Autor sjovicicslavuj |
10 Jul, 2018 |
read_nums (175)
Но, сви ти нестали ни у којем случају не могу бити подведени под ’’жртве српских злочина’’. Јер, кад би се прихватила настојања Бошњака да сви ти нестали као жртве злочина буду ’’фактурисани’’ српској страни, онда би то била не само лаж, већ и ноторна глупост.
Заправо, онда би Сребреница била једини град на планети у којем за скоро четири године рата нико није умро природном смрћу или од болести. Била би то невјероватна ствар гдје нико као војник са пушком у руци није изгубио живот или да нико није умро од посљедица рањавања у ратним сукобима исл.
Дакле, Комисија "Владе Републике Српске" /Ешдаунова комисија/ за утврђивање броја несталих у Сребреници није имала мандат да истражује и да утврди околности под којима је било који појединац страдао.
ПИШЕ. Славко Јовичић Славуј
За који дан проћиће 23. године
од догађаја у Сребреници из јула 1995.
Највећи интерес Срба био је и остао
- да се утврди права истина о свим ратним дешавањима у, и око Сребренице.
Комисија Владе Републике Српске (РС) за испитивање страдања муслимана у Сребреници чије је оснивање наметнуо бивши високи представник у БиХ, апсолутни диктатор и господар живота свих грађана и цјелокупне имовине у БиХ Педи Ешдаун, дошла је до података, али никада тачних, већ до броја оних које су муслимани пријавили као нестале и страдале у Сребреници.
Но, сви ти нестали ни у којем случају не могу бити подведени под ’’жртве српских злочина’’. Јер, кад би се прихватила настојања Бошњака да сви ти нестали као жртве злочина буду ’’фактурисани’’ српској страни, онда би то била не само лаж, већ и ноторна глупост.
Заправо, онда би Сребреница била једини град на планети у којем за скоро четири године рата нико није умро природном смрћу или од болести. Била би то невјероватна ствар гдје нико као војник са пушком у руци није изгубио живот или да нико није умро од посљедица рањавања у ратним сукобима исл.
Дакле, Комисија "Владе Републике Српске" /Ешдаунова комисија/ за утврђивање броја несталих у Сребреници није имала мандат да истражује и да утврди околности под којима је било који појединац страдао.
Мандат и задатак комисији је одредио високи представник и како рекох, бритснска вуцибатина и диктатор Педи Ешдаун.
А кључ свега је - утврдити околности на који начин је сваки појединац изгубио живот. Међутим, то никада није урађено, па самим тиме није ни утврђено шта се заправо десило у Сребреници.
Потпуно је јасно да није било могуће утврдити ко су заиста стварне жртве злочина, а ко су лица која су страдала на неки од многих других начина.
Друго, постоје докази који су потврђени из више извора, а који указују да је више стотина муслиманских војника са пушком и оружјем, пробијајући се из Сребренице према Тузли у међусобним муслиманским обрачунима и у сукобима са Војском РС изгубило животе. Дакле, према свим међународним стандардима и конвенцијама ти и на такав начин страдали муслимански војници били су легитимни војни циљеви.
Надаље, постоје докази да су на десетине наводно страдалих и пописаних имена на споменику у Поточарима живи и да живе широм планете као избјегла лица.
Уосталом, не може се крвави рат у БиХ који је, како рекох, трајао скоро четири године свести само на неколико дана сребреничке трагедије. Има ту и низ других питања која се морају до краја разјаснити због будућности и историје свих народа на просторима БиХ.
Заправо, како је могуће да муслимани воде оружани рат из Сребренице кад је наводно Сребреница била ’’демилитаризована’’ зона (сиц!). Наравно, да ми не пада на памет да кажем да у Сребреници није било злочина почињених над муслиманима. Таман посла. Нажалост, појединци из српског народа починили су злочине над муслиманима у Сребреници, али тај број сигурно није ни приближан чак ни једној половини од броја преко 8000. како то муслимани приказују.
Но, поставља се безброј питања на која нема одговора, али истина никога не интересује.
Ко је на подручју Подриња, Братунца и Сребренице поубијао 3.267 именом и презименом евидентираних српских жртава. Дакле, прије јула 1995. године, десила се и српска "Сребреница" и српско страдање.
Ко је на подручју Подриња, Братунца и Сребренице поубијао 3.267 именом и презименом евидентираних српских жртава. Дакле, прије јула 1995. године, десила се и српска "Сребреница" и српско страдање.
Никада ниједна институција није се озбиљно и свеобухватно бавила расвјетљавањем чињеница везаних за злочине почињене над муслиманима у Сребреници који никако не могу бити издвојено посматрани од злочина које су злочиначке фаланге Насера Орића починиле над Србима још 1992. и 1993. године, када је спаљено и потпуно уништено 56 српских села и насеља и када је на том подручју звјерски ликвидирано 3.267 Срба.
Због свега реченог, управо је највећи српски интерес да се потпуно демистификују сви догађаји око Сребренице и да се дође до истине, односно да се расвијетле све чињенице и да се одговори на питање - шта се заправо догодило на том подручју. Мора се утврдити ко су заиста недужне жртве и на муслиманској, али и на српској страни: ко су појединци из реда и муслимана и Срба који су починиоци злочина над једним и над другим народом. Јер, појединци из свих зараћених народа су починили злочине над припадницима из реда оних других народа.
Ниједан народ није крив за бројне монструозне злочине, нити народ може бити крив за избијање рата, а управо све интенције Бошњака перманентно су ишле у том правцу да се оптужи цијели српски народ и да му се наметне хипотека колективне одговорности што је бесмислица. Ево 22. године након ратних страдања у току трагичног сукоба у региону, како је и сам карактер рата у БиХ дефинисан у Дејтонском мировном споразуму - нема истине.
Autor sjovicicslavuj |
10 Jul, 2018 |
read_nums (183)
На данашњи дан, 10. јула рођен је
На данашњи дан, 10. јула рођен је
један од највећих српских глумаца...
ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ
Autor sjovicicslavuj |
10 Jul, 2018 |
read_nums (229)
рођен је један од највећих
научника свјетског гласа
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба 
На данашњи дан - 10. јула
рођен је један од највећих
научника свјетског гласа
СРБИН
НИКОЛА ТЕСЛА!
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
-------------------------------------
Споменик Николиног оца Милутина
је рјечитији од свих
хрватских ходајућих мртваца
који лажу и себи својатају
који лажу и себи својатају
СРБИНА НИКОЛУ ТЕСЛУ
------------------------------------
ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ
НИКОЛЕ ТЕСЛЕ!
Autor sjovicicslavuj |
8 Jul, 2018 |
read_nums (170)
који је више истине знао,
СРБИ ТИ ДУГУЈУ ВЕЛИКУ ЗАХВАЛНОСТ,
На данашњи дан, 8. jула
рођен је велики човјек
Арчибалд Рајс
који је више истине знао,
рекао и написао о Србима,
него што многи Срби знају сами о себи!
---------------------
ЧУЈТЕ СРБИ,
ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ!
---------------------
Ово је данас актуелније него икада прије!
СРБИ ТИ ДУГУЈУ ВЕЛИКУ ЗАХВАЛНОСТ,
ВЕЛИКИ ЧОВЈЕЧЕ!
Рајс каже:
"Говорио сам искрено у својој књизи. Нисам тражио да улепшавам истину, јер мислим да дугујем истину својим друговима. Неки ће се можда намрштити због моје искрености. Жалим унапред, али у једној књизи као што је ова писац се мора строго држати истине. Десет година је прошло од завршетка рата и време је да ишчезну извесне легенде корисне за време мучних часова да би се одржао морал".
Autor sjovicicslavuj |
7 Jul, 2018 |
read_nums (197)
Republic of Srpska
Година изградње: 2002.
"Нема казне за починиоце, али има снажног игнорисања међународног фактора и настојања да се одржи стереотип који је овдје већ раније пласиран да се генерално говори само о српској кривици", рекао је Додик у Сребреници, након одржаног помена у Братунцу за више од 3.500 Срба из средњег Подриња убијених током протеклог рата.
Додик је рекао да у БиХ нема правде за Србе и да БиХ није земља за Србе.
"Ми смо овдје силом Дејтонског споразума, спремни да поштујемо овај споразум и његове одређене одредбе, али исто тако, свјесни смо илузије које покушавају да изграде овдје у лику БиХ, на штету Срба и српског народа".
"Страдање остаје као наша бол, као мјесто које ће вјечито у колективној свијести нашег народа бити упамћено, али исто тако морамо се окренути животу. Најбоља захваност за жртве које су дате јесте успјешно друштво и то је однос према погинулим и страдалим у протеклом рату", рекао је Додик.
Званичници Републике Српске и Србије, бројне делегације и представници организација проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата присуствовали су у Братунцу помену за више од 3.500 страдалих Срба из средњег Подриња убијених током протеклог рата.
Обиљежавање страдања Срба у средњем Подрињу организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
+++++++++++++
Министар одбране Србије Александар Вулин изјавио је да Срби и данас сами обиљежавају годишњицу масакра у средњем Подрињу, а да нико из међународне заједнице није хтио да дође у Братунац да сагне главу пред невиним жртвама.
"Још једном нико није хтео да нам понуди саучешће, ако већ неће да нам понуди правду. Ослобађање Насера Орића, Атифа Дудаковића, ослобађање свих оних доказаних крволока, нажалост, страшна је порука да је правда далеко од Срба", рекао је Вулин у Братунцу, гдје је данас одржан помен за више од 3.500 Срба из средње Подриња убијених у протеклом рату.
Вулин је поручио да Република Српска није сама, те да неће бити сама све док Србију води Александар Вучић.
"Биће брањена, чувана, штићена, о њој ће се водити рачуна", рекао је Вулин, који је у Братунцу био као изасланик предсједника Србије Александра Вучића.
Вулин је истакао да сваког јула од Срба праве народ који стално мора да се извињава, те је затражио да се не допусти да сваког јула од српског народа праве народ геноцида.
"Сваког јула покушавају да нас натерају да прихватимо кривицу, да прихватимо свако зло, које су чинили као оправдану и праведну казну овом народу, ваљда само зато што је ту постојао", рекао је Вулин.
Вулин је од српског народа затражио да не заборави и да се сјећа своје боли, јер "зато што је заборавио Брод на Дрини дочекао је Братунац, зато што је заборавио Јасеновац, дочекала га је `Олуја`, зато што је заборавио ужасе балиста, дочекала га је 1998. и злочини ОВК".
"Зато што смо заборавили, злочини су се понављали и злочини су, нажалост, били без казне, као што су и данас", истакао је Вулин.
Он је навео да је Република Српска настала да се јасеновачки геноцид не би поновио, као и да се не понови братуначки ужас. "Срби су је створили, најбољи међу нама. Срби могу да је униште, најгори међу нама", рекао је Вулин и поручио окупљенима у Братунцу да чувају Републику Српску.
++++++++++++++++++++++++++++
Monument:
Спомен-обиљежје српским жртвама
Бирча и Средњег Подриња
Мјесто/локација
Село Кравица, Братунац
Republic of Srpska
Година изградње: 2002.
Спомен обиљежје
погинулим борцима и цивилним жртвама
одбрамбено отаџбинског рата
и српским жртвама Другог свјетског рата
регије Бирач и Средњег Подриња
Републике Српске
погинулим борцима и цивилним жртвама
одбрамбено отаџбинског рата
и српским жртвама Другог свјетског рата
регије Бирач и Средњег Подриња
Републике Српске
Од 1992 до 1995 године
3267 српских жртава.
3267 српских жртава.
Од 1941 до 1945
6469 српских жртава.
6469 српских жртава.
Текст на споменику:
"Мир вашим костима
Крај друмова прашних,
Покој вашој души,
После мука страшних.
Спавајте крај друма
Сном предачких сенки,
Спавајте младићи
Невини во вјека".
--------------------------
Димензије споменика: Крст висине 5,5м
Споменик подигли:
Одбор за изградњу споменика општинске Борачке организације Братунац, Српска православна црква, мјесна заједница, Влада Републике Српске
Autor sjovicicslavuj |
7 Jul, 2018 |
read_nums (315)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Због огромне ожалошћености и гнева у себи нисам могао да издржим а да не напишем коју реч о, нажалост, обележавању Дана страдања Срба у Братунцу, Сребреници и целом том крају, на Петровдан 12. јула, лета Господњег 2007. године.
Враћајући се тужан и потиштен због укупног дојма катастрофалне организације и малог одзива нашег народа, по несрећи, само на тренутак свратим и у Кравице. Небројено аутомобила паркирано са обе стране цесте, па и на самој цести. Испред школе удаљене мање од стотињак метара од још недовршеног Централног споменика страдалим Србима на целом том подручју - разапети огромни шатори.
Иако сам био болестан и једва сам стајао на ногама, али уз помоћ свог колеге некако сам успео да се прогурам кроз народ и стигнем до шатора.
Само што нисам заплакао од муке. Огроман број народа седи унутра, столови препуни јела и пића, а са разгласа грми глас певача Миломира Миљанића. Грми од свирке и песме. Музичари закићени разним новчаницама не престају да свирају, а Миломир Миљанић, нова српска "естрадна звезда", само "шпарта" од стола до стола и наплаћује песме. "Лова капље" са свих страна. Наравно, "уметник" пева оне праве "родољубиве" песме које су иначе у његовом репертоару.
Нисам имао снаге да све то и даље гледам и одмах сам се вратио, мада врло тешко, јер ме на сваком кораку неко заустављао и нешто запиткивао. Нажалост, нико, ама баш нико ни реч ми не рече о страдању нашег народа.
НАЖАЛОСТ, ТО ЈЕ СУРОВА ИСТИНА. ТО СМО МИ!
ТАКВИ СМО КАКВИ СМО!
ЗАСЛУЖУЈЕМО ЛИ ДА НАС НЕКО ДРУГИ ПОШТУЈЕ И ЦЕНИ, АКО САМИ НЕ ПОШТУЈЕМО СВОЈЕ ЖРТВЕ И СВОЈ НАРОД.
НАПОМЕНА:
ТЕКСТ ЈЕ НАПИСАН 12. јула 2007. године за један српски портал у дијаспори.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Због огромне ожалошћености и гнева у себи нисам могао да издржим а да не напишем коју реч о, нажалост, обележавању Дана страдања Срба у Братунцу, Сребреници и целом том крају, на Петровдан 12. јула, лета Господњег 2007. године.
Најблаже речено, радило се о невиђеном скандалу и неопростивим грешкама покровитеља ове манифестације - Министарства за рад и борачка питања Републике Српске.
Да кренем редом. Истина је да је путем медија био упућен Јавни позив за обележавање страдања српског народа - 12. јула ове године. Шта даље. Ништа. Зар је било за очекивати да из међународне заједнице било ко дође по "јавном позиву". Ма, заправо, они не би дошли ни на који начин, али због тога макар смо могли да им кажемо речи погрде због њиховог игнорантског односа према српским жртвама. Овако - не.
Сваке године био сам присутан и у Братунцу и у Сребреници и у свим селима у којима су затрти трагови српског постојања.
2005. године, 07. јула отворио сам и "Петровданске дане", дане сећања на страдање Срба у Подрињу. Замислите, то сам учинио тада у функцији потпредседника Савеза логораша Републике Српске.
Зашто баш ја. Па зато што није имао нико други. Заправо, никога није било из локалних, а да не говорим о републичким представницима власти. Био сам шокиран и ојађен као никада до тад.
Зашто баш ја. Па зато што није имао нико други. Заправо, никога није било из локалних, а да не говорим о републичким представницима власти. Био сам шокиран и ојађен као никада до тад.
Ове 2007. године не знам шта да кажем. Заправо знам. На Централној манифестацији на Војничком гробљу у Братунцу сакупила се родбина страдалих, пристигли су колико сам успео да видим и Младен Иванић, затим министар за борачка питања Бошко Томић, заменици министара у Савету министара БиХ Игор Црнадак и Веселин Пољашевић, саветник председника Владе Републике Српске Миладин Драгичевић, неколико посланика из Народне Скупштине Републике Српске (са подручја Зворника и Милића), те мој колега у Парламентарној скупштини БиХ Лазар Продановић.
Била је ту и делегација СДС-а на челу са председником Младеном Босићем, те генерални секретар СРС Александар Вучић из Београда, књижевница Љиљана Булатовић и можда још неко, али нека ми не замере ако их нисам поменуо.
Била је ту и делегација СДС-а на челу са председником Младеном Босићем, те генерални секретар СРС Александар Вучић из Београда, књижевница Љиљана Булатовић и можда још неко, али нека ми не замере ако их нисам поменуо.
Нико није знао кад и која делегација и ко заправо чини те делегације полажу венце. А, и како би знао кад једноставно није било никога ко би представљало протокол. Тако се неко "из публике" сетио да и ја требам бити члан делегације "државних институција БиХ" и тако ме напрасно угурао са Младеном Иванићем и заменицима министара из Савета министара БиХ. Невиђени скандал.
Надаље - Свечана академија у Братунцу.
По мојој процени на на Академији у Братунцу није било више од хиљаду присутних. Шта на ово да кажем. Ништа. Мало је рећи да се радило о великој срамоти. Говорили су председник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз, те момак Брано Вучетић, којем су муслимани убили оца, мајку и брата и на крају председник Владе Републике Српске Милорад Додик. Приређен је и изведен пригодан уметнички програм који заслужује и сама манифестација обележавања стравичног страдања српског народа овог краја. Једино је овај део програма за похвалу.
Mеђутим, са овог дела манифестације изостадоше и сви они који су били на полагању венаца на Војничком гробљу. Одмаглили људи. Неки из оправданог револта и понижавајућег односа према њима приликом полагања венаца, а они други или трећи, ко зна из којих разлога ухватили маглу. Боже сачувај.
У цркви у Сребреници одржан је парастос свим страдалима. Број верника никада нисам бројао па нећу ни сад.
