Autor sjovicicslavuj |
4 Oktobar, 2016 |
read_nums (321)
Историја није забиљежила оваквог јунака - ЖЕНУ
Историја није забиљежила оваквог јунака - ЖЕНУ
На данашњи дан 5.10. 1973. год. умрла је славна српска хероина
МИЛУНКА САВИЋ
ЈУНАКИЊА са највише
ратних одликовања у свијету!
**************************
Просто је невјероватно како су се срамно
односиле власти према овој ЖЕНИ ЈУНАКУ!
То се посебно односи
на комунистичку злочиначку
камарилу злочинца Јосипа Броза!
Рођена је 1890. или на Видовдан, 28. јуна 1992. године, како пише у њеној чланској карти удружења резервних војних старешина, у селу Копривница код Јошаничке Бање у Рашкој, од мајке Данице и оца Раденка, као најстарије дете.
Имала је две млађе сестре Миону и Славку и брата Милана. Мада је израсла у лепу, стаситу девојку, удаја је није занимала. Када је по објављивању Указа о мобилизацији 30. септембра/3. октобра 1912. године, и дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду. Регистровала се под именом Милун Савић. Историја каже да се пријавила на мобилизацију да замијени и спаси свог брата који је добио позив за војску.
У Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила се као, преобучена у мушкарца. Њен анатомски пол открило је болничко особље, после рањавања у Брегалничкој бици, скоро годину дана после приступања српској војсци.
У Првом светском рату, такође се пријавила као добровољац. Била је део „Гвозденог пука“, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У овом пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. Милунка се истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.
У јесен 1915. године у Македонији је тешко рањена у главу и тако повређена се повлачила преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт, где је учествовала у биткама, на лето и јесен 1916. године.Ту се истакла у бици на Кајмакчалану, у окуци Црне реке, када је „гвоздени пук“ био прикључен 122. француској колонијалној дивизији, када је заробила 23 бугарска војника.
Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу „Милош Обилић“. Једина је жена на свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.
Без школе и самоука, после рата је најпре радила у Босни и Херцеговини, као куварица, болничарка, контролор у фабрици војних униформи.
Удала се 1922. године, за осам година млађег Вељка Глигоровића из Мостара, где су се и упознали, а 1924. добили су ћерку Милену.
Усвојила је још три ћерке: Милку, коју је пронашла заборављену на железничкој станици у Сталаћу, Вишњу (1921—2004), своју сестру од ујака, рођену у позним годинама и Зорку, узету из сиротишта на далматинској обали, која је имала хендикеп, пошто је прележала менингитис.
Вељко је имао посао у пошти. Касније је премештен у Бањалуку. Убрзо је запоставио породицу, а брак је био угашен.
Почетком 1920-их година за заслуге у рату, од државе је добила имање у Степановићеву, селу крај Новог Сада, где је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање, док је брак са Вељком, западао у кризу, тако да је сама подизала четворо деце. Касније, у потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла за Београд, где је месецима покушавала да нађе посао.
На иницијативу њених сабораца, од 1929. запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века. Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге. За све то време ишколовала је и одгајила тридесеторо деце коју је доводила из свог родног села.
Између два светска рата су је поштовали широм Европе. Позивали су је на прославе јубилеја, обиласке ратишта, полагање цвећа на гробове палих, а на сусрете с ратним друговима је одлазила у шумадијској народној ношњи, украшеној добијеним одликовањима.
За време Другог светског рата, Милунка је држала малу болницу на Вождовцу, у којој је лечила рањенике. Због те болнице ухапшена је од стране Специјалне полиције и шест месеци провела у логору Бањица.
Након рата, власт јој је 1945. доделила пензију.
Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима. 1972. године, Скупштина града Београда доделила јој је једнособан стан у насељу Браће Јерковић, на 4. спрату у згради без лифта. Годину дана касније, након три мождана удара, умрла је у том стану 5. октобра 1973. године. Породична кућа је продата 1974. године.
Autor sjovicicslavuj |
4 Oktobar, 2016 |
read_nums (325)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.
Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.
Памтимо ли ми било шта? Знамо ли ми за многе несреће нашег рода из наше у многим периодима трагичне прошлости.
Хоће ли икада неки сценариста написати сценариј о људским вриједностима које немају цијену.
Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.
То су само питања на која неко мора дати одговоре или је можда много лагодније куповати турске серије и удобно из фотеље бринути о великом "љубавнику" Сулејману Величанственом.
Колико ће још проћи деценија или можда вијекова па да схватимо сву српску наивност и неразумност, као и небригу за нашом историјом. Много тога је склоњено и заборављено. Заборавили смо сами себе, нажалост.
На велику срамоту људске вриједности су постале лоповлук, похлепа, грамзивост и све пошасти такозваног модернистичког времена и свијета.
Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.
И на крају о самом догађају.
Зашто баш на крају?
Једноставно што се крај најдуже памти.
5. октобра 1812. године, прије нешто више од два вијека у селу Скела код Обреновца, 50 српских дјевојака и жена, бјежећи пред Турцима који су жељели да их обешчасте, скочиле су у ријеку Саву држећи се за руке и све су се удавиле, али су сачувале свој образ и достојанство!
Нека њихова жртва буде наук новим генерацијама да Србин зна
и за нешто скупље од главе! Зна, али слабо памти.
Амнезија постаје укорјењена српска болест.
Ако нам још има лијека и ако већ није прекасно
да се почнемо будити из дубоке коме
у којој деценијама као народ само вегетирамо.
Вријеме је за национално отрјежњење и оздрављење!
Autor sjovicicslavuj |
4 Oktobar, 2016 |
read_nums (414)
Рагбисти БРК Црвена звезда тријумфовали су против Партизана резултатом 8:26 у 7. колу Првенства Србије у рагбију 15 и тако математички освојили шампионску титулу за ову сезону!
БРК Црвена звезда: Бућан, Сретеновић, А.Ђорђевић (3), Јоксимовић, Идризовић, Радић, А.Ђорђевић (7)(ц), Арсић, Недељковић, Јанковић, П.Васић, М.Васић, Бандука, Кајан, Белић, Бркић, Мађановић, Стефанеску, Арсенијевић.
Црвена звезда је одбранила титулу и по други пут у историји постала шампион Србије!
БРК Црвена звезда: Бућан, Сретеновић, А.Ђорђевић (3), Јоксимовић, Идризовић, Радић, А.Ђорђевић (7)(ц), Арсић, Недељковић, Јанковић, П.Васић, М.Васић, Бандука, Кајан, Белић, Бркић, Мађановић, Стефанеску, Арсенијевић.
Црвена звезда је одбранила титулу и по други пут у историји постала шампион Србије!
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (348)
Све што долази из велике породице
Све што долази из велике породице
спотова и спортиста
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ
- то је самим тим и добро!
На регатној стази на Савском језеру (Ада Циганлија) одржано је Првенство Србије, најјаче и најзначајније домаће такмичење.
За титуле државних првака борили су се веслачи и веслачице
у кадеској и сениорској конкуренцији.
Веслачи Веслачког клуба Црвена звезда освојили су екипно 2. мјесто са освојених 6 златних, 3 сребрне, и 8 бронзаних медаља!
ј
Шампиони Србије за 2016. годину су:
Маша Безбрадица (скиф кадеткње), Александар Грбић (скиф пионири), Петар Шаврљуга, Никола Ристић, Стефан Лунгуловић, Јован Николић (четверац скул пионири), Радош Милићевић, Алекса Поповић (двојац и осмерац јуниори), Вељко Миловановић, Никола Петровић, Лук Ристић, Душан Костић, Бошко Костић, Алекса Ивковић, Борис Димитријевић (осмерац јуниори) и наш сениор Душан Славнић, који је са партнерима из ВК Смедерево (Зораном Рајићем, Марком Ристићем и Урошем Димитријевићем), тријумфовао у трци четвераца без кормилара за сениоре.
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (319)
Жељко Самарџић
рођен у Мостару 3. октобра 1955. године.
Жељко је српски поп пјевач, популаран
у бившим југословенским републикама.
Након избјеглиштва
највеће успјехе остварио је
у Београду.
-----------------
Један је од оних пјевача који је и данас популаран
на просторима некадашње Југославије.
Скроман је и живи породичан живот.
Има супругу и три кћерке.
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (299)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Имао је кратак живот, али са великим дјелима!
.gif)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 3. 10 рођен је славни пјесник
СЕРГЕЈ АЛЕКСАНДРОВИЧ ЈЕСЕЊИН
Имао је кратак живот, али са великим дјелима!
Autor sjovicicslavuj |
3 Oktobar, 2016 |
read_nums (292)
На данашњи дан 3.1о.
%2B(1).gif)
На данашњи дан 3.1о.
рођен је славни СРБИН
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА
Најмање знамо о нама самима,
о нашим славним прецима,
али зато знамо о многим
свјетским вукојебинама.
Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2016 |
read_nums (400)
На данашњи дан 1. октобра умро је
На данашњи дан 1. октобра умро је
један од највећих српских глумаца
ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ
Autor sjovicicslavuj |
30 Septembar, 2016 |
read_nums (491)
На данашњи дан 30. септембра умро је
један од највећих боема
и пјевача народне музике
- непоновљиви
ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Све док постоје људи који воле његове пјесме,
живјеће и ТОМА
*********************************
Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom
Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom
Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Autor sjovicicslavuj |
29 Septembar, 2016 |
read_nums (397)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 30. 9. УМРО је тадашњи
предсједник РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
28 Septembar, 2016 |
read_nums (461)
Тепић је 29. септембра 1991. године, нешто прије 11 часова,
На данашњи дан 29. 9. херојскије погинуо СРПСКИ ЈУНАК МИЛАН ТЕПИЋ
На данашњи дан 29. 9. херојски
Тепић је 29. септембра 1991. године, нешто прије 11 часова,
дигао у ваздух велико складиште муниције ЈНА
у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.
Претходно је у борби погинуо војник
на одслужењу војног рока
Стојадин Мирковић,
док су старијег водника
Ранка Стевановића
припадници хрватске паравојске стријељали
по заузимању складишта.
Autor sjovicicslavuj |
27 Septembar, 2016 |
read_nums (446)
Стеван Стојановић Мокрањац
је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике,
њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX вијек,ж
- умро је 28. септембра 1914. год.
Autor sjovicicslavuj |
26 Septembar, 2016 |
read_nums (479)
један од славних српских глумаца и забављача
За сјећање ...
На данашњи дан 26.9. рођен је
МИЈА АЛЕКСИЋ
један од славних српских глумаца и забављача
Autor sjovicicslavuj |
26 Septembar, 2016 |
read_nums (391)
Autor sjovicicslavuj |
23 Septembar, 2016 |
read_nums (695)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
9. јануар 1992. година
Прошле су 24. године од званичног проглашења Републике под тадашњим именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Од тада па до данас кратко је вријеме да би се могле сложити све коцкице у мозаик стварања и трајања Републике Српске. Но, да покушам на бази чињеница и као свједок са лица мјеста да кажем неколико кључних ствари које су претходиле стварању Републике Српске.
Први вишестраначки избори у БиХ одржани су 18. новембра 1990. године. На власт су дошле три националне странке – СДА, ХДЗ и СДС.
У Парламенту БиХ су постојала два дома (вијећа) – Вијеће народа и Вијеће грађана.
Вијеће народа је бројало 130 посланика,
а Вијеће општина 110 делегата.
Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата.
Вијеће народа је бројало 130 посланика,
а Вијеће општина 110 делегата.
Дакле скупштина БиХ је бројала 240 посланика и делегата.
Од конституисања парламента па до његовог распада одржано је 10 заједничких сјеница. Због сепаратистичких тенденција и незаустављивог разбијања тадашње СФР Југославије тај талас је преко Словеније и Хрватске стигао и у БиХ.
Сви системи власти у БиХ су се распадали и распршивали као мјехур од сапунице. Постојала су два дијаметрално супротна концепта за рјешавање будућег статуса БиХ: један муслиманско-хрватски и на другој страни српски. Муслиманско-хрватски концепт је био да се БиХ издвоји из састава тадашње СФР Југославије и да прогласи своју самосталност, док је интерес Срба у БиХ био да Босна и Херцеговина остане у саставу Југославије.
А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије.
Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБИКЕ СРПСКЕ.
А шта је претходило стварању данашње Републике Српске. Желим да подсјетим на плебисцит српског народа који је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На тај историјски плебисцит Срба /референдум/ скоро сви су заборавили. Међутим, плебисцит је био одговор на већ дефинисани датум одржавања муслиманско-хрватског референдума о издвајању БиХ из уставног и територијалног устројства тадашње СФР Југославије.
Срби су за плебисцит дефинисали питање:
"Да ли желе да остану у заједничкој југословенској држави која укључује Србију, Црну Гору, аутономну српску област Книнску Крајину и области Славоније, Барање и западног Срема, те све оне који желе да остану у таквој држави"
Изјашњавање Срба је показало да је огромна већина изашла на плебисцит и изјаснила се за останак у тадашњој Југославији. То је уједно била и политичка подлога и одлука за стварање Републике под именом - Република Српска Босна и Херцеговина.
Република Српска Босна и Херцеговина је званично проглашена на Свечаној сједници 9. јануара 1992. године, што је и званичан датум настанка РЕПУБИКЕ СРПСКЕ.
На нелегалном муслиманско-хрватском референдуму одржаном 29. фебруара /преступна година/ и 1. марта 1992. године, муслимани и Хрвати без учешћа Срба су донијели нелегалну одлуку о издвајању БиХ из састава тадашње Југославије.
Удружени и свезаних застава муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије.
Српски представници у заједничким институцијама БиХ су на све легитимне начине покушавали да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Удружени и свезаних застава муслимани и Хрвати су на противуставан начин извршили акт сецесије и уз помоћ једног дијела тзв. међународне заједнице су издвојили БиХ из тадашње СФР Југославије.
Српски представници у заједничким институцијама БиХ су на све легитимне начине покушавали да задрже БиХ у саставу тадашње Југославије, али нису успјевали. Касније ће се испоставити да то и није било могуће.
Знајући све то, након 14. октобра 1991. године и дефинитивног распада Парламента БиХ и подјеле на два блока: муслиманско-хрватски и на српски - српски представници су тражили могућа рјешења за опстанак српског народа на просторима БиХ.
Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у Сарајеву. Свечана сједница је одржана у Хотелу "Холидеј ин".
Недуго касније, обезбјеђујући као конститутанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
Недуго касније, обезбјеђујући као конститутанта Уставом који је донесен 28. фебруара 1992, правну моћ и правну сигурност, легалитет и легитимитет обезбиједила је Република Српска Босна и Херцеговина. Тада је на основу резултата „Новембарског референдума“ Република Српска проглашена за федералну јединицу у саставу Савезне Републике Југославије.
НАПОМЕНА: О тим догађајима много шире сам написао у својој књизи – „Силос" и у многобројним текстовима за разне новине, као и о историјату настанка Републике Српске и избијању рата у Босни и Херцеговини.
РАТ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
СЕ НИЈЕ МОГАО ИЗБЈЕЋИ!
--------------------------
Дакле, 9. јануара 1992. године одржана је Свечана сједница српских посланика (72 из СДС-а, два из СПО-а /Странка Вука Драшковића/ и четири посланика из Реформских снага /Странка Анте Марковића/. Као гости на тој сједници били су и предсједници општина из реда српског народа, те предсједници општинских одбора СДС-а и друге званице.
Свечана сједница је одржана у великој сали у Хотелу "Холидеј ин". У то вријеме као инспектор Државне безбједности био сам задужен за безбједност српских посланика и министара у Парламенту и Влади Босне и Херцеговине. Сједница је заказана за 11,00 часова. У екипи задуженој за безбједност присутних и безбједно одржавање сједнице били су српски представници у тадашњој Државној безбједности БиХ - Драган Деведлака, Неђо Влашки, Горан Радовић и моја маленкост.
