Autor sjovicicslavuj |
8 Novembar, 2016 |
read_nums (280)
За сјећање и памћење
ПЛАВА ГРОБНИЦА
За сјећање и памћење
Мало година живота (само 25.)
стало је у богату српску историју.
На данашњи дан, 8.11. 1917. умро је
славни српски родољуб
МИЛУТИН БОЈИЋ
Милутин Бојић:
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.
Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
Autor sjovicicslavuj |
7 Novembar, 2016 |
read_nums (303)
Данас је велики православни празник
МИТРОВДАН!
О великом православном празнику Ђурђевдану у прољеће, био је „хајдучки састанак“, а по Митровдану на јесен, ..."хајдучки растанак“, када су се хајдуци повлачили из шума због зиме и остајали у кућама својих повјерљивих људи, јатака, углавном прерушени у слуге. Јатаци су живјели у селима и варошима и набављали храну за хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им дио отетих добара од турских зулумчара. Кад би неки јатак издао хајдука, слиједила је тешка освета која се обично завршавала смрћу.
*******************************
Сад ми ово на ум паде:
Међутим, у новије, односно у ово савремено доба неки "хајдуци" се никада не растају. Цијелу годину су заједно и чине разне, овом времену прилагођене хајдучије!
Уклапајући се у садашње трендове и у модернистичком жаргону, односно сленгу, некадашњи хајдуци би терминолошки најближи били данашњим лоповима, криминалцима и кад им се умиљато тепа - тајкунима који су нон-стоп активни!
Једина разлика између некадашњих хајдука и данашњих лопова је у томе - кад се лопови једном састану никад се више не растају!
Autor sjovicicslavuj |
7 Novembar, 2016 |
read_nums (293)
Борцима и свим српским јунацима
СРПСКА
ЗАУВИЈЕК! 
Борцима и свим српским јунацима
који су створили РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
и Борачкој организацији
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
честитам данашњу крсну славу
Светог великомученика Димитрија
- МИТРОВДАН!
АМИН!
-------------------------------------------------------------------
СРПСКА
ЗАУВИЈЕК!
Autor sjovicicslavuj |
7 Novembar, 2016 |
read_nums (294)
У време када су јата хришћанских душа, убељених мученичком крвљу, свакодневно узлетала у вечна обиталишта Царства небескога, војвода солунски и његова благочестива супруга беху тајни хришћани. Богољубљем и човекољубљем задојише и свога сина јединца, Димитрија. По њиховом упокојењу, мудрог, храброг, лепог и богатог младог Димитрија цар Максимијан постави за царског намесника васцеле солунске области, посебно му наредивши да у том делу царства побије све хришћане.
Беше то доба многобожачких царева и прогона Цркве Христове. Пријатељ цара Максимијана, цар Диоклецијан, 303. године наредио је рушење цркава и спаљивање светих књига, лишавање хришћана грађанских права, службе, части, заштите закона, а ослобођени робови губили би слободу уколико би и даље исповедали Господа Христа. Другим царским указом вргнути су у тамницу не само верници већ и свештенослужитељи, а трећим су хришћани подвргавани најстрашнијим мучењима уколико би одбили да принесу жртве идолима. Но видећи да је свака кап мученичке крви благословено семе за хиљаде нових хришћана, цар Диоклецијан нареди да отпочне велико или опште гоњење хришћана по читавом царству. Тај страшни погром започе спаљивањем двадесет хиљада хришћана у граду Никомидији, и то на први дан Васкрса.
Али благочестиви Димитрије испред царских постави Божје заповести. Љубио је Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом, и свом снагом својом, а ближ њ ега свога као самога себе. Желећи да испуни пре свега ове две највеће Божје заповести, млади Димитрије, одмах по повратку из царске престонице, поче не само јавно исповедати Господа нашега него и народ свој одвраћати од многобожачких заблуда, водећи га тако од погибли ка спасењу. Љубављу посејана реч Божја пала је на плодно тле, па се народ солунске области поче у веома великом броју крштавати. Знао је млади Димитрије да га због тога чека сурова казна, али заиста није жалио да душу своју положи за ближњега.
