Autor sjovicicslavuj |
25 Novembar, 2018 |
read_nums (272)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 25. 11.
рођен је велики српски глумац
ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
25 Novembar, 2018 |
read_nums (297)
Насиље над женама је глобални проблем. Скоро свака трећа жена у свијету трпи неки облик насиља, претучена је, преживjела је сексуални напад, у браку или ван њега. Подаци Свјетске здравствене организације говоре да скоро 90% жена које су претрпјеле неки облик насиља никада нису ни од кога затражиле помоћ нити насиље пријавиле полицији.
У свијету је више од 60 милиона дјевојчаца принуђено на удају прије пунољетства, милиони жена су подвргнути ушивању гениталија, 600 000 жена су жртве сексуалне експлоатације, 70% оних који живе у екстремном сиромаштву чине жене.
У БиХ, Србији и у земљама из окружења, по статистикама, свака трећа жена трпи неки облик насиља, а свака друга је у неком тренутку била жртва насиља. Насиљу су изложене жене свих старосних група и свих нивоа образовања, како у руралним тако и у урбаним срединама. У већини случајева, преко 90%, жене су жртве својих партнера, како брачних тако и ванбрачних.
Жене се још увијек веома ријетко одлучују да пријаве насиље које трпе, разлози су бројни, страх од насилника (страх да ће спровести неку од својих пријетњи да ће наудити некоме од чланова породице, одузети дјецу), страх од осуде породице и средине, економска несигурност, и на крају неинформисаност коме се треба обратити у случајевима породичног насиља.
СТОП НАСИЉУ
НАД ЖЕНАМА!
Сваки насилник треба
да зна да је и његова
да зна да је и његова
МАЈКА ЖЕНА!
У многим земљама свијета жене трпе насиље на основу полне дискриминације, спријечене су да учествују у друштвеном животу, трпе дискриминацију због своје етничке припадности, статуса или инвалидитета.
Насиље над женама је глобални проблем. Скоро свака трећа жена у свијету трпи неки облик насиља, претучена је, преживjела је сексуални напад, у браку или ван њега. Подаци Свјетске здравствене организације говоре да скоро 90% жена које су претрпјеле неки облик насиља никада нису ни од кога затражиле помоћ нити насиље пријавиле полицији.
У свијету је више од 60 милиона дјевојчаца принуђено на удају прије пунољетства, милиони жена су подвргнути ушивању гениталија, 600 000 жена су жртве сексуалне експлоатације, 70% оних који живе у екстремном сиромаштву чине жене.
У БиХ, Србији и у земљама из окружења, по статистикама, свака трећа жена трпи неки облик насиља, а свака друга је у неком тренутку била жртва насиља. Насиљу су изложене жене свих старосних група и свих нивоа образовања, како у руралним тако и у урбаним срединама. У већини случајева, преко 90%, жене су жртве својих партнера, како брачних тако и ванбрачних.
Жене се још увијек веома ријетко одлучују да пријаве насиље које трпе, разлози су бројни, страх од насилника (страх да ће спровести неку од својих пријетњи да ће наудити некоме од чланова породице, одузети дјецу), страх од осуде породице и средине, економска несигурност, и на крају неинформисаност коме се треба обратити у случајевима породичног насиља.
Autor sjovicicslavuj |
25 Novembar, 2018 |
read_nums (304)
---------------------------
Родио се на острву Кипру, у кнежевској породици. Отац му беше кнез Епифаније. Од самог рођења је васпитаван у побожности и страху Божјем. Имао је породицу, али по Божјем промислу умреше му деца и жена, те он ослобођен од служења телу, посвети се духовном животу. Узнесе благодарност Богу, усрдно му служећи, проводећи све своје време у непрестаној молитви, чинећи многа богоугодна дела.
Показивао је велико милосрђе према убогима и невољнима. Због таквих врлина, Бог га прослави међу људима, те га и сам цар веома поштоваше, па га као таквог постави на патријаршијски престо. Свети Јован се постара да паству очисти од јереси и посвети се добротворним делима милосрђа. Није било ни једног сиромаха, да је од њега одлазио празних руку. Свим невољним је давао милостињу, све тужне је тешио, гладне је нахранио, наге одевао, заробљене откупљивао, болеснике исцељивао, путнике збрињавао.
Био је свети Јован Милостиви прави узор кротости, милосрђа и човекољубља и говорио је: "Ако желиш благодарство, не тражи га у крви, него добродетељи, јер је то право благодарство".
Када су Персијанци напали на Мисир, свети Јован Милостиви отплови на Кипар у своје родно место Аматунту, где предаде своју душу Господу, 620 године.
Сахрањен је у цркви Светог Тихона Чудотворца, између тела два епископа. На очиглед свих присутних догоди се чудо да се у тренутку спуштања његовог тела у гробницу, размакоше тела ове двојице да направе места овом угоднику Божјем.
Пошто за живота би милосрдан и опрашташе свима, који се искрено покају, тако и после смрти своје јави се једној жени, која сагреши тешко, те од стида не смедоше му рећи, но му написа писмо, али пошто свети Јован умре, писмо се изгуби. Плашећи се да ће сви сазнати за њен грех, жена три дана и три ноћи проведе на гробу светитеља, горко плачући. Трећу ноћ устаде свети Јован из гроба и пружи жени писмо са речима: "Ради слуге мога Јована, избрисан је грех твој".
Није ли то довољан доказ да чудесне моћи овог благочестивог светитеља и његове молитве могу и нама помоћи и избрисати многе наше грехове и уписати нас у књигу живота кроза све векове, али само уз искрено покајање.
Његове мошти су пренете из Цариграда у Будимпешту и многи се и дан данас поклањају његовим моштима које имају моћ исцељења како телесног тако и душевног.
Био је свети Јован Милостиви прави узор кротости, милосрђа и човекољубља и говорио је: "Ако желиш благодарство, не тражи га у крви, него добродетељи, јер је то право благодарство".
Када су Персијанци напали на Мисир, свети Јован Милостиви отплови на Кипар у своје родно место Аматунту, где предаде своју душу Господу, 620 године.
Сахрањен је у цркви Светог Тихона Чудотворца, између тела два епископа. На очиглед свих присутних догоди се чудо да се у тренутку спуштања његовог тела у гробницу, размакоше тела ове двојице да направе места овом угоднику Божјем.
Пошто за живота би милосрдан и опрашташе свима, који се искрено покају, тако и после смрти своје јави се једној жени, која сагреши тешко, те од стида не смедоше му рећи, но му написа писмо, али пошто свети Јован умре, писмо се изгуби. Плашећи се да ће сви сазнати за њен грех, жена три дана и три ноћи проведе на гробу светитеља, горко плачући. Трећу ноћ устаде свети Јован из гроба и пружи жени писмо са речима: "Ради слуге мога Јована, избрисан је грех твој".
Није ли то довољан доказ да чудесне моћи овог благочестивог светитеља и његове молитве могу и нама помоћи и избрисати многе наше грехове и уписати нас у књигу живота кроза све векове, али само уз искрено покајање.
Његове мошти су пренете из Цариграда у Будимпешту и многи се и дан данас поклањају његовим моштима које имају моћ исцељења како телесног тако и душевног.
Autor sjovicicslavuj |
24 Novembar, 2018 |
read_nums (618)
Данас, 24.11. је рођендан
славном српском редитељу и умјетнику
ЕМИРУ КУСТУРИЦИ
ПРИЈАТЕЉУ, СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН
Autor sjovicicslavuj |
23 Novembar, 2018 |
read_nums (311)
На данашњи дан, 23.11. 1855. године
у Сенти је рођен српски писац
Стеван Сремац
члан Српске краљевске академије,
један од најистакнутијих реалиста
у српској књижевности.
у српској књижевности.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
-------------------------------------------
Ово је само мали дио онога што је написао
славни СТЕВАН СРЕМАЦ,
а данас су постале трајне пословице и изреке.
---------------------------------
Биста Стевана Сремца испред
Народног позоришта у Нишу
Autor sjovicicslavuj |
21 Novembar, 2018 |
read_nums (360)
У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обиљежавају данашњи дан.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Навршава се 23. године од кад је договорен и потписан Дејтонски мировни споразум којим је не само заустављен рат у БиХ, већ је тим споразумом дефинисана и успостављена територијална и политичка организација и устројство Босне и Херцеговине коју чине два равноправна ентитета.
На годишњицу споразума много је разних идеја, спекулација и иницијатива за промјену Дејтонског споразума. Једнима /Бошњацима и Хрватима/ је циљ укидање Републике Српске и стварање унитарне БиХ, док је нама из Републике Српске циљ очување Републике Српске, а то није ништа друго већ очување Устава Босне и Херцеговине.
Многи су покушали да сруше Републику Српску, али она се вратила изворним вриједностима. Из Републике Српске остаје јасна и стална порука да је спровођење изворног Дејтона основни услов за опстанак Босне и Херцеговине и да нема простора за његово мијењање.
Када се у контексту Дејтона посматра цијела БиХ може се видјети да је различитим интервенцијама међународне заједнице, првенствено високих представника, дошло до одређених девијација и да је вршен страшан притисак како би дошло до централизације БиХ.
Сталним наметањима разно разних одлука које су на ум падале високим представницима у БиХ и њиховом диктатуром која није била ничим омеђена, дошло се до драстичног нарушавања изворних принципа Дејтонског споразума. Високи представници су били апсолутисти са неограниченим моћима владања каква нису имали ни цареви, ни краљеви, па ни диктатори-владари.
Такве егзибиције или експерименти који су вршени над БиХ никада нису успоставили "државну" структуру која ће бити боља, ефикаснија, рационалнија и јефтинија. Као по правилу кроз такве интервенције добијали смо гомилање непотребних институција на нивоу БиХ које су прегломазне и нефункционалне.
Каква је БиХ показује и данашњи дан.
У Републици Српској је празник и нерадни дан.
У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обиљежавају данашњи дан.
Autor sjovicicslavuj |
20 Novembar, 2018 |
read_nums (254)
На данашњи дан, 20. новембра рођен је
један од највећих боема
један од највећих боема
и пјевача народне музике
непоновљиви,
ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Све док живе његове пјесме,
живјеће и ТОМА!
живјеће и ТОМА!
*********************************
КИША ЈЕ ПАДАЛА
Ја знам да волим и да љубим
ја знам да певам и да сневам
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Киша је падала
а ја сам плакао за њом
улица дуга, к'о моја туга
остаће у граду том
Ја знам то срце које боли
ја знам за душу која пати
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Ја знам да све сто брзо дође
ја знам да све и брзо прође
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2X
ја знам да певам и да сневам
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Киша је падала
а ја сам плакао за њом
улица дуга, к'о моја туга
остаће у граду том
Ја знам то срце које боли
ја знам за душу која пати
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Ја знам да све сто брзо дође
ја знам да све и брзо прође
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2X
Autor sjovicicslavuj |
20 Novembar, 2018 |
read_nums (323)
Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године, са циљем да се у свим државама слави истог дана.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА
НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ ...
Свјетски дан дјетета или Међународни дан дјетета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године, са циљем да се у свим државама слави истог дана.
Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумијевање међу дјецом и добробит дјеце у свијету.
Овај дан се обиљежава и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме са којима се дјеца суочавају.
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме са којима се дјеца суочавају.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА
су утврђена Ковненцијом о правима дјетета,
усвојеном од стране Генералне скупштине
Уједињених нација 1989. године,
Уједињених нација 1989. године,
а коју су ратификовале 193 земље.
Основни принципи Конвенције су:
- право на живот, опстанак и развој,
- најбољи интерес дјетета,
- право на партиципацију,
- право на недискриминацију.
Д Е Т Е
Љубивоје Ршумовић
Дете није детеИграчка за стрине и тетеДете је детеДа га волите и разумете.
Нећете ми вероватиИ велики песник ГетеНекада је био бебаИ веома немирно дете.
Бркати хајдук ВељкоШто је злотвору прашио петеУ почетку је сисао палацИ био немогуће дете.
Јунаци космосаШто лете на друге планетеПрво су седели на ношамаА после су сели у ракете.
Дете није детеИграчка за стрине и тетеДете је детеДа га волите и разумете.
Д Е Т Е
Љубивоје Ршумовић
Autor sjovicicslavuj |
20 Novembar, 2018 |
read_nums (210)
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 20. 11.
умро је славни руски књижевник
умро је славни руски књижевник
ТОЛСТОЈ
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
"Све срећне породице налик су једна другој,
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".
+++++++++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2018 |
read_nums (282)
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 19. 11. рођен је
СЛАВНИ ЗВЕЗДИН
и југословенски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
Некада славни звездин стадион "Маракана"
од 21.12. 2014. године
носи име РАЈКО МИТИЋ
Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног Рајка Митића.
Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.
Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.
За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу.
---------------------------------------
18.11.2018.
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.
Стадион „Рајко Митић“, улица Рајка Митића, а од данас и биста вјероватно највећој легенди нашег клуба. Признање великом Рајку, капитену, симболу, легенди, господину.
Откривању споменика присуствовале су многе звездине фудбалске легенде и хиљаде ДЕЛИЈА!
Између осталих, ту су били и ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ - Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић "Пижон" .... /Из оправданих разлога изостао је само Драган Стојковић "Пикси"/.
Легендарни Владица Поповић је рекао:
„Данас се ми теби, Бата Рале, одужујемо, како се великану може одужити. Поносни смо на своје дело.“
У свом препознатљивом стилу бесједио је и Матија Бећковић, велики навијач Црвене звезде и академик.
Autor sjovicicslavuj |
18 Novembar, 2018 |
read_nums (242)
ТОТАЛНО ГАЖЕЊЕ!
Финале Балкан Суперлиге
у Рагбију 13 ... 2018.
Црвена звезда - Партизан 30:6 (10:6)
У историји српског рагбија 13 до сада ни једна екипа није успјела да освоји сва четири трофеја, тако да је послије више од деценије доминације Дорћола Звезда преузела примат.
Појачани са Филом Економидисом, некада тренером године у најјачој лиги свијета – НРЛ, црвено-бели су тренутно без премца у овдашњим оквирима.
Autor sjovicicslavuj |
18 Novembar, 2018 |
read_nums (215)
ЗБОГОМ ФИЋКО!
На данашњи дан, 18. новембра 1985, са фабричких трака сишао је посљедњи "фића". Од 1955. до 1985. у крагујевачкој "Застави" произведено је 923.487 примјерака овог аутомобила.
Први "фића" произведен је 18. октобра 1955. године.
"Фића" (Застава 600, 750, 850) је аутомобил који се израђивао у Крагујевцу од средине педесетих година 20. вијека, по лиценци италијанског ФИАТ-а.
У вријеме СФРЈ "фића" је био прво возило у већини југословенских породица, а до данашњег дана остао је симбол моторизације за многе бивше Југословене.
"Фића" (Застава 600, 750, 850) је аутомобил који се израђивао у Крагујевцу од средине педесетих година 20. вијека, по лиценци италијанског ФИАТ-а.
У вријеме СФРЈ "фића" је био прво возило у већини југословенских породица, а до данашњег дана остао је симбол моторизације за многе бивше Југословене.
----------------------------------------------
Користио се и као службени аутомобил тадашње милиције и многих других јавних служби, а годинама је био једино возило за обуку возача.
Остало је забиљежено да се "фићама" чак играо и фудбал на Ташмајдану, дуго је учествовао и на тркама Националне класе, а овјековјечен је и у истоименом култном филмском остварењу Горана Марковића:
Са престанком производње овог аутомобила, окончана је једна аутомобилска ера у СФРЈ. Као замјена стигао је "југо", али то је већ нека друга прича.
--------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
17 Novembar, 2018 |
read_nums (266)
На данашњи дан, 17. новембра 1882. године
умро је славни српски филолог,
и први секретар Југословенске академије наука
и умјетности.
ЂУРО ДАНИЧИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
...................................
Рођен је 6. априла 1825. године у Новом Саду. Филозофију је изучавао у Пожуну, а у Пешти и Бечу правне науке. Међутим, сусрет са Вуком Караџићем, одредио је младом правнику другачији научни и животни пут. Посветио се филологији и већ 1847. године, објавио „Рат за српски језик и правопис“. Уместо породичним Поповић, рад је потписао презименом Даничић.
Заговорник Вукове реформе српског језика, силином научне мисли доказао је исправност Караџићевих ставова и тиме много допринео прихватању ставова књижевног реформатора. 1850. године, као двадесетпетогодишњак, објављује први део капиталног дела „Мала српска граматика“.
У Београд Даничић долази први пут 1852. године, али убрзо, на молбу кнеза Милоша, враћа се у Беч, да би неколико година српском језику подучавао кнегињу Јулију коју је отац послао у аустријску престоницу на школовање. Четири године касније Даничић се вратио у Београд и од тада руководио Народном библиотеком Србије. Његова поставка рада библиотеке била је једноставна: „набавити сваку српску књигу, затим сваку књигу о српском народу и од сваког раздела књижевности најврсније књиге, на било ком језику набавити“.
Написао је и објавио „Српску синтаксу“, дело какво до тада није имао ниједан словенски језик и покренуо објављивање старих дела, желећи да богату српску књижевну баштину учини приступачнијом. То су пре свих „Житије светог Саве“ од Теодосија, „Житије светог Симеона и светог Саве“ Доментијана, „Животи краљева и архиепископа српских“ Данила, „Никољско јеванђеље“... Крајем те деценије објављује други део „Мале српске граматике“. На опште изненађење јавности, Даничић је на кратко био и секретар Министарства унутрашњих дела.
