Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 4 Jul, 2014 | read_nums (213)
4. 7. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Вимблдон
**************
НОВАК ЂОКОВИЋ - Григор Димитров
 3:1 (6:4; 3:6; 7:6 /7-2/; 7:6/9:7/).
 
-----------------------------------
 
Четрнаесте, четрнаесте, Бугар ударио
- стотину година касније, НОЛЕ узвратио!
 
---------------------------
 
Дуел је почео добро јер је ЂОКОВИЋ добио први сет са 6:4, и водио 3:1 у другом сету. Послије брејк лопте коју није реализовао Новак је упао у кризу која га је коштала другог сета.
Послије 3:6 ЂОКОВИЋ је успио да се сабере, и у изједначеном трећем сету послије тај брејка, који је добио 7:2 дође на корак од трећег финала 
Отвореног првенства Енглеске.
Тај посљедњи корак био је тежак. НОЛЕ је у трећем гему направио брејк, потом изгубио стечену предност, па се послије четири гема у четвртом сету кренуло из почетка. У шестом гему четвртог сета НОВАК је спасио три брејк лопте и изједначивши на 3:3 све више пребацивао притисак на страну Димитрова, 
који је психички био одлично спреман за дуел каријере и није дозвољавао да му се рука стегне. Освајао се гем по гем. Сет је поново отишао у тај брејк, а у додатном гему Ђоковић је славио са 9:7 и изборио ново, треће финале и борбу за другу титулу у Лондону, која ће значити и повратак на прво мјесто АТП листе.
Autor sjovicicslavuj | 4 Jul, 2014 | read_nums (224)
Autor sjovicicslavuj | 3 Jul, 2014 | read_nums (215)
На данашњи дан рођен је велики пјесник за дјецу
 Љубивоје РШУМ РШУМОВИЋ
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Jul, 2014 | read_nums (199)

 За сјећање и за памћење...

На данашњи дан умрла је славна 
српска глумица ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 2 Jul, 2014 | read_nums (193)

 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан умро је славни 
српски књижевник БОРИСЛАВ ПЕКИЋ

Autor sjovicicslavuj | 1 Jul, 2014 | read_nums (231)
Обавјештајне службе и слободe грађана, 
односно слобода човјека 
и слободe медија!?
      
            ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

       Свака демократија подразумијева и СЛОБОДУ! 
            Свака слобода није и демократија. 
То би отприлике било поједностављено гледање на демократски плурализам и цивилизацијски напредак у ослобађању човјека од прокламованих друштвених ограничења и стега!

Нетачна је теза да демократска друштва дефинишу слобода изражавања и плурализам различитих мишљења. Можда би се овај став везан за различита мишљења и могао прихватити, али од тога се морају издвојити различита друштвена понашања. Многа су врло опасна. Кад кажем опасна, онда прије свега мислим на деструктивна понашања која се заговарају у плуралистичким и демократским друштвима. Ипак се многе слободе човјека морају ограничити законима и то у оној разумној и прихватљивој мјери општедруштвеног и цивилизованог понашања! Јер у супротном, за очекивати би било да се деси неминован суноврат и распад цивилизације!

Системска дјелатност у сваком друштву, па самим тиме и у свакој демократској држави мора бити дефинисана као безбједност за миран живот сваког човјека. А јели то и могуће? Па није! Зато и Обавјештајне службе као државни иструменти морају бити државни органи, а не органи за задовољавање партикуларних интереса појединих група и политичара, који би их користили за своје интересе, а против свих осталих, чији се политички и друштвени прагматизам коси са једноумљем разних авантуриста, који постају огроман друштвени баласт, поготово кад ничим изазвани дођу на власт и кад управљају државом и друштвом.

Сама организација Обавјештајних /тајних/ служби не смије бити талац нити под јармом домаћих, а поготово не страних разно разних организација, јер информације до којих долазе тајне службе имају највећу цијену на коњуктурном тржишту уцјена и владања великих над оним малим и неотпорним системима, друштвима и државама.

Не треба изгубити из вида чињеницу да савремене Обавјештајне службе креирају и понашања и вођења политика великих свјетских сила. Многе велике свјетске Обавјештајне службе су главни креатори у вођењу осмишљених политика у сфери унутрашњих, а много више у међународним и спољним конфликтима, који се манифестују у насилним промјенама граница, промјенама друштвених система, устава, трговином оружја, растурањем дроге, изазивањем вјештачких болести, епидемија и зараза, као и диригованим тектонским климатским поремећајима и промјенама.

Много је разних пријетњи по стабилност малих држава и народа, јер се ради о сукобу модерниста и традиционалиста, чиме се тај двобој веже за пријетње и за националну безбједност. Заправо, ради се о конвенционалним државним пријатњама и недржавним неконвенционалним антицивилизацијским активностима и сталним атацима на уставне системе нејаких држава, са једним и јединим циљем - пљачкањем и отимањм свих природних богатстава и природних ресурса.

У савременом добу посебан фактор који је интересантан, поготово за Обавјештајне службе је и експлозија разних информација и дезинформација. Велики изазови и проблеми су у домену стратешког, оперативног, тактичког, техничког и материјалног статуса оних најјјачих служби.

Но, ипак и прије свега, и у свему, доминантан је људски фактор!

Такође, у посљедњим деценијама највећу пажњу свих обавјештајаца привлаче савремене комуникације, интернет, мобилна и фиксна телефонија. Давно, давно напуштен је превазиђени “систем голубова писмоноша” и партизанских курира типа “Јовице”, који мора прогутати писмо, ако би којим случајем, не дао Бог, дошао у опасност да падне у руке непријатељу.

Тешко је рећи о којим постотцима прихватљивих и интресантних информација се ради, али они су доминатни и долазе из јавних контаката, јер многе службе користе информације из такозваних отворених извора и највјероватније је да се тај проценат креће између 70 и 80 одсто, а свега двадесетак одсто тих информација долази из тајних извора и такве информације су најдрагоцјеније.

Обавјештајне службе се успостављају ради заштите уставних система, па и самог поретка и трајања државе и мирног живота њених грађана.
И опет остаје оно питање са почетка овог текаста – а је ли то баш тако?
Није.

Јер, оне најјаче свјетске Обавјештајне службе се баве и другим врло опасним стварима по интегритет других и малих, јер непријатељ и ако не постоји, службе су дужне да га измисле. 
Пријетње по опстанак цивилизације су разнолике и оне се не смију ни измишљати, али истовремено се не смију ни минимизирати!
 
Autor sjovicicslavuj | 30 Jun, 2014 | read_nums (313)
Београдски рагби клуб ЦРВЕНА ЗВЕЗДА тријумфовао је у финалу Купа Србије, које је одржано на Ади Циганлији, против екипе Победник Моцарта резултатом 23:18 (15:3). 
Црвено-бели су на тај начин први пут стигли до трофеја у петнаестици у најмасовнијем такмичењу од када је клуб понео име ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ.
 
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је тако прекинула доминацију Победник Моцарта,  и послије освојене шампионске титуле у рагбију 7 стигла до још једног пехара.
Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2014 | read_nums (283)

На данашњи дан /30. јуна/ 1853. године умро је

 славни српски пјесник БРАНКО РАДИЧЕВИЋ...

Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2014 | read_nums (271)
 
29. 6. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Ниш
СРБИЈА - Бугарска 3:0 (25:23; 25:21; 25;14)
****************
ДОЂИ БРАТЕ ДА ВИДИШ,
КАКО СРБИ РАСТУРАЈУ БУГАРЕ У НИШ(у)!
СРПСКИ одбојкаши су поново привели Бугаре 
"к познанији" одбојке!

Српски одбојкаши забиљежили су нови убједљив тријумф против Бугара и тако задржали шансе за пласман на фајнал-сикс у Фиренци.
Србија се налази на трећем мјесту на табели групе Б са 17 освојених бодова, 
прва је САД са 21, Русија има 18.
Најефикаснији у нашем тиму био је АЛЕКСАНДАР АТАНАСИЈЕВИЋ са 18 поена, 
осам је освојио УРОШ КОВАЧЕВИЋ, а поен мање МАРКО ПОДРАШЧАНИН.
Посљедњег викенда, који ће одлучити о путницима на завршни турнир у Италији, СРБИЈА 4. јула дочекује селекцију САД у Новом Саду и два дана касније у Пиониру.
 
Autor sjovicicslavuj | 29 Jun, 2014 | read_nums (259)

 На данашњи дан рођен  је ПЕТАР КОЧИЋ

Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2014 | read_nums (232)

Група одважних српских младића је истакла свој "билборд"  на цести поред некадашњег Музеја "Младе Босне" у Сарајеву, у близини Башћаршије...

/мјеста одакле је српски јунак ГАВРИЛО ПРИНЦИП усмртио аустријске колонизаторе/


            Ту се виорила и српска тробојка...
             Слика нестварна и за памћење...


/Нажалост, у Сарајеву је остао да живи занемарљив број Срба.
И ови храбри момци стигли су из Републике Српске!/!
*******************
Видовдан у Сарајеву.
1914 - 2014

Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2014 | read_nums (274)
 
Свечаност је почела Светом архијерском литургијом у храму Светог цара Лазара и косовских мученика, коју служи Његова светост патријарх српски Иринеј.

Патријарха Иринеја је на улазној капији Андрићграда, који ће данас бити и званично отворен, дочекао Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки Григорије, уз бројне архијереје.

Патријарх је, прошетавши Улицом Младе Босне кроз шпалир грађана, припадника Трећег пјешадијског пука Оружаних снага БиХ, чланова културно-уметничких друштава, свјештенства и монаштва, дошао до храма Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду.

Светој архијерејској литургији у препуној цркви присуствују принц Александар Карађорђевић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, академик Матија Бећковић и режисер Емир Кустурица.

Након Свете литургије,  патријарх Иринеј ће освештати храм Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду, те ће служити парастос свим изгинулим Србима од Косовског боја до данас.

У храму Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду, који је модификована копија манастира Високи Дечани, синоћ је постављен иконостас, рад вишеградског дуборесца Рајка Шиниковића, постављене су четири позлаћене иконе на олтару, међу којима је и икона Светог цара Лазара, те позлаћени крст од четири и по метра.

Град од камена – Андрићград, чији је идејни творац режисер Емир Кустурица, званично ће бити отворен данас у 16.30 часова, у присуству највиших званичника Републике Српске и Србије.

Свечани чин отварања града од камена обавиће предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Владе Србије Александар Вучић и идејни творац града Емир Кустурица.
 
Autor sjovicicslavuj | 28 Jun, 2014 | read_nums (272)
 
Поводом великог српског празника ВИДОВДАНА и стотину година од јуначког подвига српског јунака ГАВРИЛА ПРИНЦИПА, данас се отвара цијели новоизграђени АНДРИЋГРАД у Вишеграду!
       
На многаја љета за вјећност српског постојања!
А М И Н ! 
/НАПОМЕНА: Литија к АНДРИЋГРАД  /09.30 сати!/.
 
Пламен свијеће
 
- симбол неуништивог живота
 
и вјечног трајања...
 
Autor sjovicicslavuj | 27 Jun, 2014 | read_nums (277)

Лазар Хребељановић је највероватније рођен 1329. године у Прилепцу код Новог Брда. Тај град је добио његов отац, Прибац Хребељановић од краља Душана Немањића као награду за службу на његовом двору. Историја за сада не зна како се звала мајка Лазара Хребељановића. Не зна се такође ни колико је тачно браће и сестара имао.

Отац Лазара је био логотет на Душановом двору у Призрену. У доба када се краљ Душан крунисао за цара, Лазар Хребељановић је имао око 17. година. Породично богатство Хребељановића је било веома мало и обухватало је само утврђени град Прилепац (где се Лазар родио) и град Призренац. Као младић Лазар је служио на двору цара Душана. О томе говори и „Повесно слово о кнезу Лазару“, као и архиепископ Данило. Као дворски чиновник Лазар је од цара Душана добио титулу ставиоца и са овом титулом је имао велико учешће у политичком животу царевине. На двору је срео деспота Јована Оливера, ратничког кесара Прељубу, деспота Дејана и кесара Војихну.

Лазар Хребељановић се 1353. године оженио ћерком великог кнеза Вратка Милицом. Њен отац је био из рода Немањића по линији великог жупана Вукана. После напрасне смрти цара Душана Немањића 20. децембра 1355. Лазар Хребељановић као дворанин је присуствовао сахрани у маузолеју Светог Арханђела код Призрена. Ту је Лазар могао да види како су у југозападном углу храма сахрањују посмртни остаци цара Душана и како се гробница затвара са поклопцем од беличастог мермера на којем је извајан високи рељеф цара Душана.
Кнез Лазар као најмоћнији владар у Рашкој
-----------------------------------------------
Унутрашњи сукоби и деобе створили су кризу српске државе. Са нестанком царства, после изненадне смрти Душана Немањића, а потом и Цара Уроша (1355 — 1371), многи крупни и ситни феудалци, српска властела или „великаши“ - како их памти народно предање угрозили су јединство српских земаља. О српским поделама јасно говори и византијски цар Јован Кантакузин следећим речима:
Викицитати „И на хиљаду страна растурени почеше међусобно гложење.“
(Јован Кантакузин, Историја)
--------------------------------
Победом на Марици Турцима је био отворен пут за даља поробљавања српских покрајина. Мањи одреди турске војске сејали су пустош по селима и трговима. „Страх... невоља и несрећа љуто су обли све градове и западне пределе...“Лазар се почиње у свим интитулацијама називати „Господин все Србљем“, „Кнез Србљем“, што у ствари значи „Кнез или владар српских земаља“. Поред тога, Лазар употребљава и краљевско владарско име Стефан Лазар. Чак се на аверсу очуваног печата на „Лазаревој даровној повељи“ Хиландару из 1379. налази лик Стефана Првомученика, заштитника лозе Немањића. У повељама се потписује црвеним мастилом. Од битног значаја, у складу са средњовековном државноправном теоријом је то што је Лазар поседовао црквени легитимитет.

Угрожен од Турака, изложен сталној опасности да га нападне Никола Алтомановић, страхујући и од напада Угара кнез Лазар је морао и енергично и мудро да дела на јачању одбрамбене моћи своје државе. Пошто је имао велики број женске родбине, претежно женидбеним везама успео је да окупи око себе своје моћне суседе. Сестру Драгињу удао је за челника Мусу, господара рударског краја око Копаоника, града и жупе Брвеник, а кћер Мару, 1371. године, за Вука Бранковића. Две млађе своје кћери предао је кнез Лазар сватовима у Крушевцу. Јелена се удала за Ђурђа Страцимировића Балшића, „господара всом Зети и поморју“, а Теодору за Николу Горјанског Млађег, угледног феудалца у Јужној Угарској (Мачва).

Удадбама, успостављањем савезничких односа и оружаном борбом са непокорним великашима успео је кнез Лазар да ојача и територијално прошири своју државу. Са околним великашима основао је неку врсту породичног савеза, коме је он био на челу. Најмоћнији чланови савеза после кнеза Лазара били су његови зетови Вук Бранковић и Ђурђе Страцимировић Балшић. Са смрћу цара Уроша нестало је царског достојанства. Пошто је по протоколу византијског двора, који је примењиван и на српском двору, само цар могао додељивати висока звања, те је Лазар остао у звању кнеза а Вук Бранковић има законско право само на наслов „господин“. „Благоверни и христољубиви и Богом просвећени кнез Лазар и љубазни му син господин Вук“, забележио је непознати летописац 1387. године, „када су владали свим српским земљама и поморским и тако у слози и љубави побеђивали непријатеље своје“.

Удруженим снагама кнеза Лазара и босанског бана Твртка, 1373. године побеђен је, заробљен у Ужицу и ослепљен Никола Алтомановић. Победници су поделили његову област. Бану Твртку је припао и манастир Милешево у коме је сахрањен Свети Сава. Потомак Немањића по женској линији, бан Твртко је одлучио да се 1377. године крунише за краља Босне и Србије. Обред крунисања извршен је на гробу Светог Саве. Непомућено пријатељство кнеза Лазара са краљем Твртком јасан је доказ да је Твртков поступак сматран сагласним са средњовековним поимањем легитимности наслеђа престола. То, међутим, никако не значи да је кнез Лазар престао да се сматра главним владаоцем на територији српског царства, тим пре што је и он преко своје жене Милице био у сродству са изумрлом династијом Немањића.

Веран традицији владара на српском престолу, кнез Лазар је прегао да подигне ауторитет цркве и учини је моћном потпором у борби за учвршћење своје власти и одбрану од Турака. У том циљу сматрао је неопходним да измири Пећку и Цариградску патријаршију, које су биле у непријатељству од доба проглашења Пећке патријаршије 1346. године када се краљ Душан крунисао за цара. После дугих преговора у којима се истакао монах Исаија, до измирења је дошло 1375. године. Обред свечаног признања Пећке патријаршије обављен је у патријаршијској цркви у Пећи. Била је то велика свечаност, којој су, поред многобројних велможа и црквених великодостојника, присуствовале монахиње Јелисавета (монашко име царице Јелене), и Јефимија, удовица деспота Јована Угљеше. Монахиња Јелисавета умрла је почетком новембра 1376. године. Вероватно по договору са кнегињом Милицом, Јефимија је одмах после њене смрти дошла у Крушевац и настанила се у двору кнеза Лазара.

Када му се у Крушевцу родила и пета кћер Оливера, кнез Лазар је вероватно изгубио сваку наду да ће добити наследника престола. Зато није тешко замислити радост супружника када им се 1377. године родио син, који је на крштењу, по традицији лозе Немањића, добио име Стефан. После Стефана кнегиња је родила још два сина Вука и Добривоја. Добривоје је умро као дете а Вук је растао уз Стефана који није био много старији.

 

 

Autor sjovicicslavuj | 27 Jun, 2014 | read_nums (268)

 

Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.
 
Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.
 
Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.

Сваки пламен прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја,
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.

Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.

Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо заборавити
оно што је наше.
А наш је Видовдан.
 
Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор све српског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак цијелог човјечанства.
 
Зато Господе боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.
На многаја љета
и у вијекове вијекова.
 
АМИН!
 
Љета Господњег
на Видовдан,
28. јуна 2014. године.
Славко Јовичић Славуј.
***********
 
Autor sjovicicslavuj | 27 Jun, 2014 | read_nums (243)

Поводом стогодишњице од херојског подвига данас је у Источном Сарајеву откривен монументални споменик српском јунаку - ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ!
Сви борци српског народа за слободу су наши свјетли преци и наши јунаци.

у Источном Сарајеву откривен је споменик Гаврилу Принципу, који шаље  поруку да су Срби поносни на своју историју и борбу за слободу.


/Аутор споменика ГАВРИЛУ ПРИНЦИПУ, чија је висина два метра и који је изливен у бронзи, је академски вајар и професор Академије ликовних умјетности из Београда Зоран Кузмановић/.

                                     -----------------------------------------
                 У федералном Сарајеву ових дана  обиљежавају
           100 година од почетка Сарајевског атентата без нас.
                             Кога се они сјећају и шта они обиљежавају?!


****************

                                  На споменику су уклесане ријечи:
                                                       
                                               "Ал’ право је рекао Жерајић
                                                           Српски соко сиви:
                                                  Ко хоће да живи нек мре,
                                                  Ко хоће да мре нек живи"!

Autor sjovicicslavuj | 24 Jun, 2014 | read_nums (248)

 ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

За сјећање и за памћење!

 
24. јуна је годишњица смрти МИКЕ...
Почивај у миру и у вјечној слави небеској, 
пријатељу мој!
 
Autor sjovicicslavuj | 22 Jun, 2014 | read_nums (275)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Данас је света неђеља...
Многи би рекли - данас је дан као и сваки други.

Можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметр пролазног времена
           и ако се статистички посматра вријеме...

Данас је дан када се неко рађа.

Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.

Данас је дан када се неко радује,
  али и дан када неко плаче.

 Истовремено, негдје тамо далеко
или чак и у близини неко се и смије.

Данас је дан када нико неће добити нови посао,
      али највјероватније неће добити ни отказ.

Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.

Данас нико неће примити плату.

       Данас нико неће плаћати рате кредита,
али неће плаћати ни комуналне и друге рачуне.

Данас сви раде нешто различито и није то ни налик на неки рад, 
барем није на онај озбиљан.

Све је данас различито и само је неђеља иста.

Али на неком другом дијелу свијета је већ понедјељак,
      а на неком  још увијек је субота.

Ваљда и они тако на свом језику називају дане.

      Данас је дан!
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Jun, 2014 | read_nums (288)
21. 6. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Дубаји
СРБИЈА - Мађарска 10: 6 (3:2, 4:0, 3:1, 0:3).
 
ФИЛИПОВИЋ и МИТРОВИЋ потопили Мађаре, 
СРБИЈА по осми пут освајач Свјетске лиге!

Ватерполисти СРБИЈЕ одбранили су титулу у Свјетској лиги, 
побиједивши у финалу свјетске прваке Мађаре са 10:6. 
Финале је била реприза прошлогодишње борбе за титулу
против сјеверних комшија, 
па су "делфини" дошли до осмог злата у Свјетској лиги, у којој су неприкосновени. 
 
Наши момци су водили су са 10:3 пред улазак у завршницу, 
у којој су могли себи да дозволе луксуз опуштања, 
па је Мађарска ублажила пораз.

СРБИЈА: Г. Пијетловић, Мандић 2, Гоцић, Ранђеловић,
Ћук, Д. Пијетловић 1, Никић, Марковић, Рађен, Филиповић 3,
Прлаиновић 1, С. Митровић 3, Б. Митровић.
Селектор: Савић.
Autor sjovicicslavuj | 17 Jun, 2014 | read_nums (306)
17/06/2014
ШТА ОВО БИ?

Ватерполисти СРБИЈЕ забиљежили су и другу побједу у Свјетској лиги
која се игра у Дубаију пошто су у групи А
разбили и потопили преслабу екипу Црне Горе
са 14:5 (4:0, 1:0, 5:1, 4:4).
Друга убједљива побједа СРБИЈЕ у Дубаију
и то против вицешампиона свијета Црне Горе.
"Спасилачке екипе" по базену траже потопљене црногорске ватерполисте.
Најбољи међу "делфинима" био је ДУШАН МАНДИЋ са пет голова,
док је ПЈЕТЛОВИЋ постигао три, а ФИЛИПОВИЋ два поготка.
По један гол дали су РАНЂЕЛОВИЋ, ЋУК, НИКИЋ и ПРЛАИНОВИЋ.

    My picture!

Kategorije

Arhiva