Autor sjovicicslavuj |
29 Oktobar, 2016 |
read_nums (437)
"Жетва" медаља за Србију 
"Жетва" медаља за Србију
на Европском првенству
у КИК-боксу у Словенији!
Орлови су друга селекција по успјешности, одмах иза националног тима Русије, који је у граду подно Похорја имао вишеструко бројнији састав, па је тим више успјех наших такмичара и такмичарки већи.
Златне медаље освојили су у К 1 стилу
Александар Коновалов (до 63,5 кг),
Слободан Мијајиловић (до 67 кг),
Александар Менковић (до 81 кг)
и у конкуренцији жена
Александра Крстић (до 70 кг).
У лоу кику (дозвољени ниски ножни ударци)
шампиони Европе постали су:
Никола Стошић (до 81 кг)
и две српске Амазонке,
Саида Буквић (до 52 кг)
и Диана Дабетић (до 65 кг).
----------------------------------------------------
Сребрним одличјима морали су да се задовоље
Седад Буквић (до 60 кг)
и Стефан Анђелковић (+91 кг),
обојица у лоу кику.
----------------------------------------------------------
Раније су такмичење завршили поразима у полуфиналу,
чиме су и исвојили бронзана одличја:
Љубо Јалови (до 75 кг)
и Саша Полугића (+91 кг) у К 1 стилу,
а Ивана Давидовић (до 56 кг)
и Фазлија Реџепи (до 57 кг) у лоу кику.
--------------------------------------------------
Приде, сви освајачи медаља у К 1 стилу,
њих шесторо:
Коновалов,
Мијајиловић,
Менковић,
Јалови,
Полугић
и Крстићева,
обезбиједили су право учешћа
на Свјетским играма јула идуће године
у пољском граду Вроцлаву.
То ће бити једно од контролних такмичења
на којем ће се тестирати кик бокс
као будући олимпијски борилачки спорт.
Autor sjovicicslavuj |
29 Oktobar, 2016 |
read_nums (420)
Сениорска репрезентативка Србије у џудоу
Милица Николић
(до 48кг) освојила је сребрну медаљу
на грен слем турниру у Абу Дабију.
Николићева је на путу до финала побиједила Бразилку Наталију Бригиду на шидо (казнени поени). У полуфиналу представница Србије на исти начин тријумфовала је против Монголке Урантсетсег Мухбат на јуко.
У финалној борби непремостива препрека за сјајну Милицу била је Казахстанка Отгонтсетсег Галбадрах на ипон за 1:56 минута.
Николићевој је освојено сребро у Абу Дабију четврто одличје на великим турнирима у 2016. Претходно је освојила злато на гран прију у Загребу, и бронзу на истом такмичењу у Будимпешти, док је и на грен слему у Тјумену завршила на трећем мјесту.
Autor sjovicicslavuj |
29 Oktobar, 2016 |
read_nums (459)
БОЉА ОД БРАТА!
Репрезентативка Србије у кик-боксу
Саида Буквић
Садида која је наступила у категорији до 52 килограма,
савладала је у финалу Емину Арслан из Турске са 3:0.
Овој двадесетдвогодишњој Новопазарки
то је прво европско злато у сениорској конкуренцији,
а прошле године била је најбоља
и на Светском првенству у Београду.
*****************************
Седад Буквић
освојио
је сребрну медаљу у дисциплини лоу-кик
на
Европском првенству у Марибору.
Новопазарац
је у финалном мечу у категорији
до
60 килограма поражен
од Зораба Азимова
из Азербејџана одлуком
судија 2:1.
Autor sjovicicslavuj |
29 Oktobar, 2016 |
read_nums (481)
АЦА КОНОВАЛОВ
ЈЕ НОВИ ЕВРОПСКИ ШАМПИОН У КИК БОКСУ – К1!
Autor sjovicicslavuj |
27 Oktobar, 2016 |
read_nums (476)
На данашњи дан 28. 10.