Остали Срби запослени на високим позицијама у тадашњем Министарству унутрашњих послова и Државној безбједности БиХ нису смјели или нису хтјели да нам помогну. Нису хтјели да их којим случајем не би видјели муслимански инспектори и обавјештајци који су такође покривали објекат хотела и визуелно са удаљености и сакривени камерама снимали долазак званичника на сједницу.
Многе чињенице и детаљи са те, сада већ историјске сједнице, су остали записани. Овим освртом бар у фрагментима желим да подсјетим све оне који уопште не знају како је настала данашња Република Српска. Дакле, тог 9. јануара на Светог архиђакона Стефана у Сарајеву је рођена и створена - Република Српска Босна и Херцеговина. То је био званичан назив тада створене Републике. Касније ће она добити садашње име - РЕПУБЛИКА СРПСКА.
Да кажем и то да су у Радном предсједништву свечане сједнице сједили: тадашњи чланови Предсједништва БиХ из реда српског народа - Биљана Плавшић и Никола Кољевић, те предсједник Извршног одбора СДС-а и министар у Влади БиХ Велибор Остојић, затим предсједник Клуба СДС-ових посланика у парламенту БиХ Војислав Максимовић, те предсједник Вијећа општина БиХ Петко Чанчар, као и предсједник Скупштине БиХ Момчило Крајишник који је и предсједавао Свечаном сједницом. У Радном предсједништву био је и предсједник СДС-а др Радован Караџић.
Тако је почело и тако се одржало свечано проглашење и стварање Републике Српске.
ЖИВЈЕЛА ТРАЈНО
РЕПУБЛИКО СРПСКА!НАПОМЕНА:
О проблемима и безбједносним аспектима
који су пратили организацију, одржавање
и безбједан долазак и повратак учесника
са Свечане сјединице
са Свечане сјединице
- овом приликом нећу говорити!
Autor sjovicicslavuj |
22 Septembar, 2016 |
read_nums (504)
Вера Николић
Autor sjovicicslavuj |
22 Septembar, 2016 |
read_nums (445)
Гласачка мјеста за спровођење републичког референдума,
у недјељу бити отворена од 07:00 до 19:00 часова.
Гласачки листић- Републичка комисија ће на свака два часа саопштавати излазност на републичком референдуму.
- Републичка комисија за спровођење референдума објавиће прве незваничне резултате републичког референдума одмах након прикупљања резултата гласања од стране општинских и градских комисија, а најкасније 48 сати од затварања гласачких мјеста.
- Наглашавамо да је испуњавање гласачког листића на гласачком мјесту тајно, гласање је тајно и лично.
- Ни једно лице не смије ометати гласача који испуњава гласачке листиће, нити рад општинске или градске комисије за спровођење референдума.
- Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске утврђује питање јавности поступка и кампање путем средстава информисања, наводи се у саопштењу предсједника Републичке комисије Синише Карана.
- Сви грађани Републике Српске са правом гласа могу бесплатном СМС поруком, упућеном на број 065 1244, да добију обавјештење о гласачком мјесту на предстојећем референдуму.
- Републичка комисија ће на свака два часа саопштавати излазност на републичком референдуму.
- Републичка комисија за спровођење референдума објавиће прве незваничне резултате републичког референдума одмах након прикупљања резултата гласања од стране општинских и градских комисија, а најкасније 48 сати од затварања гласачких мјеста.
- Наглашавамо да је испуњавање гласачког листића на гласачком мјесту тајно, гласање је тајно и лично.
- Ни једно лице не смије ометати гласача који испуњава гласачке листиће, нити рад општинске или градске комисије за спровођење референдума.
- Закон о референдуму и грађанској иницијативи Републике Српске утврђује питање јавности поступка и кампање путем средстава информисања, наводи се у саопштењу предсједника Републичке комисије Синише Карана.
- Сви грађани Републике Српске са правом гласа могу бесплатном СМС поруком, упућеном на број 065 1244, да добију обавјештење о гласачком мјесту на предстојећем референдуму.
Успостављени СМС сервис за кориснике "М:тела" биће активан до 25. септембра, а користи се на начин да се у текст поруке упише јединствени матични број гласача и пошаље на број 065 1244.
