше начелник претора и незнабожац, а Наталија потајна хришћанка. Обоје млади, и живљаху у браку свега 13 месеци до мучеништва.
Када опаки цар Максимијан посети Никомидију, нареди да се хришћани хватају и на муке стављају. Близу града у једној пећини беху скривени 23 хришћанина. Неко их достави власти, и бише љуто шибани волујским жилама и штаповима, па онда бачени у тамницу. По том их изведоше из тамнице и доведоше претору, да им имена попише. Адријан посматраше ове људе, измученено трпељиве, мирне и кротке, па их закле, да му кажу, шта они очекују од свога Бога за толике муке претрпљене? Они му говораху о блаженству праведних у царству Божјем.
Чувши то и опет посмотривши те људе Адријан се наједанпут окрете писару и рече му: „запиши и моје име са овима светима, и ја сам хришћанин!" Када за то чу цар, упита Адријана: „да ниси с ума сишао?" На што Адријан рече: „нисам с ума сишао него сам к уму пришао." Чувши за ово Наталија веома се обрадова, и када Адријан са осталим сеђаше окован у тамници, она дође и служаше им свима; а када мужа њеног шибаху и мучаху разним мукама, она га храбраше да истраје до краја.
После дугих мука и тамновања нареди цар, да се однесе у тамницу наковањ, и да им се чекићем пребију и ноге и руке. То би и извршено, и Адријан са 23 чесна мужа издахну у претешким мукама.
Мошти њихове пренесе Наталија у Цариград, и тамо их чесно сахрани. После неколико дана јавијој се св. Адријан сав у светлости и красоти и позва је да и она пође Богу, и она мирно предаде дух свој Богу.
Autor sjovicicslavuj |
8 Septembar, 2016 |
read_nums (291)
Autor sjovicicslavuj |
7 Septembar, 2016 |
read_nums (481)
7. септембра 1812. године догодила се битка на Бородину – највећа битка рата 1812. године између руске војске, под командом генерала Михајла Кутузова и француске војске Наполеона Бонапарте. Мјесто битке: село Бородино, 125 километара западно од Москве. Руски губици, према различитим подацима, кретали су се од 38 до 58 хиљада људи.
Сада мало ко зна да се у чувеној Бородинској бици у руској армији борило и десет српских генерала, као и мноштво српских војника нижег ранга. У саставу царске армије Александра Првог под командом фелдмаршала Кутузова борили су се генерали Георгиј Емануил, Јован Шевић, Јован Адамовић, Никола Вујић, Иљја Дука, Петар Ивелић и Никола Ивановић те Прерадовић. Скоро сви они су били представници друге или треће генерације српских исељеника у Русију у 18. вијеку за вријеме владавине Петра Великог и Елизабете.
Бородинска битка најзначајнија је битка наполеонових ратова и једна од најкрвавијих битака свих времена. Битка се одиграла у рејону села Бородино, 115 км западно од Москве. Линија фронта била је дугачка свега десетак километара. Руском војском командовао је Генерал Михаил Иларионович Кутузов а француском Наполеон Бонапарте. Кутузов је под командом имао 110.000 војника, 10.000 резервиста, 7.000 козака и 640 топова. Наполеон је командовао са 130.000 војника и 587 топова.
Дан уочи битке кроз редове руске војске кретала се литија са иконом Смоленске Богородице. Литија се кретала са војницима који су носили пушке окренуте ка земљи.
Бородинска битка је најзначајнији ратни окршај који је руска војска водила против Наполеонове агресије (1812) - Бородинска битка ...
-------------------------------------------------
Кад слике говоре све и ништа. Унутрашњост затвореног Музеја Бородинске битке ... Невјероватан призор, рељефно, тонски и војно дочаравање битке у аутентичном музејском простору...
Бородинска битка је најзначајнији ратни окршај који је руска војска водила против Наполеонове агресије (1812) - Бородинска битка ...
Овај музеј је јединствен по свему. У затвореном простору је дочаран скоро аутентичан сукоб војски ... Призор и све виђено није могуће описати ...
Имао сам велику част и срећу да 2009. године посјетим Музеј Бородинске битке.
Autor sjovicicslavuj |
6 Septembar, 2016 |
read_nums (352)
Одличан почетак другог дијела сезоне 
Одличан почетак другог дијела сезоне
за Звездине џудисте.
Злато и два сребра за Звезду.
Екипа из Љутице Богдана на Првенству Балкана за сениоре освојила је три вриједна одличја. Марко Сарић окитио се златним одличјем и титулом шампиона Балкана у конкуренцији до 66 килограма.
Наш првотимац и репрезентативац Србије Милан Николићиз Херцег Новог се враћа са сребрним одличјем освојеним у конкуренцији до 73 килограма.
Исти резултат остварио је и Бојан Дошен у дивизији до 81 килограма.
Уједно наши такмичари учествовали су у националном тиму гдје су у екипној конкуренцији постали вицешампиони Балкана.
Уједно наши такмичари учествовали су у националном тиму гдје су у екипној конкуренцији постали вицешампиони Балкана.
Autor sjovicicslavuj |
6 Septembar, 2016 |
read_nums (486)
На данашњи дан, 6. 09. рођена је једна
од најуспјешнијих и најпознатијих
српских књижевница
Љиљана Хабјановић -Ђуровић
Autor sjovicicslavuj |
4 Septembar, 2016 |
read_nums (360)
4.9.2016. Директно: ПАЛЕ/Нитра (Словачка)
Женска
јуниорска репрезентација Србије заузела је друго мјесто и освојила
сребрну медаљу на ЕП, које је вечерас завршено у Нитри, у Словачкој.
Србија је освојила пету медаљу на Првенствима Европе,
четврту сребрну, уз злато освојено прије двије године.
Русија је вечерас, у финалу, побиједила Србију са
3:0, по сетовима 26:24, 25:19 и 25:18
Autor sjovicicslavuj |
4 Septembar, 2016 |
read_nums (320)
Свети мученик Агатоник
Св. Агатоник беше грађанин Никомидијски и хришћанин по вери. Са великим усрђем одвраћаше он Јелине од идолопоклонства и поучаваше их вери истинитој.
По наређењу цара Максимијана намесник царски љуто гоњаше хришћане. При том гоњењу ухвати св. Зотика у неком месту Карпину, распе на крст његове ученике, а Зотика доведе у Никомидију, где ухвати и веза још и св. Агатоника, Принкипса, Теопрепија (Богољепа), Акиндина, Северијана, Зенона и друге многе.
Све везане чврсто поведе их у Византију, но уз пут помреше од рана и изнемоглости св. Зотик, Теопрепије и Акиндин. Близу Халкидона убише св. Северијана, а Агатоник са осталима би преведен у Тракију, у место Силимврију, где после мучења пред самим царем бише мачем посечени и пређоше у живот вечни и у радост Господа свога.
Autor sjovicicslavuj |
3 Septembar, 2016 |
read_nums (326)
3.9.2016.
Рагбисти БРК Црвена звезда
освојили су титулу шампиона државе.
Други и посљедњи турнир који се бодује за првенствао Србије у Рагбију 7 одигран је у Зрењанину у организацији РК Петровград.
Наши момци су оправдали улогу фаворита и послије освојеног првог мјеста у групи, одиграли су меч за побједника турнира против екипе РК Војводине гдјее су у узбудљивом дуелу надвладали Новосађане резултатом 19:12 и са побједом на оба овогодишња турнира бодована за првенство Србије, одбранили титулу и постали прваци државе у Рагбију 7 за 2016. годину.
Екипа је наступала у саставу: В.Сретеновић, Д.Каратрајковски, А.Радић, Л.Радић, П.Васић, А.Јанковић, А.Бандука, В.Љубичић, А.Кајан, Н.Манојловић, С.Ивановић и тренер А.Попречица.
Црвено-бели су на пут кренули ослабљени изостанком пар стандардних првотимаца, али су успјели да уз велику пожртвованост свих играча одиграју и добију све мечеве уз поен разлику 90:24.
На турниру су учествовале и екипе Војводине, Рада, Партизана, Лознице и домаћина Петровграда.
Autor sjovicicslavuj |
1 Septembar, 2016 |
read_nums (416)
Ивана је на овај начина заокружила најуспјешнију сезону у каријери, а како је већ од раније обезбиједила побједу у Дијамантској лиги, у Цириху није морала да "запиње".
