Autor sjovicicslavuj |
13 Februar, 2017 |
read_nums (265)
Срби, а посебно је то карактеристично у Србији се сваке године на дан 14. фебруара дијеле на "трифуновце" и "валентиновце". Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње побиједи љубав.
Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара.
- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!
Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав.
Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске.
ОБРИСАН ВАЛЕНТИН!
ИСТИНА и контраверзе о непостојећем Дану љубави!
пише: Славко Јовичић Славуј
Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара.
Ова два свеца, осим што се помињу истог дана, и то по два различита календара, немају везе један са другим.
- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!
Светог Валентина славе католици и свакога ко то слави треба оставити на миру и његово право треба поштовати. И, код католика није из саме цркве проистекло слављење љубави на тај дан. То се више раширило у народу.
Легенда каже да је свети Валентин венчавао војнике кришом, иако је то римски цар Клаудије Други строго забранио, пошто је то, наводно, смањивало њихову ратничку моћ. Зато му је на овај дан 269. године одрубио главу.
Легенда каже да је свети Валентин венчавао војнике кришом, иако је то римски цар Клаудије Други строго забранио, пошто је то, наводно, смањивало њихову ратничку моћ. Зато му је на овај дан 269. године одрубио главу.
Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав.
Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске.
ОБРИСАН ВАЛЕНТИН!
ДОК су Срби за Светог Валентина махом чули
тек посљедњих деценија, Католичка црква
га је још прије пола вијека
избрисала са листе светаца чији дан се светкује.
Разлог је био практичан - да се смањи број дана који се празнују.
А, Валентин је и даље остао светац у њиховом календару.
Autor sjovicicslavuj |
13 Februar, 2017 |
read_nums (260)
Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Руђер Јосип Бошковић
Умро у Милану 13. фебруара 1787. године
Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787.
Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена.
Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.
Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.
Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника.
Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.
Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени.
Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2017 |
read_nums (273)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро
најпознатији српски сликар 20. вијека
ПЕТАР ЛУБАРДА
--------------------------------------------------------
СВЕ ЈЕ ЗНАО И ТО ДАВНО ПРИЈЕ,
ЗНАО ЈЕ И КО ЈЕ И ШТА ЈЕ И КОМЕ ПРИПАДА
Петар Лубарда о себи
-------------------------------------
Писмо поводом изложбе у Паризу
Београд, 18. март 1971.
Драги Коларићу,
ЗНАО ЈЕ И КО ЈЕ И ШТА ЈЕ И КОМЕ ПРИПАДА
Петар Лубарда о себи
-------------------------------------
Писмо поводом изложбе у Паризу
Београд, 18. март 1971.
Драги Коларићу,
Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.
Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.
Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.
Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.
Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.
Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.
Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.
Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.
Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.
Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.
Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.
Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Срдачно те поздрављам,
Петар Лубарда,
Иличићева бр. 1
БЕОГРАД
Иличићева бр. 1
БЕОГРАД
---------------------
Текст према завештању Петра Лубарде од 14. априла 1972. године које је предато САНУ
Петар Лубарда
Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу у Црној Гори,
по националности Србин,
отац Ђуро И. Лубарда, мајка Марија М. Вујовић.
______________________________
Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу.
Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).
Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).
Годину
дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних
1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски
рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој.
Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.
Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.
Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970).
Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.
Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.
Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970).
************************
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2017 |
read_nums (274)
Први трофеј на АТП турниру за српски дубл
НЕНАДА ЗИМОЊИЋА
и ВИКТОРА ТРОИЦКОГ
Српски дубл је освојио титулу у главном граду Бугарске
након што је са 2:0 (6:4, 6:4) побиједио
Русе Михаила Елгина и Андреја Кузњецова.
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2017 |
read_nums (291)
Наша Милица Николић наставила је блистави низ успјеха.
На првом Гран слему у години, двострука европска шампионка (У23) освојила је бронзану медаљу.
У одлучујућем мечу за медаљу, српска шампионка побиједила је одличну Хулију Фигероа (Шпанија) првакињу Гран слема у Бакуу, Гран слема у Тјумену и бронзану са Мастерса.
Николићева је у одлучујућем дуелу на вазари побиједила џудисткињу са Пиринеја.
За одличан почетак, Николићева је побиједила Лауру Мартинез коју је бацила прво на вазари, а затим и на ипон.
Јапанка Ами Кондо чекала је Звездину узданицу у дуелу који је одлучивао о побједници групе Д. Јапанка, шампионка ГС у Токију, успјела је да нађе слабу тачку Николићевој и да је баци на вазари.
Милица Николић је затим у првој борби репасажа, савладала домаћу такмичарку, Мелани Клемен. У другој борби репасажа, Милица Николић је још једном показала да је најбоља када је најпотребније.
Бронзано одличје освојила је у дуелу са Хулијом Фигероа (Шпанија).
Autor sjovicicslavuj |
11 Februar, 2017 |
read_nums (253)
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 12. 2. 1961. године,
у центру Загреба пронађен је објешен
славни српски пјесник и књижевник
БРАНКО МИЉКОВИЋ
- Године 1953. одлази у Београд на студије.
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
Имао је само 27 година.
Autor sjovicicslavuj |
11 Februar, 2017 |
read_nums (1101)
За памћење и сјећање ...
За памћење и сјећање ...
На данашњи дан 11. 2. 1993. године
у Београду преминула је наша драга
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
------------------------------------------------------------------------
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ!
Autor sjovicicslavuj |
11 Februar, 2017 |
read_nums (264)
На данашњи дан, 11. фебруара
умро је славни српски сликар
УРОШ ПРЕДИЋ
Косовка девојка
Весела браћа
Сироче на мајчином гробу
Autor sjovicicslavuj |
10 Februar, 2017 |
read_nums (553)
У првом наступу ове године
наша најбоља атлетичарка
ИВАНА ШПАНОВИЋ
сјајним скоковима је заблистала и
освојила прво мјесто на митингу у Берлину!
--------------------------------
Слика коју је Ивана поставила на свом
Инстаграм профилу
која је изазвала прави хаос на интернету.
Пао је и Берлин.
Избомбардовала га је Ивана Шпановић
сјајном серијом скокова од који су најдужи био 6,87 метара,
што је уједно и најбољи резултат на свијету ове сезонеа!
Autor sjovicicslavuj |
10 Februar, 2017 |
read_nums (330)
Милица Костов у пару са Кристином Петровић направила је највећи успјех у каријери освајањем бронзе на Свјетском првенству у кајаку на дивљим водама. Али поред тога што се бави кајаком, обожава борилачке спортове, ради као медицинска сестра и студира на Медицинском факултету.
Прошле недјеље, за вријеме Дејвис купа у Нишу, најбоља спортисткиња тог града имала је прилику да упозна Новака Ђоковића.
Милица Костов
Понос града Ниша је Милица Костов!
Милица Костов у пару са Кристином Петровић направила је највећи успјех у каријери освајањем бронзе на Свјетском првенству у кајаку на дивљим водама. Али поред тога што се бави кајаком, обожава борилачке спортове, ради као медицинска сестра и студира на Медицинском факултету.
Прошле недјеље, за вријеме Дејвис купа у Нишу, најбоља спортисткиња тог града имала је прилику да упозна Новака Ђоковића.
- Била сам одушевљена тиме што је тако велики спортиста, велики човек био толико опуштен, природан, свима је одговарао на питања са осмехом. Иако је био у великој журби, попричао је са мном и сликао се. Памтићу његов савет да је најбитније да само останеш оно што јеси и увек будеш природан без обзира на славу и успех - каже Милица за Блицспорт.
Када не тренира кајак, ради као медицинска сестра.
Када не тренира кајак, ради као медицинска сестра.
Autor sjovicicslavuj |
9 Februar, 2017 |
read_nums (261)
Autor sjovicicslavuj |
9 Februar, 2017 |
read_nums (201)
.gif)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 10. 2. рођен је
славни руски пјесник и књижевник
На данашњи дан 10. 2. рођен је
славни руски пјесник и књижевник
БОРИС ПАСТЕРНАК
/Аутор романа Доктор Живаго/.
Autor sjovicicslavuj |
9 Februar, 2017 |
read_nums (264)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 9.2./УМРО је
један од највећи писаца на свијету
Фјодор Михајлович
Достојевски
Најпознатија дјела су му "Злочин и казна"
и "Браћа Карамазови"
Осим тога познати су и његови романи
"Коцкар" и "Идиот"
ВЕЛИКЕ МИСЛИ -
ВЕЛИКОГ ДОСТОЈЕВСКОГ!
"Ако нема Бога,
све је допуштено".
"Сви идеали овог света
не вреде сузе једног детета".
"Лепота ће спасити овај свет".
"Бесмртан сам. Моја бесмртност је нужна једном чињеницом
да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави
који се запалио за њега у мом срцу".
"Жена је свака жена,
па ма то била и калуђерица".
"Глупан који је постао свестан да је глупан,
није више глупан".
"Кад би на земљи било све разумно,
не би се ништа догађало".
"Они који знају да говоре,
говоре ретко".
"Човек је тајна и загонетка, иако читав живот проведеш
у њеном одгонетању, немој рећи да си узалуд проживео век".
"Сваки је човек пред свима
и за све крив".
"Ако при свакој пријатељској услузи
одмах мислиш на захвалност,
онда ниси давао, већ продавао".
"Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу
када велику идеју, коју одавно поштујемо као своју светињу,
дохвате невешти људи и извуку јена улицу пред глупаке какви су и сами".
------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
8 Februar, 2017 |
read_nums (273)
На данашњи дан 9. 2. УМРО је сјајни забављач
На данашњи дан 9. 2. УМРО је сјајни забављач
и непоновљиви шармер и шоумен -
МИЛОВАН ИЛИЋ
МИНИМАКС
----------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
8 Februar, 2017 |
read_nums (252)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Имам ли користи од тога што сам на интернету и што имам два блога, што имам профиле на Фејсбуку, Твитеру, на Пинтересту, и наравно на Гоогле+...
На то питање нема децидног одговора, али овај текст може дати бар дјелимичан одговор. Кад сам још прије осам и нешто више година отворио први блог нисам баш о томе много знао, јер сам мислио да ту и нема потребе да се много зна. Само сам онако на брзину сконтао – отвориш блог и пишеш о оним стварима које те интересују и пратиш шта други, такође, пишу и шта објављују.
Наравно да сам очекивао да ће на моје прве текстове бити коментара и то се управо тако и догодило. Сваким даном успостављана је нова комуникација са углавном непознатим људима који су из знатижеље настојали да се својим коментарима укључе у расправе и полемике о разним темама из бројних области, како се то каже – друштвеног живота.
Истина на почетку, али наравно као и много пута у животу преварио сам се, јер сам мислио да ће то бити слабо запажено и да ће ми писање доћи само као тренутно опуштање и “убијање” времена у комуникацијама са непознатим људима. И тако је све почело. А онда од те слабе “примијећености” блога и мојих текстова све је постајало много видљивије, доступније и муњевитом брзином се ширило као епидемија.
Морам признати да ми је одговарала таква комуникација и размјена мишљења, али не и искустава, јер су сва та друга и другачија искуства била мање више неискрена. Са друге стране углавном имао сам анонимне саговорнике који су отварали своје профиле по интернету и узимали су анонимна имена. Заправо иза тих “ницкова” крили су свој стварни идентитет.
Мислим да је у томе сав проблем интернета, односно свих друштвених мрежа ... Фејсбука, поготово Твитера и разних блоговања итд., што та пракса никада није напуштена, јер се све више и више множило анонимних ликова, а чим су се сакривали иза анонимности то значи да су се одлучили за баражну ватру из свих врста интернет оружја, односно за нападе, вријеђања, пљувања, па чак и за пријетње, што није непозната “интернет стратегија”.
Мислим да је у томе сав проблем интернета, односно свих друштвених мрежа ... Фејсбука, поготово Твитера и разних блоговања итд., што та пракса никада није напуштена, јер се све више и више множило анонимних ликова, а чим су се сакривали иза анонимности то значи да су се одлучили за баражну ватру из свих врста интернет оружја, односно за нападе, вријеђања, пљувања, па чак и за пријетње, што није непозната “интернет стратегија”.
И тако након много времена одлучим се да забраним коментаре и да само објављујем своје текстове или све оно за шта мислим да има неку вриједност и што мислим да би и друге честите и поштене људе могло да заинтересује. Јер, сваком човјеку треба много, много информација да би могао да опстане у овом и у оваквом свијету.
Сасвим ми је јасно да разни форуми, фејсбук, твитер, блогови исл. људима много више него иначе дају храбрости да се представе онаквима какви они заправо и нису.
Људи су на интернету храбрији него што су то у стварном животу. Интернет и разне врсте комуникација омогућавају им да се изаразе и да се на тај начин представе у најлошијем свјетлу, па чак и у најгорем облику људскости и нечовјечности.
Многи анонимни ликови настоје да за себе приграбе улогу неког војсковође или лидера, а у стварном животу далеко су чак и од такве примисли, јер напросто ради се о обичном људском шљаму који се "окитио" бескрупулозним" и најнижим људским вриједностима.
Људи су на интернету храбрији него што су то у стварном животу. Интернет и разне врсте комуникација омогућавају им да се изаразе и да се на тај начин представе у најлошијем свјетлу, па чак и у најгорем облику људскости и нечовјечности.
Многи анонимни ликови настоје да за себе приграбе улогу неког војсковође или лидера, а у стварном животу далеко су чак и од такве примисли, јер напросто ради се о обичном људском шљаму који се "окитио" бескрупулозним" и најнижим људским вриједностима.
Анонимност је свакоме загарантована, а из анонимности долази све, па чак се испољавају и оне најниже људске страсти и карактер који су и највећа опасност за истинску комуникацију у коју су укључени и медији који подстичу многе особе да се потпуно разобличе пред оним другим и другачијим људима.
Наиме, на интернету ријетко се показују права лица или намјере, схватања, идеје и томе слично, јер анонимност многих дозвољава им испољавање најгрубљих понашања и појављивање у каквој таквој “јавности”.
Ово се наравно не односи на моје пријатеље и ништа од напријед реченог не може се уочити у свакодневним комуникацијама и у дружењима са познатим и са мени драгим људима.
Autor sjovicicslavuj |
8 Februar, 2017 |
read_nums (277)
Autor sjovicicslavuj |
6 Februar, 2017 |
read_nums (308)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 7. 2. умро је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 7. 2. умро је
Вук Стефановић Караџић
Писати ћирилицом увијек и свагда
значи бити дио очувања својих
прадједовских корјена.
Очувањем писма, његујемо душу
самог српског народа и нашег опстанка!
значи бити дио очувања својих
прадједовских корјена.
Очувањем писма, његујемо душу
самог српског народа и нашег опстанка!
Autor sjovicicslavuj |
6 Februar, 2017 |
read_nums (277)
Ксенија Атанасијевић
је рођена 5. фебруара 1894. године
у Београду.
Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС. Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.
Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.
Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.
Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.
Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу.
Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу.
После рата хапсиле су је и комунистичке власти, а по изласку из затвора све њене књиге биле су забрањене. Амерички универзитети су је звали да на њима предаје, што је она одбила. Храбра и достојанствена, наставила је да ради анонимно и припрема трећи том свог животног дела “Филозофски фрагменти“.
Умрла је 28. септембра 1981. године у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
5 Februar, 2017 |
read_nums (287)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан 6. 2. умро је
За сјећање и памћење...
На данашњи дан 6. 2. умро је
ВАСА ПЕЛАГИЋ
Autor sjovicicslavuj |
5 Februar, 2017 |
read_nums (249)
Српска атлетичарка
Амела Терзић
поставила је нови државни рекорд
у дворани на 800 метара.
АМЕЛА је побиједила на домаћем шампионату
са временом 2:03,27
и оборила досадашњи рекорд из 2011. године
са временом 2:03,27
и оборила досадашњи рекорд из 2011. године
који је држала Марина Мунћан (2:05,75).
