Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2016 |
read_nums (267)
Тенисери Црвене звезде одбранили
су шампионску титулу пошто су тријумфовали
на Финалном турниру одржаном
на теренима ТЦ Новак у Београду.
Шампиони Србије су: Данило
Петровић, Илија Вучић, Иван Бјелица, Лука Илић, Алекса Даскаловић,
Алекса Бућан, Лазар Војиновић, Миљан Зекић и Никола Алексић. Тренери:
Слободан Војновић и Владимир Крстић.
Ово је тенисерима Црвене звезде 22. титула
шампиона државе у исотрији.
Autor sjovicicslavuj |
15 Novembar, 2016 |
read_nums (292)
Пријестоница Бугарске, град Софија, угостила је велики број самбиста и самбисткиња из цијелог свијета, па тако и српске репрезентативце. Десет српских бораца бранило је боје Србије, и уз велики број побијеђених мечева успјели су да освоје двије бронзане медаље, једно пето и три седма мјеста.
Прва на струњачу од жена посљедњег дана такмичења изашла је Јована Рогић (56кг). Након што је извојевала двије побједе, Јована је заустављена у полуфиналу од представнице Русије.
У борби за медаљу Јована је поразила веома добру Бјелорускињу Казанои Крyстисину.
Прошлогодишња шампионка Европских игара Ивана Јандрић (68кг) коначно се домогла медаље са првенства свијета.
Ивана је успјела да дође до бронзе побиједивши предстванице Румуније, Бугарске и касније у борби за медаљу и представницу Грузије. Једини пораз Ивана је доживела од Финкиње Yилнен Јохснне разултатом 4:3.
Овогодишње првенство свијета успјело је да окупи преко 80 земаља и око 500 такмичара.
Наши борци су извојевали 17 побједа,
што је било довољно за двије медаље
и још 3 пласмана међу набољих седам.
Autor sjovicicslavuj |
13 Novembar, 2016 |
read_nums (355)
Иначе, Ана је прошле недеље играла у финалу дубла на ЕТА U16 турниру Eleon Tennis Club у Никозији, са Румунком Манеом.
Једна од најбољих српских младих тенисерки Ана Вилчек освојила је међународни T.E
Tournament Raanana, Israel
за дјевојке и младиће до 16 година (3. категорије), одржан од 5. до 12. новембра у израелском граду Ранани, у оквиру Tennis Europe Junior Toura.
Свака част Ана!
Ана је у финалу послије преокрета побиједила Израелку Нету Тамир са 2:1 (3-6 6-3 6-2).
Прије освајања трофеја Ана је савладала Американку Мишел Тихонко са 2:0 ( 6-1 6-4).
Ана је на овом турниру у четвртфиналу побиједила Израелку Офер Кивити 2:1 (6-7/5:7/), 6-2 6-2).
Анин успјех је утолико већи што она има само 13 година, и доказује да њена игра напредује.
Ана је била успјешна и у дублу, гдје је заједно са Аустријанком Анитом Гавран дошла до полуфинала.
Autor sjovicicslavuj |
12 Novembar, 2016 |
read_nums (335)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.11. рођен је
славни црногорски владар,
православни владика
и српски пјесник
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ
ЊЕГОШ
Изабрани дијелови мисли славног
Његоша
---------------------------
Чашу меда јошт нико не попи,
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се песма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесну створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрте, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се песма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесну створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрте, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.
Autor sjovicicslavuj |
12 Novembar, 2016 |
read_nums (306)
БРАВО СРБИЈО!
Немања Мајдов је самоувјерено, онако како смо и навикли, побједом почео, домаћег џудисту Кохмана Лија савладао је ипоном.
Ни Чех Давид Кламерт у другом колу није имао шансе против српског шампиона. На идентичан начин, максималним резултатом, ипоном, Немања Мајдов ријешио је и овог противника.
Фирудина Дадашова из Азербејџана Мајдов је побиједио вазаријем. Ова побједа донијела је српском репрезентативцу полуфинале.
Спортска срећа у дуелу са Грузијцем Гвиниашвилијем није му била наклоњена. Гвиниашвили је изборио улазак у финале док је Немања Мајдов у репасажу добио шансу да освоји бронзано одличје.
Ову шансу српски репрезентативац није пропустио.
У мечу који је одлучивао о освајачу одличја Немања Мајдов ништа није препуштао случају.
Швајцарца Тобијаса Мајера прво је бацио на вазари, да би га у другој акцији остварио ипон и тиме дошао до постоља.
Немања Мајдов је из РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
Источна Илиџа, али наступа за репрезентацију СРБИЈЕ
и Спортско друштво ЦРВЕНА ЗВЕЗДА!
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2016 |
read_nums (319)
Милица Николић
одбранила је шампионску титулу,
у категорији до 48 килограма,
на Европском првенству
за млађе сениоре
у Тел Авиву!
Нашој Милици је ово друга златна медаља на Европским првенствима за млађе сениоре. Прву је освојила претходне године на ЕП у Братислави.
Звездина узданица је у 1. колу била боља од Марије Сидерот из Португала, а у наредном колу је елиминисала Рускињу Сабину Гилиазову.
Милица је у 3. колу ипоном савладала Британку Кели Стадун и пласирала се у полуфинале.
У борби за финале црвено-бела шампионка је била боља од Абеленде Мартинез из Шпаније.
Николићева је у финалу пружила најбољу борбу и ипоном против Мађарице Раке Пуп одбранила титулу шампиона Европе за млађе сениорке.
Autor sjovicicslavuj |
10 Novembar, 2016 |
read_nums (278)
.gif)
У знак сјећања на 11. новембар 1918. године,
када је у Француској, у специјалном вагону
маршала Фердинанда Фоша,
потписано примирје у Првом свјетском рату.
Примирје, које је било на снази све до закључивања
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
обиљежава се у свим земљама
које су потписале споразум.
које су потписале споразум.
------------------------------
Данас се обиљежава Дан примирја
у Првом свјетском рату у знак сјећања
на 1918. годину, кад је у 11. новембра
у 11 сати на снагу ступило примирје.
Дан примирја у Првом свјетском рату 1918. године сматра се и даном капитулације Њемачке.
Тог дана су силе Антанте и Њемачка, послије вишемјесечних тајних преговора у једном жељезничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, потписале примирје.
Одредбе тог документа који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош, биле су прекид непријатељстава, повлачење њемачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размјена заробљеника, обећање репарација, уништавање њемачких ратних бродова и подморница, поступање током примирја.
Иако су примирјем прекинута борбена дејства, било је потребно још шест мјесеци преговора на Париској мировној конференцији док није закључен и мировни споразум којим је окончан Први свјетски рат – Версајски уговор.
Autor sjovicicslavuj |
10 Novembar, 2016 |
read_nums (269)
За сјећање ...
%2B(1).gif)
За сјећање ...
На данашњи дан 11.11.1821. године у Москви
рођен је славни руски књижевник
Фјодор Михајлович Достојевски
Autor sjovicicslavuj |
10 Novembar, 2016 |
read_nums (258)
ДРАГОМИР ГИДРА БОЈАНИЋ
Сјећање на дан смрти
11. 11. 1993. и за памћење
великог српског глумца који је
својом непоновљивом глумом
и шармом уносио радост
у све наше домове...
Autor sjovicicslavuj |
9 Novembar, 2016 |
read_nums (333)
На данашњи дан 10.11.
рођен је славни српски шансоњер
ДРАГАН СТОЈНИЋ
----------------------------------------------------
Била је тако лијепа
Реф.
Реф.