--------------------------------------------
Млади Димитрије нити је срцем и душом могао нити је желео да се одрекне Творца и Спаситеља свога. Могао је без свега осим без Господа и био је спреман да, ако устреба, остане и без овоземнога живота – само не без Животодавца.Таква пламена љубав у доба безбожних царева плаћала се крвљу. Зато, очекујући страдање, свети Димитрије све своје огромно богатство и имање предаде верном слузи Лупу, замоливши га да то што пре раздели сиромашнима, док се он сам припремао да дочека цара Максимијана. Јер, при повратку са једног од својих многобројних ратних похода, цар науми да сврати у Солун и да провери да ли је његов намесник Димитрије заиста хришћанин. Димитрије дочека цара са свим дужним почастима. Али истовремено овај благочестиви младић не само да потврди цареве сумње него, храброшћу Христовог војника, покуша да и самог цара уразуми, знајући да смо сви чеда Божја и да Господ наш не жели да ико п огине већ да сви дођу у п ознање ис т ине.
Али благочестиви Димитрије испред царских постави Божје заповести. Љубио је Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом, и свом снагом својом, а ближ њ ега свога као самога себе. Желећи да испуни пре свега ове две највеће Божје заповести, млади Димитрије, одмах по повратку из царске престонице, поче не само јавно исповедати Господа нашега него и народ свој одвраћати од многобожачких заблуда, водећи га тако од погибли ка спасењу. Љубављу посејана реч Божја пала је на плодно тле, па се народ солунске области поче у веома великом броју крштавати. Знао је млади Димитрије да га због тога чека сурова казна, али заиста није жалио да душу своју положи за ближњега.
--------------------------------------------
Млади Димитрије нити је срцем и душом могао нити је желео да се одрекне Творца и Спаситеља свога. Могао је без свега осим без Господа и био је спреман да, ако устреба, остане и без овоземнога живота – само не без Животодавца.Таква пламена љубав у доба безбожних царева плаћала се крвљу. Зато, очекујући страдање, свети Димитрије све своје огромно богатство и имање предаде верном слузи Лупу, замоливши га да то што пре раздели сиромашнима, док се он сам припремао да дочека цара Максимијана. Јер, при повратку са једног од својих многобројних ратних похода, цар науми да сврати у Солун и да провери да ли је његов намесник Димитрије заиста хришћанин. Димитрије дочека цара са свим дужним почастима. Али истовремено овај благочестиви младић не само да потврди цареве сумње него, храброшћу Христовог војника, покуша да и самог цара уразуми, знајући да смо сви чеда Божја и да Господ наш не жели да ико п огине већ да сви дођу у п ознање ис т ине.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
СРБИМА, који
Светог великомученика Димитрија Солунског
- МИТРОВДАН
славе као своју крсну славу,
уз божији благослов желим сваку срећу
и упућујем честитке. Moлитвама СВЕТОМ ДИМИТРИЈУ,
нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху, духовни напредак
и свако благостање!
Autor sjovicicslavuj |
7 Novembar, 2016 |
read_nums (296)
Чињенице
ТЕБИ
ПРИЈАТЕЉУ МОЈ!
Чињенице
о пријатељству!
---------------------------------------
------------------------------
--------------------------------------
-----------------------------------
------------------------------------
---------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
6 Novembar, 2016 |
read_nums (329)
Побиједио је ваздушним пиштољем, уз државни рекорд.
Дамир Микец
Микец, “упуцао државни рекорд на митингу
„Салона опен“, који сеу Солину,
мјесту крај Сплита, одржава 14. годину за редом.
Побиједио је ваздушним пиштољем, уз државни рекорд.
-----------------------------------------------------------------------------------
Медаље су од српских стријелаца освојили
и мушки тим пиштољем (злато).
----------------------------------------------------------------
Бранкица Зарић (сребро, ваздушни пиштољ),
Андреа Арсовић (бронза, ваздушна пушка).
Autor sjovicicslavuj |
6 Novembar, 2016 |
read_nums (288)
АЊА ЦРЕВАР,
највећа нада српског спорта
поново обарала државне рекорде!
Рођена 24. маја 2000. (16 година),у Панчеву.
Два пута је Ања Цревар оборила рекорд на 200 метара делфин, једном у квалификацијама са резултатом 2:13.70, а у финалу је била још бржа са 2:11.83.
200 Мјешовото
У финалу дисциплине 200 метара мешовито, Цревар је оборила државни рекорд са резултатом 2:12.82.
Јуниорска европска првакиња, Ања Цревар (Динамо) није никоме дала шансу у овој дисциплини. Била је убедљиво прва са резултатом 2:12.82 (државни рекорд).
200 Делфин
Једну дисциплину након победе на 200 мешовито, Ања Цревар (Динамо) оборила је нови апсоултни државни рекорд. Са резултатом 2:11.83, дошла је до златне медаље.
Autor sjovicicslavuj |
6 Novembar, 2016 |
read_nums (290)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Право и правда су само фикције,
јер правда
као апсолутна категорија
не постоји!
У данашњој општој глобализацији и у свијету препуном контраверзи, лицемјерства, лажи и обмана - правда и право, као универзалне категорије равнотеже између кршилаца основних људских права и оних других чија су сва права погажена - губе потпуни смисао опште прихваћених норми и каквог таквог правног баланса између злочинаца и злостављаних и угњетаваних људских бића.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.
Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна. Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.
Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.
Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.
Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна. Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.
Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.
Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду.
Зато, главу горе, истину у руке и правду за све народе!
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2016 |
read_nums (295)
На данашњи дан, 6. новембра 1787. рођен је
Вук Стефановић Караџић,
реформатор Српског језика и правописа.
Издао
је више збирки народних песама и приповедака, прву српску граматику
("Писменица") и речник (1818). Уређивао је алманах "Даница" и настојао
да Европу упозна са српским народним благом.
Борио
се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника
реформе језика. Умро је у Бечу 1864, а његови посмртни остаци су 1897.
пренети из Беча у Београд и сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред
Саборне цркве у Београду.
Вук је рођен у породици у којој су деца умирала, па је добио име Вук да га вештице не би убуле. Рођен је 1787. године у Тршићу. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен у крају.
Образовање је наставио у Лозници, а касније у манастиру Троноши.
Како
га у манастиру нису учули, него терали да чува стоку, отац га врати
кући. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у
Петриње. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја, свог вољеног
просветитеља. Овај га грубо отера од себе и Вук разочаран одлази у Јадар
и почиње да ради као писар код Јакова Ненадовића. Кад је отворена
Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази
на лечење у Пешту.
Касније
се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу упознаје
Јернеја Копитара који му даље помаже у остварењупланова. Започео је
свој рад на реформи језика и правописа и увођењу народног језика у
књижевност. Због проблема са кнезом Милошем било му је забрањено да
штампа књиге у Србији, а и у аустријској држави, својим радом стиче
пријатеље и помоћ у Русији, где добија сталну пензију 1826. године. У
породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.
Као
година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена
на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик", „Песме"
Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац" и Вуков превод Новог завета,
али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године,
четири године након његове смрти.
Умро
је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897.
године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја
Обрадовића.
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2016 |
read_nums (311)
Сјећање на српског музичара
МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА
Сјећање на српског музичара
МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА
који је на данашњи дан, 5. 11.
завршио свој прекратак живот ...
завршио свој прекратак живот ...
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2016 |
read_nums (235)
На данашњи дан, 5. 11. рођен је
један од највећих
На данашњи дан, 5. 11. рођен је
један од највећих
и најзабавнијих естрадних шоумена
и те-ве лица на естрадној сцени
МИЛОВАН ИЛИЋ МИНИМАКС
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2016 |
read_nums (220)
На данашњи дан, 5. 11. рођен је 
На данашњи дан, 5. 11. рођен је
један од најбољих кошаркаша
свих времена на Балкану
РАДИВОЈ КОРАЋ - ЖУЋКО
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2016 |
read_nums (273)
Једног дана, првосвештеник јеврејски, Ананије, нареди Светом Јакову да на дан Пасхе (јеврејски празник) стане пред народ и проповеда против Христа. Изађе Свети Јаков на кров храма и обрати се сабраном народу са речима: "Што ме питате о Сину човечијем који добровољно пострада ради нас, би распет и погребен и у трећи дан васкрсну из мртвих? Он сада седи са десне стране Вишњега и опет ће доћи на облацима да суди живима и мртвима".
Народ се обрадова овим речима и поверова у Христа, а фарисеји и књижевници разљутише се и гурнуше Јакова са крова, те он паде на земљу. Онда га каменоваше и убише на свиреп начин. И док је умирао у мукама, овај Праведник Божји, молио је Бога да им опрости грехе њихове, јер нису знали шта раде. Тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога.
Беше он син праведног Јосифа, обручника Свете Деве Марије, из првог брака. Још од своје ране младости заволео је строг живот, кога се у потпуности придржавао. Никада, овај преподобни младић није јео масти ни зејтина, живео је чисто, испоснички, једући само хлеб и пијући воду. Једном речју, одбацивао је све оно што телу доноси задовољство.
Сваку ноћ је проводио у молитви, једном речју до краја живота био је прави девственик. Постоји веровање, по старом предању да је његов отац лежећи на самртничкој постељи позвао своје синове ради деобе имања. Успротивише се они ради очеве жеље да један део имања остави и Исусу, сину Деве Марије, но само Јаков пристаде на то, али браћа беху упорна те он рече да ће брата свог Исуса примити на свој део имања и узети га као сунаследника. Зато се с правом и назива Братом Господњим, а такође и због тога, што када се оваплоти Господ наш Исус Христос, и када Пречиста Дева Марија бежаше са Сином и Јосифом испред цара Ирода, пође са њима и Јаков и пратише их у стопу. Био је он омиљени апостол Господу, те му се Он након васкрсења јави одвојено од других апостола. Живео је свети Јаков богоугодно и праведно, и би уврштен у седамдесеторицу апостола Божјих.
У својој 34 -ој години по Божјем промислу поставише га за епископа јерусалимске цркве -мајке Хришћанске Цркве. Руковођен Светим Духом он састави и написа Свету Литургију, коју касније због немоћи људске скратише Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст.
Сваку ноћ је проводио у молитви, једном речју до краја живота био је прави девственик. Постоји веровање, по старом предању да је његов отац лежећи на самртничкој постељи позвао своје синове ради деобе имања. Успротивише се они ради очеве жеље да један део имања остави и Исусу, сину Деве Марије, но само Јаков пристаде на то, али браћа беху упорна те он рече да ће брата свог Исуса примити на свој део имања и узети га као сунаследника. Зато се с правом и назива Братом Господњим, а такође и због тога, што када се оваплоти Господ наш Исус Христос, и када Пречиста Дева Марија бежаше са Сином и Јосифом испред цара Ирода, пође са њима и Јаков и пратише их у стопу. Био је он омиљени апостол Господу, те му се Он након васкрсења јави одвојено од других апостола. Живео је свети Јаков богоугодно и праведно, и би уврштен у седамдесеторицу апостола Божјих.
У својој 34 -ој години по Божјем промислу поставише га за епископа јерусалимске цркве -мајке Хришћанске Цркве. Руковођен Светим Духом он састави и написа Свету Литургију, коју касније због немоћи људске скратише Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст.
Једног дана, првосвештеник јеврејски, Ананије, нареди Светом Јакову да на дан Пасхе (јеврејски празник) стане пред народ и проповеда против Христа. Изађе Свети Јаков на кров храма и обрати се сабраном народу са речима: "Што ме питате о Сину човечијем који добровољно пострада ради нас, би распет и погребен и у трећи дан васкрсну из мртвих? Он сада седи са десне стране Вишњега и опет ће доћи на облацима да суди живима и мртвима".
Народ се обрадова овим речима и поверова у Христа, а фарисеји и књижевници разљутише се и гурнуше Јакова са крова, те он паде на земљу. Онда га каменоваше и убише на свиреп начин. И док је умирао у мукама, овај Праведник Божји, молио је Бога да им опрости грехе њихове, јер нису знали шта раде. Тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога.
Autor sjovicicslavuj |
4 Novembar, 2016 |
read_nums (1075)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 4.11. рођена је
славна српска глумица
МИРА БАЊАЦ
Autor sjovicicslavuj |
31 Oktobar, 2016 |
read_nums (524)
Подсјећање...На данашњи дан 1. новембра рођен је
велики српски умјетникБОРА ЂОРЂЕВИЋ
Подсјећање...
На данашњи дан 1. новембра рођен је
велики српски умјетник
велики српски умјетник
БОРА ЂОРЂЕВИЋ
Линк: ЈЕДИНО МОЈЕ - РИБЉА ЧОРБА
**********************************
I sve je islo kao po loju
dok sam te imao kao moju
to nije mogla biti bilo koja
sve dok si bila moja
Bolje ne mogu da postoje
od ove samo jedine moje
bili smo samo nas dvoje
o moje nekada, jedino moje
Ko indijanac stavljam ratnicke boje
da te osvojim, jedino moje
ljudi matore, boraju se, goje
a ti jos lepa, jedino moje
Kad bi bio potop,
a ja da sam Noje
i tebe bih poveo, jedino moje
bilo je zena da nema broja
al' samo ti si bila moja
Grci zbog ljubavi unistili Troju
ja bi sve srusio za ovu moju
losi krojaci sudbinu kroje
zasiven za tebe, jedino moje
Nitko me nije izbacio iz stroja
jedino ti, ljubavi moja
mnogo je suza, krvi i znoja
proliveno zbog tebe, jedina moja
Ja nemam mira, nemam ni spokoja
kad sam bez tebe, jedina moja
ja sam ranjen, rane se gnoje
gde si jedino, nesrecno moje
I oko rana muve se roje
a tebe nema, jedino moje
mozda je djavo dos'o po svoje
zbogom najlepse, jedino moje
Ja sam ranjen, rane se gnoje
gde si jedino, nesrecno moje
mozda je djavo dos'o po svoje
zbogom najlepse, jedino moje
Autor sjovicicslavuj |
31 Oktobar, 2016 |
read_nums (423)
Прохор Пчињски (почетак 11. века - 14. септембар 1067) православни пустињак и светац, један од првих следбеника Светог Јована Рилског.
Рођен у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар. То се и обистинило - Диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној малој пећини.
Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.
После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу Светога апостола Луке, а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у Цариград, један део доспео је доцније у Љубостињу, а остали део и данас се налази у манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.
О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима. Православна црква овога свеца слави 1. новембра.
Autor sjovicicslavuj |
30 Oktobar, 2016 |
read_nums (598)
У СЛАВУ И МИЛОСТ ВЕЛИКОМ
СРПСКОМ ВЛАДИКИ И ПЈЕСНИКУ!
У СЛАВУ И МИЛОСТ ВЕЛИКОМ
ЦРНОГОРСКОМ ВЛАДАРУ,
СРПСКОМ ВЛАДИКИ И ПЈЕСНИКУ!