Autor sjovicicslavuj |
19 Septembar, 2016 |
read_nums (468)
У индивидуалној конкуренцији освојене су четири медаље. Шампионским титулама окитили су се Надежда Петровић (до 52 кг) и Немања Мајдов (до 81 кг), а бронзана одличја освојили су Ања Обрадовић (до 63 кг) и Жарко Ћулум (преко 100 кг).
Ања Обрадовић је у дуелу за треће мјесто била боља од Нађе Симеоли из Италије.
Надежда Петровов. освојила је четврту медаљу за Србију. Она је у мечу са Ирем Коркмаз (Турска) који је одлучивао о злату и шампионској титули показала да је најбоља када је најпотребније.
Српски репрезентативци су још једном потврдили
да су златна генерација нашег џудоа.
У индивидуалној конкуренцији освојене су четири медаље. Шампионским титулама окитили су се Надежда Петровић (до 52 кг) и Немања Мајдов (до 81 кг), а бронзана одличја освојили су Ања Обрадовић (до 63 кг) и Жарко Ћулум (преко 100 кг).
--------------------------
Немања Мајдов поново се окитио златном медаљом, савладавши у великом финалу Поругалца Анрија Егутидза.
--------------------------------------------
Да успјех српске јуниорске џудо репрезентације буде потпун, другог такмичарског дана јуниорског ЕП, побринули су се Ања Обрадовић (до 63кг) и Жарко Ћулум ( преко 100 кг) који су се окитили бронзаним одличјима.
Ања Обрадовић је у дуелу за треће мјесто била боља од Нађе Симеоли из Италије.
Српски супертешкаш Жарко Ћулум до бронзаног одличја дошао је тријумфом над Аустријанцем Штефаном Хегијем.
Надежда Петровов. освојила је четврту медаљу за Србију. Она је у мечу са Ирем Коркмаз (Турска) који је одлучивао о злату и шампионској титули показала да је најбоља када је најпотребније.
Autor sjovicicslavuj |
18 Septembar, 2016 |
read_nums (432)
Јуниорска ватерполо репрезентација Србије освојила је титулу првака Европе, пошто је вечерас у холандском Алфену у финалу побиједила Италију 
Јуниорска ватерполо репрезентација Србије освојила је титулу првака Европе, пошто је вечерас у холандском Алфену у финалу побиједила Италију
са 12:9 (5:4, 3:2, 3:1, 1:2).
Наши млади ватерполисти од почетка су били у вођству
и у посљедњу четвртину су ушли са предношћу од четири гола,
коју су сачували без већих проблема.
и у посљедњу четвртину су ушли са предношћу од четири гола,
коју су сачували без већих проблема.
Србија: Филиповић, Танкосић 1, Касум 1, Јапунџић, Тохољ 2, Томић, Драшовић 3, Лукић, Јанковић, Радојевић 5, Радоњић, Велкић, Белопавловић.
Autor sjovicicslavuj |
18 Septembar, 2016 |
read_nums (443)
Никола Миљковић
је постао најмлађи шампион Европе у аутомобилизму на брдским стазама! Млади Србин је побиједио и у посљедњој трци сезоне, која се возила у хрватском Бузету, и још једном доказао доминацију на брдским стазама.
Током готово читаве сезоне Миљковић је био први у генералном пласману. Имао је Никола прилику и да калкулише, и другим мјестом у Хрватској обезбиједи титулу. Али то код њега не постоји као опција, када сједне за волан — само концентрација и пун гас … До побједе!
Тако је, са само двадесет једном годином, постао најмлађи европски шампион. У Бузету код Ријеке возила се посљедња, 12. трка у сезони. Од тих 12 трка, Никола је осам пута побиједио, три пута био други и једном трећи.
Незапамћено! Од 12 трка, свих 12 пута на постољу! Сезона из снова за младог српског возача, која га винула на кров Европе у ЕХЦЦ, такмичењу које је прије четири године успио да освојио и српски аутомобилски ас Душан Борковић.
---------------------------------
