Slavko Jovičić -

ЗЛОЧИН У СИЈЕКОВЦУ - Сведок са лица места!

Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2019 | read_nums (130)

    Данас се обележава дан стравичног злочина
    регуларне Хрватске војске који је почињен
    у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.

    Међутим, није то званичан почетак рата,
    а нити су то први злочини почињени
    на простору тадашње БиХ.

    СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА

     ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
     
    Сијековац, Босански Брод  

    26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине. 

    Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

    Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
     
    Документ којим се дозвољава усташама привођење Српкиња
    као робља за сексуална противприродна усташка иживљавања.
     
    27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић. 

    Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ,  заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу места  на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и  изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. 

    Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
     
    Слика
    ПРАВДЕ за Србе нема и она никад није ни постојала.

    За злочин у Сијековцу никад нико није одговарао,
    па ни Хрватска за агресију на тадашњу Босну и Херцеговину,
    односно на српски народ.
    **********************
    Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије. 
    31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.

    Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа. 

    Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
    ------------------
    Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
    * * * * *
    САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.

    Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.
     
    Рат у БиХ је почео много раније ...
    /НАПОМЕНА - О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva