Autor sjovicicslavuj |
17 Oktobar, 2016 |
read_nums (306)
18. октобра 1955. године,
у крагујевачкој "Застави" почела је производња
националног аутомобила "ФИЋЕ"
Аутомобил је престао да се производи
18. новембра 1985. године.
Autor sjovicicslavuj |
17 Oktobar, 2016 |
read_nums (316)
Понедјељак, 17.10.2016. 
Понедјељак, 17.10.2016.
На
Првом међународном фестивалу и такмичењу хорова одржаном на грчком
острву Крф, хор "Србадија" из Бијељине окитио се синоћ новим златом и
сребром.
"Србадија"
из Бијељине била је апсолутни побједник категорије Ф (фолклор),
освојивши златну медаљу, а освојили су и сребрну медаљу у категорији
православне традиционалне музике.
"Србадија" се такмичила у јакој конкуренцији од 24 хора из разних крајева свијета.
Српско
црквено пјевачко друштво "Србадија" под диригентским палицама Десанке
Тракиловић и Јелене Милићевић Тракиловић одушевило је све присутне
наступивши и у ревијалном дијелу програма на свечаном отварању и
затварању овог фестивала који се први пут одржава на овом грчком острву.
Међународно такмичење хорова одржано је на Крфу
од 12. до 16. октобра.
Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2016 |
read_nums (325)
16. 10. 2016.
За сјећање и памћење...
НА ДАНАШЊИ ДАН 16. 10. умро је
16. 10. 2016.
За сјећање и памћење...
НА ДАНАШЊИ ДАН 16. 10. умро је
ТОШЕ ПРОЕСКИ
----------------------------------------------------------------------
------------------------------------------
Zajdi, zajdi, jasno sonce
Zajdi, zajdi, jasno sonce,
zajdi, pomraci se,
i ti, jasna le mesecino,
begaj, udavi se.
Crni goro, crni sestro,
dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le goro,
jas za mojta mladost.
Tvojte lisja, goro sestro,
pa ce se povratat.
Mojta mladost, goro le sestro,
nema da se vrati...
----------------------------
Won't you sink, bright sunshine
Won't you sink, bright sunshine,
disappear into the dark,
and you, clear moonlight too,
go away, drown yourself.
Sorrow forest, my sorrowful sister,
let us sorrow together,
you for your leaves, forest,
me for my youth.
Your leaves, forest - my sister,
are going to return.
My youth, forest - my sister,
is not coming back.
-------------------------------------
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji pomrači se
I ti jasna mesečino,
Beži, utopi se
Tužna goro, moja tužna sestro
Hajde da žalimo zajedno
Ti za tvojim lišćem goro,
Ja za mojom mladošću
Tvoje lišće, goro sestro,
Ono će da se vrati,
Moja mladost, goro sestro
Neće da se vrati
Zajdi, zajdi, jasno sonce,
zajdi, pomraci se,
i ti, jasna le mesecino,
begaj, udavi se.
Crni goro, crni sestro,
dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le goro,
jas za mojta mladost.
Tvojte lisja, goro sestro,
pa ce se povratat.
Mojta mladost, goro le sestro,
nema da se vrati...
----------------------------
Won't you sink, bright sunshine
Won't you sink, bright sunshine,
disappear into the dark,
and you, clear moonlight too,
go away, drown yourself.
Sorrow forest, my sorrowful sister,
let us sorrow together,
you for your leaves, forest,
me for my youth.
Your leaves, forest - my sister,
are going to return.
My youth, forest - my sister,
is not coming back.
-------------------------------------
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji, zadji, jasno sunce
Zadji pomrači se
I ti jasna mesečino,
Beži, utopi se
Tužna goro, moja tužna sestro
Hajde da žalimo zajedno
Ti za tvojim lišćem goro,
Ja za mojom mladošću
Tvoje lišće, goro sestro,
Ono će da se vrati,
Moja mladost, goro sestro
Neće da se vrati
Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2016 |
read_nums (297)
КУЛУК У НАЈГОРЕМ ОБЛИКУ
КУЛУК У НАЈГОРЕМ ОБЛИКУ
ПОНОВО ЈЕ ВРАЋЕН!
Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2016 |
read_nums (327)
Србија првак свијета!
Краљеви су се вратили! Баскеташи Србије освојили су титулу првака свијета у баскету 3x3 у Гвангџуу (Кина)!
Наши момци су у великом финалу савладали Сједињене Америчке Државе 21:16, а кош за побједу постигао је најбољи баскеташ планете Душан Домовић Булут, три минута прије истека времена!
Наши момци су у великом финалу савладали Сједињене Америчке Државе 21:16, а кош за побједу постигао је најбољи баскеташ планете Душан Домовић Булут, три минута прије истека времена!
Србија је на путу до друге титуле првака свијета савладала Италију 16:13, Нови Зеланд 20:17, Катар 21:16, Русију 21:14, Холандију 22:10, те Шпанију 17:13.
Душан Домовић-Булут,
Дејан Мајсторовић,
Марко Ждеро
и Марко Савић
су освојили и премијерно издање СП 2012. године у Атини, док су прије двије године поражени од Катара у финалу у Москви.
су освојили и премијерно издање СП 2012. године у Атини, док су прије двије године поражени од Катара у финалу у Москви.
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2016 |
read_nums (243)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 15. октобра рођен је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 15. октобра рођен је
славни српски књижевник
МИЛОРАД ПАВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2016 |
read_nums (294)
На данашњи дан 15. 10.
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања.
На данашњи дан 15. 10.
умро је славни књижевник
ДАНИЛО КИШ
Био је један од десет највећих свјетских писаца
друге половине XX вијека.
друге половине XX вијека.
Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду.
Добитник највећих југословенских књижевних признања.
Иако је био прогањан, ипак још за живота
изабрао је своје трајно мјесто
у вјечном царству - у Београду.
Киша је мајка крстила у православној цркви,
што му је спасило живот
у Другом свјетском рату.
у Другом свјетском рату.
Пишчева жеља да буде сахрањен
по православном обреду
била је испоштована и савим јасна.
Autor sjovicicslavuj |
11 Oktobar, 2016 |
read_nums (412)
На данашњи дан 12. октобра 1865. године
у Лозници рођен је
Јован Цвијић
Био је географ,
професор и ректор Универзитета у Београду,
академик.
Оснивач антропогеографије и геоморфологије
у Србији и Српског географског друштва.
Јован Цвијић је био председник Српске краљевске академије,
почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу
Autor sjovicicslavuj |
11 Oktobar, 2016 |
read_nums (262)
Еј Колумбо - па што ти је то требало, забога!?Кад би сад из гроба устао и видио шта си открио,одмах би истог часа од муке поново умро,али би се претходно цијелом човјечанствуморао извинити за своју глупост и радозналост!---------------------- На данашњи дан, 12. 10. 1492. године
- шпански морепловац Кристифор Колумбо направио је највећу глупост од настанка човјечанства па до данас - открио је Америку!
На данашњи дан, 12. 10. 1492. године
- шпански морепловац
Кристифор Колумбо
направио је највећу глупост
од настанка човјечанства па до данас
- открио је Америку!
Колумбов брод-Санта Марија
------------------------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (284)
На данашњи дан,
На данашњи дан,
9. октобра 1892. године,
рођен је славни српски нобеловац
ИВО АНДРИЋ
-----------------------------------------------
Увијек актуелно ... Давно је писао славни
ИВО АНДРИЋ - Шта је Босна?
..............................................................
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (267)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 9. октобра 1.854. године,
рођен је славни српски научник свјетског гласа
МИХАЈЛО ПУПИН
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (333)
08. октобар 2016.
08. октобар 2016.
Српски стрелац Дамир Микец је у гађању ваздушним пиштољем освојио златну медаљу и Кристални глобус на финалном турниру Свјетског купа у Болоњи.
То је друга медаља за Србију на такмичењу у Болоњи.
Раније данас Андреа Арсовић је стигла до злата у гађању ваздушном пушком.
Микец је доминирао током цијелог такмичења. У квалификацијама је заузео прво мјесто са 385 кругова.
У финалу је врло брзо преузео вођство, које је до краја само повећавао.
Тријумфовао је са 202,9 кругова. Другопласирани Кинез Веи Панг, бронзани са Олимпијских игара у Рио де Жанеиру, заостао је за српским репрезентативцем 3,2 круга.
Микец је до сада имао осам медаља у Свјетском купу (четири златне и четири бронзане), а у Болоњи је освојио прво одличје на завршном турниру престижног такмичења.
Autor sjovicicslavuj |
8 Oktobar, 2016 |
read_nums (313)
Субота, 08. окт 2016,
Српска репрезентативка у стрељашву Андреа Арсовић
освојила је у Болоњи Кристални глобус за тријумф на финалном турниру Свјетског купа у гађању ваздушном пушком.
Арсовићева је до злата на завршном такмичењу Свјетског купа стигла погодивши у финалу 209,0 кругова, 0,4 круга мање од свог државног рекорда.
Друго мјесто припало је актуелној свјетској вицешампионки Силинг Ји из Кине, док је бронзу освојила олимпијска шампионка из Рио де Жанеира, Американка Вирџинија Трешер.
Зорана Аруновић заузела је седмо мјесто ваздушним пиштољем.
Аруновићева, побједница Свјетског купа прошле године, у финале је ушла као трећа у квалификацијама. У завршној борби за медаље и Кристалне глобусе није сјајно почела, али пред десети хитац, када испада седмопласирана финалисткиња, успјела је да искористи неколико лоших хитаца ривалки и да са седме скочи на пету позицију.
Међутим, десетом дијаболом је "убила" 9,7 и вратила се на седмо мјесто.
Бобана Величковић, побједница овогодишњег Свјетског купа у Минхену, није стигла до финала. Заузела је 10. мјесто.
Autor sjovicicslavuj |
7 Oktobar, 2016 |
read_nums (550)
ИЗ СЛАВНЕ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ!
На данашњи дан, 7. октобра 1915. године.
У Први светски рат Гаврииловић је ступио као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. кад је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда
Храброст српских војника у Великом рату (И Светски рат), битке које су водили и у којима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали бројнијег и боље опремљенијег непријатеља и данас се изучавају се у војним школама и академијама свуда у свету.
А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда:
– Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!
Храброст српских војника у Великом рату (И Светски рат), битке које су водили и у којима су до тада невиђеном храброшћу побеђивали бројнијег и боље опремљенијег непријатеља и данас се изучавају се у војним школама и академијама свуда у свету.
А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда:
– Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за своје животе, који више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!
Овај говор забележио је водник 10. кадровског пука Ђорђе Рош, када је, како је такође записао “загрмео Гавриловићев глас пун заноса”.
------------------------------------------
Сахрањен је 21. јула 1945. године у Београду.
Оно што су за Грке Термопили, за Београђане би требало да буде угао улица Цара Уроша и Мике Аласа. Међутим, Драгутину Гавриловићу и херојским браниоцима Београда, 2011. године, неки нови нараштаји дрзнули су се да украду и спомен плочу са зида на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, где је Гавриловић одржао свој легендарни говор.
Две године касније, 2013. Градски одбор Српске напредне странке, на иницијативу глумца Тихомира Арсића, уредио је зид од написаних графита и поставио другу спомен-плочу српским херојима.
------------------------------------------
Драгутин П. Гавриловић рођен је 12. маја 1882. у Чачку. По завршеном шестом разреду гимназије примљен је у Нижу школу Војне академије.
Његова 32. класа посебно се истакла у ратовима за ослобођење и уједињење, чијој слави ће и он много допринети.
Указом каља Александра Обреновића, од 15. августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109. у рангу од 192 свршена питомца.
У Балканским ратовима као капетан командовао је четом у 10. пешадијском пуку Шумадијске дивизије и позива.
У Први светски рат ступио је као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда.
Јуриш који је после легендарног говора повео није успео, највише због снажне бочне артиљеријске ватре са монитора.
Мајор Гавриловић тешко је рањен у врат и возом пребачен у чачанску болницу где је оперисан. После три недеље на лични захтев је отпушен да би се вратио на фронт – овог пута у чину потпуковника. Због овог рањавања касније је оглашен за ратног инвалида са 40 посто телесне неспособности. За заслуге новембра 1915. године током освајања бугарског положаја на Новом брду код Приштине одликован је Орденом Белог орла са мачевима ИИИ реда.
Приликом повлачења преко Албаније истакао се одбраном Везировог моста када је цео дан водио борбу са Шиптарима на Шимшировом брду све док се и последњи војник Моравске дивизије ИИ позива и Комбинованог одреда Одбране Београда није пребацио на леву обалу Великог Дрима, а потом је и своје борце успешно извукао из борбе. По повлачењу преко Албаније Десети кадровски пук је упућен на опоравак у Тунис и ту му се завршава ратни пут.
Потпуковник Драгутин Гавриловић распоређен је за команданта Првог батаљона Десетог комбинованог пука. За учешће у борбама 1916. године одликован је Орденом Белог орла са мачевима В реда.
Током пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. лично је у првом борбеном реду предводио своје борце Јуришне чете и Другог батаљона Дванаестог пука “Цар Лазар” и вештим маневром у једном налету заузео је бугарске положаје на Западном Ветернику, а одмах потом је са леђа ударио на Бугаре на Источном Ветернику због чега је убрзо и овај положај пао. Потпуковник Гавриловић одликован је за храбро држање Орденом Белог орла са мачевима ИВ реда и француским Ратним крстом.
Непосредно по завршетку Великог рата најпре је био командант Велике Кикинде, потом Вршца, а онда командант српских трупа у Новом Саду. Током 1919. године са својим батаљоном био је распоређиван по Банату и Македонији.
Наредне године је унапређен у чин пуковника и следећих десет година био је командант 47. пешадијског пука.
Када је 1930. премештен за шефа Административног одсека Генералштабног одељења Министарства војске и морнарице, град Крушевац га је 7. маја у знак захвалности прогласио за свог првог почасног грађанина. У Београду је, уз остале дужности, био предавач на Војној академији где му је објављен уџбеник „Војна администрација“.
И поред свих ратних заслуга и највиших службених оцена које је редовно добијао током целокупне војне службе ипак остаје горак укус неправде јер из административних разлога никад није унапређен у чин бригадног генерала; није добро решио неки “домаћи задатак” потребан за тај чин!
Приватно, Драгутин Гавриловић био је ожењен Даринком и имали су петоро деце: сина Драгоша и ћерке Милицу, Љубицу, Даницу и Емилију. Његов лични опис из службеног картона гласио је: стас висок, лице округло, коса проседа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема.
Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. По изласку из логора вратио се у Београд.
Жељан да се прошета београдским улицама, обукао је једино расположиво одело, парадну официрску униформу са широким црвеним лампасима (украсне траке на панталонама).
На улици су га уочили увек будни, ревносни скојевци, и вероватно провоцирани његовим изгледом, брутално претукли.
Фото: Wикипедиа/публиц домаинФото: Wикипедиа/публиц домаин
Гавриловић је некако дошао до куће и после краћег боловања преминуо. Међутим, ту се прича не завршава. Док је лежао у кући на одру, упала је група младих активиста и исекла лампасе да од њих реже петокраке. Врли скојевци су се постарали да Гавриловић оде у вечну кућу у истом оделу у којем се родио – наг!
Његова 32. класа посебно се истакла у ратовима за ослобођење и уједињење, чијој слави ће и он много допринети.
Указом каља Александра Обреновића, од 15. августа 1901. године, произведен је у чин пешадијског потпоручника као 109. у рангу од 192 свршена питомца.
У Балканским ратовима као капетан командовао је четом у 10. пешадијском пуку Шумадијске дивизије и позива.
У Први светски рат ступио је као мајор и био командант батаљона у 10. кадровском и 12. пешадијском пуку. Два пута је рањен, први пут 1914. на Конатици, а други пут на Дунавском пристаништу октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда.
Јуриш који је после легендарног говора повео није успео, највише због снажне бочне артиљеријске ватре са монитора.
Мајор Гавриловић тешко је рањен у врат и возом пребачен у чачанску болницу где је оперисан. После три недеље на лични захтев је отпушен да би се вратио на фронт – овог пута у чину потпуковника. Због овог рањавања касније је оглашен за ратног инвалида са 40 посто телесне неспособности. За заслуге новембра 1915. године током освајања бугарског положаја на Новом брду код Приштине одликован је Орденом Белог орла са мачевима ИИИ реда.
Приликом повлачења преко Албаније истакао се одбраном Везировог моста када је цео дан водио борбу са Шиптарима на Шимшировом брду све док се и последњи војник Моравске дивизије ИИ позива и Комбинованог одреда Одбране Београда није пребацио на леву обалу Великог Дрима, а потом је и своје борце успешно извукао из борбе. По повлачењу преко Албаније Десети кадровски пук је упућен на опоравак у Тунис и ту му се завршава ратни пут.
Потпуковник Драгутин Гавриловић распоређен је за команданта Првог батаљона Десетог комбинованог пука. За учешће у борбама 1916. године одликован је Орденом Белог орла са мачевима В реда.
Током пробоја Солунског фронта 15. септембра 1918. лично је у првом борбеном реду предводио своје борце Јуришне чете и Другог батаљона Дванаестог пука “Цар Лазар” и вештим маневром у једном налету заузео је бугарске положаје на Западном Ветернику, а одмах потом је са леђа ударио на Бугаре на Источном Ветернику због чега је убрзо и овај положај пао. Потпуковник Гавриловић одликован је за храбро држање Орденом Белог орла са мачевима ИВ реда и француским Ратним крстом.
Непосредно по завршетку Великог рата најпре је био командант Велике Кикинде, потом Вршца, а онда командант српских трупа у Новом Саду. Током 1919. године са својим батаљоном био је распоређиван по Банату и Македонији.
Наредне године је унапређен у чин пуковника и следећих десет година био је командант 47. пешадијског пука.
Када је 1930. премештен за шефа Административног одсека Генералштабног одељења Министарства војске и морнарице, град Крушевац га је 7. маја у знак захвалности прогласио за свог првог почасног грађанина. У Београду је, уз остале дужности, био предавач на Војној академији где му је објављен уџбеник „Војна администрација“.
И поред свих ратних заслуга и највиших службених оцена које је редовно добијао током целокупне војне службе ипак остаје горак укус неправде јер из административних разлога никад није унапређен у чин бригадног генерала; није добро решио неки “домаћи задатак” потребан за тај чин!
Приватно, Драгутин Гавриловић био је ожењен Даринком и имали су петоро деце: сина Драгоша и ћерке Милицу, Љубицу, Даницу и Емилију. Његов лични опис из службеног картона гласио је: стас висок, лице округло, коса проседа, очи смеђе, нос правилан, бркови проседи подшишани, уста правилна, браду брије, особених знакова нема.
Други светски рат је провео у немачком заробљеништву. По изласку из логора вратио се у Београд.
Жељан да се прошета београдским улицама, обукао је једино расположиво одело, парадну официрску униформу са широким црвеним лампасима (украсне траке на панталонама).
На улици су га уочили увек будни, ревносни скојевци, и вероватно провоцирани његовим изгледом, брутално претукли.
Фото: Wикипедиа/публиц домаинФото: Wикипедиа/публиц домаин
Гавриловић је некако дошао до куће и после краћег боловања преминуо. Међутим, ту се прича не завршава. Док је лежао у кући на одру, упала је група младих активиста и исекла лампасе да од њих реже петокраке. Врли скојевци су се постарали да Гавриловић оде у вечну кућу у истом оделу у којем се родио – наг!
Сахрањен је 21. јула 1945. године у Београду.
Оно што су за Грке Термопили, за Београђане би требало да буде угао улица Цара Уроша и Мике Аласа. Међутим, Драгутину Гавриловићу и херојским браниоцима Београда, 2011. године, неки нови нараштаји дрзнули су се да украду и спомен плочу са зида на углу улица Цара Уроша и Мике Аласа, где је Гавриловић одржао свој легендарни говор.
Две године касније, 2013. Градски одбор Српске напредне странке, на иницијативу глумца Тихомира Арсића, уредио је зид од написаних графита и поставио другу спомен-плочу српским херојима.
----------------------------------------------------
НАПОМЕНА:
ИСТОРИЈО, СВА ИЗГОРЈЕЛА - ЈЕР НИКАДА НАС НИЧЕМУ,
А ПОГОТОВО ПАМЕТИ НИСИ НАУЧИЛА!
/Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ/.
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (295)
Данас, 7. 10. рођендан слави
- ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Данас, 7. 10. рођендан слави
велики пријатељ српског народа
- ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
ВЛАДИМИР ПУТИН!
С Днем рождения, Владимир Владимирович!
Дай Вам Бог здоровья, долгих лет жизни
Дай Вам Бог здоровья, долгих лет жизни
и храни Вас Бог!
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (312)
Шести пут у Србији одигран је меч Суперкупа Србије, а пети пут је пехар освојила Црвена звезда.
У пуној пожаревачкој хали, Црвена звезда је без проблема добила први и трећи сет, имала велику предност на старту другог, али је овај дио игре ипак Млади радник ријешио у своју корист.
Пожаревљани су водили од почетка до краја четвртог сета, док је у одлучујећем сету предност константно била на страни Звезде, па је трофеј заслужено још једном припао црвено-белима:
Млади радник – Црвена звезда 2:3
(16:25, 125:20, 12:15)
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (307)
Стихове на маузолеју на Зејтинлику,
посвећене “солунцма”,
Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
Војислав Илић Млађи
рођен је 7.10. 1877. у међуратном периоду био је
најчитанији српски писац, због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.
најчитанији српски писац, због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.
посвећене “солунцма”,
написао Војислав Илић Млађи
Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
на улазима у маузолеј, капелу и крипту.
Уз “Плаву гробницу” Милутина Бојића,
најчувенији стихови посвећени “солунцима”,
управо су стихови Војислава Илића Млађег
управо су стихови Војислава Илића Млађег
уклесани на ударном мјесту, на улазу у маузолеј:
****************
Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
Autor sjovicicslavuj |
6 Oktobar, 2016 |
read_nums (296)
Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности.
Рођен је око 1800. године у селу Колари надомак Смедерева, по коме је и добио надимак Коларац, а умро је 6. октобра 1878. у Београду.
Као дијете је рањен у Првом устанку. По његовој пропасти, Илијина породица пребјегла је преко Дунава, али се Илија брзо нашао у Београду, са 30 пара.
Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића, Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године.
Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у Панчево, због страха од кнеза Милоша. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
Синђелија, коју је много волио, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, гдје се и сам Илија Коларац преселио сљедеће године. Ту се бавио трговином сољу ишалитром, а улагао је и у руднике.
Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог свјетског рата фонд је издао 120 књига.
Радио је као трговачки момак за друге трговце, а 1827. године оженио се ћерком једног од њих Милутина Радовановића, Синђелијом Радовановић, рођеном 1809. године.
Отворио је сопствену радњу, болту. Недуго затим, преселио се у Панчево, због страха од кнеза Милоша. Тамо је развио велику трговину и са Србијом и унутар Аустроугарске, првенствено са храном, али и са стоком, и веома се обогатио.
Синђелија, коју је много волио, умрла је 1855. године и сахрањена у Београду, гдје се и сам Илија Коларац преселио сљедеће године. Ту се бавио трговином сољу ишалитром, а улагао је и у руднике.
Дуго је помагао ствараоце у књижевности, а 1861. је основао Књижевни фонд Илије Милосављевића Коларца уз помоћ Косте Цукића. До Првог свјетског рата фонд је издао 120 књига.
Крајем 1877. године замало је страдао. Влада га је оптужила за велеиздају због наводног учешћа у Тополској буни, заједно са Јевремом Марковићем и Аћимом Чумићем, а пријеки војни суд осудио на тамницу. Кнез Милан га је убрзо помиловао, али је затвор нарушио Коларчево здравље и убрзо је умро.
Тестаментом је оставио своје имање (око милион тадашњих динара) фонду за стварање београдског универзитета, што је била велика Коларчева жеља, и фонду за помагање књижевности.
Спада у велике задужбинаре Србије.
Његова најпознатија задужбина је Коларчев универзитет.
---------------------------------------------
Коларчев гроб у Алеји великана на београдском Новом гробљу
Autor sjovicicslavuj |
5 Oktobar, 2016 |
read_nums (247)
у унутрашње ствари друге државе!
Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима.
Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на наким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша!
Ничим изазван, одлучио сам да се "умијешам"
у унутрашње ствари друге државе!ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Пети октобар онда и данас
Пприје 16. година, дакле те 2.000. године, десио се пети октобар. Данашњи пети октобар је шеснаест година након ондашњег истог датума. Београд је тог петог октобра и те двије хиљадите године горио. Био је у ватри и пламену.
И данас се осјећају дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено - све је обновљено. Али, неке посљедице и неке ствари никада се неће санирати.
И данас се осјећају дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено - све је обновљено. Али, неке посљедице и неке ствари никада се неће санирати.
Да ли се дaнас било ко пита шта се тада стварно десило? Или шта се барем десило са багером тадашњег “хероја”, извјесног Џоа, који је багером кренуо на српску пријестоницу.
У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића и његове властодршце. И у томе су успјели. Касније су успјели и да га продају хашким инквизиторима. Ни данас се не зна ко је хапшењем и продајом Милошевића Хашком трибуналу у џеп ставио пет милиона долара.
У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића и његове властодршце. И у томе су успјели. Касније су успјели и да га продају хашким инквизиторима. Ни данас се не зна ко је хапшењем и продајом Милошевића Хашком трибуналу у џеп ставио пет милиона долара.
Али шта је у међувремену успио народ у Србији? Успио је да издржи све и свашта. Истине ради, у посљедњих пар година Србија је успјела да се опоравља и да се из понора уздиже и пење.
Из тог времена у политици нема више Веље Илића, а мало ко је могао да замисли Србију без Веље.
Из тог времена у политици нема више Веље Илића, а мало ко је могао да замисли Србију без Веље.
Нема више ни храста који се налазио на дионици ауто-пута Прељине – Горњи Милановац у мјесту Савинац, на траси Коридора 11. Неки стручњаци су процјењивали да је трајање живота храста био преко шесет вијекова. Било. Али га уз велику помпу посјекоше и више га нема.
Пети октобар ће остати запамћен као дан
кад су се многи голугузанери енормно обогатили,
пљачкајући све до чега су дошли.
Ако дуговјечни храст није преживио, у политици се и даље одржао вјечити Чедомир Говнановић, јуноша такозваних промјена. Било је чудно да неко први дан радног стажа започиње у политици и то на једној од најважнијих функција у власти. И десило се шта се десило. Чеда се енормно обогатио, а неки који су му повјеровали су или потпуно пропали или су толико осиромашили да их чак ни њихов сарадник и лидер Чедомир више и не гледа, а и зашто би кад му у његовом енормном богатству и нису више потребни.
Макарона има у Чединим фабрикама, али само за оне који имају пара да их и купе.
Ако добро памтим, из тог времена још су активани и актуелани Ненад Чанак и Зоран Живковић. Они су у сваком времену знали како да напуне само своје џепове и да из својих "чанака" кусају колико желе, па чак и да се преждeравају у изобиљу благодети које су за њих обезбиједили "младореволуционари" петооктобарских тзв. промјена. Да промјена, али на горе!
Из оног времена остао је запамћен и вјечити Расим Љајић. Али нећу о њему да ми неки не би пришили антинационално опсервирање Љајића. Дакле нећу ништа о Расиму!
Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима. Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на наким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша!
Немам намјеру да се више бавим пучистима, јер сви су се како тако одлично снашли и обогатили на патњама народа у Србији.
Коментар с разлогом пишем петог октобра.
Остај ми здраво српски народе...
Сутра је нови дан.
Сутра је шести октобар Љета Господњег 2016. године.
Autor sjovicicslavuj |
5 Oktobar, 2016 |
read_nums (314)
На данашњи дан /5.10./ рођена је:
На данашњи дан /5.10./ рођена је:
ЖЕНА, дама, умјетница, глумица ...
МИЛЕНА ДРАВИЋ
коју су многи од нас волили
и коју ће и даље вољети!