Изузетни филолог био је и плодан преводилац: „Стари завет“, на српском језику, његово је дело. У Београду је припремио три књиге „Речника из књижевних старина српских“ и објавио их 1863. и 1864. године.
Убрзо је постао секретар Друштва српске словесности, претече Академије наука. Од 1873. године, поново је на месту шефа катедре за филологију Велике школе у Београду. Три године касније привео је крају рад на „Основама и коренима српског језика“ и објавио трећи, завршни део „Мале српске граматике“.
Као педесетогодишњак, Ђуро Даничић, не баш најбољег здравља, почео је да ствара речник народног језика. Када је потом због важног посла отпутовао у Загреб, нико није слутио да ће то бити пут без повратка Ђуре Даничића.
Из Загреба је стигао ковчег великог српског филолога. Мноштво Београђана испратило га је до вечног дома, на гробљу код цркве Светог Марка на Ташмајдану.
Ђуро Даничић, биста на Калимегдану, Београд
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2018 |
read_nums (229)
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
СРБИ су народ
који најбрже заборавља
који најбрже заборавља
своју славну прошлост,
али зато памти туђе глупости!
На данашњи дан,
- 16. новембра 1914. године,почела је Колубарска
или Сувоборска битка,
пресудна битка
за опстанак СРБИЈЕ!
У тренутку када је цијели свијет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним ђенералом Живојином Мишићем наша војска успјела је да избори побједу над Аустроугарима.
На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.
Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.
Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...
Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.
"Србија нема више војске,
војнички рат је завршен",
рекао је Путник.
рекао је Путник.
Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.
Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије,
Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.
Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.
"Нећу у овом часу никога да слушам
када радим посао за који сносим одговорност.
Наредио сам повлачење и остајем при томе.
Дајте команду коме хоћете,
али док ја остајем,
има да буде како ја мислим
има да буде како ја мислим
да је најбоље за ову земљу",
забиљежено је да је тада рекао
Живојин Мишић
Тактика завршила
у уџбеницима!
у уџбеницима!
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен примјер да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм свијета. Колубарска битка је значајна и по томе што обjе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо гдjе је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други дiо фронта.
На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.
Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:
"С Пуном вољом и вером у Бога, напред јунаци"!
Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота. Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!
Пјевали су тих дана српски војници:
"Дош`о Шваба све до Љига,
а код Љига - заглиби га".
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.
"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар II Карађорђевић.
Да није било славних српских војсковођа
и славних српских ратника-јунака
шта би било са нама?
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2018 |
read_nums (391)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 16.11. умро је
славни српски пјесник и сликар
ЂУРА ЈАКШИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
ОТАЏБИНА
И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,
Суморног чела мрачним борама,
О вековечности прича далекој,
Показујући немом мимиком
Образа свога бразде дубоке.
Векова тавних то су трагови,
Те црне боре, мрачне пећине;
А камен овај, ко пирамида
Што се из праха диже у небо,
Костију кршних то је гомила
Што су у борби протиб душмана
Дедови твоји вољно слагали,
Лепећи крвљу срца рођеног
Мишица својих кости сломљене, —
Да унуцима спреме бусију,
Оклен ће некад смело презирућ.
Душмана чекат чете грабљиве.
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема —
Ногом ћеш ступит можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином страшном кидају;
Разумећеш их срцем страшљивим
Шта ти са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борбе страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”
+++++++++++++++++++++++++++
Надгробни споменик Ђури Јакшићу
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2018 |
read_nums (635)
%2B(1).gif)
Из славне српске прошлости
КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
Рођен је 16. новембра 1762. године ...
На многим мјестима у литератури,
као и у савременим средствима комуникација
појављују се различити датуми и рођења,
па и убиства славног КАРАЂОРЂА!
Међутим, као званични прихватају се ови датуми,
наведени у поменутој објави ...
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Autor sjovicicslavuj |
13 Novembar, 2018 |
read_nums (275)
На данашњи дан 13.11. рођен је
славни црногорски владар,
православни владика
и српски пјесник
Уврштен
у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ
ЊЕГОШ
Изабране мисли славног Његоша
Чашу меда јоште нико не попи,
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се пјесма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесму створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрите, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се пјесма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесму створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрите, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.
Autor sjovicicslavuj |
12 Novembar, 2018 |
read_nums (367)
Д О М И Н А Ц И Ј А
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ПАРТИЗАН 36:16 (10:0)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Милош Зоговић, Илија Крстић, Александар Ђорђевић, Петар Милановић, Рајко Трифуновић, Стефан Недечјковић, Војислав Дедић, Слободан Миленковић, Владислав Дедић, Марко Јанковић, Предраг Кеглић, Никола Ђурић, Сем Херон. Резерве: Вук Штрбац, Денис Ченгај, Матеј Бајић, Стефан Николић.
У финалу плеј-офа Супер Лиге Србије, црвено-бели су одбранили титулу пошто су као и прошле сезоне прегазили Партизан!
Након деценије и по доминације Дорћола, примат у српском рагбију 13 преузела је Звезда која је сезону у домаћим оквирима завршила без пораза, освојивши претходно и преостала два трофеја – Суперкуп и Куп Србије.
Историјску годину, Звездаши могу да заокруже тријумфом у Балкан Супер Лиги у чијем финалу за недјељу дана опет играју против вјечитог ривала.
Autor sjovicicslavuj |
12 Novembar, 2018 |
read_nums (268)
Данас је Свети краљ Милутин,
највећи српски ктитор и задужбинар!
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Српска православна црква и њени вјерници 12. новембра обиљежавају празник посвећен Стефану Урошу II Милутину Немањићу, односно Светом краљу Милутину.
Стефан Урош II Милутин Немањић био је краљ Србије и један од најмоћнијих српских владара у средњем вијеку.
Рођен је око 1253, а умро 29. октобра 1321. у Неродимљу код Урошевца, на Косову и Метохији.
Припадао је династији Немањића - био је млађи син краља Уроша и, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског.
Током његове скоро четрдесетогодишње владавине краљевина Србија је отпочела ширење ка југу на рачун Византије са којом је 1299. успостављена граница на линији Охрид-Прилеп-Штип, чиме је српској држави прикључен сјеверни дио данашње Албаније и већи дио данашње Македоније. Поред тога, водио је успјешне ратове са Бугарима, од којих је трајно освојио Браничево са Кучевом, и са Татарима.
Мошти Светог краља Милутина су у софијској цркви Свете недјеље.
Он је први краљ Србије који постаје озбиљан политички чинилац у региону, склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава.
Женио се пет пута (посљедња супруга Симонида), и тако успио да сачува територије освојене у ратовима са Византијом и Бугарима, док је сукоб са Татарима окончао слањем свог сина-насљедника Стефана као таоца.
На српски двор, до тада скроман, увео је раскошан византијски протокол.
Подигао је и обновио већи број манастира и цркава - укупно 42 - више него сви Немањићи заједно: Грачаницу, Богородицу Љевишку, Краљеву цркву у Студеници, Богородицу Тројеручицу у Скопљу, Старо Нагоричане, манастирску цркву у Хиландару на Светој Гори и задужбину Бањску.
Због свог задужбинарског дјеловања Милутин је канонизован двије и по године послије смрти и проглашен Светим краљем.
Зато му се православни вјерници обраћају овим моћним ријечима:
"На Земљи си свом душом заволео Христа и Његове си заповести сачувао. Као река си богато напојио сиромашне милосрђем, сачувавши свој народ. И гроб са твојим моштима мирисна исцељења свима подаје: Зато те молимо, Свети Милутине, испроси душама нашим велику милост".
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2018 |
read_nums (414)
У знак сјећања на 11. новембар 1918. године,
.gif)
када је у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, потписано примирје
у Првом свјетском рату.
у Првом свјетском рату.
Примирје, које је било на снази све до закључивања
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
обиљежава се у свим земљама
које су потписале споразум.
које су потписале споразум.
------------------------------
Данас се обиљежава Дан примирја
у Првом свјетском рату у знак сјећања
на 1918. годину, кад је у 11. новембра
у 11 сати на снагу ступило примирје.
Дан примирја у Првом свјетском рату 1918. године сматра се и даном капитулације Њемачке.
Тог дана су силе Антанте и Њемачка, послије вишемјесечних тајних преговора у једном жељезничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, потписале примирје.
Одредбе тог документа који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош, биле су прекид непријатељстава, повлачење њемачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размјена заробљеника, обећање репарација, уништавање њемачких ратних бродова и подморница, поступање током примирја.
Иако су примирјем прекинута борбена дејства, било је потребно још шест мјесеци преговора на Париској мировној конференцији док није закључен и мировни споразум којим је окончан Први свјетски рат – Версајски уговор.