1.9.2016. Директно: ПАЛЕ/Цирих
Ивана Шпановић
Ивана са трофејом Дијамантске лиге!
*********************
Најбоља српска атлетичарка
Ивана Шпановић
освојила је друго мјесто на посљедњем митингу Дијамантске лиге у Цириху. Српска атлетичарка је скочила 6,93м у првој серији, али је од ње боља била Американка Бритни Рис са 6,95м.
Ивана је на овај начина заокружила најуспјешнију сезону у каријери, а како је већ од раније обезбиједила побједу у Дијамантској лиги, у Цириху није морала да "запиње".
Шпановићева је до другог мјеста стигла скоком од 6,93 метра, и то већ у првој серији. Три пута је преступила а преостала два скока су била 6,70 и 6,90 метара.
Испред Иване је била једино Американка Британи Риз, која је имала за два центиметра бољи скок пошто је у четвртој серији скочила 6,95 метара.
Ова година се може назвати - година сјајних резултата
Иване Шпановић. Она је такође ове сезоне ушла у историју у скоку удаљ у женској конкуренцији са пет побједа на седам митинга Дијамаnтске лиге.
Шпановићева је ове године осим Дијамантске лиге освојила злато на Европском првенству, на Олимпијским играма је освојила бронзу, док је вицешампионка Свјетског дворанског првенства.
Autor sjovicicslavuj |
1 Septembar, 2016 |
read_nums (297)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Још у новембру 2015. године Уставни суд БиХ гласовима судија, два Бошњака и троје странаца /међународних/ судија одлучио да је 9. јануар, као Дан Српске – неуставан.
С тог аспекта, референдум није био ни неопходан, због чега су Бошњаци убијеђени да он има други циљ – да буде пробни балон за неке сљедеће референдуме у Српској, па и за онај о независности.
У Републици Српској тај дан је као и сваки други радни дан и само се обиљежава као Дан цивилне заштите Републике Српске и никакав није тзв. државни празник.
Треба такође напоменути да Парламентарна скупштина БиХ, једина надлежна за то - никада није изгласала Закон о празницима Босне и Херцеговине, који би се славили на цијелом њеном простору. Бројни покушаји и још бројније иницијативе од стране разних парламентарних странака да се тај закон усвоји су једна за другом пропадале.
Кључна ствар у свему је сљедећа:
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Референдум је ријеч од које се највећи број становника
у Босни и Херцеговини, најблаже речено најежи,
а многи и смртно уплаше
Муслимански плакат за референдум 1992. године
-------------------
Подсјетићу на референдум који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, као нелегални и противуставни чин муслиманског и хрватског народа у тадашњој Босни и Херцеговини.
Без сагласности Срба у БиХ противуставно и сецесионистичким актом муслимани и Хрвати су срушили легално и једино признати Устав тадашње СФР Југославије, а самим тиме су срушили и тадашњу Југосавију чланицу УН.
Тадашње муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дјела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава сви они би одговарали за најтежа кривична дјела.
Безброј је контраверзи које су везане за тај фамозни референдум о такозваној независности Босне и Херцеговине. Да пођемо од почетка и од процента излазности на референдум. Сви резултати су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима сједели само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије Изетбеговића и министрима иностраних послова Њемачке Дитриху Геншеру и аустријском министру Алојзу Моку, највећим србомрсцима тог времена.
Тадашњи амерички амбасадор у Београду Ворен Цимерман је више провео времена у сталном дружењу са Алијом Изетбеговићем него на свом дипломатском радном мјесту. Ништа чудно, јер је Америка не бирајући средства имала једини циљ да подршком Изетбеговићу сруши тадашњу Југославију.
Но, да се вратим референдуму. Чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска већина од 66,6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је излазност била нешто мања од 64 одсто. Све је дакле фалсификовано и препарирано са једним циљем – неуставним потезима политички и територијално издвојити БиХ из легално признате државе СФР Југославије.
Прије самог одржавања ререндума тадашњи предсједавајући седмочланог Предсједништва БиХ, лидер муслиманског народа и предсједник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ ја сам спреман жртвовати мир”! Том реченицом Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански рат у БиХ.
Све друго су само трагичне посљедице које су настале након ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ.
-----------------------------------------------------------------
Без повлачења било какве паралеле, јер је она непримјерена - сад о референдуму који ће бити одржан 25. овог мјесеца.
