Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 7 Avgust, 2016 | read_nums (314)

На данашњи дан 8.8. 
умро је велики човјек 
 
Арчибалд Рајс, 
 
који је више истине рекао и написао о Србима, 
него што су многи Срби знали сами о себи!
 
 ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ, 

ЗА ПАМЋЕЊЕ!
 
 

Како смо могли да заборавимо оваквог човјека?!Да ли нас је стид пред Богом и пред историјом?! Изгледа да није, нажалост!

  
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Avgust, 2016 | read_nums (271)
 
За сјећање и памћење ...
 
На данашњи дан 8. августа 1832. године,
 рођен је славни српски поета, 
сликар и најзначајнији приповједач епохе романтизма
 
ЂУРА ЈАКШИЋ

Познати српски књижeвник и сликар Ђура Јакшић  је био највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека. Поред поезије, која је најврједнија у његовом књижевном опусу, писао је приповијетке и херојске поеме (На Липару, Поноћ, Падајте браћо, Отаџбина, Сеоба Србаља, Станоје Главаш). Умро је у Београду 1878. године.

 

Славни српски
пјесник, књижевник и сликар
још тада - 1.867. године,
писао је о настраној
и тиранској Европи



ЈЕВРОПИ

Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...

Изгинућемо!

„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“

11. јануара 1867.
 

 
Autor sjovicicslavuj | 6 Avgust, 2016 | read_nums (253)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
4. август 1991. године. Сунце упекло. Пржи. Све "гори". Неколико дана прије светог догађаја правимо план дочека Његове светости патријарха Павла у мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима. 

У неколико наврата се договарам са Мирославом Радовановићем, тадашњим портпаролом Српске демократске странке и министром за културу и образовање у Скупштини Града Сарајева. Разговарамо о програму и протоколу боравка Његове светости у Пребиловцима.

Разговарамо о свим детаљима доласка и посјете Његове светости патријарха Павла мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима. Сјећам се да је прва варијанта била да Његова светост допутује авионом на Мостарски или на Сарајевски аеродром и да за наставак пута користи аутомобил. Али, Његова светост Павле није то прихватио и из Београда у Мостар допутовао је возом.

Са још неколико колега у Мостар сам стигао неколико сати раније. Распитивао сам се о времену доласка воза. Воз је каснио што је било уобичајено на жељезници. 

Са разгласа најављују долазак воза. Зове ме Мирослав Радовановић који је заједно са представницима Организационог одбора Срба у Пребиловцима задужен за дочек Његове светости. Мирче /тако сам га звао/ пита ме какве су моје процјене о тренутној безбједности на самој жељежничкој станици у Мостару, а поготово у Пребиловцима. 

Кажем му - ништа неуобичајено, јер се и у ваздуху осјећао распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју водио рат. Све кипти од надолазеће ратне катаклизме. Такође, му кажем да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.

Стиже воз. Дочекујемо Његову светост у чијој је пратњи било неколико свештеника. Његову светост дочекали и поздравили мјесно надлежни највиши црквени великодостојници Српске православне цркве. 

Скрушен и поносан крстим се, рукујем и љубим руку Његове светости. Крећемо према возилима која су паркирана испред ауле жељежничке станице у Мостару. Испред је и полицијско возило. Са својом екипом сједам у ауто. Иза нас је аутомобил у којем је Његова светост патријарх Павле. Колона са аутомобилима је подужа. Колега који је на зачељу колоне ме обавјештава да је све у реду.

Стижемо у Пребиловце. Видим има доста народа. Из оближње кафане треште звуци музике. Страшно. Распитам се о чему се ради? Кажу ми из полиције да ту кафану држи неки Хрват. Одмах наредим да полиција оде на лице мјеста и да се прекине са емитовањем музике Тако је и било. 

Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких и херцеговачких великомученика креће према вјечном почивалишту у крипти Светог храма ...

 
Остало је историја ...
Морамо даље и само напријед!

+++++++++++++++++++++++++

---------------------------------------------

-------------------------------------------
Шта су за нас СРБЕ Пребиловци!
 
Мало је насеља у Босни и Херцеговини која имају таку бурну историју као Пребиловци у Херцеговини. Насеља руралног типа, као што су Пребиловци, мало је и у свијету а да су тако страдали. 
 

У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у усташкој Павелићевој Независној држави Хрватској (НДХ).

 Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села. Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 других мјеста убијено је још - више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице, а 36 огњишта је угашено. 

Страдање су преживјела само 172. становника Пребиловаца.

 
У грађанском рату у БиХ 1992. године становништво из Пребиловаца је протјерано а село запаљено. Храм посвећен Сабору српских светитеља и пребиловачких великомученика у чијој су крипти били сахрањени посмртни остаци жртава из Другог свјетског рата је миниран. 

Другог дана по Васкрсу (2010) Светом архијерејском литургијом коју је служио епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије означен је почетак обнове храма на мјесту срушеног. Храм је, хвала Богу обновљен.
 --------------
Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини је без примјера и један је од најгорих и најсрамнијих догађаја у људској историји. 

Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у цијелом свијету и били би заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкој…

Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од многих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог свјетског рата обезбијеђено је поштовање и заштита. Постоје посебни музеји посвећени њима гдје им свјетски државници и друге значајне личности указују поштовање. 

На међународном нивоу постоје посебни дани посвећени овим жртвама, о њима говоре многе публикације и филмови, а они који их евентуално не признају и не поштују, зачас се нађу под општом осудом тзв. међународне заједнице и њихове јавности, а поготово медија.

Српске жртве из двадестог вијека не само да се игноришу него се и само њихово помињање и откривање крајем прошлог вијека, у знатном дијелу београдске плаћеничке јавности, сматра ратним хушкањем, које је изазвало грађанске и вјерске ратове на простору бивше Југославије. По њима је, родбина усташких жртава, која је 1990/91. године отворила јаме и из њих извадила, а потом и достојно сахранила кости мученика, подстакла све балканске шовинизме који су послије довели до крвавог распада Југославије. Јесмо ли смјели и требали да заборавимо оставимо кости у безданим јамама, како су то и усташе урадиле.

Код оваквих схватања није чудо што је у Пребиловце, који су због злочина из 1941. године требало да буду најзаштићеније мјесто у Европи,1992. године поново згазила усташка чизма, претварајући ово вјековно насеље и споменик страдања невиних у опустошен терен, или како су сами освајачи, ликујући навели, у „пасиште дивљих свиња“.

Пребиловци су били село које се налази на самом ободу долине Неретве код Чапљине, од мора удаљено 20, а од Мостара 30 километара. Све до 1941. године то је било једно од највећих и економски најјачих српски села у Херцеговини са око 1000 становника у 120 домаћинстава. У њему су живјели побожни, вриједни и мирни становници. Али, још прије Другог свјетског  рата били су осуђени на смрт од стране усташких односно клерикално-франковачких структура у окружењу. 
Разлози су били управо у томе што су Пребиловци били велико, богато и честито српско село које је у Првом свјетском рату Србији и Црној Гори дало 18 добровољаца, а и због, за великохрватске аспирације, незгодног стратешког положаја, посебно пошто су 1939. године, кнез Павле и Драгиша Цветковић, ово подручје срамно уступили Бановини Хрватској. 

Зато је хрватска великодржавна политика 1941. године покушала, а 1992. године, заједно са свезаним заставама са муслиманима и успјела да долину Неретве, Дубраве, Мостар, Чапљину и Столац скоро потпуно очисти од Срба и свега што је на њих подсећало да су на тим просторима вјековима живјели и постојали.

 
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!

ВЈЕЧНА СЛАВА
СВИМ НЕВИНО
УМОРЕНИМ СРБИМА
од стране усташких злочинаца
у Пребиловцима!
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2016 | read_nums (427)
 

 
ДОБРО ЈУТРО!

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
***
Многи би рекли - данас је дан као и сваки други...

Па можда и јесте тако, 
ако се гледају главни параметри пролазног времена 
и ако се статистички посматра вријеме...
***
Данас је дан када се неко рађа.
***
Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.
***
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
***
 Истовремено, негдје тамо далеко 
или чак и у близини нас, неко се и смије.
***
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али највјероватније неће добити ни отказ.
***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.
***
Данас нико неће примити плату.
***
Данас нико неће плаћати рате кредита,
али неће плаћати ни комуналне и друге рачуне.
***
Данас сви раде нешто различито 
и није то ни налик на неки рад, 
барем није на онај озбиљан.
Све је данас различито.

***
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
није било грмљавине, нити је било небеских муња,
које за опомену и за опамећивање човјечанству 
шаље Свети Илија, а то значи да ће бити љешника.
Биће их барем довољно за чоколаде.
***
***
Истина, иако није било оне, 
како рекох, небеске грмљавине, 
но, немогуће је занемарити чињеницу 
да на овим трусним подручјима 
никада није недостајло
разних других грмљавина 
и то у свим сферама живота. 
***
Рекло би се, грми на све стране. 
Грми због огромних проблема у друштву.
 
 
А синоћ је посебно грмило
 на "Рајку" /Маракани/ у Београду.

Напуњена је Звездина мрежа до врха.
Раштимоване Звездине трубе
не би могле наступити ни у Гучи
која почиње за неколико дана!

***
Код нас је јутро,
док је на неком другом дијелу свијета 
 већ настала ноћ,

а на неком дијелу свијета
још увијек је уторак.
Ваљда и они тако на својим језицима
називају дане.
***
Гледам кроз прозор.
Сунце обасјало све,
и небо и земљу и природу. 
Све бљешти и грије. 
Топлина разгаљује срце и душу,
а и вријеме је.
Кад ће ако неће сад, сад у августу. 

***
Кишу нећу ни да помињем.  
Побјегла је из облака и са прозора.

 
Autor sjovicicslavuj | 31 Jul, 2016 | read_nums (421)
 
31.7.2016.  Директно: ПАЛЕ/Торонто
Новак Ђоковић
30. титула из Мастерс серије
 
 Новак Ђоковић у два сета савладао Кеија Нишикорија и освојио четврту титулу на Роџерс купу у Канади. До сада је Новак Ђоковић освојио 66 турнира у каријери, од чега 30 Мастерс серије 1000 по чему је рекордер. Новак је показао да је спреман за наступ на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, гдје важи за главног фаворита за освајање златне медаље.
 
 
Новак Ђоковић  Кеи Нишикори 

2:0 (6:37:5)

Био је турнир у Канади увод и загријевање првог тенисера свијета за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру. Нема сумње, на основу свега што смо видјели, ако не буде непредвиђених дешавања у Бразилу, Новака ћемо видјети на побједничком постољу, вјероватно највишем.

Новак се на овај турнир вратио одморан, свјеж, још гладнији побједа. Ово му је четврта освојена титула у Канади.

Није Јапанац имао ни промил шанси против разгоропађеног српског тенисера. Новак је за пола сата игре ријешио први сет, направио брејк за 4:2, а онда реализовао трећу сет лопту. 

Чинило се да ће у другом сету имати лакши посао Новак. Повео је 3:1, али је услиједила серија Јапанца који је преокренуо на 4:3, пошто је искористио успаваност српског аса. 

То мало наде било је све што је Кеи добио, Новак није имао намјеру да игра трећи сет, направио је нови брејк и реализовао је трећу меч лопту за десету побједу у 12 досадашњих сусрета ова два тенисера.
 

 
Autor sjovicicslavuj | 30 Jul, 2016 | read_nums (377)

ЗА СЈЕЋАЊЕ И ПАМЋЕЊЕ ...

 31. јула је годишњица 
трагичне погибије 
непоновљивог 


ЛУИСА!




 
Autor sjovicicslavuj | 27 Jul, 2016 | read_nums (433)
 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 27. јула рођен је 
један од најзначајнијих 
српских сликара двадесетог вијека
 
ПЕТАР ЛУБАРДА

Био члан Српске академије наука и умјетности и један од наших најзначајнијих сликара у 20. вијеку. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је предјеле, мртву природу, портрете, а у посљедњем стваралачком периоду опробао се у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.

У САНУ је оставио писмо у којем захтјева да се при сваком излагању његових дјела обавезно нагласи да је по националности Србин.
 
 
 
 ---------------------------------------------------
 
Ево шта један од највећих сликара међу Србима, свјетског формата, говори о себи, свом поријеклу, али и превртљивости разних комунистичких апаратчика...
-----------------

 Писмо поводом изложбе у Паризу 
Београд, 18. март 1971. 

Драги Коларићу,


Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.
 
Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.
 
Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени.
 
То су: Петар Лубарда,
рођен 1907. године, Љуботињ;
Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1. 
 
Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.
 
Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.
 
Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.
 
Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
 
Срдачно те поздрављам, 
Петар Лубарда, 
Иличићева бр. 1

 

Текст према завештању Петра Лубарде 
од 14. априла 1972. године 
које је предато САНУ

Петар Лубарда. Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу у Црној Гори, по националности Србин, отац Ђуро И. Лубарда, мајка Марија М. Вујовић. 

Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу. Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић). 

Годину дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних 1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој. 

Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. 

За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961. 

Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу. 

Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970). Умро је 13. фебруара 1974. у Београду.

 
Autor sjovicicslavuj | 26 Jul, 2016 | read_nums (382)

За сјећање и памћење
 ...

На данашњи дан 27. јула рођен је славни српски поета, 
сликар и најзначајнији приповједач епохе романтизма
 
ЂУРА ЈАКШИЋ. 
 


Славни српски
пјесник, књижевник и сликар
још тада - 1.867. године,
писао је о настраној
и тиранској Европи

 
 
ЈЕВРОПИ
 

Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...

Изгинућемо!..

„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“
 
11. јануара 1867.
 

 

Autor sjovicicslavuj | 26 Jul, 2016 | read_nums (398)
ТО ЈЕ ТО!
Лудогорец ЗВЕЗДА
2:2
Звезда се није изгубила у „лудој шуми” у Бугарској. Мајсторијама Катаија и Канге остварен је сјајан резултат за реванш црвено-белих у Београду.

Чекали су звездаши овај дан још од кад је историјском серијом већ јесенас капарисана титула. Дошло је вријеме за одмјеравањем са озбиљним европским клубом, тренутак кад може да се направи најкрупнији корак на међународној сцени у посљедњој деценији

Лудогорец – Црвена звезда 2:2 (1:0)

Стријелци:, 1:1 – Катаи у 48, 1:2 – Канга у 67.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
Кахриман, Цветковић, Рендулић, Фибел, 
Ибањез, Ле Талек, Доналд, Срнић, Канга, 
Катаи (од 88. Сикимић), Моуче (од 67. Руиз).

Фудбалери Црвене звезде и Лудогореца одиграли су у бугарском Разграду неријешено 2:2 у првој утакмици Трећег кола квалификација за Лигу шампиона.

Реванш утакмица игра се наредног уторка у Београду.
 
 


 
Autor sjovicicslavuj | 25 Jul, 2016 | read_nums (432)

На многим мјестима у литератури, 
као и у савременим средствима комуникација 
појављују се различити датуми и рођења, 
па и убиства славног КАРАЂОРЂА!
Међутим, као званични прихватају се ови датуми, 
наведени у поменутој објави...



 
Autor sjovicicslavuj | 24 Jul, 2016 | read_nums (594)

Гаврило Принцип
25. јула 1894. године рођен је
славни српски јунак


 
 
 
-----------------------------------
Одјекују звуци добошара
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше

Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе

Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио

Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града

Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе
 
 -----------------------------------------------------------------
За разлику од федералног Сарајева, 
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/ 

подигнут је споменик славном српском јунаку 
Гаврилу Принципу!

На споменику су уклесане ријечи Гаврила ПРИНЦИПА: 

  "Ал’ право је рекао Жерајић пре
 Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!


 
Autor sjovicicslavuj | 24 Jul, 2016 | read_nums (384)

ОЛГА ДАНИЛОВИЋ ПРВАКИЊА ЕВРОПЕ!
 Млада српска тенисерка одувала конкуренцију!

Најталентованија српска тенисерка 
Олга Даниловић 
постала је данас шампионка Европе на првенству 
у Москви у узрасту до 16 година.

Олга Даниловић је у финалу првенства 
декласирала Пољакињу Игу Свјатек, 
која је била прва носитељка на првенству, 
са 2:0 (6:3, 6:1)!

Млада српска тенисерка се попела на врх Европе 
и још једном најавила да је чека блистава будућност 
у годинама које долазе. 
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Jul, 2016 | read_nums (532)
БРАВО ДЕЛИЈЕ!
 
То могу само звездаши!
 
 
 
 Иако је на отварању нове сезоне у првенству Србије на једвите јаде ЗВЕЗДА ишчупала бод против новајлије Напретка, треба истачи најсвјетлију ствар на утакмици, а то је сјајан гест и подршка ДЕЛИЈА играчима у првој утакмици трећег кола у квалификацијама за Лигу шампиона коју ће ЗВЕЗДА играти против Лудогореца у Бугарској!
 
 
Делије играче Звезде упоредиле
са чувеним "Гвозденим пуком"
и отпјевали им пјесму "Пукни зоро"!
 
 
 


Ријечи пјесме
------------------
 Да ли чујеш мила
мога коња кас
да ли чујеш са планина
зове те мој глас

Засвираше трубе
заврши се бој
звона звоне, зора свиће
враћам се роде мој

Рефрен:

Ај, па пукни зоро
стару мајку пробуди
па да види ко јој долази
ај, па пукни зоро
моју драгу да љубим
беле груди да јој загрлим
 
Кад тамо далеко
видим оџак сив
стару шљиву, родну њиву
враћам се кући жив

А најбољих нема
однео их бој
чувала ме слика твоја
враћам се роде мој

 
 
 
-------------------------------------
Након битке на Брегалници у којој су војници Другог пјешадијског пука првог позива "Књаз Михаило" показали невјероватну храброст, пожртвованост и истрајност у борби, Бугари су тај пук прозвали Втори железни, односно Други гвоздени пук и у свим каснијим биткама војници тог пука били су страх и трепет за непријатељску војску. 

Четвртина свих ратних одликовања додељених за вриеме Балканских и Првог свјетског рата припала је војницима и официрима Гвозденог пука. 

Три команданта изгубио је током тих ратова Гвоздени пук, а они су били познати по томе што су својим војницима у борби говорили: "За мном, а не Јуриш". 

Једном од њих, Миливоју Стојановићу Брки, након погибије, Станислав Бинички је посветио композицију "Марш на Дрину".
 
 
-----------------------------------------------------------------------------------
 
Војнике Гвозденог пука чинили су младићи од 21. до 31. године и били су углавном из Топлице. Половина њих, након завршетка Првог свјетског рата, није се вратила својим кућама. Остали су заувијек на бојиштима Куманова, Брегалнице, Цера и Колубаре.
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Jul, 2016 | read_nums (402)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Све полази од човјека, јер да нема појединца не би било ни друштвене заједнице. Сваки појединац, по природи ствари, постаје свјестан да је његов живот њему најважнији и то је исправно и нормално расуђивање и поимање ствари. 

Али, није могуће посматрати само појединца ван контекста друштва у цјелини. Није могуће, а није ни сврсисходно нечију судбину изоловано посматрати, јер свака ситница је важна управо ради цјелине.

Управо те ситнице и појединачне жеље укрштају се и стапају у јединствену људску енергију. Свака таква животна прича и угао посматрања добија највећу ширину у продужењу људске врсте без које не би ни постојало човјечанство.

Та матрица никада неће бити замијењена неком другом формулом. Остаће заувијек исти редослијед рађања и умирања. Мајка и отац, па дијете и све тако у круг и ширење у цикличним никад затвореним круговима.
Јер без та три бића не би било могуће ни живјети по Светом тројству, нити би постојао овоземаљски живот.

А ако не би било живота на земљи, онда не би било ни вјечног живота у Царству небеском, а ни васкрсења човјека.

Закључак, ако је  уопште он и потребан, морао би да буде сљедећи: ЧОВЈЕК је све. Човјек је сва доброта. Он је заслужан за сваки напредак цивилизације. Пред човјеком стоје велики изазови. Човјек је мотор и сваки покретач развоја техничких и материјалних могућности до неслућених граница, а све у функцији лакшег и бољег живота. 

Супротно човјеку је НЕЧОВЈЕК! Он је деструктивно биће које уништава свако  добро и сваку племенитот коју посједује човјек.

Дакле, остаће вјечита борба између човјека и нечовјека.

 
Autor sjovicicslavuj | 21 Jul, 2016 | read_nums (628)



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Навршила се 31 година од како је 
на данашњи дан 21. јула умро  
један од највећих српских глумаца
у новијој историји српског рода
 
ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ



 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 20 Jul, 2016 | read_nums (621)

 

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Кад су важни историјски датуми увијек напишем - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

 
Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности, увијек  напишем - за сјећање и памћење ... 

Знам да се не могу брисати, нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан /20. јула 1917. године/ направљена највећа грешка у историји српског народа.
 
Дакле, тог несрећног дана потписана је "Крфска декларација" о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Декларацију су потписали тадашњи премијер Србије Никола Пашић и председник Југословенског одбора Анте Трумбић. Српска влада чији је први министар тада био Никола Пашић и такозвани Југославенски одбор хрватског политичара Анте Трумбића потписали су на грчком острву Крф "Крфску декларацију", којом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с династијом Карађорђевић на челу.
 
Е та династија нам је и дошла главе баш онако како су и они превратима  долазили на краљевски трон.
 
 
Наиме, СРБИ су већ тада, дакле тог дана,  потписивањем декларације о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније свима помогли  да створе и да имају своје националне државе, али оно најважније - нису себи. 
Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти "збратимљени југословенски" народи каније су у томе и успјели.
 
 
Прошле су деценије, а ускоро ће и цијели вијек у којем Срби и даље живе под сталном амнезијом, али који још увијек како тако успјевају да се одрже само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми - небески народ.

А други народи су искористили српске заблуде и остварили су своје националне циљеве. створили су самосталне националне државе. То су урадили и Словенци и Хрвати. Касније и "браћа" Црногорци, па на крају и Македонци.

Босну и Херцеговину нико и не помиње, јер она је остављена на милост и на немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.

Из свега казаног бјелодано је јасно да Срби једино сами себи никад нису створили своју српску државу, наравно у којој равноправно требају и могу да живе и други народи!

Напротив, сви ти други народи почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли Србији су највише забијали нож у леђа, при том, увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.

Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише крварио, страдавао и нестајао.
Историјски гледано, овај датум постоји, али фактички гледано он је више од вијека стрмоглавио и уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију.

Упропастио је  СРБИЈУ, која се од тада никада више није опоравила, нити се стабилизовала, само зато што је свим другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком времену, бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда то иду и Србија, па и цијели српски народ.

 Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је било коме важно ово што написах, остаје непобитан закључак - све је морало тако да буде и да се тако деси. Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо само да би њима створили државе.

И по свему судећи, ево ни данас ове чињенице никога не интересују и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана.
--------------------------------------
ПРИЛОГ:

Ако на тренутак занемаримо историјске грешке краља и његове свите, а не смијемо, онда морамо узети у обзир свједочење владике Николаја Велимировића које је описано у дневнику Драгише Цветковића.



Многи и данас говоре о краљу најгоре ствари, јер је створио Југославију. И то није спорно, али онда исти ти људи у сљедећој реченици говоре 
“Како смо лијепо живјели за вријеме Тита”.

У којој земљи?

У свом дневнику Драгиша Цветковић наводи интересантан разговор са Владиком Николајем Велимировићем. Наиме током једног разговора Владика Николај му је рекао да запише детаље састанка Николе Пашића и Британског премијера Дејвида Лорд Џорџа. Састанак се одиграо у Лондону 1917,. године Владика Николај Велимировић присуствовао је састанку као преводилац јер Никола Пашић није говорио енглески језик.

Тема разговора било је решење статуса будуће државе.

Владика Николај тврди да је британски премијер чим су ушли у кабинет кренуо ка Николи Пашићу и рекао: „Чујем да не желиш стварање Југославије?“, овај му је одговорио да жели али да се прво признају новоформиране границе Србије, Лојд Џорџ му је на сто ставио један папир и мапу а затим рекао: “Америка и ми смо се договорили. Овако ће изгледати ваша нова држава”.

Никола Пашић је поново питао да ли је могуће да се само у оквире државе (Краљевина СХС) уцртају границе Србије са новоослобођеним територијама и прстом повлачио границе по мапи која је стојала на столу.

Премијер Лојд Џорџ није ни гледао какве границе Пашић црта, само му је само поновио: “Америка и ми смо се договорили”
Краљевину СХС управо је Америка прву признала у фебруару 1919 године, не Француска као наш највећи савезник, већ Америка, што иде у прилог дневнику Драгише Цветковића.

Када се све то узме у обзир и чињеница да краљ Александар није присуствовао потписивању, нити је потписао Крфску деклерацију.
Не делује баш уверљиво да се само краљ Александар питао о статус и границама нове државе. Али, његово доба је погубно по српски народ!
-------------------------------------------------------
Било како било - Срби су највећи страдалници и губитници у Првој, и у Другој, и у Трећој, и у свакој на силу склепаној Југославији.
Јер, никада нису успјели са створе своју српску самосталну националну државу!
 
А цијела Европа се састоји од националних држава.
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Jul, 2016 | read_nums (839)
 
 
ТО ЈЕ ТО!

 
 
Ивана Максимовић 

Носиће заставу Србије на отварању
  Олимпијских игара!

Српска стрељашица, 
која је на ОИ у Лондону прије четири године 
освојила сребро, и земљи донијела 100. олимпијску медаљу, 
“побиједила” је у избору.

У најужем кругу били су:
Новак Ђоковић, Слободан Никић, 
Ивана Шпановић и Милица Мандић,
али избор је пао на репрезентативку у стрељаштву.

На претходним Играма у Лондону 
на церемонији отварања заставу Србије носио је
Новак Ðоковић,
а у Пекингу 2008. године бајрактар је била
Јасна Шекарић.
 
 


 
Autor sjovicicslavuj | 19 Jul, 2016 | read_nums (396)

19.7.2016.
Српски атлетичар Анђелко Ристичевић постао је 104. члан српског тима за Олимпијске игре у Рију.

Ристичевић, члан Партизана, који се такмичи у маратону, норму је испунио још прошле године у Истанбулу, а сада је стигла и званична потврда.

Он је 13. атлетичар који ће учествовати на Играма у Рију!
 
 


 
Autor sjovicicslavuj | 18 Jul, 2016 | read_nums (741)
Живојин Мишић
 

Био је ожењен са 
Лујзом Крикнер (венчани 25. XI 1884. у београдској Вазнесенској цркви). 

Трагична судбина синова 
славног војводе Мишића

Синови су им: Радован, банкарски чиновник, заробљен као резервни официр у пролеће 1941. и интерниран у Немачку одакле се није ни вратио; 

Александар, официр, припадник Равногорског покрета, стрељали га Немци у Ваљеву у децембру 1941; 

Војислав, инжењер агрономије  учесник партизанског устанка 1941, робијао на Голом отоку. 

Кћери: Елеонора (рођена 1885. у Ужицу, умрла 1952. у Ваљеву; била је најпре удата за Богдана Анђелковића, официра, а после његове погибије за Михаила Марковића, ваљевског апотекара), 

Олга (1886-1977, удата за сликара Милана Миловановића) 

и Анђелија (1889-1969). 

Уз велике грађанске и војне почасти Мишић је сахрањен на београдском Новом гробљу; ту му је споменик откривен 3.XII 1922. године.


Али с обзиром ко и какав је био славни и легендарни војвода 

ЖИВОЈИН МИШИЋ,

највећа срамота тадашње државе је подсећање 
да је умро у великој беди и неимаштини!
 Морао је да прода свој војнички шињел да би имао шта да једе.
 

Славни и легендарни војвода ЖИВОЈИН МИШИЋ
и његови трагично страдали синови!

 
Славни војвода Мишић је кроз цео свој живот ишао усправно, да би на самртничкој постељи, 20. јануара 1921. године, сузних очију милујући руке деце и жене, изговорио:

“Опростите што одлазим, а ништа вам не остављам. Ама баш ништа, сем једно часно име.”


 

Autor sjovicicslavuj | 18 Jul, 2016 | read_nums (394)
 
Након синошњег сјајног и историјског успјеха наших одбојкаша,
 те неочекиваног пораза ватерполиста на турниру „Осам нација“ у Бору и сасвим очекиваног пораза слабе тениске репрезентације Србије од тенисера Велике Британије у четвртфиналу Дејвис купа у Београду -
у сјенци не смију остати сјајни резултати наших кајакаша и кануиста на Европском првенству који се враћају са пет медаља, двије златне, једна сребрна и двије бронзане. 
 -------------------------------------
Биљана Релић постала је првакиња Европе у спринту (к-1 200м). Релићка је оставила иза себе вршњакиње из Украјине и Русије.
Биљана Релић са два злата постала је најуспешнија јуноиорка Србије на Европском шампионату.
 
 -----------------------------------------------------------

Николина Мијушковић упислала се у историји српског кануу освојивши прву медаљу у женској конкуренцији. Кануисткиња Србије у јуниорској категорији је до првог мјеста и златне медаље дошла у финалу трке ц-1 200м.


--------------------------------------
Симо Болтић и Владимир Торубаров у конкуренцији сениора до 23 године окитили су се сребрном медаљом. Српска комбинација у двосједу на 1000м.
-----------------------------------
Николина Мијушковић и Николина Милићосвојиле су бронзану медаљу у А финалу дисциплине ц-2 200м.
-----------------------------------
До бронзаног одличја довеслао је и мушки двос
јед
у конкуренцији сениора до 23 године у саставу
Бојан Милинковић, Марко Драгосвљевић.
 

 
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva