Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2016 |
read_nums (327)
16. 10. 2016.
За сјећање и памћење...
НА ДАНАШЊИ ДАН 16. 10. умро је
16. 10. 2016.
За сјећање и памћење...
НА ДАНАШЊИ ДАН 16. 10. умро је
ТОШЕ ПРОЕСКИ
----------------------------------------------------------------------
------------------------------------------
Zajdi, zajdi, jasno sonce
Zajdi, zajdi, jasno sonce,
zajdi, pomraci se,
i ti, jasna le mesecino,
begaj, udavi se.
Crni goro, crni sestro,
dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le goro,
jas za mojta mladost.
Tvojte lisja, goro sestro,
pa ce se povratat.
Mojta mladost, goro le sestro,
nema da se vrati...
----------------------------
Won't you sink, bright sunshine
Won't you sink, bright sunshine,
disappear into the dark,
and you, clear moonlight too,
go away, drown yourself.
Sorrow forest, my sorrowful sister,
let us sorrow together,
you for your leaves, forest,
me for my youth.
Your leaves, forest - my sister,
are going to return.
My youth, forest - my sister,
is not coming back.
-------------------------------------
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji pomrači se
I ti jasna mesečino,
Beži, utopi se
Tužna goro, moja tužna sestro
Hajde da žalimo zajedno
Ti za tvojim lišćem goro,
Ja za mojom mladošću
Tvoje lišće, goro sestro,
Ono će da se vrati,
Moja mladost, goro sestro
Neće da se vrati
Zajdi, zajdi, jasno sonce,
zajdi, pomraci se,
i ti, jasna le mesecino,
begaj, udavi se.
Crni goro, crni sestro,
dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le goro,
jas za mojta mladost.
Tvojte lisja, goro sestro,
pa ce se povratat.
Mojta mladost, goro le sestro,
nema da se vrati...
----------------------------
Won't you sink, bright sunshine
Won't you sink, bright sunshine,
disappear into the dark,
and you, clear moonlight too,
go away, drown yourself.
Sorrow forest, my sorrowful sister,
let us sorrow together,
you for your leaves, forest,
me for my youth.
Your leaves, forest - my sister,
are going to return.
My youth, forest - my sister,
is not coming back.
-------------------------------------
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji pomrači se
I ti jasna mesečino,
Beži, utopi se
Tužna goro, moja tužna sestro
Hajde da žalimo zajedno
Ti za tvojim lišćem goro,
Ja za mojom mladošću
Tvoje lišće, goro sestro,
Ono će da se vrati,
Moja mladost, goro sestro
Neće da se vrati
Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2016 |
read_nums (310)
КУЛУК У НАЈГОРЕМ ОБЛИКУ
КУЛУК У НАЈГОРЕМ ОБЛИКУ
ПОНОВО ЈЕ ВРАЋЕН!
Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2016 |
read_nums (342)
Србија првак свијета!
Краљеви су се вратили! Баскеташи Србије освојили су титулу првака свијета у баскету 3x3 у Гвангџуу (Кина)!
Наши момци су у великом финалу савладали Сједињене Америчке Државе 21:16, а кош за побједу постигао је најбољи баскеташ планете Душан Домовић Булут, три минута прије истека времена!
Наши момци су у великом финалу савладали Сједињене Америчке Државе 21:16, а кош за побједу постигао је најбољи баскеташ планете Душан Домовић Булут, три минута прије истека времена!
Србија је на путу до друге титуле првака свијета савладала Италију 16:13, Нови Зеланд 20:17, Катар 21:16, Русију 21:14, Холандију 22:10, те Шпанију 17:13.
Душан Домовић-Булут,
Дејан Мајсторовић,
Марко Ждеро
и Марко Савић
су освојили и премијерно издање СП 2012. године у Атини, док су прије двије године поражени од Катара у финалу у Москви.
су освојили и премијерно издање СП 2012. године у Атини, док су прије двије године поражени од Катара у финалу у Москви.
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2016 |
read_nums (249)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 15. октобра рођен је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 15. октобра рођен је
славни српски књижевник
МИЛОРАД ПАВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2016 |
read_nums (295)
На данашњи дан 15. 10.
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања.
На данашњи дан 15. 10.
умро је славни књижевник
ДАНИЛО КИШ
Био је један од десет највећих свјетских писаца
друге половине XX вијека.
друге половине XX вијека.
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања.
Иако је био прогањан, ипак још за живота
изабрао је своје трајно мјесто
у вјечном царству - у Београду.
Киша је мајка крстила у православној цркви,
што му је спасило живот
у Другом свјетском рату.
у Другом свјетском рату.
Пишчева жеља да буде сахрањен
по православном обреду
била је испоштована и савим јасна.
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2016 |
read_nums (343)
Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.
Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.
Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
Autor sjovicicslavuj |
11 Oktobar, 2016 |
read_nums (415)
На данашњи дан 12. октобра 1865. године
у Лозници рођен је
Јован Цвијић
Био је географ,
професор и ректор Универзитета у Београду,
академик.
Оснивач антропогеографије и геоморфологије
у Србији и Српског географског друштва.
Јован Цвијић је био председник Српске краљевске академије,
почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу
Autor sjovicicslavuj |
11 Oktobar, 2016 |
read_nums (265)
Еј Колумбо - па што ти је то требало, забога!?Кад би сад из гроба устао и видио шта си открио,одмах би истог часа од муке поново умро,али би се претходно цијелом човјечанствуморао извинити за своју глупост и радозналост!---------------------- На данашњи дан, 12. 10. 1492. године
- шпански морепловац Кристифор Колумбо направио је највећу глупост од настанка човјечанства па до данас - открио је Америку!
На данашњи дан, 12. 10. 1492. године
- шпански морепловац
Кристифор Колумбо
направио је највећу глупост
од настанка човјечанства па до данас
- открио је Америку!
Колумбов брод-Санта Марија
------------------------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
11 Oktobar, 2016 |
read_nums (344)
Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања.
Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона.
Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан.
И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу.
Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха.
У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика.
Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу.
Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне.
Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.
--------------------------------------------------------------------------------------
МИХОЉДАН
Православни вјерници данас обиљежавају празник,
у народу познат као Михољдан.
у народу познат као Михољдан.
Михољдан је везан за смјену љета и јесени.
Према народном вјеровању,
послије Михољдана наступа права јесен
која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни
и вјерски празник познати су као Михољско љето.
У православном календару се на овај празник помиње
и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима,
што је и објашњење за назив празника.
Михољдан је и слава многих српских домова.
Слави се у Боки Которској као заштитник помораца,
а у појединим српским селима
одржавају се заветине и организују литије.
Према народном вјеровању,
послије Михољдана наступа права јесен
која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни
и вјерски празник познати су као Михољско љето.
У православном календару се на овај празник помиње
и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима,
што је и објашњење за назив празника.
Михољдан је и слава многих српских домова.
Слави се у Боки Которској као заштитник помораца,
а у појединим српским селима
одржавају се заветине и организују литије.
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (289)
На данашњи дан,
На данашњи дан,
9. октобра 1892. године,
рођен је славни српски нобеловац
ИВО АНДРИЋ
-----------------------------------------------
Увијек актуелно ... Давно је писао славни
ИВО АНДРИЋ - Шта је Босна?
..............................................................
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (271)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 9. октобра 1.854. године,
рођен је славни српски научник свјетског гласа
МИХАЈЛО ПУПИН
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (320)
Син рибара Зеведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника свете Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остависвога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа.
На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син светој Дјеви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног.
По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послаше у Рим цару Дометијану.
Пред царем беше мучен и бијен; но како ненашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло,у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га уизгнанство на острво Патмос. На том острву свети Јован преведе многе ухришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју.
Син рибара Зеведеја и Саломије, кћери Јосифа, обручника свете Богородице. Позван Господом Исусом Јован одмах остависвога оца и мреже рибарске, и пође са својим братом Јаковом за Христом. И од тада се више није одвајао од Господа свога до краја. Са Петром и Јаковом присуствовао је васкрсењу кћери Јаирове и Преображењу Господа.
На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син светој Дјеви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног.
По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послаше у Рим цару Дометијану.
Пред царем беше мучен и бијен; но како ненашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло,у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га уизгнанство на острво Патмос. На том острву свети Јован преведе многе ухришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју.
Ту је написао Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко 100 година када се представи у Господу. Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тело његово, али сваке године 8/21. маја исходио је из његовог гроба некиситан прах, мирисан и лековит.
После дугог, многотрудног и многоплодног живота на земљи пресели се овај љубљени ученик Христов и стуб цркве у радост Господа свога, у мирну и бесмртну радост.
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (348)
08. октобар 2016.
08. октобар 2016.
Српски стрелац Дамир Микец је у гађању ваздушним пиштољем освојио златну медаљу и Кристални глобус на финалном турниру Свјетског купа у Болоњи.
То је друга медаља за Србију на такмичењу у Болоњи.
Раније данас Андреа Арсовић је стигла до злата у гађању ваздушном пушком.
Микец је доминирао током цијелог такмичења. У квалификацијама је заузео прво мјесто са 385 кругова.
У финалу је врло брзо преузео вођство, које је до краја само повећавао.
Тријумфовао је са 202,9 кругова. Другопласирани Кинез Веи Панг, бронзани са Олимпијских игара у Рио де Жанеиру, заостао је за српским репрезентативцем 3,2 круга.
Микец је до сада имао осам медаља у Свјетском купу (четири златне и четири бронзане), а у Болоњи је освојио прво одличје на завршном турниру престижног такмичења.
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (329)
Субота, 08. окт 2016,
Српска репрезентативка у стрељашву Андреа Арсовић
освојила је у Болоњи Кристални глобус за тријумф на финалном турниру Свјетског купа у гађању ваздушном пушком.
Арсовићева је до злата на завршном такмичењу Свјетског купа стигла погодивши у финалу 209,0 кругова, 0,4 круга мање од свог државног рекорда.
Друго мјесто припало је актуелној свјетској вицешампионки Силинг Ји из Кине, док је бронзу освојила олимпијска шампионка из Рио де Жанеира, Американка Вирџинија Трешер.
Зорана Аруновић заузела је седмо мјесто ваздушним пиштољем.
Аруновићева, побједница Свјетског купа прошле године, у финале је ушла као трећа у квалификацијама. У завршној борби за медаље и Кристалне глобусе није сјајно почела, али пред десети хитац, када испада седмопласирана финалисткиња, успјела је да искористи неколико лоших хитаца ривалки и да са седме скочи на пету позицију.
Међутим, десетом дијаболом је "убила" 9,7 и вратила се на седмо мјесто.
Бобана Величковић, побједница овогодишњег Свјетског купа у Минхену, није стигла до финала. Заузела је 10. мјесто.
Autor sjovicicslavuj |
7 Oktobar, 2016 |
read_nums (358)
Православни хришћани обиљежиће сутра Михољске задушнице и, према традицији, изаћи на гробове, прислужити свијеће и у храмовима дати помене својим преминулим прецима.
Вјерници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај гријехова.
Задушнице увијек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недјељу, провео у гробу.
У Цркви се на задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова: "Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих".
Осим Михољских или јесењих, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или љетне, прољећне – у седмици прије почетка Великог поста и Митровске или зимске.
На Задушнице се у цркама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе се иде до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.
Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
Autor sjovicicslavuj |
7 Oktobar, 2016 |
read_nums (554)
ИЗ СЛАВНЕ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ!
На данашњи дан, 7. октобра 1915. године.
У Први светски рат Гаврииловић је ступио као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. кад је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда
Храброст српских војника у Великом рату (И Светски рат), битке које су водили и у којима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали бројнијег и боље опремљенијег непријатеља и данас се изучавају се у војним школама и академијама свуда у свету.
А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда:
– Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!
Храброст српских војника у Великом рату (И Светски рат), битке које су водили и у којима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали бројнијег и боље опремљенијег непријатеља и данас се изучавају се у војним школама и академијама свуда у свету.
А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда:
– Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!
Овај говор забележио је водник 10. кадровског пука Ђорђе Рош, када је, како је такође записао “загрмео Гавриловићев глас пун заноса”.
------------------------------------------
Сахрањен је 21. јула 1945. године у Београду.
Оно што су за Грке Термопили, за Београђане би требало да буде угао улица Цара Уроша и Мике Аласа. Међутим, Драгутину Гавриловићу и херојским браниоцима Београда, 2011. године, неки нови нараштаји дрзнули су се да украду и спомен плочу са зида на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, где је Гавриловић одржао свој легендарни говор.
Две године касније, 2013. Градски одбор Српске напредне странке, на иницијативу глумца Тихомира Арсића, уредио је зид од написаних графита и поставио другу спомен-плочу српским херојима.
------------------------------------------
Драгутин П. Гавриловић рођен је 12. маја 1882. у Чачку. По завршеном шестом разреду гимназије примљен је у Нижу школу Војне академије.
Његова 32. класа посебно се истакла у ратовима за ослобођење и уједињење, чијој слави ће и он много допринети.
Указом каља Александра Обреновића, од 15. августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109. у рангу од 192 свршена питомца.
У Балканским ратовима као капетан командовао је четом у 10. пешадијском пуку Шумадијске дивизије и позива.
У Први светски рат ступио је као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда.
Јуриш који је после легендарног говора повео није успео, највише због снажне бочне артиљеријске ватре са монитора.
Мајор Гавриловић тешко је рањен у врат и возом пребачен у чачанску болницу где је оперисан. После три недеље на лични захтев је отпушен да би се вратио на фронт – овог пута у чину потпуковника. Због овог рањавања касније је оглашен за ратног инвалида са 40 посто телесне неспособности. За заслуге новембра 1915. године током освајања бугарског положаја на Новом брду код Приштине одликован је Орденом Белог орла са мачевима ИИИ реда.
Приликом повлачења преко Албаније истакао се одбраном Везировог моста када је цео дан водио борбу са Шиптарима на Шимшировом брду све док се и последњи војник Моравске дивизије ИИ позива и Комбинованог одреда Одбране Београда није пребацио на леву обалу Великог Дрима, а потом је и своје борце успешно извукао из борбе. По повлачењу преко Албаније Десети кадровски пук је упућен на опоравак у Тунис и ту му се завршава ратни пут.
Потпуковник Драгутин Гавриловић распоређен је за команданта Првог батаљона Десетог комбинованог пука. За учешће у борбама 1916. године одликован је Орденом Белог орла са мачевима В реда.
Током пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. лично је у првом борбеном реду предводио своје борце Јуришне чете и Другог батаљона Дванаестог пука “Цар Лазар” и вештим маневром у једном налету заузео је бугарске положаје на Западном Ветернику, а одмах потом је са леђа ударио на Бугаре на Источном Ветернику због чега је убрзо и овај положај пао. Потпуковник Гавриловић одликован је за храбро држање Орденом Белог орла са мачевима ИВ реда и француским Ратним крстом.
Непосредно по завршетку Великог рата најпре је био командант Велике Кикинде, потом Вршца, а онда командант српских трупа у Новом Саду. Током 1919. године са својим батаљоном био је распоређиван по Банату и Македонији.
Наредне године је унапређен у чин пуковника и следећих десет година био је командант 47. пешадијског пука.
Када је 1930. премештен за шефа Административног одсека Генералштабног одељења Министарства војске и морнарице, град Крушевац га је 7. маја у знак захвалности прогласио за свог првог почасног грађанина. У Београду је, уз остале дужности, био предавач на Војној академији где му је објављен уџбеник „Војна администрација“.
И поред свих ратних заслуга и највиших службених оцена које је редовно добијао током целокупне војне службе ипак остаје горак укус неправде јер из административних разлога никад није унапређен у чин бригадног генерала; није добро решио неки “домаћи задатак” потребан за тај чин!
Приватно, Драгутин Гавриловић био је ожењен Даринком и имали су петоро деце: сина Драгоша и ћерке Милицу, Љубицу, Даницу и Емилију. Његов лични опис из службеног картона гласио је: стас висок, лице округло, коса проседа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема.
Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. По изласку из логора вратио се у Београд.
Жељан да се прошета београдским улицама, обукао је једино расположиво одело, парадну официрску униформу са широким црвеним лампасима (украсне траке на панталонама).
На улици су га уочили увек будни, ревносни скојевци, и вероватно провоцирани његовим изгледом, брутално претукли.
Фото: Wикипедиа/публиц домаинФото: Wикипедиа/публиц домаин
Гавриловић је некако дошао до куће и после краћег боловања преминуо. Међутим, ту се прича не завршава. Док је лежао у кући на одру, упала је група младих активиста и исекла лампасе да од њих реже петокраке. Врли скојевци су се постарали да Гавриловић оде у вечну кућу у истом оделу у којем се родио – наг!
Његова 32. класа посебно се истакла у ратовима за ослобођење и уједињење, чијој слави ће и он много допринети.
Указом каља Александра Обреновића, од 15. августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109. у рангу од 192 свршена питомца.
У Балканским ратовима као капетан командовао је четом у 10. пешадијском пуку Шумадијске дивизије и позива.
У Први светски рат ступио је као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда.
Јуриш који је после легендарног говора повео није успео, највише због снажне бочне артиљеријске ватре са монитора.
Мајор Гавриловић тешко је рањен у врат и возом пребачен у чачанску болницу где је оперисан. После три недеље на лични захтев је отпушен да би се вратио на фронт – овог пута у чину потпуковника. Због овог рањавања касније је оглашен за ратног инвалида са 40 посто телесне неспособности. За заслуге новембра 1915. године током освајања бугарског положаја на Новом брду код Приштине одликован је Орденом Белог орла са мачевима ИИИ реда.
Приликом повлачења преко Албаније истакао се одбраном Везировог моста када је цео дан водио борбу са Шиптарима на Шимшировом брду све док се и последњи војник Моравске дивизије ИИ позива и Комбинованог одреда Одбране Београда није пребацио на леву обалу Великог Дрима, а потом је и своје борце успешно извукао из борбе. По повлачењу преко Албаније Десети кадровски пук је упућен на опоравак у Тунис и ту му се завршава ратни пут.
Потпуковник Драгутин Гавриловић распоређен је за команданта Првог батаљона Десетог комбинованог пука. За учешће у борбама 1916. године одликован је Орденом Белог орла са мачевима В реда.
Током пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. лично је у првом борбеном реду предводио своје борце Јуришне чете и Другог батаљона Дванаестог пука “Цар Лазар” и вештим маневром у једном налету заузео је бугарске положаје на Западном Ветернику, а одмах потом је са леђа ударио на Бугаре на Источном Ветернику због чега је убрзо и овај положај пао. Потпуковник Гавриловић одликован је за храбро држање Орденом Белог орла са мачевима ИВ реда и француским Ратним крстом.
Непосредно по завршетку Великог рата најпре је био командант Велике Кикинде, потом Вршца, а онда командант српских трупа у Новом Саду. Током 1919. године са својим батаљоном био је распоређиван по Банату и Македонији.
Наредне године је унапређен у чин пуковника и следећих десет година био је командант 47. пешадијског пука.
Када је 1930. премештен за шефа Административног одсека Генералштабног одељења Министарства војске и морнарице, град Крушевац га је 7. маја у знак захвалности прогласио за свог првог почасног грађанина. У Београду је, уз остале дужности, био предавач на Војној академији где му је објављен уџбеник „Војна администрација“.
И поред свих ратних заслуга и највиших службених оцена које је редовно добијао током целокупне војне службе ипак остаје горак укус неправде јер из административних разлога никад није унапређен у чин бригадног генерала; није добро решио неки “домаћи задатак” потребан за тај чин!
Приватно, Драгутин Гавриловић био је ожењен Даринком и имали су петоро деце: сина Драгоша и ћерке Милицу, Љубицу, Даницу и Емилију. Његов лични опис из службеног картона гласио је: стас висок, лице округло, коса проседа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема.
Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. По изласку из логора вратио се у Београд.
Жељан да се прошета београдским улицама, обукао је једино расположиво одело, парадну официрску униформу са широким црвеним лампасима (украсне траке на панталонама).
На улици су га уочили увек будни, ревносни скојевци, и вероватно провоцирани његовим изгледом, брутално претукли.
Фото: Wикипедиа/публиц домаинФото: Wикипедиа/публиц домаин
Гавриловић је некако дошао до куће и после краћег боловања преминуо. Међутим, ту се прича не завршава. Док је лежао у кући на одру, упала је група младих активиста и исекла лампасе да од њих реже петокраке. Врли скојевци су се постарали да Гавриловић оде у вечну кућу у истом оделу у којем се родио – наг!
Сахрањен је 21. јула 1945. године у Београду.
Оно што су за Грке Термопили, за Београђане би требало да буде угао улица Цара Уроша и Мике Аласа. Међутим, Драгутину Гавриловићу и херојским браниоцима Београда, 2011. године, неки нови нараштаји дрзнули су се да украду и спомен плочу са зида на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, где је Гавриловић одржао свој легендарни говор.
Две године касније, 2013. Градски одбор Српске напредне странке, на иницијативу глумца Тихомира Арсића, уредио је зид од написаних графита и поставио другу спомен-плочу српским херојима.
----------------------------------------------------
НАПОМЕНА:
ИСТОРИЈО, СВА ИЗГОРЈЕЛА - ЈЕР НИКАДА НАС НИЧЕМУ,
А ПОГОТОВО ПАМЕТИ НИСИ НАУЧИЛА!
/Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ/.
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (311)
Данас, 7. 10. рођендан слави
- ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Данас, 7. 10. рођендан слави
велики пријатељ српског народа
- ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
ВЛАДИМИР ПУТИН!
С Днем рождения, Владимир Владимирович!
Дай Вам Бог здоровья, долгих лет жизни
Дай Вам Бог здоровья, долгих лет жизни
и храни Вас Бог!
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (314)
Шести пут у Србији одигран је меч Суперкупа Србије, а пети пут је пехар освојила Црвена звезда.
У пуној пожаревачкој хали, Црвена звезда је без проблема добила први и трећи сет, имала велику предност на старту другог, али је овај дио игре ипак Млади радник ријешио у своју корист.
Пожаревљани су водили од почетка до краја четвртог сета, док је у одлучујећем сету предност константно била на страни Звезде, па је трофеј заслужено још једном припао црвено-белима:
Млади радник – Црвена звезда 2:3
(16:25, 125:20, 12:15)
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (309)
Стихове на маузолеју на Зејтинлику,
посвећене “солунцма”,
Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
Војислав Илић Млађи
рођен је 7.10. 1877. у међуратном периоду био је
најчитанији српски писац, због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.
најчитанији српски писац, због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.
посвећене “солунцма”,
написао Војислав Илић Млађи
Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
на улазима у маузолеј, капелу и крипту.
Уз “Плаву гробницу” Милутина Бојића,
најчувенији стихови посвећени “солунцима”,
управо су стихови Војислава Илића Млађег
управо су стихови Војислава Илића Млађег
уклесани на ударном мјесту, на улазу у маузолеј:
****************
Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (370)
7.10.2016.
Света првомученица Текла равноапостолна. Рођена у Иконији од родитеља знаменитих али незнабожачких. Као осамнаестогодишња девојка била верена за некога младића у оно време, када апостол Павле дође са Варнавом у Иконију на проповед Јеванђеља.
Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се обрати потпуно вери Христовој и завешта се живети у девству. Видевши је мајка, како и не гледа више на свога вереника нити помишља на брак, поче је најпре саветовати а по том тући и морити глађу. Најзад је предаде судији и захтеваше, опака мајка, да је огњем сажеже. Судија је баци на огањ, но Бог је спасе неповређену. Тада Текла пође за апостолом Павлом, и дође са њим у Антиохију.
Привучен спољашном красотом Теклином некакав старешина градски хтеде је узети к себи силом, но Текла се ишчупа из његових руку. Тај старешина оптужи је кнезу као хришћанку, која се гнуша брака. Кнез је осуди на смрт и баци пред зверове, но зверови се не такнуше тела свете девице. Удивљен овим упита је кнез: „ко си ти, и каква је сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?" Одговори му Текла: „слушкиња сам Бога живога". Тада је кнез пусти на слободу, и она пође проповедати Јеванђеље, и успе да обрати многе у веру истиниту, међу којима и неку угледну и чесну удовицу Трифену.
По томе се св. Текла, по благослову апостола Павла, удаљи у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцелењем болесника чудотворном силом обраћаше многе у хришћанство. Позавидеше јој лекари и врачари из Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскверне, надајући се да ће она кад изгуби девичанство изгубити и моћ своју чудотворну.
Текла бегаше од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову св. девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб.
О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели св. Златоуст „чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство а другом руком мучеништво".
Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се обрати потпуно вери Христовој и завешта се живети у девству. Видевши је мајка, како и не гледа више на свога вереника нити помишља на брак, поче је најпре саветовати а по том тући и морити глађу. Најзад је предаде судији и захтеваше, опака мајка, да је огњем сажеже. Судија је баци на огањ, но Бог је спасе неповређену. Тада Текла пође за апостолом Павлом, и дође са њим у Антиохију.
Привучен спољашном красотом Теклином некакав старешина градски хтеде је узети к себи силом, но Текла се ишчупа из његових руку. Тај старешина оптужи је кнезу као хришћанку, која се гнуша брака. Кнез је осуди на смрт и баци пред зверове, но зверови се не такнуше тела свете девице. Удивљен овим упита је кнез: „ко си ти, и каква је сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?" Одговори му Текла: „слушкиња сам Бога живога". Тада је кнез пусти на слободу, и она пође проповедати Јеванђеље, и успе да обрати многе у веру истиниту, међу којима и неку угледну и чесну удовицу Трифену.
По томе се св. Текла, по благослову апостола Павла, удаљи у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцелењем болесника чудотворном силом обраћаше многе у хришћанство. Позавидеше јој лекари и врачари из Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскверне, надајући се да ће она кад изгуби девичанство изгубити и моћ своју чудотворну.
Текла бегаше од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову св. девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб.
О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели св. Златоуст „чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство а другом руком мучеништво".
СВЕТА ТЕКЛА
Мошти Свете Текле, њена десна рука, донесена је у Србију из Антиохије у вријеме првог српског архиепископа Светог Саве 1233. године, а 1730. године ју је тадашњи патријарх српски Арсеније Четврти Јовановић поклонио Старој цркви у Сарајеву.
Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.
Међу православним свијетом у Сарајеву и околини и данас се препричава занимљив и поучан догађај везан за свету и часну десницу Свете Текле који се збио у вријеме Другог свјетског рата.
Пошто ову светитељку не славе само православни него и други хришћани, а њене мошти, као и рука светог Јована Крститеља, која се налази на Цетињу, имају велику вриједност и значај за њих, усташе су покушале да је однесу из цркве.
Када је група Хрвата усташа, који су упали у храм, пошла да изађе са светим моштима Теклиним из цркве, на излазним вратима је онај који је носио свету Теклину десницу пао и на мјесту остао мртав.
Видјевши шта се десило, усташе су брже-боље светињу вратиле у храм.
Мошти ове светитељке чувају се данас у дрвеном изрезбареном кивоту, који има облик цркве са урезаним иконама са стране које показују чуда свете Текле. Кивот је рад Бранка Шотре из 1939. године.
Дио моштију Свете Текле чува се и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.
Света Текла равноапостолна,
Од девица првомученица,
Тело беше духу покорила,
Дух и тело Христу свемогућем,
Зато и њој све покорно беше:
Огањ страшни и зверови љути,
И демони, и људски недузи -
Све покорно вери и чистоти,
Све послушно светој невиности,
Невиности Христове невесте.
Није л' мајка благо превелико?
Шта је мајка - с Христом поређена?
И вереник од земље саздани
Прашина је пред славом Христовом.
И богатство и земна красота -
Сан пролазни и ветар крилати.
Једна стена само вечно стоји,
Времена се ни буре не боји.
То је женик Текле мученице,
То је Христос, Цар над царевима.
Света Текло, Рајем обасјана,
Помоли се Христу Спаситељу,
И нас грешне од греха да спасе.
