Два потпуно различита референдума. Један катаклизмични и са највећом несрећом у историји Босне и Херцеговине и један будући сасвим безазлен.
Autor sjovicicslavuj | 1 Septembar, 2016 | read_nums (256)ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Без сагласности Срба у БиХ противуставно и сецесионистичким актом муслимани и Хрвати су срушили легално и једино признати Устав тадашње СФР Југославије, а самим тиме су срушили и тадашњу Југосавију чланицу УН.
Тадашње муслиманско и хрватско руководство у БиХ је починило најтежа кривична дјела сепаратизма и државног удара и да је била нормална држава сви они би одговарали за најтежа кривична дјела.
Безброј је контраверзи које су везане за тај фамозни референдум о такозваној независности Босне и Херцеговине. Да пођемо од почетка и од процента излазности на референдум. Сви резултати су потпуно лажни и непоуздани, јер су у бирачким одборима сједели само Муслимани и Хрвати, а то јасно говори да су резултати референдума фалсификовани и да су прилагођени вољи Алије Изетбеговића и министрима иностраних послова Њемачке Дитриху Геншеру и аустријском министру Алојзу Моку, највећим србомрсцима тог времена.
Тадашњи амерички амбасадор у Београду Ворен Цимерман је више провео времена у сталном дружењу са Алијом Изетбеговићем него на свом дипломатском радном мјесту. Ништа чудно, јер је Америка не бирајући средства имала једини циљ да подршком Изетбеговићу сруши тадашњу Југославију.
Но, да се вратим референдуму. Чак и у тим условима за легалност и валидност референдума била је потребна двотрећинска већина од 66,6 одсто од броја уписаних бирача, а то се није десило, јер је излазност била нешто мања од 64 одсто. Све је дакле фалсификовано и препарирано са једним циљем – неуставним потезима политички и територијално издвојити БиХ из легално признате државе СФР Југославије.
Прије самог одржавања ререндума тадашњи предсједавајући седмочланог Предсједништва БиХ, лидер муслиманског народа и предсједник СДА Алија Изетбеговић је 14. октобра 1991. године у Скупштини БиХ рекао: “За суверену БиХ ја сам спреман жртвовати мир”! Том реченицом Алија Изетбеговић је започео крвави четверогодишњи грађански рат у БиХ.
Све друго су само трагичне посљедице које су настале након ратне катаклизме која је унесрећила све народе у БиХ.
Референдумско питање је:
Још у новембру 2015. године Уставни суд БиХ гласовима судија, два Бошњака и троје странаца /међународних/ судија одлучио да је 9. јануар, као Дан Српске – неуставан.
С тог аспекта, референдум није био ни неопходан, због чега су Бошњаци убијеђени да он има други циљ – да буде пробни балон за неке сљедеће референдуме у Српској, па и за онај о независности.
У Републици Српској тај дан је као и сваки други радни дан и само се обиљежава као Дан цивилне заштите Републике Српске и никакав није тзв. државни празник.
Треба такође напоменути да Парламентарна скупштина БиХ, једина надлежна за то - никада није изгласала Закон о празницима Босне и Херцеговине, који би се славили на цијелом њеном простору. Бројни покушаји и још бројније иницијативе од стране разних парламентарних странака да се тај закон усвоји су једна за другом пропадале.
Сви други празници се славе или обиљежавају по ентитетским законима о празницима.
Република Српска има своје празнике које обиљежава,
док је Федерација БиХ сама себи приграбила све што има обиљежја такозване државности БиХ..
Посебне своје празнике има и Дистрикт Брчко.
Кључна ствар у свему је сљедећа:
