МИЛАН ТЕПИЋ - СРПСКИ ЈУНАК да се никад не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 29 Septembar, 2018 | read_nums (443)

На данашњи дан 29.9.
херојски је погинуо
СРПСКИ ЈУНАК

МИЛАН ТЕПИЋ

-----------------------------------

Милан Тепић у родној Козарској Дубици

-----------

МИЛАН ТЕПИЋ

је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова,
дигао у ваздух велико складиште
муниције Тепић је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова, ЈНА у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.

Претходно је у борби погинуо војник
на одслужењу војног рока
Стојадин Мирковић,
док су старијег водника
Ранка Стевановића
припадници хрватске паравојске
стријељали по заузимању складишта.

-----------

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Остало је још десетак дана до општих избора у Босни и Херцеговини ... Бирај, па како ти се заломи ... Цртица из свакодневице ...

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2018 | read_nums (260)

Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Ближи се крај септембру и он ће свој "мандат" предати октобру који долази. Мандат? Е у томе и јесте проблем, јер су, заправо, код нас увијек били најважнији мандати. А од сутра или мало сутра биће све другачије, барем овдје на просторима Босне и Херцеговине.

Написао бих да се ради само о Републици Српској, али Република Српска је само уставни ентитет и није самостална, нажалост. Такво предизборно стање ће трајати још десетак дана, јер толико је остало до општих избора у Босни и Херцеговини.

Мада нисам директно укључен у кампању, ипак по некад послушам вијести, очекујући да чујем да су неки важни кандидати одвојили Републику Српску од Босне и Херцеговине или да су је бар онако слаткорјечиво и лажно, наравно, а и како би другачије, припојили Руској Федерацији. Али, одмах се ухватим гографских карата и мјерим раздаљину између Републике Српске и Русије. Не знам колико је то хиљада километара, али свакако знам да смо далеко од Русије. Не знам зашто ми све ово на ум пада кад нисам кандидат ни за какву функцију. Али нема везе, као што многе ствари које се дешавају код нас немају везе ни са чиме.

Да буде још горе, нема ни оних “комесара” из изборних штабова па да ме усмјере куд' да гоним и за коју страну, односно странку треба да се опредијелим. Нико ни са киме не размјењује лична искуства, јер су сви кандидати заборавили животне ствари. Једина брига су им рачунске радње и калкулације по којима се може освојити мандат. А мандата неће бити ако се свим средствима “не ломе” протукандидати из исте странке и са исте листе. Они су заправо највећи противници једни другима, а сви заједно су највећи "противници" народу за чије се гласове и наклоност боре.

Никада ни приближно нико неће моћи да каже колико пара ће однијети једномјесечна предизборна кампања. Нико не зна гдје ће и у чијим џеповима ће завршити те прљаве паре, које се једним дијелом користе и за куповину гласова, а без гласова нема ни побједе.

Оно што могу на крају да кажем – хвала свима онима који су ово прочитали јер су управо толико узалуд изгубили времена, које је отишло у неповрат, као што ће и наредне четири године трајно бити упропаштене и све тако до сљедећег изборног циклуса или циркуса. Ма исто је то само што су актери различити и што у циркусу се стварају и граде какве такве илузије док се у политици не гради ништа осим опште пропасти и личних интереса. Демократски је то.

Али не може се без политике и нигдје на свијету не постоји таква држава или друштво у којем нема политике.

Ај здраво, и, оловку у руке, па кад дође и тај 7. октобар, дан избора, заокружујте онако како мислите да треба и кога треба да изгласате.

Само водите рачуна да су важећи листићи, односно гласови. Јер свакако нећете чути глас оног кандидата којег ћете заокружити. Одмах након избора - изабрани ће вас свакако прекрижити. Не љутите се на "изабраног", јер сте га ви изабрали. Ово се односи на оба спола и по било којој основи не смије бити никакве дискриминације.

И баш у вријеме писања овог текста клима се драстично промијенила. Температура је пала за двадесетак степени. Но, дијаметрално супротно томе, како се приближава дан избора расте она друга "температура" и она никад не опада, јер кад си власт, онда си све.
Без власти си нико и ништа и тако је одувијек било на овим просторима.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Стеван Стојановић Мокрањац - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2018 | read_nums (321)

Стеван Стојановић

Мокрањац

је био српски композитор и музички педагог,
класик српске музике,

њена најистакнутија личност
на прелазу из XIX у XX вијек.

- Умро је 28. септембра 1914. године.

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

МИЈА АЛЕКСИЋ - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2018 | read_nums (356)

На данашњи дан 26.9. рођен је

МИЈА АЛЕКСИЋ

један од славних српских глумаца и забављача

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ

Autor sjovicicslavuj | 24 Septembar, 2018 | read_nums (428)

СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ
Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.

Његове чудотворне мошти почивају
у манастиру Студеници.

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

Стефан Немањић Првовенчани, велики жупан, краљ, средњи син Стефана Немање био је ожењен Евдокијом, кћерком Алексија III од кога је Стефан добио титулу севастократора, а Србија у то време уживала високо уважавање у Цариграду, као самостална и стабилна балканска држава.

Стефановим именовањем за великог жупана није био задовољан његов брат Вукан који је настојао да се домогне престола уз помоћ Угарске. Да би се обезбедио од напада Угарске и напада брата Вукана, 1201. Стефан од себе удаљава своју жену Евдокију са којом је имао сина Радослава и кћер Комнину.

1204. године Стефан се поново оженио другом женом, чије име није познато, добио је синове Владислава и Предислава. Како је Млетачка Република у то време ојачала, Стефан је отерао и другу жену и оженио се по трећи пут, сада унуком млетачког дужда Енрика Дандола, Аном, како би ојачао везе са Млетачком Републиком и западом. Са Аном је добио сина Уроша I.

Стефан Немањић није био задовољан титулом великог жупана па је ступио у преговоре са папском куријом и 1217. године од папе Хонорија III добио је краљевску круну. Настављајући успешну државну политику свога оца, Стефан Првовенчани је учврстио Србију у кругу стабилних европских краљевина.
У односу на Немањино време, Србија је проширила своје границе ка истоку обухватајући сада територије од Ниша и Врања, Прешево, Биначку Мораву, Горњи и Доњи Полог и Призрен. Посто се крунисао, Стефан присваја све дукљанске земље. Ускоро нестају велики кнежеви хумски, а нестају и дукљанско-немањички краљеви споредне Вуканове лозе. Обе титуле уклапају се у титулу краља Стефана Првовенчаног – Краљ све Рашке земље и Далмације и Травуније и Захумља.

Средњи син Стефана Немање, у народу познат као Свети Краљ, једна је од красних слава Срба, а по њему се и седмица у којој се он слави назива краљева недеља. По његовом доласку на власт избија IV крсташки рат.

Срушено је Византијско и створено Латинско царство.

Србија је нападнута од Угарске, Бугарске и војске Латинског царства. Уз снажан отпор целокупног народа против завојевача и у савезу са Млетачком Републиком Стефан Првовенчани спашава раскомадану Србију. Да би га тако снажног и отпорног придобио на своју страну папа му шаље своју краљевску круну, после чега је Стеван проглашен за краља Србије, Дукље, Травуније, Далмације и Хума.
Са њим почиње краљевска глава Немањића. Крунисан за краља у својој задужбини у Жичи од свога брата и духовног оца светог Саве.

Изградио је манастир Жичу као будућу разгледницу Епископије Српске православне цркве. Побожан хришћанин, мудар и мирољубив владалац, Стефан је са светим Савом уздигао Православље до великог торчества у народу своме. По његовој жељи свети Сава замонашио га пред смрт и дао му име Симон.

Упокојио се у Господу 24. септембра 1224. године.
Његове чудотворне мошти почивају у манастиру Студеници.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ... Д О М И Н А Ц И Ј А ... ЗВЕЗДА освојила први трофеј у овој сезони ... Суперкуп АБА лиге Звезди!

Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2018 | read_nums (303)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА

прегазила Будућност у финалу

Суперкупа АБА лиге!

ЗВЕЗДА - Будућност
89:75 (28:16, 29:16, 21:23, 11:20)

Црвено-бели су против новог Евролигаша водили од првог до посљедњег минута, а у једном тренутку предност је износила и 27 поена за тим из Београда.

Најефикаснији у редовима Црвене звезде били су Фаје са 14, Цирбес са 13, Добрић и Перпероглу са 12 и Регланд са десет поена.

Звезда осваја свој први трофеј у новој сезони, а први пут АБА Суперкуп, такмичење у којем није учествовала прошле сезоне.

Црвена звезда: Регланд 10, Човић, Перпероглу 12, Ненадић 8, Лазић 3, Фаје 14, Берон 4, Добрић 12, Ристић 5, Симанић, Цирбес 13, Оџо 8.

Кошаркаш ЗВЕЗДЕ Мухамед Фаје проглашен за МВП АБА Суперкупа у Лакташима.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ТО ЈЕ ТА - НАША ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ... Д О М И Н А Ц И Ј А ... Веслачи Црвене звезде укупни шампиони Србије!

Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2018 | read_nums (292)

Веслачи Црвене звезде освојили су титулу укупног шампиона Србије на првенству које је овог викенда одржано на београдској Ади Циганлији.

У суботу “црвено-белим” кадетима и кадеткињама су на Ади Циганлији додијељена и признања за побједу у овогодишњем Купу Србије.

Државни шампионат у веслању добио је екипног побједника коме је припао пехар за тимски тријумф у Првенству Србије, који је ове године први пут додијељен.

Овогодишње првенство Србије је прво у историји

за које је било предвиђено бодовање.

Бројале су се медаље, по олимпијском моделу.

Златна медаља вриједи највише, а ако се има исти број златних, врједнују се сребрне, а ако је исти и њих,

онда ко има више бронзаних.

Звезда је освојила 14 златних медаља и убједљиво стигла до првог мјеста и до првог "Укупног првака Србије" у свим категоријама.

Друго мјесто припало је Партизану са много слабијим резултатима.

Црвено-бели веслачи били су најбољи и у конкуренцији кадета и кадеткиња, па се може рећи да су доминантно завршили шампионат.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Срећан рођендан српској спортској хероини ВЕРИ НИКОЛИЋ

Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2018 | read_nums (704)

Вера Николић

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Свима који славе - срећна јесен!

Autor sjovicicslavuj | 22 Septembar, 2018 | read_nums (324)

Jесен на сјеверноj Земљиноj полулопти

почиње ноћас у 3:54 сати,

док истовремено за становнике jужне полулопте

почиње прољеће.

На први дан jесени Сунце ће изаћи у 6:26 минута,

а заћи у 18:34 сати.

Обданица ће трајати 12 часова и осам минута,

а ноћ 11 сати и 52 минута.

На дан јесење равнодневнице обданица и ноћ

нису исте дужине, јер Земља посједује атмосферу,

која привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ ... Сјећање на великог музичара из састава Екатарина Велика

Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2018 | read_nums (273)

Сјећање на српског музичара

На данашњи дан, 21.9. 1958. год. рођен је

МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ

Фронтмен групе ЕКВ – Милан Младеновић добиће достојно спомен-обиљежје испред Дома омладине. Дјело чувене вајарке Олге Јеврић, наћи ће се у парку на Топличином венцу.

Ова иницијатива усвојена је на сједници Комисије за споменике и називе тргова и улица.

Милана Младеновића памте генерације љубитеља рока, а група чији је фронтмен био оставила је неизбрисив траг на нашој музичкој сцени. Пјесме „Круг”, „Ти си сав мој бол”, „Пар година за нас”…ушле су у су све анале музичке историје.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО СРПКИЊО ... НАТАЛИЈА САВИЋ постала свјетска шампионка у јуниорској конкуренцији у кик боксу!

Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2018 | read_nums (350)

Наталија Савић из Косовске Митровице

постала је свјетска шампионка у кик-боксу. Надмашила је три супарнице и злато освојила за јуниорску репрезентацију

Србије у категорији +60 кг у дисциплини low kick.

Наталија је прво радила са Рускињом, полу-финале са Туркињом и у финалу је поново била боља од руске такмичарке. Русија је велесила у кик-боксу, тако да је побједа над чак двије руске супарнице велики успјех.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ ... Ове жене обиљежиле су историју и културу Србије ... а које су, нажалост, у новије вријеме скоро заборављене ... То се вијековима зове: "Српска посла"!

Autor sjovicicslavuj | 20 Septembar, 2018 | read_nums (298)

ЗНАМЕНИТЕ СРПКИЊЕ

Ове жене обиљежиле су историју

и културу Србије

*****

ГРАДИТЕЉКА ЧИЈЕ ГРАЂЕВИНЕ И ДАНАС КРАСЕ БЕОГРАД

Одважна дама Јелисавета Начић одабрала је за себе умногоме необичан и несвакидашњи животни пут. Рођена је у богатој и угледној трговачкој породици у Београду 1878. године, школовала се с успјехом и након гимназије одлучила да упише факултет. То је била велика ријеткост у земљи у којој је у вријеме смјене вијекова једва седам процената жена било елементарно писмено.

Баш те, 1896. године, када је Јелисавета стасала за студије, у Београду је отворен посебан архитектонски одсјек на новооснованом Техничком факултету Велике школе у Београду. До тада су студенти ради студија архитектуре одлазили у иностранство, у велике средњоевропске универзитетске центре, па се враћали у домовину и запошљавали у Министарству грађевина.

Тако Јелисавета Начић постаје прва жена која је у Србији уписала овај типично мушки факултет, а 1900. године дио прве генерације дипломираних студената и прва жена дипломирани архитекта у Србији, и то са само 22 године.

Била је и прва жена урбаниста у Србији, а уједно и прва жена запослена у државној управи - Министарству грађевина. У Београдској општини се запошљава након Министарства, и ту остаје све до 1916. године. Те године је на Теразијама поставила славолук у част српских војника који су се враћали из Балканских ратова, на коме је писало „Нису сви Срби ослобођени“. Тада бива протјерана у логор Неџидер у Мађарској, гдје касније упознаје свог будућег мужа, Албанца Луку Лукаја, са којим добија ћерку Луцију.

Након рата живјела је с породицом у Београду и Скадру, гдје је учествовала у подизању устанка, а затим у Дубровнику.

Умрла је 1955. у Дубровнику.

Са 25 година подигла је чувене Зелене барокне степенице на Калемегдану, преко пута Француске амбасаде. Три године након тога, подиже Основну школу Краљ Петар Први која се налази изнад Саборне цркве и која је и данас, након више од једног вијека, једна модерна грађевина. Као урбаниста је уредила Теразије, Калемегдан, пројектовала Цркву Св. Александра Невског на Дорћолу и цркву у Штимљу на Косову.

*****

ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА

Катарина Ивановић је рођена 15. маја 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.

Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.

У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.

Међу њена најпознатија дјела спадају: „Аутопортрет“ (1836), „Портрет младог мушкарца“ (1837), „Грожђе с корпом“ (1838), „Српски Хомер“ (цртеж 1839), „Портрет Симе Милутиновића Сарајлије“ (1840), „Италијански виноградар“ (1842). Послије 1846. „Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић“, „Портрет војводе Стевана Книћанина“, „Дјеца Павла Станишића“, „Београђанка“, „Млади Данић“, „Дјечак са соколом“ и др. Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.

Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба.

Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.

Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.

*****

РАТНА ХЕРОИНА - ЛЕГЕНДА КОЈА ЖИВИ

О Милунки Савић, српској хероини балканских ратова и Првог свјетског рата, испредане су легенде и приче.

Рођена је 1890. или 28. јуна 1892. године, како пише у њеној чланској карти Удружења резервних војних старјешина, у селу Копривница код Јошаничке Бање у Рашкој. Имала је двије млађе сестре, Миону и Славку, и брата Милана.

Када је по објављивању Указа о мобилизацији 1912. године дошло до масовног одзива, Милунка је одлучила да се пријави на једном од мобилизационих зборишта у Београду.

У српску војску пријавила се као добровољац, одјевена као мушкарац и тврдећи да је Милун Савић.