Референдумско питање је:
Референдумско питање је:
Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике?“
Још у новембру 2015. године Уставни суд БиХ гласовима судија, два Бошњака и троје странаца /међународних/ судија одлучио да је 9. јануар, као Дан Српске – неуставан.
Тада је наложена измјена Закона о празницима РС, иако је у њему јасно наглашено да Дан Републике није вјерски, него републички, секуларни празник, у знак сјећања на тај дан 1992. када је Скупштина српског народа у БиХ прогласила Републику српског народа Босне и Херцеговине,која је касније добила своје право има - РЕПУБЛИКА СРПСКА.
Све политичке партије са сједиштем у РС у старту су одбациле Одлуку Уставног суда БиХ, а Народна скупштина РС је у законском року Уставном суду БиХ поднијела захтјев за преиспитивање одлуке, коју је назвала политичком.
У међувремену, посланици свих српских партија су једногласно подржали расписивање референдума, што су бошњачки политичари у РС покушали да оспоре, али је Уставни суд Српске одлучлио да референдум не вријеђа витални национални интерес ниједног народа.
Сада бошњачки политичари од представника међународне заједнице у БиХ, али и од Уставног суда БиХ, очекују да спрече одржавање референдума.
Централна изборна комисија БиХ је одбила доставити бирачки списак Комисији за провођење референдума у РС.
А то што је 9. јануара Дан Светог архиђакона Стефана, па који би то дан одговарао Бошњацима, ако се зна да се код Срба православаца готово сваки дан у години обиљежава као Дан неког светитеља.
Да будем конкретнији – Нема ниједног Бошњака који би се сложио са постојањем Републике Српске. То је суштина, а све остало су само покушаји да се она укине. Методе и начини су различити.
С тог аспекта, референдум није био ни неопходан, због чега су Бошњаци убијеђени да он има други циљ – да буде пробни балон за неке сљедеће референдуме у Српској, па и за онај о независности.
Такође, власт у Републици Српској тврди да је референдум о Дану Републике неопходан како би се снажно одговорило на стално отимање надлежности РС. Убијеђени су да, након оспоравања 9. јануара, слиједи оспоравање и самог имена па и постојања Републике Српске.
И на крају, а могло је бити и на самом почетку - референдум у Републици Српској, гле апсурда – заказао је члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић својом непотребном апелацијом Уставном суду за оспоравање Дана Републике Српске.
А какав је то 1. март "празник независности" БиХ? Ко је одредио да то буде "празник државе" БиХ, ако се зна да Срби из Републике Српске никада неће то прихватити!
Истина, 1. март се слави само на просторима муслиманско-хрватске Федерације БиХ.
У Републици Српској тај дан је као и сваки други радни дан и само се обиљежава као Дан цивилне заштите Републике Српске и никакав није тзв. државни празник.
Треба такође напоменути да Парламентарна скупштина БиХ, једина надлежна за то - никада није изгласала Закон о празницима Босне и Херцеговине, који би се славили на цијелом њеном простору. Бројни покушаји и још бројније иницијативе од стране разних парламентарних странака да се тај закон усвоји су једна за другом пропадале.
Заједнички празници који се обиљежавају на нивоу цијеле БиХ су само Нова година, 1. мај Празник рада и 9. мај Дан побједе над фашизмом и ништа друго.
Сви други празници се славе или обиљежавају по ентитетским законима о празницима.
Република Српска има своје празнике које обиљежава,
док је Федерација БиХ сама себи приграбила све што има обиљежја такозване државности БиХ..
Посебне своје празнике има и Дистрикт Брчко.
Сви други празници се славе или обиљежавају по ентитетским законима о празницима.
Република Српска има своје празнике које обиљежава,
док је Федерација БиХ сама себи приграбила све што има обиљежја такозване државности БиХ..
Посебне своје празнике има и Дистрикт Брчко.
Кључна ствар у свему је сљедећа:
Не смета Бакиру Изебеговићу Дан Републике Српске.
Њему и сваком Бошњаку смета постојање
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ и то је суштина цијеле приче.
Срби из Републике Српске ништа друго не чине, већ само бране уставну позицију РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ у оквиру Устава Босне и Херцеговине.