умро је бард српског глумишта,
славни српски глумац 
На данашњи дан 28. 10.
умро је бард српског глумишта,
славни српски глумац
ЉУБА ТАДИЋ
Autor sjovicicslavuj |
27 Oktobar, 2016 |
read_nums (467)
Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.
На данашњи дан 27. октобра 1969. године, у 9 сати и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним сатима.
Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.
Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.
Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.
Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова. Помоћ је стизала са свих страна.
Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.
На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је прије 45. година задесила Бању Луку.
Бања Лука данас, Храм Христа Спаситеља и Бански двор!
Autor sjovicicslavuj |
27 Oktobar, 2016 |
read_nums (444)
-----------------------------------------------------------------------------------
Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози.
Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века.
Света Петка или Параскева (грч. Παρασκευή - петак) је била хришћанска подвижница из 11. века.
Родила се у граду Епивату (Пиват - на турском Бојадис), који се налазише између Силимврије и Цариграда у Тракији половином десетог столећа.
Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског (989-996).
Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: "Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој, и за мном да иде" (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.
Након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота она напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, живећи строгим отшеличким животом, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват.
Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11. столећу.
Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других.
Богоугодни хришћани из тог места после јављања светитељке у сну неком Георгију и Јефимији пронашли су место где су биле закопане њене мошти, извадили су их из земље и положили у храм светог Петра и Павла у Епивату.
Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете Петке налазе у румунском граду Јашију.
Широм српских земаља налази се и велики број лековитих извора, који су посвећени св. Петки. Један од њих је извор св. Петке у Калемегданској тврђави у Београду где су њене мошти дуго времена почивале.
Света Петко, Божја светитељко, моли Бога за нас.
Удостојила си се гледања лица Божја, као чедо нашег народа, славна Петко светитељко, па имамо слободу теби говорити, сродници нашој, и тебе молити за спашење душа наших.
Слава си и похвала Београду, где чудотворна вода твоја привлачи множине многе, као негда Витезда, и даје слепима вид, узетим здравље, малаксалим снагу, и свима бодрост и радост, Христова девице, наша помоћнице.Буди и надаље стража нашем престоном граду, утврди га у Православљу, помози верницима, подигни недужне и тужне, а усопшим родитељима нашим, браћи и деци измоли вечни покој и вечно спасење, света Петко, Божја светитељко.
Свима помози, па и мени не одмози.
Добре у добру сложи, и свако им добро умножи.
Да се кроз тебе прослави Бог у Тројци, навек века.
АМИН!
-----------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
25 Oktobar, 2016 |
read_nums (432)
За подсјећање ...
.gif)
За подсјећање ...
На данашњи дан 26. 10. рођен је
славни српски глумац
ЛАЗАР РИСТОВСКИ
Autor sjovicicslavuj |
25 Oktobar, 2016 |
read_nums (472)
За сјећање...
Милић од Мачве
За сјећање...
На данашњи дан, 26.1О.
рођен је српски сликар
Милић од Мачве
Autor sjovicicslavuj |
25 Oktobar, 2016 |
read_nums (433)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
.gif)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 26. 10. рођен је
славни српски књижевник
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
Autor sjovicicslavuj |
23 Oktobar, 2016 |
read_nums (442)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну.
Иако је прошло 25 година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика. Неки од њих, нажалост, нису више међу живима.
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Има једна сјајна анегдота коју као и неки учесници свечане сједнице Скупштине српског народа тог, сада већ историјског дана - 24.10.1991. године, никад нећу заборавити све док будем жив.
Наиме, иако сам водио тим безбједности и био задужен да све протекне у најбољем реду, запала ме је и захвална улога у којој се нисам прославио.
Пред сам почетак сједнице неко је са касетофона требао да пусти химну "Боже правде".
У кабинету смо имали најновију линију и неко из организације доставио ми је касету на којој је била химна и мене је запала улога да поред тога што сам бринуо о безбједности и то урадим.
Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде".
Шта год сам притискивао на даљинском увијек ми је ишао "Марш на Дрину", композиција са друге стране касете. Једноставно, није ишло, па није.
Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну.
И као што се многе ствари случајно дешавају, ето десило се тако да један електричар Србин који се ту сасвим случајно затекао има исту линију и само је он знао како се са даљинским "рукује". Показао ми је како се то ради и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, ипак сам се некако снашао. Ни крив ни дужан и стицајем непредвиђених околности тако сам се нашао и у Радном предсједништву сједнице и први пустио химну.
Нико није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога" каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС Радован Караџић који ме стално пожуривао.
И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
О атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим аспектима нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања.
-------------------------------------------
-------------------------------------------
НАПОМЕНА:
Прва оснивачка Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је одржана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву донесена је Одлука о расписивању Плебисцита и усвојена је „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум /Плебисцит/ на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
У складу са поштивањем људских права, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине.
- 9.јануара 1992. у Сарајеву одржана је свечана сједница у Хотелу "Холидеј ин" када је и званично проглашена Република Српска Босна и Херцеговина.
Могао бих много тога да напишем /већ сам у неким другим приликама писао - како је дошло до распада БиХ и почетка рата/. Овај пут само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика /сви посланици из заједничке Скупштине БиХ све док је 14. октобра 1991. године, није разбила муслиманско-хрватска парламентарна коалиција/.
Присутни су били и то: 70 посланика из СДС-а; 4 из Странке реформских снага /Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ-а Југославије/ и 2 посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/. Тој сједници су присуствовали и бројни други Срби /Срби пресједници општина у тадашњој БиХ, као и други истакнути српски представници из јавног, културног и политичког живота тадашње БиХ. Сви они су били само у својству гостију и нису имали право одлучивања..
Иако је прошло 25 година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика. Неки од њих, нажалост, нису више међу живима.
Autor sjovicicslavuj |
21 Oktobar, 2016 |
read_nums (426)
На данашњи дан /22. октобра/ прије 16. година,
На данашњи дан /22. октобра/ прије 16. година,
међу своје Србе у трајно почивалиште
у своје родно Требиње
поново је стигао славни
ЈОВАН ДУЧИЋ
Пјесник и дипломата Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести (шпанска грозница), 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије.
Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном дијелу Герија. Тијело је балсамовано и "пренијето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, бијелим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са бијелим нојевим перјем, краљев вијенац од природног цвијећа..."
Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви у Београду гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију.
У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Црногорски свештеници служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.
Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника, 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.
Сахрани су присуствовале бројне званице, угледни Срби из јавног, културног и политичког миљеа Републике Српске и тадашње Југославије.
Посљедња пјесникова жеља, изражена у његовом трећем тестаменту који датира из 1941. године, "да се моје тело пренесе и сахрани у красној православној цркви у Требињу у стилу оне у косовској Грачаници", била је испуњена.
----------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
21 Oktobar, 2016 |
read_nums (445)
На данашњи дан, 22. октобра
УМРО је славни српски књижевник
УМРО је славни српски књижевник
БОРИСАВ СТАНКОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
20 Oktobar, 2016 |
read_nums (541)
Невино умореним српским душама,
Нек' вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом
АМИН! 
---------------------
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима
помен-пјесму написао: Славко Јовичић Славуј
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
С великим пијететом стријељаним Крагујевчанима
помен-пјесму написао: Славко Јовичић Славуј
Невино умореним српским душама,
које су стријељали њемачки фашисти
Нек' вјечно живе ваше сјене и нек' дјечијим погледом
и са осмјехом бдију у Царству небеском
и нека шире коло српске радости у вјечном животу.
Њемачки фашисти
- пролили сте и превише невине српске крви
и због таквих стравичних злочина
никад вам се ово не може заборавити,
али ни опростити,
мада нас православље учи да праштамо.
