Autor sjovicicslavuj |
26 Septembar, 2016 |
read_nums (475)
На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.
То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.
Крстовдан је празник посвећен проналажењу Христовог Крста на месту Његовог распећа.
Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.
Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.
Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.
Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.
Историја каже да је међу првим подухватима којих се свети цар Константин Велики подухватио пошто је преузео власт над целим Римским царством, било је обнављање хришћанских светиња у Светој земљи.
Једна од највећих жеља светог цара Константина и његове мајке, свете царице Јелене, била је да пронађу Часни крст на којем је 3 века раније био распет Исус Христ.
Тешке муке царица Јелена успела је да од неког старца дозна место где се налази Часни крст - било је то место на којем је потом био изграђен Венерин храм. Царица је наредила да се то идолско светилиште сруши и да се на том месту копа.
После извесног времена копачи осетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало "Исус Назарећанин, цар Јудејски" и клинове којима је био прикован за Крст.
Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христ, досете се да на мртваца чија је погребна поворка пролазила у близини положе сва три крста. Када је Часни крст дотакао тело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.
На вест да је Часни Христов крст пронађен, слегло се мноштво народа - сви су желели да га виде, додирну и целивају. Они удаљенији су желели макар да га виде, па патријарх Макарије одлучи да подигне Крст на једно узвишење.
То прво уздизање ("воздвижење") Часног крста догодило се 326. године, а од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Гологоти.
Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години. Обележен је црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.
Autor sjovicicslavuj |
26 Septembar, 2016 |
read_nums (481)
један од славних српских глумаца и забављача
За сјећање ...
На данашњи дан 26.9. рођен је
МИЈА АЛЕКСИЋ
један од славних српских глумаца и забављача
Autor sjovicicslavuj |
26 Septembar, 2016 |
read_nums (394)
Autor sjovicicslavuj |
23 Septembar, 2016 |
read_nums (697)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
9. јануар 1992. година
Прошле су 24. године од званичног проглашења Републике под тадашњим именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС.
У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и Вијеће грађана.
Вијеће народа је бројало 130 посланика,
а Вијеће општина 110 делегата.
Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата.
Вијеће народа је бројало 130 посланика,
а Вијеће општина 110 делегата.
Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата.
Од конституисања парламента па до његовог распада одржано је 10 заједничких сјеница. Због сепаратистичких тенденција и незаустављивог разбијања тадашње СФР Југославије тај талас је преко Словеније и Хрватске стигао и у БиХ.
Сви системи власти у БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од сапунице. Постојала су два дијаметрално супротна концепта за рјешавање будућег статуса БиХ: један муслиманско-хрватски и на другој страни српски. Муслиманско-хрватски концепт је био да се БиХ издвоји из састава тадашње СФР Југославије и да прогласи своју самосталност, док је интерес Срба у БиХ био да Босна и Херцеговина остане у саставу Југославије.
А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије.
Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБИКЕ СРПСКЕ.
А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије.
Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБИКЕ СРПСКЕ.
На нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1. марта 1992. године, муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије.
Удружени и свезаних застава муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије.
Српски представници у заједничким институцијама БиХ су на све легитимне начине покушавали да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Удружени и свезаних застава муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије.
Српски представници у заједничким институцијама БиХ су на све легитимне начине покушавали да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Знајући све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.
Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у Сарајеву. Свечана сједница је одржана у Хотелу "Холидеј ин".
Недуго касније, обезбјеђујући као конститутанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
Недуго касније, обезбјеђујући као конститутанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам написао у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине, као и о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини.
РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
--------------------------
Дакле, 9. јануара 1992. године одржана је Свечана сједница српских посланика (72 из СДС-а, два из СПО-а /Странка Вука Драшковића/ и четири посланика из Реформских снага /Странка Анте Марковића/. Као гости на тој сједници били су и предсједници општина из реда српског народа, те предсједници општинских одбора СДС-а и друге званице.