Била је дио Гвозденог пука, најелитнијег Другог пука српске војске „Књаз Михаило“. У том пуку, осим ње, борила се и Шкоткиња Флора Сандс. Милунка се истакла и као бомбаш у Колубарској бици.

Док је Милунка лежала са Флором Сандс у болници, долази у њихову собу престолонаследник Александар Карађорђевић и уручује Флори златни орден Карађорђеве звезде са мачевима. Тај исти орден добила је и Милунка на Јовањдан 1917. године. Уз то, носилац је и бројних других одликовања.

Више пута је рањавана, а сматра се да су њен прави идентитет саборци открили у Првом балканском рату.

Почетком 1920-их година за заслуге у рату од државе је добила имање у Степановићеву, селу крај Новог Сада, гдје је подигла кућу и са сестром Славком обрађивала имање, док је брак са Вељком западао у кризу, тако да је сама подизала четворо дјеце.

Касније, у потрази за бољим животом, заједно са ћеркама је отишла у Београд, гдје је мјесецима покушавала да нађе посао. За све то вријеме ишколовала је и одгајила тридесеторо дјеце коју је доводила из свог родног села.

Након рата, власт јој је 1945. додијелила пензију. Старост је провела у својој кући на Вождовцу, у друштву унука и у редовним сусретима са војним ветеранима.

Умрла је штрикајући (према исповијести њеног унука) 5. октобра 1973. године. Сахрањена је у алеји великана.

*****

СКРОМНА НАУЧНИЦА ИЗ СЈЕНКЕ СУПРУГА ГЕНИЈА

Милева Марић-Ајнштајн била је српска математичарка, прва супруга Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. вијека. Постоје тврдње да је она допринијела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.

Рођена је у Тителу у Војводини, који је тада био дио Аустроугарске. Милева је 1886. године кренула у женску гимназију у Новом Саду, а 1888. је прешла у гимназију у Сремској Митровици, гдје је матурирала 1890. као најбоља у разреду из математике и физике. Од 1890. је похађала Краљевску српску школу у Шапцу. Када се преселила у Загреб, добила је специјалну дозволу да би ишла у школу у коју су ишли само дјечаци.

Студије је наставила у Цириху на медицини, а потом и на Државној политехничкој школи на студијама математике и физике. Она је била тек пета жена примљена у ову школу. Један он њених колега на предавањима из физике био је Алберт Ајнштајн, који је тада имао 17 година.

Једном приликом никако није могао да добије резултат до којег је она дошла путем експеримента. По први пут, Алберт је пришао тихој и повученој колегиници, а она му је мирно и јасно објаснила поступак рада којим је дошла до рјешења. Био је то њихов први контакт.

Љубав је убрзо планула, а Милева је родила дијете незавршивши факултет, због чега ју је породица одбацила. Њихова љубав била је и више него турбулентна, прво дијете, ћерка Лизерл, преминуло је (или дато на усвајање, о томе и даље постоје полемике), али су након тога добили два сина.

Читавог живота њих двоје су заједно истраживали, водили научне расправе, ипак она је све своје знање након рођења дјеце ставила у његову службу.

Њен живот није био нимало лак, љубав је полако испарила, а Алберт Ајнштајн је послије развода отишао да живи са својом рођаком љубавницом којом се оженио.

Милева је умрла у болници и сахрањена је на циришком гробљу Нордхајм.

*****

ЖЕНА ЧИЈЕ СУ АКРОБАЦИЈЕ ОСТАВЉАЛЕ БЕЗ ДАХА

Даница Томић била је прва жена пилот у Србији. Било је то тридесетих година прошлог вијека, у доба када је и у свијету ваздухопловство важило за мушку професију.

Своје знање крала је од супруга, команданта 6. ваздухопловног пука, мајора Миодрага Томића, пилота са највећим бројем побједа у Првом свјетском рату.

Као супруга чувеног пилота могла је да ужива у чарима лагодног живота, али је она све више читала књиге о ваздухопловству, летењу, авијатици. Више од свечаних хаљина њу су занимале небеске висине.

Остало је записано да је 1928. године на прослави 15. годишњице аеродрома Даница привукла пажњу престоничких новинара када је летјела „над провалијом дубоком 2.500 метара“.

Лет авионом за њу је било истинско уживање, зато није више жељела да се задовољи обичним „земаљским“ животом.

Када је 1930. године објављен оглас Друштва резервних летача за пријем кандидата у цивилну пилотску школу у Београду, уз подршку супруга и она се пријавила.

Комисија је о њој причала да лети врло мирно, сигурно, сталожено и са веома ријетким самопоуздањем. Записи комисије о кандидатима који су тада учествовали показују да је она била вјештија и од многих мушких кандидата.

Према записима комисије, Даница је била најбоља у својој класи и прва је жена која је изводила лупинге, што је једна од најтежих ваздушних акробација која подразумијева обртај авионом у вертикалној равни од 360 степени.

Након добијања дозволе, Даница је пала у заборав. Њен муж, мајор Томић, пао је у заробљеништво током Другог свјетског рата. Након завршетка рата се преселио у Америку. Супруга је вјјероватно пошла с њим, али јој се од 1933. године губи сваки траг. О Даничином приватном животу нема података. Њен датум рођења и година смрти нису познати.

Није забиљежена чак ни у списима људи који прикупљају информације о авијатици у ондашњој Југославији.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

БРАВО СРБИ ... БРАВО СРБИЈИО ... У невјероватној утакмици СРБИЈА је савладала Летонију и постала првак Европе!

Autor sjovicicslavuj | 16 Septembar, 2018 | read_nums (298)

Репрезентација Србије у баскету 3×3 освојила је златну медаљу на Европском првенству у Букурешту.

СРБИЈА - Летонија 19:18

Басекташи Србије потврдили су
да су најдоминантнија
екипа на планети,
пошто су први пут постали
и прваци Европе!

Послије четири титуле првака свијета,
ево освојена је и једина титула
која им је недостајала
- ПОСТАЛИ СУ ПРВАЦИ ЕВРОПЕ!

Они су у финалу савладали Летонију и објединили
су титуле шампиона свијета и Старог континента!

Екипа је играла у стандардном саставу:

Душан Домовић-Булут, Дејан Мајсторовић,

Марко Савић и Марко Ждеро.

Најбољи баскеташ Европског првенства је
Душан Домовић-Булут!

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

16.9.2018. Директно: ПАЛЕ/Берлин Ватерполисти СРБИЈЕ освојили бронзану медаљу на Свјетском купу у Берлину!

Autor sjovicicslavuj | 16 Septembar, 2018 | read_nums (221)

Ватерполисти

СРБИЈЕ

освојили су бронзану медаљу,

на Свјетском купу!

СРБИЈА – Њемачка
15:9 (6:2, 3:2, 3:2, 3:3)

Бронзану медаљу су освојили:

Димитрије Ристичевић, Лазар Добожанов,

Душан Мандић, Никола Јакшић,

Виктор и Страхиња Рашовић,

Радомир Драшовић, Сава Ранђеловић,

Немања Вицо, Ђорђе Лазић,Огњен Стојановић,

Матеја Асановић и Гаврил Суботић.

---------------------------------

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

МИЛОЈЕ ВАСИЋ - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 16 Septembar, 2018 | read_nums (234)

На данашњи дан, 16. септембра рођен је

свјетски познати археолог Србин

Милоје Васић

Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји

--------------------------

У Великом Градишту, родном мјесту

познатог професора, 20. априла 2007.

постављена је његова спомен биста,

испред Средње школе Велико Градиште.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Пробој Солунског фронта. Вријеме кад је славна српска војска спасила Европу!

Autor sjovicicslavuj | 15 Septembar, 2018 | read_nums (498)

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!

СРБИ СУ СПАСИЛИ ЕВРОПУ!

Српски непријатељи су их запамтили!

Историја им је одредила заслужена мјеста

овјенчана вјечном славом.

Само ми Срби их заборављамо!

--------------------------------------------------------------------------

На данашњи дан 15. септембра 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату. Једна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!

Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила. Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 30. септембра.

Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.

Строј припадника Прве српске ескадриле

на летелишту Вертекоп код Солуна

Солунски фронт настао је као покушај савезника да помогну Србију у јесен 1915. године против заједничког напада Њемачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Помоћ је дошла прекасно и у недовољном броју да спријечи пад Србије. Фронт је утврђен годину дана касније, након опоравка српске војске и обнове српске државе на територији Грчке.

Операције на Солунском фронту почеле су најесен 1917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на сјевер.

Пробој Солунског фронта отпочео је 15. септембра 1918. године, на команду француског маршала Франша Д'Епереа. Српска војска учинила је невјероватан подвиг, продирући чак 700 километара у правцу своје земље за само петнаест дана.

Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином. Бугарска се убрзо предала, а њемачка војска покушала да се организује новим појачањима.

У борбама код Ниша четрдесет седам њемачких батаљона није успјело да заустави двадесет седам српских. Војвода Петар Бојовић савладао је Једанаесту њемачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и 12. октобра ушао у Ниш. Након побједа код Параћина и Крушевца, Срби су већ 19. октобра стигли у Београд.

Пробој Солунског фронта био је одлучијући

за слом централних сила у Првом свјетском рату.

На данашњи дан, 15. септембра, године 1918. у 5:30 минута дивизије првог ешалона Друге армије, под командом војводе Степе Степановића, почеле су пробој фронта. Српска војска је пребачена на Солунски фронт прољећа 1916. године. Крајем септембра, послије борби и много жртава, заузели су Кајмакчалан и ушли на територију своје државе.

Са једне стране фронта били су француски, британски и српски војници, којима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су са друге линије, добро укопани у ровове били аустроугарске њемачке и бугарске дивизије.

Између 26. и 30. септембра 1916. врх Кајмакчалан је више пута био заузиман док га српска војска није заузела 30. септембра. Српске снаге су укупно имале 4.643 погинулих, рањених и несталих војника, од којих је Дринска дивизија имала 3.320 односно 3.804 избачених из строја или три четвртине укупног броја војника. Међу погинулима био је и командант добровољачког одреда Војвода Вук.

Упркос том првом успјеху српске војске након катастрофе 1915, Солунски фронт је остао споредно ратиште, па је од 1916. до септембра 1918. углавном владало затишје. Одлучено је да офанзива почне на сектору Добро поље – Ветерник – Козјак на којем се налазила српска војска коју је укупно чинило шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца. Српска војска била је подијељена у двије армије – Прву, којом је командовао Петар Бојовић и Другу, на чијем је челу био Степа Степановић, док је командант штаба био војвода Живојин Мишић.

Борбе су почеле 14. септембра цјелодневном артиљеријском паљбом и свих савезничких топова по бугарским, њемачким и аустроугарским положајима, да би у зору 15. септембра (у 5.30 часова) послије снажне артиљеријске припреме, кренуле у напад дивизије првог ешалона Друге армије, под командом војводе Степе Степановића на фронту: Сушица – Соко.

Водила се борба прса у прса, бајонетима на бајонете.

Већ првог дана пробијено је 11 км фронта, други дан је ширина проширена на 40 км и тиме отпочиње слом централних сила на Солунском фронту чија линија се распала.

Прва армија је силовито напредовала и већ 1. новембра је стигла до Београда и ослободила га. Пробојом Солунског фронта начињен је први продор у окупирану територију коју су држале централне силе, чиме је започео војни расплет рата не само на Балкану, већ и на осталим фронтовима.

++++++++++++
Вјечна слава свим српским јунацима који су изгинули у ратовима за слободу српског народа!

-------------------------------------------------------------

Шта су о величанственом подвигу српске војске
тада рекли највиши европски функционери:

Франше д’Епере, француски маршал:

„То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...”

Роберт Лесинг, министар спољних послова САД:

„Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити.”

Винстон Черчил, министар британске морнарице:

„Што се тиче Србије она се заиста борила очајнички и славно, са страшним последицама по себе...”

Пол де Шанел, председник француског парламента:

„После Турске – Бугарска, после Бугарске – Аустрија, Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства и ратовања.”

Алфред Краус, аустријски генерал:

„Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”

Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди:

„Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

БРАВО СРБИЈО ... БРАВО СРПКИЊО ... Сташа Гејо остварила је велики успјех освојивши бронзану медаљу у дисциплини болдер на Свјетском првенству у Инсбруку.

Autor sjovicicslavuj | 15 Septembar, 2018 | read_nums (283)

Сташа Гејо

трећа на свијету у болдеру

Сташа на трећој стази стигла до врха!

Највећи успјех у сениорској каријери 20-годишња

Нишлијка Сташа Гејо

остварила је освојивши бронзану медаљу
у дисциплини болдер на Свјетском првенству
у Инсбруку.

Сташа је у финале ушла као пета,
али је успјела да дође до постоља.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

На данашњи дан 14. септембра 1219. године проглашена је аутокефалност Српске православне цркве

Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2018 | read_nums (186)

Значај који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру Жичи као центру самосталне српске цrркве, крунидбеном месту будућих краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије овог светог места.

На данашњи дан, 14. септембра 1219. године, проглашена је аутокефалност Српске православне цркве код ромејског (византијског) цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла Харитопула.

Аутокефалност је издејствовао Сава Немањић, који је изабран за првог српског архиепископа са седиштем у манастиру Жича.

Цар Стефан Душан Немањић је 1346. године уздигао српску цркву у ранг патријаршије. Успостављање српске патријаршије значило је остваривање духовног јединства српског народа са осталим народима који су живели у Душановом царству.

Оно је, међутим, значило и сукоб са обновљеном Византијом и цариградским патријархом. После пада српске државе под турску власт, патријаршија је престала да постоји.

Обновљена је 1557. године, на заузимање Мехмеда Соколовића, који је за патријарха поставио свог брата Макарија.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Откривено спомен-обиљежје страдалој дјеци Српског Сарајева

Autor sjovicicslavuj | 13 Septembar, 2018 | read_nums (214)

Предсједник Републике Српске Милорад Додик и директор Основне школе "Свети Сава" у Источном Новом Сарајеву Данијела Мрда данас су свечано открили спомен-обиљежје страдалој дјеци Српског Сарајева у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и положили вијенце.

Спомен-обиљежје за 120 најмлађе страдалих у минулом рату на овом подручју освештали су свештеници Митрополије дабробосанске, а вијенце су положили и родитељи страдале дјеце Источног Сарајева.

Предсједник Српске Милорад Додик нагласио је да је уназад кроз историју српски народ навикао да му убијају дјецу, почевши од Другог свјетског рата и трагичног Јасеновца. Простори Крајине, рекао је Додик, остали су пусти због наређења да се побије српски народ, поготово новорођене дјеце.

Предсједник Додик се осврнуо на страдање дјевојчица Наташе Учур и Милице Лаловић које су убијене од снајперског метка док су се безазлено играле.

Како су злочиначки на Грбавици убијене

МИЛИЦА ЛАЛОВИЋ /10. година/ и НАТАША УЧУР /9. година/

док су играле ластиш - прочитати ОВДЈЕ

"Морамо покренути истрагу и сазнати ко је убио Милицу и Наташу. Тај злочин не смије остати некажње. Зар је могуће да човјек ко је учинио такав злочин, још увијек хода слободно", упитао је Додик.

Он је упитао и зашто на данашњем догађају нема ниједног представника дипломатског кора и додао да је очигледно да они немају емпатију према страдању српске дјеце.

Најмлађе дијете је похађало први разред, док најстарије није успјело да подигне посљедње свједочанство.

Спомен-обиљежје невино страдалој дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. постављено је у дворишту Основне школе "Свети Сава", а на споменику су уклесани стихови пјесника Горана Врачара "Сумрак", који су посвећени страдалој дјеци.

Споменик симболизује голуба раширених крила

Споменик је изграђен на инцијативу школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево с циљем његовања сјећања на 120-оро убијене дјеце, од којих је најмлађе имало 16 мјесеци, најстарије 17 година.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ - За сјећање!

Autor sjovicicslavuj | 13 Septembar, 2018 | read_nums (245)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ ...

На данашњи дан 13. 9. рођен је

ДУШКО ТРИФУНОВИЋ