Ми падамо на црну земљу не што нас је страх,
већ што у себи носимо понос
што смо Срби и што нас нисте уништили.
Убајали сте нас, стријељали нас,
али ми смо сваки пут
васкрсавали, подизали се и опстајали.
Фашистички злочинци,
вас у паклу нема ко ни да ожали,
јер пламен православних свијећа
и наших молитви за упокојене наше Србе
створиће вам и у паклу
онакав пакао који заслужујете.
Ми морамо даље и само напријед,
али на том путу никад не смијемо заборавити:
нашу дјецу, мајке, очеве , родбину и српску браћу
коју су ваше злочиначке фашистичке
руке поубијале.
Вјечна слава и памјат
свим звјерски умореним
СРБИМА
АМИН!
+++++++++++++++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
19 Oktobar, 2016 |
read_nums (292)
На данашњи дан 20. 10. умро је непоновљиви
На данашњи дан 20. 10. умро је непоновљиви
Миодраг Петровић Чкаља
који је годинама уносио радост у наше домове
и који нас је засмијавао до суза.
Autor sjovicicslavuj |
19 Oktobar, 2016 |
read_nums (307)
Славни српски књижевник, комедиограф,
Писац цинцарког порекла, студирао је право у Грацу и Београду. Као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.
Славни српски књижевник, комедиограф,
дипломата и академик
Бранислав Нушић
рођен је у Смедереву на данашњи дан
- 20. октобра 1864. године.
Писац цинцарког порекла, студирао је право у Грацу и Београду. Као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.
Због сатиричне песме "Два раба" осуђен је на две године затвора. Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. године.
У Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније.
Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, запажао је негативне појаве и са много духа сликао свет који га је окруживао. Његова дела редовно су била на репертоару српских позоришта између два рата, а и данас се играју на нашим позоришним сценама.
Најпознатије Нушићеве комедије су: "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Мистер долар".
Познате Нушићеве приповетке и романи су: "Аутобиографија", "Приповетке једног каплара", "Општинско дете", као и трагедије "Кнез Иво од Семберије" и "Хаџи- Лоја".
Autor sjovicicslavuj |
19 Oktobar, 2016 |
read_nums (359)
Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев.
И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме.
По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога."
Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу.
Пострада св. Вакхо у граду Варвалису.
Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г.
И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме.
По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога."
Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу.
Пострада св. Вакхо у граду Варвалису.
Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г.
Autor sjovicicslavuj |
18 Oktobar, 2016 |
read_nums (453)
На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20).
После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га.
У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.
Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја.
На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20).
После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га.
У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.
Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу.
Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа.
Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна.
Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа.
Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна.
И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.
-----------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
17 Oktobar, 2016 |
read_nums (306)
18. октобра 1955. године,
у крагујевачкој "Застави" почела је производња
националног аутомобила "ФИЋЕ"
Аутомобил је престао да се производи
18. новембра 1985. године.
Autor sjovicicslavuj |
17 Oktobar, 2016 |
read_nums (316)
Понедјељак, 17.10.2016. 
Понедјељак, 17.10.2016.
На
Првом међународном фестивалу и такмичењу хорова одржаном на грчком
острву Крф, хор "Србадија" из Бијељине окитио се синоћ новим златом и
сребром.
"Србадија"
из Бијељине била је апсолутни побједник категорије Ф (фолклор),
освојивши златну медаљу, а освојили су и сребрну медаљу у категорији
православне традиционалне музике.
"Србадија" се такмичила у јакој конкуренцији од 24 хора из разних крајева свијета.
Српско
црквено пјевачко друштво "Србадија" под диригентским палицама Десанке
Тракиловић и Јелене Милићевић Тракиловић одушевило је све присутне
наступивши и у ревијалном дијелу програма на свечаном отварању и
затварању овог фестивала који се први пут одржава на овом грчком острву.
Међународно такмичење хорова одржано је на Крфу
од 12. до 16. октобра.