На данашњи дан, 31.10. 1851. год.
упокојио се славни
Његош
Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!
**************************
Самообмана је убитачна
и за људе и за народе.
******************************
Што људи хоће, то и време трпи.
НАПОМЕНА:
Мали сам ја човјек
да бих себи узимао за право
да говорим о ЊЕГОШУ!
Али могу да говорим о нељудима
и несоју који покушавају да негирају
ВЕЛИКОГ ЊЕГОША
и који на тај начин покушавају
да ниподаштавају
све оно што је био
ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА
ТО И ОСТАО!
БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,
ЗА СВА ВРЕМЕНА,
УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ
И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА!
Autor sjovicicslavuj |
30 Oktobar, 2016 |
read_nums (452)
Свети Петар, Митрополит цетињски рођен је средином 18. века у Његушима од оца Марка и мајке Марије, рођене Мартиновић. Када је Петру било 10 година, Митрополит Сава Петровић, стриц Петровог оца Марка, довео га је у Цетињски манастир „да учи књигу". У дванаестој години је примио монашки подстриг, у петнаестој је послат у Русију на даље школовање.
Када се 1766. године упокојио Митрополит Василије, јеромонах Петар се вратио на Цетиње. Владика Сава га је убрзо рукопложио за јеромонаха, а нешто касније га је произвео у чин архимандрита. Са благословом Митрополита Саве 1777. године одлази у Русију да прикупи помоћ и тражи заштиту свог српског народа.
По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.
Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.
Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.
По упокојењу Митрополита Саве 1781. године, за његовог наследника изабран је Арсеније Пламенац, његов сестрић, који је после три године умро. Тада је за духовног и световног владара Црне Горе изабран архимандрит Петар Петровић. Хиротонисао га је у епископа у Сремским Карловцима 1784. године митрополит Мојсије Путник.
Свети Петар Цетињски се посебно залагао да спречи крвну освету међу српским племенима у Црној Гори. Дао је први писани законик 1796. године. Написао је Историју Црне Горе до 1711. године, похвалу покојном Карађорђу Петровићу, неколико песама и преко 260 архипастирских посланица. После 46 година архипастировања преставио се у Господу, у Цетињском манастиру, на данашњи дан, 1830. године у 81 години земаљског живота. Житије и Службу Светом Петру Цетињском написао је 1893. године београдски Митрополит Михаило на основу историјских извора и усменог казивања цетињског митрополита Митрофана Бана.
Митрополит Петар, прозван Петар Цетињски, поштован је као свет још за живота. Многи храмови широм Српске Патријаршије посвећени су овом светитељу. Његове чудотворне мошти и данас почивају у Цетињском манастиру.
Autor sjovicicslavuj |
30 Oktobar, 2016 |
read_nums (566)
АМИН!
.jpg)
Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис. У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових.
Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету. Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24).
По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.
Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.
Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.
Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.
По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце. Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.
Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље.
Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје.
Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.
.............................................................................................
СРБИМА
који
СВЕТОГ АПОСТОЛА И ЕВАНЂЕЛИСТУ ЛУКУ
славе као своју крсну славу,
уз божији благослов желим сваку срећу
и упућујем честитке!
Moлитвама СВЕТОМ ЛУКИ,
нека вам Господ дарује мир,
здравље, сваку утјеху,
духовни напредак
и свако благостање!
АМИН!
Autor sjovicicslavuj |
29 Oktobar, 2016 |
read_nums (494)
На данашњи дан, 30.10.
рођен је велики умјетник
На данашњи дан, 30.10.
рођен је велики умјетник
ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ
На рођендан великог умјетника -
30. 10. 1959. - ПГП РТБ објавио прву плочу
"Звиждук у осам" Ђорђа Марјановића
-------------------------------
К`О НЕКАД У ОСАМ
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам, ниси ту...
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам, ниси ту...
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...
( звиждук).
