Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (296)
Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности.
Рођен је око 1800. године у селу Колари надомак Смедерева, по коме је и добио надимак Коларац, а умро је 6. октобра 1878. у Београду.
Као дијете је рањен у Првом устанку. По његовој пропасти, Илијина породица пребјегла је преко Дунава, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара.
Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића, Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године.
Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у Панчево, због страха од кнеза Милоша. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
Синђелија, коју је много волио, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, гдје се и сам Илија Коларац преселио сљедеће године. Ту се бавио трговином сољу ишалитром, а улагао је и у руднике.
Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог свјетског рата фонд је издао 120 књига.
Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића, Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године.
Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у Панчево, због страха од кнеза Милоша. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
Синђелија, коју је много волио, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, гдје се и сам Илија Коларац преселио сљедеће године. Ту се бавио трговином сољу ишалитром, а улагао је и у руднике.
Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог свјетског рата фонд је издао 120 књига.
Крајем 1877. године замало је страдао. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни, заједно са Јевремом Марковићем и Аћимом Чумићем, а пријеки војни суд осудио на тамницу. Кнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор нарушио Коларчево здравље и убрзо је умро.
Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности.
Спада у велике задужбинаре Србије.
Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет.
---------------------------------------------
Коларчев гроб у Алеји великана на београдском Новом гробљу
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (263)
Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су цијелог живота жељели и од Бога просили једно дијете; чудо зачећа Јованова у престарјелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.
Јер са Јованом имађаше Бог нарочито велике намјере, наиме, да он буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу свијета.
Преко својих ангела Бог је објавио рођење Исака од бездјетне Саре, и Самсона од бездјетног Маноја и његове жене, и Јована Претече од бездјетних, Захарије и Јелисавете.
Преко ангела својих Бог је објављивао рођење оних, с којима је имао нарочите намјере.
Како су се могла родити дјеца од старих родитеља? Ако је ко љубопитљив да то зна, нека не пита о томе ни људе, јер људи то не знају, ни природне законе, јер то је изнад природних закона, него нека обрати поглед свој на силу Свемогућега Бога, који је из ништа створио сав свијет, и који за стварање првога човјека, Адама, није потребовао никакве родитеље, ни старе ни младе.
Место љубопитства одајмо хвалу Богу, који нам често јавља моћ и милост и мудрост Своју мимо природних закона, у које оковани ми бисмо, без нарочитих чудеса Божјих, пали у очајање и Богозаборав.
Autor sjovicicslavuj |
5 Oktobar, 2016 |
read_nums (247)
у унутрашње ствари друге државе!
Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима.
Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на наким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша!
Ничим изазван, одлучио сам да се "умијешам"
у унутрашње ствари друге државе!ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Пети октобар онда и данас
Пприје 16. година, дакле те 2.000. године, десио се пети октобар. Данашњи пети октобар је шеснаест година након ондашњег истог датума. Београд је тог петог октобра и те двије хиљадите године горио. Био је у ватри и пламену.
И данас се осјећају дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено - све је обновљено. Али, неке посљедице и неке ствари никада се неће санирати.
И данас се осјећају дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено - све је обновљено. Али, неке посљедице и неке ствари никада се неће санирати.
Да ли се дaнас било ко пита шта се тада стварно десило? Или шта се барем десило са багером тадашњег “хероја”, извјесног Џоа, који је багером кренуо на српску пријестоницу.
У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића и његове властодршце. И у томе су успјели. Касније су успјели и да га продају хашким инквизиторима. Ни данас се не зна ко је хапшењем и продајом Милошевића Хашком трибуналу у џеп ставио пет милиона долара.
У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића и његове властодршце. И у томе су успјели. Касније су успјели и да га продају хашким инквизиторима. Ни данас се не зна ко је хапшењем и продајом Милошевића Хашком трибуналу у џеп ставио пет милиона долара.