Дакле, Изетбеговић је непотребном апелацијом сам себе запетљао у Гордијев чвор из којег сад кука и јадикује толико да се крици проламају уздуж и попријеко федералним Сарајевом.
Autor sjovicicslavuj |
1 Septembar, 2016 |
read_nums (305)
Oдлука Савета за спровођење мира у БиХ, како jе рекао за Танјуг, била jе очекивана, jер jе о том питању већ одлучио Уставни суд БиХ, коjи jе, како jе нагласио, део "деjтонског пакета" и уставно-правног оквира "деjтонске БиХ".
"Ситуациjа у региону се већ дуже време компликуjе разним активностима у разним земљама, а свакако да jе ово jедан допринос компилковању и дестабилизациjи овога региона. Tу, пре свега, мислим на заказивање референдума, о ствари о коjоj jе одлучио Уставни суд БиХ", рекао jе Oстоjић.
Oстоjић сматра да заказивање референдума у Републици Српскоj има за циљ да, "за рачун Mоскве, истера (премиjера Србиjе Aлександра) Вучића на чистину":
"Oдносно, да се он супротстави референдуму и тиме покаже да ниjе патриота или да се не супротстави и тако погорша своjе односе са Западом", оцењуjе Oстоjић.
"Циљ референдума, односно неодржавања рефереднума, jе (председник РС Mилорад) Додик, а Додик jе само средство у рукама оних коjи желе да дестабилизиjу регион", рекао jе Oстоjић.
На питање каква види улогу Србиjе у овоj ситуациjи, Oстоjић подсећа да су и Србиjа и Хрватска потписнице Деjтонског споразума, те да имаjу улогу у овим збивањима, будући да jе "деjтонска БиХ" настала договором Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ.
"Према томе, одоворност Србиjе jе ту несумњива, на основу онога што се дешавало пре 20 година. Деjтонски споразум ниjе договор грађана и народа у БиХ, него договор Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ", нагласио jе Oстоjић.
О свакој реченици која је написана дало би се полемисати, али кључно питање је - Коме је важно шта мисли и шта каже новинар Зоран Остојић? Изгледа да је важно само њему и Тањугу.
- СЕАДА ПАЛАВРИЋ,
Уставни суд БиХ је једини суд у свијету који ради по правилнику који је сам донио (!). Дакле, никада није донешен Закон о Уставном суду БиХ, а за то је једино надлежна Парламентарна скупштина БиХ.
Надаље, Додик није никакво и ничије средство у било чијим рукама.
Како јавља "Тањуг"!
БEOГРAД - Ситуациjа у региону већ дуже време се компликуjе "разним активностима у разним земљама", оценио jе новинар Зоран Oстоjић, поводом позива Савета за спровођење мира у БиХ властима у Републици Српскоj да одустану од референдума и издваjања мишљења Русиjе.
Oдлука Савета за спровођење мира у БиХ, како jе рекао за Танјуг, била jе очекивана, jер jе о том питању већ одлучио Уставни суд БиХ, коjи jе, како jе нагласио, део "деjтонског пакета" и уставно-правног оквира "деjтонске БиХ".
"Ситуациjа у региону се већ дуже време компликуjе разним активностима у разним земљама, а свакако да jе ово jедан допринос компилковању и дестабилизациjи овога региона. Tу, пре свега, мислим на заказивање референдума, о ствари о коjоj jе одлучио Уставни суд БиХ", рекао jе Oстоjић.
Oстоjић сматра да заказивање референдума у Републици Српскоj има за циљ да, "за рачун Mоскве, истера (премиjера Србиjе Aлександра) Вучића на чистину":
"Oдносно, да се он супротстави референдуму и тиме покаже да ниjе патриота или да се не супротстави и тако погорша своjе односе са Западом", оцењуjе Oстоjић.
"Циљ референдума, односно неодржавања рефереднума, jе (председник РС Mилорад) Додик, а Додик jе само средство у рукама оних коjи желе да дестабилизиjу регион", рекао jе Oстоjић.
На питање каква види улогу Србиjе у овоj ситуациjи, Oстоjић подсећа да су и Србиjа и Хрватска потписнице Деjтонског споразума, те да имаjу улогу у овим збивањима, будући да jе "деjтонска БиХ" настала договором Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ.
"Према томе, одоворност Србиjе jе ту несумњива, на основу онога што се дешавало пре 20 година. Деjтонски споразум ниjе договор грађана и народа у БиХ, него договор Србиjе, Хрватске и муслимана у БиХ", нагласио jе Oстоjић.
-------------------------------------------------------
Пише: Славко Јовичић Славуј
Реакција на "Тањугову ексклузиву"
и изјаву Зорана Остојића.
А кад смо већ код Тањуга, некада националне новинске Агенције, е онда стоји и питање - Да ли је Тањуг додирнуо дно, не због објављеног текста, већ због чињенице да ама баш никоме није важно шта мисли Зоран Остојић.
Ко би га знао, можда Остојић мисли да је добро упућен у политичке, националне и ентитетске односе у БиХ. И тако он, ничим изазван, ни од кога прозван, а најмање позван - говори.
Између осталог, Остојић каже: "Oдлука Савета за спровођење мира у БиХ, како jе рекао за Танјуг, била jе очекивана, jер jе о том питању већ одлучио Уставни суд БиХ, коjи jе, како jе нагласио, део "деjтонског пакета" и уставно-правног оквира "деjтонске БиХ".
Е у томе лежи сва несрећа садашње, а највјероватније и будуће Босне и Херцеговине. Остојић не зна или заборавља, а обје ствари су небитне, да Уставни суд БиХ чини девет судија и то: три странца /нигдје у свијету не постоји ни слична ситуација да у највишем правном органу једне државе сједе странци/. Дакле, њима тј. странцима се још придодају и по двоје судија представника три конститутивна народа - два Бошњака, два Србина и два Хрвата.
Судије Уставног суда БиХ:
- МИРСАД ЋЕМАН,
Бошњак, предсједник суда, у току и послије рата био близак сарадник Алије Изетбеговића и потпредсједник СДА.
- МАТО ТАДИЋ,
- МАТО ТАДИЋ,
Хрват, потпредсједник.
- МАРГАРИТА ЦАЦА-НИКОЛОВСКА,
потпредсједница, рођена у Скопљу и држављанка Македоније.
- СЕАДА ПАЛАВРИЋ,
некадашња потпредсједница СДА, рођена у Тузли.
- TUDOR PANTIRU,
рођен у Барабои и држављанин Молдавије.
- CONSTANCE GREWE,
рођена у Штутгарту и држављанка Њемачке.
- ВАЛЕРИЈА ГАЛИЋ,
Хрватица, рођена у Сплиту.
- МИОДРАГ СИМОВИЋ,
- МИОДРАГ СИМОВИЋ,
Србин, рођен у Фочи.
- ЗЛАТКО М. КНЕЖЕВИЋ,
Србин, рођен у Босанском Новом.
Уставни суд БиХ је једини суд у свијету који ради по правилнику који је сам донио (!). Дакле, никада није донешен Закон о Уставном суду БиХ, а за то је једино надлежна Парламентарна скупштина БиХ.
Одлуке Уставног суда се доносе већином гласова, а то значи да су до сада три странца и два Бошњака увијек била на истој страни приликом доношења Одлука Уставног суда што у коначници имплицира да су гласови српских и хрватских судија углавном били занемаривани. Резултат гласања у Уставном суду увијек је загарантован - пет гласова за нешто, наравно никад у корист правде и интереса Срба и Републике Српске. Одлуке су се доносиле прегласавањем и на штету српског народа и Републике Српске, а тако је и данас.
О оспоравању Дана и крсне славе Републике Српске Апелацију Уставном суду БиХ је поднио члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА /Странка демократске акције/ Бакир Изетбеговић, син оснивача СДА Алије Изетбеговића. Да апсурд буде већи судије у Уставном суду БиХ из реда бошњачког народа су бивши потпредсједници СДА и најближи сарадници Алије Изетбеговића и сада Бакира - Суада Палаврић и Мирсад Ћеман.
О оспоравању Дана и крсне славе Републике Српске Апелацију Уставном суду БиХ је поднио члан Предсједништва БиХ и предсједник СДА /Странка демократске акције/ Бакир Изетбеговић, син оснивача СДА Алије Изетбеговића. Да апсурд буде већи судије у Уставном суду БиХ из реда бошњачког народа су бивши потпредсједници СДА и најближи сарадници Алије Изетбеговића и сада Бакира - Суада Палаврић и Мирсад Ћеман.
Суштина је у чињеници да ниједна Апелација упућена од стране легитимних и овлашћених представника Срба из институција Републике Српске никада није била прихваћена од већинског "петерца" судија /три странца и два Бошњака/.
То је суштина цијеле приче о чему Зоран Остојић ни ријеч не каза, јер својом изјавом "Тањугу" он показује потпуну неупућеност, али му је било важно да нешто каже, а да то "Тањуг" и објави - по систему "Дај шта даш"!
То је суштина цијеле приче о чему Зоран Остојић ни ријеч не каза, јер својом изјавом "Тањугу" он показује потпуну неупућеност, али му је било важно да нешто каже, а да то "Тањуг" и објави - по систему "Дај шта даш"!
И сад оно најважније због чега ће се одржати референдум у Републици Српској. Какаву Остојић помиње Москву и чудеса? Који су разлози што покушава да у све упетља и Русију. Шта је Остојићев циљ ако није да у цијелу босанско-херцеговачку рашомонијаду и у ионако уазаврели "босански лонац" дода своју запршку и да нама који овдје живимо понуди да то и покусамо.
Остојић треба да зна да је легитимно право Срба да славе свој Дан и крсну славу Републике Српске. Остојић као бивши "чедиста" /најближи политички сарадник највећег противника постојања Републике Српске Чедомира Јовановића/, оваквим памфлетом се не извлачи испод скута Јовановића, јер стара љубав заборава нема.
Надаље, Додик није никакво и ничије средство у било чијим рукама.
Милорад Додик није Република Српска.
Република Српска је воља српског народа, у чије темеље су уграђене десетине хиљада живота најбољих синова из нашег народа.
Крсна слава и Дан Републике Српске је датум кад је створена Република Српска /9. јануар 1992. године, на чијој свечаној сједници у Сарајеву сам био присутан, јер сам водио тим задужен за безбједност/. И шта је овдје спорно? По некима који не знају, а то вајног "познаваоца" прилика Остојића и не интересује, можда је споран вјерски празник Свети архиђакон Стефан. Али, зна ли Зоран Остојић да је код Срба православаца скоро сваки дан неки светац.
Република Српска је воља српског народа, у чије темеље су уграђене десетине хиљада живота најбољих синова из нашег народа.
Крсна слава и Дан Републике Српске је датум кад је створена Република Српска /9. јануар 1992. године, на чијој свечаној сједници у Сарајеву сам био присутан, јер сам водио тим задужен за безбједност/. И шта је овдје спорно? По некима који не знају, а то вајног "познаваоца" прилика Остојића и не интересује, можда је споран вјерски празник Свети архиђакон Стефан. Али, зна ли Зоран Остојић да је код Срба православаца скоро сваки дан неки светац.
До сутра би се аргументима могла обарати свака реченица коју је рекао Зоран Остојић, али чему то? Коме је битно шта он мисли? Битно је само Тањугу и зато и јесте Тањуг пао на најниже гране!
Како јавља "Тањуг"!
Autor sjovicicslavuj |
1 Septembar, 2016 |
read_nums (368)
Св. Амвросије Милански
**************************
Свети Григорије Богослов
ПРИЈАТЕЉ ...
ПРИЈАТЕЉЕ САМИ
бирамо!
Подршка, пажња, вријеме, повјерење, њежност и разумијевање. Да, запрепашћујуће често нам баш то недостаје у нашем окружењу. Али, друштво које себи одаберемо, пружа нам још нешто, што нисмо свјесно одабрали, а што је једнако важно као и оно за шта смо потпуно свјесни да нам је потребно.
Друштво потврђује слику коју имамо о себи. О томе како смо великодушни, забавни, паметни и потребни. Заправо, друштво нам омогућава да аутентично играмо улоге које су нам потребне да бисмо нахранили свој его и сачували добро мишљење о себи, као и да бисмо испољили и препознали своје доминантне квалитете.
***********
Шта су о пријатељству рекли:
Ништа на свету нема прекрасније од пријатељства.
Оно служи као утеха садашњега живота. Шта може бити веће
и драгоценије од тога када имаш коме открити своје срце,
поделити оно што је тајно,
поверити му оно што је од других сакривено?
Шта може бити утешније него ли када имаш
искрено преданог ти човека који дели с тобом радост
када си у добру, у несрећи пак узима саучешће,
у страдању пружа ти савете и утехе?
Св. Амвросије Милански
**************************
„Верни пријатељ је еликсир живота“
Пријатељ се тиме и разликује од ласкавца што ласкавац
ради насладе и уживања беседи, док пријатељ говори
и оно што може огорчити
(тј. ако пријатељу истину каже у очи).
Св. Василије Велики
**********************
Са пријатељем, свако сиромаштво је подношљиво,
а без њега и здравље и богатство неподношљиво.
Имати пријатеља јесте имати другога себе;
то је слога и склад којем ништа није једнако.
Света Антуса, мајка светог Јована Златоустог
**************************
**************************
- Пријатељ је човек добар, здраве душе, мисли исправно,
воли врлину, беспрекорног је морала, веран је у љубави,
искрен на речима, постојане је душе, искрен је саветник,
отворен је, истинољубив и правдољубив.
Пријатељ је слика и прилика свога пријатеља
и до крајности осетљив
осећа душевно расположење пријатељево
и страда душевним страдањем свога пријатеља.
воли врлину, беспрекорног је морала, веран је у љубави,
искрен на речима, постојане је душе, искрен је саветник,
отворен је, истинољубив и правдољубив.
Пријатељ је слика и прилика свога пријатеља
и до крајности осетљив
осећа душевно расположење пријатељево
и страда душевним страдањем свога пријатеља.
- Пријатељ постаје разум,
осећање и око пријатеља.
осећање и око пријатеља.
Пријатељ је оличење врлине.
Нико ко мрзи није пријатељ.
Свети Нектарије Егински
*********************
Веран пријатељ је благо са душом, затворени врт
и запечаћени студенац што се у прави час отвара
и из којег се захвата,
Веран пријатељ је благо са душом, затворени врт
и запечаћени студенац што се у прави час отвара
и из којег се захвата,
а пријатељима називам добре и лепе
и оне са којима смо сједињени по врлинама.
и оне са којима смо сједињени по врлинама.
Свети Григорије Богослов
*******************
Autor sjovicicslavuj |
29 Avgust, 2016 |
read_nums (540)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила" користили радиоактивну муницију, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто".
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
29.08.2016.
Годишњица злочиначког
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Годишњица злочиначког
НАТО бомбардовања
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Бомбардовани положаји Војске Републике Српске
на подручју Српског Сарајева , Пале
30. августа 1995. године почело је злочиначко НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра и у коме је убијено више од стотину цивила.
На положаје Војске Републике Српске злочиначка НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених.
Укупна тежина баченог експлозива била је око 10.000 тона.
НАТО злочинци су у акцији под називом "Намјерна сила" користили радиоактивну муницију, уз објашњење да она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто".
За бомбардовање мјеста која су била под контролом Војске Републике Српске, НАТО злочинци су користили осиромашени уранијум, чије посљедице се свакодневно осјећају, а осјећа ће се и у наредних седам осам вијекова. Нажалост, Република Српска је водећа по броју малигних обољења у Европи.
Исту трагичну судбину доживјела је и Србија коју су НАТО злочинци, такође бомбардовали осиромашеним уранијумом, који оставља тешке посљедице по здравље људи и животну средину, па је тако смртност у Србији и у Републици Српској изазвана малигним обољењима четири пута већа у односу на европски просјек.
Бомбардовање Републике Српске је окончано 14. септембра 1995. године када је постигнут договор да Војска Републике Српске повуче тешко оружје из такозване Зоне безбједности што је и учињено закључно са 17. септембром.
Повод за злочиначку агресију НАТО пакта била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године, а за коју су оптужени Срби. У извјештају независне комисије из тог периода наведено је да "не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја".
Autor sjovicicslavuj |
28 Avgust, 2016 |
read_nums (396)
На данашњи дан /28.8./
На данашњи дан /28.8./
усташе су стријељале
једног од најзначајнијих
српских сликара 20. вијека
САВУ ШУМАНОВИЋА
--------------------------------
Женски акт
---------------------------------
Јабуке и грожђе /1927. год/.