Свечана сједница је одржана у великој сали у Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме као инспектор Државне безбједности био сам задужен за безбједност српских посланика и министара у Парламенту и Влади Босне и Херцеговине. Сједница је заказана за 11,00 часова. У екипи задуженој за безбједност присутних и безбједно одржавање сједнице били су српски представници у тадашњој Државној безбједности БиХ - Драган Деведлака, Неђо Влашки, Горан Радовић и моја маленкост.
Остали Срби запослени на високим позицијама у тадашњем Министарству унутрашњих послова и Државној безбједности БиХ нису смјели или нису хтјели да нам помогну. Нису хтјели да их којим случајем не би видјели муслимански инспектори и обавјештајци који су такође покривали објекат хотела и визуелно са удаљености и сакривени камерама снимали долазак званичника на сједницу.
Многе чињенице и детаљи са те, сада већ историјске сједнице, су остали записани. Овим освртом бар у фрагментима желим да подсјетим све оне који уопште не знају како је настала данашња Република Српска. Дакле, тог 9. јануара на Светог архиђакона Стефана у Сарајеву је рођена и створена - Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан назив тада створене Републике. Касније ће она добити садашње име - РЕПУБЛИКА СРПСКА.
Да кажем и то да су у Радном предсједништву свечане сједнице сједили: тадашњи чланови Предсједништва БиХ из реда српског народа - Биљана Плавшић и Никола Кољевић, те предсједник Извршног одбора СДС-а и министар у Влади БиХ Велибор Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових посланика у парламенту БиХ Војислав Максимовић, те предсједник Вијећа општина БиХ Петко Чанчар, као и предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник који је и предсједавао Свечаном сједницом. У Радном предсједништву био је и предсједник СДС-а др Радован Караџић.
Тако је почело и тако се одржало свечано проглашење и стварање Републике Српске.
ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО
РЕПУБЛИКО СРПСКА!НАПОМЕНА:
О проблемима и безбједносним аспектима
који су пратили организацију, одржавање
и безбједан долазак и повратак учесника
са Свечане сјединице
са Свечане сјединице
- овом приликом нећу говорити!
Autor sjovicicslavuj |
22 Septembar, 2016 |
read_nums (507)
Вера Николић
Autor sjovicicslavuj |
22 Septembar, 2016 |
read_nums (446)
Гласачка мјеста за спровођење републичког референдума,
у недјељу бити отворена од 07:00 до 19:00 часова.
Гласачки листић- Републичка комисија ће на свака два часа саопштавати излазност на републичком референдуму.
- Републичка комисија за спровођење референдума објавиће прве незваничне резултате републичког референдума одмах након прикупљања резултата гласања од стране општинских и градских комисија, а најкасније 48 сати од затварања гласачких мјеста.
- Наглашавамо да је испуњавање гласачког листића на гласачком мјесту тајно, гласање је тајно и лично.
- Ни једно лице не смије ометати гласача који испуњава гласачке листиће, нити рад општинске или градске комисије за спровођење референдума.
- Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске утврђује питање јавности поступка и кампање путем средстава информисања, наводи се у саопштењу предсједника Републичке комисије Синише Карана.
- Сви грађани Републике Српске са правом гласа могу бесплатном СМС поруком, упућеном на број 065 1244, да добију обавјештење о гласачком мјесту на предстојећем референдуму.
- Републичка комисија ће на свака два часа саопштавати излазност на републичком референдуму.
- Републичка комисија за спровођење референдума објавиће прве незваничне резултате републичког референдума одмах након прикупљања резултата гласања од стране општинских и градских комисија, а најкасније 48 сати од затварања гласачких мјеста.
- Наглашавамо да је испуњавање гласачког листића на гласачком мјесту тајно, гласање је тајно и лично.
- Ни једно лице не смије ометати гласача који испуњава гласачке листиће, нити рад општинске или градске комисије за спровођење референдума.
- Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске утврђује питање јавности поступка и кампање путем средстава информисања, наводи се у саопштењу предсједника Републичке комисије Синише Карана.
- Сви грађани Републике Српске са правом гласа могу бесплатном СМС поруком, упућеном на број 065 1244, да добију обавјештење о гласачком мјесту на предстојећем референдуму.
Успостављени СМС сервис за кориснике "М:тела" биће активан до 25. септембра, а користи се на начин да се у текст поруке упише јединствени матични број гласача и пошаље на број 065 1244.
Autor sjovicicslavuj |
21 Septembar, 2016 |
read_nums (480)
Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејем, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејем, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарет за Јоакима, и у старим данима својим роди пресвету Богородицу Марију.
50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.
Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.
Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".
И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.
50 година живљаху у браку Јоаким и Ана, и беху бесплодни. Живљаху богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А беху имућни добро.
Једном када под старост одоше у Јерусалим да принесу жртву Богу, укори их првосвештеник Исахар говорећи Јоакиму: „ниси достојан, да се из твојих руку прими дар, јер си бездетан". Тако и други, који имаху деце, гураху Јоакима позади себе као недостојна. То веома ожалости ове две старе душе, те с великом тугом вратише се дому своме.
Тада обоје припадоше на молитву Богу, да и на њима учини чудо као некад на Авраму и Сари, и подари им једно чедо за утеху у старости. Бог им посла ангела свога, који им објави рођење „кћери преблагословене, којом ће се благословити сви народи на земљи, и кроз коју ће доћи спасење свету".
И одмах Ана заче и у 9. месецу роди св. Деву Марију. Св. Јоаким поживе на земљи 80 а Ана 79 година, и представише се Господу.
Autor sjovicicslavuj |
21 Septembar, 2016 |
read_nums (416)
Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника.
Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака.
И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.
Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, Oлтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном.
Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, – али какву ћерку и каквог унука! Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, Oлтар Бога Живога, трапеза хлеба небеснога, кивот светиње Божје, дрво најслађега плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник девства и чистоте – то беше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане.
Рођена у Назарету, а после 3 године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет, да ускоро чује благовест св. архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља света, из њенога пречистога и девичанскога тела.
Autor sjovicicslavuj |
19 Septembar, 2016 |
read_nums (471)
У индивидуалној конкуренцији освојене су четири медаље. Шампионским титулама окитили су се Надежда Петровић (до 52 кг) и Немања Мајдов (до 81 кг), а бронзана одличја освојили су Ања Обрадовић (до 63 кг) и Жарко Ћулум (преко 100 кг).
Ања Обрадовић је у дуелу за треће мјесто била боља од Нађе Симеоли из Италије.
Надежда Петровов. освојила је четврту медаљу за Србију. Она је у мечу са Ирем Коркмаз (Турска) који је одлучивао о злату и шампионској титули показала да је најбоља када је најпотребније.
Српски репрезентативци су још једном потврдили
да су златна генерација нашег џудоа.
У индивидуалној конкуренцији освојене су четири медаље. Шампионским титулама окитили су се Надежда Петровић (до 52 кг) и Немања Мајдов (до 81 кг), а бронзана одличја освојили су Ања Обрадовић (до 63 кг) и Жарко Ћулум (преко 100 кг).
--------------------------
Немања Мајдов поново се окитио златном медаљом, савладавши у великом финалу Поругалца Анрија Егутидза.
--------------------------------------------
Да успјех српске јуниорске џудо репрезентације буде потпун, другог такмичарског дана јуниорског ЕП, побринули су се Ања Обрадовић (до 63кг) и Жарко Ћулум ( преко 100 кг) који су се окитили бронзаним одличјима.
Ања Обрадовић је у дуелу за треће мјесто била боља од Нађе Симеоли из Италије.
Српски супертешкаш Жарко Ћулум до бронзаног одличја дошао је тријумфом над Аустријанцем Штефаном Хегијем.
Надежда Петровов. освојила је четврту медаљу за Србију. Она је у мечу са Ирем Коркмаз (Турска) који је одлучивао о злату и шампионској титули показала да је најбоља када је најпотребније.
Autor sjovicicslavuj |
18 Septembar, 2016 |
read_nums (434)
Јуниорска ватерполо репрезентација Србије освојила је титулу првака Европе, пошто је вечерас у холандском Алфену у финалу побиједила Италију 
Јуниорска ватерполо репрезентација Србије освојила је титулу првака Европе, пошто је вечерас у холандском Алфену у финалу побиједила Италију
са 12:9 (5:4, 3:2, 3:1, 1:2).
Наши млади ватерполисти од почетка су били у вођству
и у посљедњу четвртину су ушли са предношћу од четири гола,
коју су сачували без већих проблема.
и у посљедњу четвртину су ушли са предношћу од четири гола,
коју су сачували без већих проблема.
Србија: Филиповић, Танкосић 1, Касум 1, Јапунџић, Тохољ 2, Томић, Драшовић 3, Лукић, Јанковић, Радојевић 5, Радоњић, Велкић, Белопавловић.
Autor sjovicicslavuj |
18 Septembar, 2016 |
read_nums (446)
Никола Миљковић
је постао најмлађи шампион Европе у аутомобилизму на брдским стазама! Млади Србин је побиједио и у посљедњој трци сезоне, која се возила у хрватском Бузету, и још једном доказао доминацију на брдским стазама.
Током готово читаве сезоне Миљковић је био први у генералном пласману. Имао је Никола прилику и да калкулише, и другим мјестом у Хрватској обезбиједи титулу. Али то код њега не постоји као опција, када сједне за волан — само концентрација и пун гас … До побједе!
Тако је, са само двадесет једном годином, постао најмлађи европски шампион. У Бузету код Ријеке возила се посљедња, 12. трка у сезони. Од тих 12 трка, Никола је осам пута побиједио, три пута био други и једном трећи.
Незапамћено! Од 12 трка, свих 12 пута на постољу! Сезона из снова за младог српског возача, која га винула на кров Европе у ЕХЦЦ, такмичењу које је прије четири године успио да освојио и српски аутомобилски ас Душан Борковић.
---------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
18 Septembar, 2016 |
read_nums (387)
Српска каjакашица 
Српска каjакашица
Kристина Бедеч
освоjила jе данас бронзану медаљу на првенству свијета у њемачком Бранденбургу, пошто jе маратонску трку, дугу 26,2 километара, завршила на трећем мјесту.
Бедеч jе осваjањем бронзе поновила успјех од прошле године у Ђеру,
када jе такође била трећа.
Autor sjovicicslavuj |
14 Septembar, 2016 |
read_nums (599)
Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила. Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје
30. септембра. Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
-------------------------------------------------------------
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!
СРБИ СУ СПАСИЛИ ЕВРОПУ!
Српски непријатељи су их запамтили!
Историја им је одредила заслужена мјеста
овјенчана вјечном славом.
Само ми Срби их заборављамо!
На данашњи дан /15. септембра/ 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату. Једна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!
Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила. Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје
30. септембра. Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
Строј припадника Прве српске ескадриле
на летелишту Вертекоп код Солуна
Солунски фронт настао је као покушај савезника да помогну Србију у јесен 1915. године против заједничког напада Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Помоћ је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије. Фронт је утврђен годину дана касније, након опоравка српске војске и обнове српске државе на територији Грчке.
Операције на Солунском фронту почеле су најесен 1917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на север.
Пробој Солунског фронта отпочео је 15. септембра 1918. године, на команду француског маршала Франша Д'Епереа. Српска војска учинила је невероватан подвиг, продирући чак 700 километара у правцу своје земље за само петнаест дана.
Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином. Бугарска се убрзо предала, а немачка војска покушала да се организује новим појачањима.