Али шта је у међувремену успио народ у Србији? Успио је да издржи све и свашта. Истине ради, у посљедњих пар година Србија је успјела да се опоравља и да се из понора уздиже и пење.
Из тог времена у политици нема више Веље Илића, а мало ко је могао да замисли Србију без Веље.
Из тог времена у политици нема више Веље Илића, а мало ко је могао да замисли Србију без Веље.
Нема више ни храста који се налазио на дионици ауто-пута Прељине – Горњи Милановац у мјесту Савинац, на траси Коридора 11. Неки стручњаци су процјењивали да је трајање живота храста био преко шесет вијекова. Било. Али га уз велику помпу посјекоше и више га нема.
Пети октобар ће остати запамћен као дан
кад су се многи голугузанери енормно обогатили,
пљачкајући све до чега су дошли.
Ако дуговјечни храст није преживио, у политици се и даље одржао вјечити Чедомир Говнановић, јуноша такозваних промјена. Било је чудно да неко први дан радног стажа започиње у политици и то на једној од најважнијих функција у власти. И десило се шта се десило. Чеда се енормно обогатио, а неки који су му повјеровали су или потпуно пропали или су толико осиромашили да их чак ни њихов сарадник и лидер Чедомир више и не гледа, а и зашто би кад му у његовом енормном богатству и нису више потребни.
Макарона има у Чединим фабрикама, али само за оне који имају пара да их и купе.
Ако добро памтим, из тог времена још су активани и актуелани Ненад Чанак и Зоран Живковић. Они су у сваком времену знали како да напуне само своје џепове и да из својих "чанака" кусају колико желе, па чак и да се преждeравају у изобиљу благодети које су за њих обезбиједили "младореволуционари" петооктобарских тзв. промјена. Да промјена, али на горе!
Из оног времена остао је запамћен и вјечити Расим Љајић. Али нећу о њему да ми неки не би пришили антинационално опсервирање Љајића. Дакле нећу ништа о Расиму!
Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима. Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на наким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша!
Немам намјеру да се више бавим пучистима, јер сви су се како тако одлично снашли и обогатили на патњама народа у Србији.
Коментар с разлогом пишем петог октобра.
Остај ми здраво српски народе...
Сутра је нови дан.
Сутра је шести октобар Љета Господњег 2016. године.
Autor sjovicicslavuj |
5 Oktobar, 2016 |
read_nums (314)
На данашњи дан /5.10./ рођена је:
На данашњи дан /5.10./ рођена је:
ЖЕНА, дама, умјетница, глумица ...
МИЛЕНА ДРАВИЋ
коју су многи од нас волили
и коју ће и даље вољети!
Autor sjovicicslavuj |
4 Oktobar, 2016 |
read_nums (321)
Историја није забиљежила оваквог јунака - ЖЕНУ
Историја није забиљежила оваквог јунака - ЖЕНУ
На данашњи дан 5.10. 1973. год. умрла је славна српска хероина
МИЛУНКА САВИЋ
ЈУНАКИЊА са највише
ратних одликовања у свијету!
**************************
Просто је невјероватно како су се срамно
односиле власти према овој ЖЕНИ ЈУНАКУ!
То се посебно односи
на комунистичку злочиначку
камарилу злочинца Јосипа Броза!
Рођена је 1890. или на Видовдан, 28. јуна 1992. године, како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина, у селу Копривница код Јошаничке Бање у Рашкој, од мајке Данице и оца Раденка, као најстарије дете.
Имала је две млађе сестре Миону и Славку и брата Милана. Мада је израсла у лепу, стаситу девојку, удаја је није занимала. Када је по објављивању Указа о мобилизацији 30. септембра/3. октобра 1912. године, и дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду. Регистровала се под именом Милун Савић. Историја каже да се пријавила на мобилизацију да замијени и спаси свог брата који је добио позив за војску.
У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се као, преобучена у мушкарца. Њен анатомски пол открило је болничко особље, после рањавања у Брегалничкој бици, скоро годину дана после приступања српској војсци.
У Првом светском рату, такође се пријавила као добровољац. Била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У овом пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.
У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године.Ту се истакла у бици на Кајмакчалану, у окуци Црне реке, када је „гвоздени пук“ био прикључен 122. француској колонијалној дивизији, када је заробила 23 бугарска војника.
Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу „Милош Обилић“. Једина је жена на свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.
Без школе и самоука, после рата је најпре радила у Босни и Херцеговини, као куварица, болничарка, контролор у фабрици војних униформи.
Удала се 1922. године, за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара, где су се и упознали, а 1924. добили су ћерку Милену.
Усвојила је још три ћерке: Милку, коју је пронашла заборављену на железничкој станици у Сталаћу, Вишњу (1921—2004), своју сестру од ујака, рођену у позним годинама и Зорку, узету из сиротишта на далматинској обали, која је имала хендикеп, пошто је прележала менингитис.
Вељко је имао посао у пошти. Касније је премештен у Бањалуку. Убрзо је запоставио породицу, а брак је био угашен.
Почетком 1920-их година за заслуге у рату, од државе је добила имање у Степановићеву, селу крај Новог Сада, где је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање, док је брак са Вељком, западао у кризу, тако да је сама подизала четворо деце. Касније, у потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла за Београд, где је месецима покушавала да нађе посао.
На иницијативу њених сабораца, од 1929. запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге. За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села.
Између два светска рата су је поштовали широм Европе. Позивали су је на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, а на сусрете с ратним друговима је одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној добијеним одликовањима.
За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу, у којој је лечила рањенике. Због те болнице ухапшена је од стране Специјалне полиције и шест месеци провела у логору Бањица.
Након рата, власт јој је 1945. доделила пензију.
Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима. 1972. године, Скупштина града Београда доделила јој је једнособан стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. Годину дана касније, након три мождана удара, умрла је у том стану 5. октобра 1973. године. Породична кућа је продата 1974. године.
Autor sjovicicslavuj |
4 Oktobar, 2016 |
read_nums (325)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.
Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.
Памтимо ли ми било шта? Знамо ли ми за многе несреће нашег рода из наше у многим периодима трагичне прошлости.
Хоће ли икада неки сценариста написати сценариј о људским вриједностима које немају цијену.
Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.
То су само питања на која неко мора дати одговоре или је можда много лагодније куповати турске серије и удобно из фотеље бринути о великом "љубавнику" Сулејману Величанственом.
Колико ће још проћи деценија или можда вијекова па да схватимо сву српску наивност и неразумност, као и небригу за нашом историјом. Много тога је склоњено и заборављено. Заборавили смо сами себе, нажалост.
На велику срамоту људске вриједности су постале лоповлук, похлепа, грамзивост и све пошасти такозваног модернистичког времена и свијета.
Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.
И на крају о самом догађају.
Зашто баш на крају?
Једноставно што се крај најдуже памти.
5. октобра 1812. године, прије нешто више од два вијека у селу Скела код Обреновца, 50 српских дјевојака и жена, бјежећи пред Турцима који су жељели да их обешчасте, скочиле су у ријеку Саву држећи се за руке и све су се удавиле, али су сачувале свој образ и достојанство!
Нека њихова жртва буде наук новим генерацијама да Србин зна
и за нешто скупље од главе! Зна, али слабо памти.
Амнезија постаје укорјењена српска болест.
Ако нам још има лијека и ако већ није прекасно
да се почнемо будити из дубоке коме
у којој деценијама као народ само вегетирамо.
Вријеме је за национално отрјежњење и оздрављење!
Autor sjovicicslavuj |
4 Oktobar, 2016 |
read_nums (414)
Рагбисти БРК Црвена звезда тријумфовали су против Партизана резултатом 8:26 у 7. колу Првенства Србије у рагбију 15 и тако математички освојили шампионску титулу за ову сезону!
БРК Црвена звезда: Бућан, Сретеновић, А.Ђорђевић (3), Јоксимовић, Идризовић, Радић, А.Ђорђевић (7)(ц), Арсић, Недељковић, Јанковић, П.Васић, М.Васић, Бандука, Кајан, Белић, Бркић, Мађановић, Стефанеску, Арсенијевић.
Црвена звезда је одбранила титулу и по други пут у историји постала шампион Србије!
БРК Црвена звезда: Бућан, Сретеновић, А.Ђорђевић (3), Јоксимовић, Идризовић, Радић, А.Ђорђевић (7)(ц), Арсић, Недељковић, Јанковић, П.Васић, М.Васић, Бандука, Кајан, Белић, Бркић, Мађановић, Стефанеску, Арсенијевић.
Црвена звезда је одбранила титулу и по други пут у историји постала шампион Србије!
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (348)
Све што долази из велике породице
Све што долази из велике породице
спотова и спортиста
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ
- то је самим тим и добро!
На регатној стази на Савском језеру (Ада Циганлија) одржано је Првенство Србије, најјаче и најзначајније домаће такмичење.
За титуле државних првака борили су се веслачи и веслачице
у кадеској и сениорској конкуренцији.
Веслачи Веслачког клуба Црвена звезда освојили су екипно 2. мјесто са освојених 6 златних, 3 сребрне, и 8 бронзаних медаља!
ј
Шампиони Србије за 2016. годину су:
Маша Безбрадица (скиф кадеткње), Александар Грбић (скиф пионири), Петар Шаврљуга, Никола Ристић, Стефан Лунгуловић, Јован Николић (четверац скул пионири), Радош Милићевић, Алекса Поповић (двојац и осмерац јуниори), Вељко Миловановић, Никола Петровић, Лук Ристић, Душан Костић, Бошко Костић, Алекса Ивковић, Борис Димитријевић (осмерац јуниори) и наш сениор Душан Славнић, који је са партнерима из ВК Смедерево (Зораном Рајићем, Марком Ристићем и Урошем Димитријевићем), тријумфовао у трци четвераца без кормилара за сениоре.
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (319)
Жељко Самарџић
рођен у Мостару 3. октобра 1955. године.
Жељко је српски поп пјевач, популаран
у бившим југословенским републикама.
Након избјеглиштва
највеће успјехе остварио је
у Београду.
-----------------
Један је од оних пјевача који је и данас популаран
на просторима некадашње Југославије.
Скроман је и живи породичан живот.
Има супругу и три кћерке.
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (299)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Имао је кратак живот, али са великим дјелима!
.gif)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 3. 10 рођен је славни пјесник
СЕРГЕЈ АЛЕКСАНДРОВИЧ ЈЕСЕЊИН
Имао је кратак живот, али са великим дјелима!
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (292)
На данашњи дан 3.1о.
%2B(1).gif)
На данашњи дан 3.1о.
рођен је славни СРБИН
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА
Најмање знамо о нама самима,
о нашим славним прецима,
али зато знамо о многим
свјетским вукојебинама.
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (321)
Велики војсковођ римски у време цара Тита и Трајана. Иако незнабожац, Плакида (тако му беше име незнабожачко) беше човек праведан и милостив, сличан капетану Корнилију, кога крсти апостол Петар (Дап 10). Ходећи једном у лов, он погна једног јелена. Божјим Промислом јави се крст светао међу роговима јелена, и дође глас Господњи Плакиди, који овога упућиваше, да иде свештенику хришћанском и крсти се. На крштењу он доби име Евстатије, његова жена – Теопистија (Боговерна), а њихови синови – Агапије и Теопист.
По крштењу Евстатије оде на оно исто место, где се преко јелена јавило откровење, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео истини. У том му се опет јави глас Господњи и предрече му страдање за име Његово, и укрепи га. Тада Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с намером, да се повуче међу прост народ, и да у непознатој и скромној средини послужи Богу.
Чим приспе у Египат, одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин погибе, а децу му од зверова спасоше чобани. Евстатије се настани у неком селу египатском, Вадисис, и ту као најамник сеоски проживи петнаест година. После тога нападоше варвари на Римско царство, и цар Трајан жаљаше, што му нема храброг војводе Плакиде, који је, где год је ратовао, победу односио. И посла цар два своја официра да по целом царству траже великог војводу.
По Божјем Промислу ти официри, негдашњи другови Евстатијеви, дођу у оно село Вадисис, нађу Евстатија и доведу га цару. Евстатије скупи војску и победи варваре. На путу натраг за Рим Евстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан беше умро, и цар Адријан беше на престолу. Кад Адријан позва војводу Евстатија да принесу жртве боговима, Евстатије му рече, да је он хришћанин.
Цар га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им зверови не нашкодише ништа, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тела мртва, али од огња неповређена. Тако овај славни војвода даде и „Ћесару ћесарево и Богу Божје”, и пресели се у вечно Царство Христа Бога нашега.
Autor sjovicicslavuj |
2 Oktobar, 2016 |
read_nums (283)
ЗАШТО се Срби љубе три пута и ШТА то значи!
Три пољупца су дио наше културе и традиције.
Љубљење три пута у знак поздрава
у српском народу заживјело је
тек током посљедњих деценија
двадесетог вијека.
у српском народу заживјело је
тек током посљедњих деценија
двадесетог вијека.
Основно разумијевање значења овога поздрава у хришћанском свијету представља међусобно поздрављање Светог Тројства, посвећујући сваки пољубац: Оцу, Сину и Светому Духу.
Поред овога постоји и друго мање познато објашњење, које у себи носи поруку и завјете националне части, а оно гласи:
- Кад се дуже вријеме нису видјели Срби се љубе три пута.
Поред овога постоји и друго мање познато објашњење, које у себи носи поруку и завјете националне части, а оно гласи:
- Кад се дуже вријеме нису видјели Срби се љубе три пута.
Онај трећи пољубац у образ је најзначајнији.
Срби се љубе три пута:
у име живота,
у име смрти,
и у име части -
Код већине народа образ се сматра средиштем части, за Србе је то посебно карактеристично тако да има посебно значење и смисао.
Први пољубац: У име живота, прославља вриједности живота, да се живи животом достојног часног човека.
Други пољубац: У име смрти, посвећује се с дужним поштовањем нашим најближим покојницима, као и нашим славим предцима.
Трећи пољубац: У име части, у хришћанском духу поручује да се живи у части хришћанских врлина.
-----------------------------------------------------
Три прста ка небу
Други наш карактеристичан поздрав јесте три прста десне руке подигнута ка небу. Овај начин поздрава јавља се за вријеме Првог и Другог српског устанка, готово је сигурно да се јавио и пар вијекова раније, тј. овај поздрав се користи у свечаним ситуацијама и приликама.
Три прста симболично представљају крст, што је уједно и поздрав Светом Тројству. Када се крстимо користимо управо та три прста, палац, кажипрст и средњи прст, и када се споје представљају Јединство Тројства.
Раније су се Срби приликом сусрета љубили двапут као и већина других народа. На таласу повратка религији и православљу Срби су веома брзо прихватили три пољупца као традиционалан начин поздрављања и дио свог идентитета.
У тој мјери да и приликом доласка страних политичара, глумаца или пјевача медији помно прате колико се пута гост пољубио са домаћинима и шта је на тај начин желио да поручи.
Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2016 |
read_nums (400)
На данашњи дан 1. октобра умро је
На данашњи дан 1. октобра умро је
један од највећих српских глумаца
ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ
Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2016 |
read_nums (491)
На данашњи дан 30. септембра умро је
један од највећих боема
и пјевача народне музике
- непоновљиви
ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Све док постоје људи који воле његове пјесме,
живјеће и ТОМА
*********************************
Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom
Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom
Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Autor sjovicicslavuj |
29 Septembar, 2016 |
read_nums (397)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 30. 9. УМРО је тадашњи
предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
29 Septembar, 2016 |
read_nums (436)
Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој.
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.
Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."
Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.
Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.
У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше 12,Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.
Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни Љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност, и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде."
Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад једну за другом мачем посекоше.
Мртва тела својих кћери узе Софија однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховом три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.
Autor sjovicicslavuj |
29 Septembar, 2016 |
read_nums (468)
На захтјев Тужилаштва БиХ, власти Швајцарске ухапсиле су Елфету Весели, осумњичену за убиство дјечака српске националности 1992. године у околини Зворника.
Елфета Весели, која је за вријеме рата била припадница тзв. Армије БиХ, осумњичена је да је заједно са другим војницима у љето 1992. године у близини мјеста Каменица, код Зворника, на изузетно свиреп начин, хладним оружјем, усмртила Слободана Стојановића, дванаестогодишњег дјечака српске националности.
Тужилаштво БиХ спровело је опсежну истрагу током које је прикупило доказе којима сумњичи Елфету Весели и дошло до сазнања да се осумњичена дуже времена налази на подручју Швајцарске, те су покренуте активности за њено лоцирање, хапшење и изручење правосуђу БиХ.
Тужилаштво је обавијештено да се осумњичена у Швајцарској успротивила добровољном изручењу по скраћеној процедури у БиХ, па ће се у наредном периоду приступити активностима за њено изручење и депортацију у БиХ, гдје ће јој бити суђено.
О овом свирепом убиству и настојањима правосуђа да се починиоци приведу правди, медији пишу већ годинама. Тада једанаестогодишњи Слободан је, иако су га родитељи одвраћали, измакао њиховој пажњи и вратио се по пса у родну кућу у Доњу Каменицу, код Зворника, одакле су дан раније побјегли стархујући од муслиманске војске. Пао је директно у руке припадницима тзв. Армије БиХ и комшинице Елфете Весели. Она је познавала породицу Стојановић. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да ритуалним иживљавањем над немоћним српским дјететом утоли мржњу, доказујући се пред осталим муслиманским војницима.
Зверски га је мучила пред свима! Свукла је са њега одећу и обућу, и узела нож.
Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново тијело, призор је био ужасан. Стомак му је био расјечен у облику квадрата, видјели су се остаци унутрашњих органа и расјекотине по глави. Ноге су му биле поломљене, а из вилице избијено шест зуба. Елфета је дјечаков живот пресјекла пуцајући му из непосредне близине у сљепоочницу, метак је прошао лијеву чеону кост и изашао кроз десну.
------------------------------------------------------------------------------------------
Министарство правде БиХ
упутило молбу за изручење Елфете Весели
Министарство правде БиХ је молбу за изручење упутило раније, одмах након што је ова особа лоцирана. У међувремену, министарство је обавјештено о хапшењу. Такође, министарство је обавијештено и да је у току разматрање молбе за изручење, те је на правосудним органима Швајцарске да ли ће и у ком року екстрадиција бити проведена.
Autor sjovicicslavuj |
28 Septembar, 2016 |
read_nums (461)
Тепић је 29. септембра 1991. године, нешто прије 11 часова,
На данашњи дан 29. 9. херојскије погинуо СРПСКИ ЈУНАК МИЛАН ТЕПИЋ
На данашњи дан 29. 9. херојски
Тепић је 29. септембра 1991. године, нешто прије 11 часова,
дигао у ваздух велико складиште муниције ЈНА
у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.
Претходно је у борби погинуо војник
на одслужењу војног рока
Стојадин Мирковић,
док су старијег водника
Ранка Стевановића
припадници хрватске паравојске стријељали
по заузимању складишта.
Autor sjovicicslavuj |
27 Septembar, 2016 |
read_nums (446)
Стеван Стојановић Мокрањац
је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике,
њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX вијек,ж
- умро је 28. септембра 1914. год.