Била је тако лијепа
увијек се сјећам ње
била је тако лијепа
као тог јутра дан
Дивна је она била
када сам остао сам
више се нисмо срели
јер њу је однио дан
Све је као тајна
остало на кеју том
очи, њене руке
плачни поглед њен
Можда је тако боље
заборав брише све
ал' ипак, ипак често
често се сјетим ње
Данима киша лије
уз прозор стојим сам
прошло је много дана
обузе тад ме сан
Сјетих се оног јутра
нашега растанка
сјетих се тихе ријеке
којом је отишла
Реф.
увијек се сјећам ње
била је тако лијепа
као тог јутра дан
Дивна је она била
када сам остао сам
више се нисмо срели
јер њу је однио дан
Све је као тајна
остало на кеју том
очи, њене руке
плачни поглед њен
Можда је тако боље
заборав брише све
ал' ипак, ипак често
често се сјетим ње
Данима киша лије
уз прозор стојим сам
прошло је много дана
обузе тад ме сан
Сјетих се оног јутра
нашега растанка
сјетих се тихе ријеке
којом је отишла
Реф.
Autor sjovicicslavuj |
9 Novembar, 2016 |
read_nums (262)
За сјећање и памћење
За сјећање и памћење
На данашњи дан 10.11.
умро је велики српски глумац
ПЕТАР КРАЉ
Autor sjovicicslavuj |
8 Novembar, 2016 |
read_nums (280)
За сјећање и памћење
ПЛАВА ГРОБНИЦА
За сјећање и памћење
Мало година живота (само 25.)
стало је у богату српску историју.
На данашњи дан, 8.11. 1917. умро је
славни српски родољуб
МИЛУТИН БОЈИЋ
Милутин Бојић:
ПЛАВА ГРОБНИЦА
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.
Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.
То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.
Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.
Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.
Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.
Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.
Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.
Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!
Autor sjovicicslavuj |
7 Novembar, 2016 |
read_nums (303)
Данас је велики православни празник
МИТРОВДАН!
О великом православном празнику Ђурђевдану у прољеће, био је „хајдучки састанак“, а по Митровдану на јесен, ..."хајдучки растанак“, када су се хајдуци повлачили из шума због зиме и остајали у кућама својих повјерљивих људи, јатака, углавном прерушени у слуге. Јатаци су живјели у селима и варошима и набављали храну за хајдуке и чували их у својим кућама у случајевима великих неприлика. Хајдуци су заузврат њима помагали и доносили им дио отетих добара од турских зулумчара. Кад би неки јатак издао хајдука, слиједила је тешка освета која се обично завршавала смрћу.
*******************************
Сад ми ово на ум паде:
Међутим, у новије, односно у ово савремено доба неки "хајдуци" се никада не растају. Цијелу годину су заједно и чине разне, овом времену прилагођене хајдучије!
Уклапајући се у садашње трендове и у модернистичком жаргону, односно сленгу, некадашњи хајдуци би терминолошки најближи били данашњим лоповима, криминалцима и кад им се умиљато тепа - тајкунима који су нон-стоп активни!
Једина разлика између некадашњих хајдука и данашњих лопова је у томе - кад се лопови једном састану никад се више не растају!
Autor sjovicicslavuj |
7 Novembar, 2016 |
read_nums (293)
Борцима и свим српским јунацима
СРПСКА
ЗАУВИЈЕК! 
Борцима и свим српским јунацима
који су створили РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
и Борачкој организацији
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
честитам данашњу крсну славу
Светог великомученика Димитрија
- МИТРОВДАН!
АМИН!
-------------------------------------------------------------------
СРПСКА
ЗАУВИЈЕК!
Autor sjovicicslavuj |
7 Novembar, 2016 |
read_nums (296)
Чињенице
ТЕБИ
ПРИЈАТЕЉУ МОЈ!
Чињенице
о пријатељству!
---------------------------------------
------------------------------
--------------------------------------
-----------------------------------
------------------------------------
---------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
6 Novembar, 2016 |
read_nums (329)
Побиједио је ваздушним пиштољем, уз државни рекорд.
Дамир Микец
Микец, “упуцао државни рекорд на митингу
„Салона опен“, који сеу Солину,
мјесту крај Сплита, одржава 14. годину за редом.
Побиједио је ваздушним пиштољем, уз државни рекорд.
-----------------------------------------------------------------------------------
Медаље су од српских стријелаца освојили
и мушки тим пиштољем (злато).
----------------------------------------------------------------
Бранкица Зарић (сребро, ваздушни пиштољ),
Андреа Арсовић (бронза, ваздушна пушка).
Autor sjovicicslavuj |
6 Novembar, 2016 |
read_nums (288)
АЊА ЦРЕВАР,
највећа нада српског спорта
поново обарала државне рекорде!
Рођена 24. маја 2000. (16 година),у Панчеву.
Два пута је Ања Цревар оборила рекорд на 200 метара делфин, једном у квалификацијама са резултатом 2:13.70, а у финалу је била још бржа са 2:11.83.
200 Мјешовото
У финалу дисциплине 200 метара мешовито, Цревар је оборила државни рекорд са резултатом 2:12.82.
Јуниорска европска првакиња, Ања Цревар (Динамо) није никоме дала шансу у овој дисциплини. Била је убедљиво прва са резултатом 2:12.82 (државни рекорд).
200 Делфин
Једну дисциплину након победе на 200 мешовито, Ања Цревар (Динамо) оборила је нови апсоултни државни рекорд. Са резултатом 2:11.83, дошла је до златне медаље.
Autor sjovicicslavuj |
6 Novembar, 2016 |
read_nums (290)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Право и правда су само фикције,
јер правда
као апсолутна категорија
не постоји!
У данашњој општој глобализацији и у свијету препуном контраверзи, лицемјерства, лажи и обмана - правда и право, као универзалне категорије равнотеже између кршилаца основних људских права и оних других чија су сва права погажена - губе потпуни смисао опште прихваћених норми и каквог таквог правног баланса између злочинаца и злостављаних и угњетаваних људских бића.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.
Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна. Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.
Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.
Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.
Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна. Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.
Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.
Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду.
Зато, главу горе, истину у руке и правду за све народе!
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2016 |
read_nums (295)
На данашњи дан, 6. новембра 1787. рођен је
Вук Стефановић Караџић,
реформатор Српског језика и правописа.
Издао
је више збирки народних песама и приповедака, прву српску граматику
("Писменица") и речник (1818). Уређивао је алманах "Даница" и настојао
да Европу упозна са српским народним благом.
Борио
се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника
реформе језика. Умро је у Бечу 1864, а његови посмртни остаци су 1897.
пренети из Беча у Београд и сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред
Саборне цркве у Београду.
Вук је рођен у породици у којој су деца умирала, па је добио име Вук да га вештице не би убуле. Рођен је 1787. године у Тршићу. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен у крају.
Образовање је наставио у Лозници, а касније у манастиру Троноши.
Како
га у манастиру нису учули, него терали да чува стоку, отац га врати
кући. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у
Петриње. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја, свог вољеног
просветитеља. Овај га грубо отера од себе и Вук разочаран одлази у Јадар
и почиње да ради као писар код Јакова Ненадовића. Кад је отворена
Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази
на лечење у Пешту.
Касније
се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу упознаје
Јернеја Копитара који му даље помаже у остварењупланова. Започео је
свој рад на реформи језика и правописа и увођењу народног језика у
књижевност. Због проблема са кнезом Милошем било му је забрањено да
штампа књиге у Србији, а и у аустријској држави, својим радом стиче
пријатеље и помоћ у Русији, где добија сталну пензију 1826. године. У
породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.
Као
година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена
на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик", „Песме"
Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац" и Вуков превод Новог завета,
али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године,
четири године након његове смрти.
Умро
је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897.
године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја
Обрадовића.
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2016 |
read_nums (311)
Сјећање на српског музичара
МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА
Сјећање на српског музичара
МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА
који је на данашњи дан, 5. 11.
завршио свој прекратак живот ...
завршио свој прекратак живот ...