У борбама код Ниша четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Петар Бојовић савладао је Једанаесту немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и 12. октобра ушао у Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су већ 19. октобра стигли у Београд.
Операције на Солунском фронту почеле су најесен 1917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на север.
Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином. Бугарска се убрзо предала, а немачка војска покушала да се организује новим појачањима.
-------------------------------------------------------------
Шта су о величанственом подвигу српске војске
тада рекли највиши европски функционери:
тада рекли највиши европски функционери:
Франше д’Епере, француски маршал:
„То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...”
Роберт Лесинг, министар спољних послова САД:
„Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити.”
Винстон Черчил, министар британске морнарице:
„Што се тиче Србије она се заиста борила очајнички и славно, са страшним последицама по себе...”
Пол де Шанел, председник француског парламента:
„После Турске – Бугарска, после Бугарске – Аустрија, Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства и ратовања.”
Алфред Краус, аустријски генерал:
„Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”
Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди:
„Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”
„Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”
Autor sjovicicslavuj |
13 Septembar, 2016 |
read_nums (468)
Значај који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру Жичи као центру самосталне српске цrркве, крунидбеном месту будућих краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог места.
На данашњи дан 1219. године проглашена је аутокефалност Српске православне цркве код ромејског (византијског) цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла Харитопула.
Аутокефалност је издејствовао Сава Немањић, који је изабран за првог српског архиепископа са седиштем у манастиру Жича.
Цар Стефан Душан Немањић је 1346. године уздигао српску цркву у ранг патријаршије. Успостављање српске патријаршије значило је остваривање духовног јединства српског народа са осталим народима који су живели у Душановом царству.
Оно је, међутим, значило и сукоб са обновљеном Византијом и цариградским патријархом. После пада српске државе под турску власт, патријаршија је престала да постоји.
Обновљена је 1557. године, на заузимање Мехмеда Соколовића, који је за патријарха поставио свог брата Макарија.
Цар Стефан Душан Немањић је 1346. године уздигао српску цркву у ранг патријаршије. Успостављање српске патријаршије значило је остваривање духовног јединства српског народа са осталим народима који су живели у Душановом царству.
Оно је, међутим, значило и сукоб са обновљеном Византијом и цариградским патријархом. После пада српске државе под турску власт, патријаршија је престала да постоји.
Обновљена је 1557. године, на заузимање Мехмеда Соколовића, који је за патријарха поставио свог брата Макарија.
Autor sjovicicslavuj |
13 Septembar, 2016 |
read_nums (265)
14. 9.
Данас се у храмовима моли Господу да благослови "венац године" - да сачува православље у миру, да ток године протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.
Такође се моли за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса, за избављење од свих невоља...
Током историје хришћанства није било јединствености о томе од када треба рачунати почетак године. Некада је то био март месец, потом Васкрс.
Свети Амвросије Медиолански каже да годину треба почети септембра месеца у славу светога цара Константина, рођеног у Нишу.
У Византији је још дуго било двоумљења. Први и шести Васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембру, налазећи за то библијско оправдање. Јер, око празника јеврејске Нове године (Рош Хашана), која је била пре неколико дана, Исус Христос, ушавши у синагогу, огласио је годину милости Господње.
До времена цара Душана, код нас је било докумената у којима година почиње марта месеца.
Црква сматра да је Христос рођен 5508. године по стварању света. У означавању једне године значај имају и друге ознаке, њих помињу само врло ретки и прецизни црквени календари.
Све се заправо понавља у циклусу од 532 године. Почетак године је заправо почетак једног индикта, њих има 15. Значајан је и "круг сунца", њих има 28. "Циклус месеца" се понавља на 19 година, навела је Верска информативна агенција (ВИА).
Од данашњег дана у нашем народу почиње сетва, у неким крајевима се носи семе у цркву да се освети.
Поједини родови данас славе Крсну славу.
Autor sjovicicslavuj |
13 Septembar, 2016 |
read_nums (360)
Временом, све то блаженом Симеону постаде тешко, те он нађе начина да се избави од тога и сазида себи стуб на коме поче живети у посту и молитви. И би први Столпник. Тај први стуб био је висок 6 лаката, а временом му људи почеше дизати један по један стуб (од 12 лаката, 22 лакта, 36...), којима се он као лествицама пењао ка небеском свету, трпећи много на њима од кише. Проведе много година у свом подвигу, одликовавши се и даром пророшства. Чинио је многа чудеса и исцељења за свога живота, те тако би и после његовог упокојења. Када чесне мошти Светога Симеона беху положене на припремљену носиљку, патријарх желећи да узме на благослов неколико длака из свете његове браде, пружи руку, а она му се осуши.
Тек након усрдних молитви, рука патријархова постаде здрава. Примивши светитељево тело, мештани Антиохије га однесоше у велику цркву и догоди се много чудеса и исцељења на гробу његовом. На месту где је био његов стуб подигнута је прекрасна крстолика црква и велики манастир, те се тако испуни обећање његово, да он никада неће напустити своје место, и тако и би, јер ту, на том месту многи се излечише и многа чуда се догодише. Изнад стуба се јављала велика и сјајна звезда, која је обасјавала цео крај. То свето место било је неприступачно за жене и строго се пазило да женска нога не крочи ни на праг. Једном се једна жена усудила, преобучена у мушко, дотаћи се прага црквеног, али истог тренутка пала је мртва. Од тада ни једно женско није прилазило ни близу ограде.
У земљи Кападокији, у селу Сисану, живели су благочестиви супружници, Сусотион и Марта, родитељи Светог Симеона, који је био васпитан у хришћанском духу. Још као дете, одлазио је у цркву, а након службе одлазио би он на неко усамљено место и своје слободно време проводио је у молитви. Напустио је родитељски дом веома рано отишавши у манастир, где се свима покоравао и служио, живећи строго, узимајући храну само једном седмично. Слава светог подвижника разнесе се свуда и почеше долазити многи, чак издалека, доносећи своје болеснике ради исцељења, истеравања демона...
И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: "Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе".
И нико ко је дошао к њему, није се вратио празан, него је свако добио оно што је и тражио: неко исцељење, неко утеху, неко корисну поуку. Сви су се радосни враћали својим кућама, славећи Бога Свети Симеон Столпник, када би исцелио некога, увек је говорио: "Прослављај Бога који те исцелио и никако се не усуђуј рећи да те Симеон исцели, да те што горе не снађе".
Временом, све то блаженом Симеону постаде тешко, те он нађе начина да се избави од тога и сазида себи стуб на коме поче живети у посту и молитви. И би први Столпник. Тај први стуб био је висок 6 лаката, а временом му људи почеше дизати један по један стуб (од 12 лаката, 22 лакта, 36...), којима се он као лествицама пењао ка небеском свету, трпећи много на њима од кише. Проведе много година у свом подвигу, одликовавши се и даром пророшства. Чинио је многа чудеса и исцељења за свога живота, те тако би и после његовог упокојења. Када чесне мошти Светога Симеона беху положене на припремљену носиљку, патријарх желећи да узме на благослов неколико длака из свете његове браде, пружи руку, а она му се осуши.
Тек након усрдних молитви, рука патријархова постаде здрава. Примивши светитељево тело, мештани Антиохије га однесоше у велику цркву и догоди се много чудеса и исцељења на гробу његовом. На месту где је био његов стуб подигнута је прекрасна крстолика црква и велики манастир, те се тако испуни обећање његово, да он никада неће напустити своје место, и тако и би, јер ту, на том месту многи се излечише и многа чуда се догодише. Изнад стуба се јављала велика и сјајна звезда, која је обасјавала цео крај. То свето место било је неприступачно за жене и строго се пазило да женска нога не крочи ни на праг. Једном се једна жена усудила, преобучена у мушко, дотаћи се прага црквеног, али истог тренутка пала је мртва. Од тада ни једно женско није прилазило ни близу ограде.
Autor sjovicicslavuj |
13 Septembar, 2016 |
read_nums (310)
Звездин тениски клуб наставља са освајањем екипних титула. Послије освојених екипних Првенстава државе за јуниоре и јуниорке за ову годину освојено је и екипно Првенство државе и за пионирке.
И ово такмичење је одржано у Београду на теренима ТЦ Новак.
Овај успјех су оствариле: Јелена Марјановић, Јулија Раденковић, Андријана Војиновић, Анђела Крејић, Теодора Милошевић и тренери Павел Цинтула и Марко Рељић.
Autor sjovicicslavuj |
13 Septembar, 2016 |
read_nums (295)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...
На данашњи дан 13. 9. рођен је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...
На данашњи дан 13. 9. рођен је
ДУШКО ТРИФУНОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
12 Septembar, 2016 |
read_nums (404)
13. септембра СПЦ обиљежава дан
Први пут 2010. године, цјелокупна Српска православна црква прославила је Сабор јасеновачких новомученика, који се, према одлуци из 1960. године Светог архијерејског Сабора СПЦ, обиљежава 13. септембра.
13. септембра СПЦ обиљежава дан
Светих јасеновачких новомученика!
Први пут 2010. године, цјелокупна Српска православна црква прославила је Сабор јасеновачких новомученика, који се, према одлуци из 1960. године Светог архијерејског Сабора СПЦ, обиљежава 13. септембра.
Највише црквено тијело приклонило се већ постојећој традицији која је живјела у Епархији аустралијско-новозеландској, а то је да се 13. септембра или у данима око овог датума, обиљежавају новомученици јасеновачки.
Јасеновац је постао симболичка ријеч за страдање у Другом свјетском рату.
Када се каже новомученици јасеновачки, ту су и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици.
Спомен јасеновачких новомученика се у црквеним календарима појавио осамдесетих година 20. вијека и то за вријеме трајања несрећне црквене подјеле у дијаспори.
У календарима које је штампала тадашња Слободна митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких мученика. Касније, након зацељења те велике црквене ране заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја.
Празник Светих јасеновачких новомученика обавезујући је за читаву Српску цркву.
Autor sjovicicslavuj |
12 Septembar, 2016 |
read_nums (311)
Србија је ухватила најбољи залет освојивши златну медаљу.
Серђа је протеклих годину дана имала сјајне резултате, И на свим међународним турнирима, Г1 И Г2 категорије, освајала медаље, превасходно златне.
Споменути двојац на тај начин закључио је сјајно издање теквондо клуба Галеб на Првенству Европе, пошто је злато освојила и Серђа Стевић у ранијем току шампионата.
Ово је до сада најбољи резултат за нашу земљу на кадетском европском првенству.
Србија је ухватила најбољи залет освојивши златну медаљу.
Серђа је на старту побиједила Хрватицу Динковић 8:1, затим Финкињу Лахти 20:2, Британку Асеф 12:3, у полуфиналу је славила 7:1 против Италијанке, док је у финалу савладала Шпанкињу Асенсио 10:2.
Серђа је протеклих годину дана имала сјајне резултате, И на свим међународним турнирима, Г1 И Г2 категорије, освајала медаље, превасходно златне.
-----------------------------------
Посљедњег такмичарског дана на Европском кадетском шампионату у Румунији најсјајније одличје освојио је Душан Божанић,
а бронзу Михаило Радаковић.
Споменути двојац на тај начин закључио је сјајно издање теквондо клуба Галеб на Првенству Европе, пошто је злато освојила и Серђа Стевић у ранијем току шампионата.
Ово је до сада најбољи резултат за нашу земљу на кадетском европском првенству.