Враћајући се тужан и потиштен због укупног дојма катастрофалне организације и малог одзива нашег народа, по несрећи, само на тренутак свратим и у Кравице. Небројено аутомобила паркирано са обе стране цесте, па и на самој цести. Испред школе удаљене мање од стотињак метара од још недовршеног Централног споменика страдалим Србима на целом том подручју - разапети огромни шатори.
Иако сам био болестан и једва сам стајао на ногама, али уз помоћ свог колеге некако сам успео да се прогурам кроз народ и стигнем до шатора.
Само што нисам заплакао од муке. Огроман број народа седи унутра, столови препуни јела и пића, а са разгласа грми глас певача Миломира Миљанића. Грми од свирке и песме. Музичари закићени разним новчаницама не престају да свирају, а Миломир Миљанић, нова српска "естрадна звезда", само "шпарта" од стола до стола и наплаћује песме. "Лова капље" са свих страна. Наравно, "уметник" пева оне праве "родољубиве" песме које су иначе у његовом репертоару.
Нисам имао снаге да све то и даље гледам и одмах сам се вратио, мада врло тешко, јер ме на сваком кораку неко заустављао и нешто запиткивао. Нажалост, нико, ама баш нико ни реч ми не рече о страдању нашег народа.
Нисам могао да поверујем да смо то ми, да смо овакви Срби.
**********************
У тексту сам говорио о менталитету и менталном склопу нашег народа и о односу тог истог народа према српским жртвама.
Ради се о моралном посрнућу ...
о брзом забораву ...
о колективној амнезији ...
о хипокризији ...
о лажном патриотизму ...
о много чему другом ...
Но, нисам позван да дајем и одређујем дијагнозу стања у којем се налазимо, али јесам да искажем своју огорченост и бол због свега што нам се дешава. И можда је баш добро што сам са ове позиције многе ствари могао лакше да видим и ако ништа друго, што могу и што чиним - да стално критикујем негативне појаве, износим истину на светлост дана, што предлажем решења, што нисам пасивни посматрач наше агоније и перманентног страха шта ће у будућности бити сa нама.
НАЖАЛОСТ, ТО ЈЕ СУРОВА ИСТИНА. ТО СМО МИ!
ТАКВИ СМО КАКВИ СМО!
ЗАСЛУЖУЈЕМО ЛИ ДА НАС НЕКО ДРУГИ ПОШТУЈЕ И ЦЕНИ, АКО САМИ НЕ ПОШТУЈЕМО СВОЈЕ ЖРТВЕ И СВОЈ НАРОД.
Autor sjovicicslavuj |
6 Jul, 2018 |
read_nums (219)
.jpg)
Свака демократија подразумијева и СЛОБОДУ!
Обавјештајне службе и слободе грађана, односно слобода човјека и слободе медија!
Свака демократија подразумијева и СЛОБОДУ!
Свака слобода није и демократија!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Констатација из наслова овог текста би отприлике била поједностављено гледање на демократски плурализам и цивилизацијски напредак у ослобађању човјека од прокламованих друштвених ограничења и стега!
Нетачна је теза да демократска друштва дефинишу слобода изражавања и плурализам различитих мишљења. Можда би се овај став везан за различита мишљења и могао прихватити, али од тога се морају издвојити различита друштвена понашања. Многа су врло опасна. Кад кажем опасна, онда прије свега мислим на деструктивна понашања која се заговарају у плуралистичким и демократским друштвима. Ипак се многе слободе човјека морају ограничити законима и то у оној разумној и прихватљивој мјери општедруштвеног и цивилизованог понашања! Јер у супротном, за очекивати би било да се деси неминован суноврат и распад цивилизације!
Системска дјелатност у сваком друштву, па самим тиме и у свакој демократској држави мора бити дефинисана као безбједност за миран живот сваког човјека. А јели то и могуће? Па није! Зато и Обавјештајне службе као државни иструменти морају бити државни органи, а не органи за задовољавање партикуларних интереса појединих група и политичара, који би их користили за своје интересе, а против свих осталих, чији се политички и друштвени прагматизам коси са једноумљем разних авантуриста, који постају огроман друштвени баласт, поготово кад ничим изазвани дођу на власт и кад управљају државом и друштвом.
ОБАВЈЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ
Сама организација Обавјештајних /тајних/ служби не смије бити талац нити под јармом домаћих, а поготово не страних разно разних организација, јер информације до којих долазе тајне службе имају највећу цијену на коњуктурном тржишту уцјена и владања великих над оним малим и неотпорним системима, друштвима и државама.
Не треба изгубити из вида чињеницу да савремене Обавјештајне службе креирају и понашања и вођења политика великих свјетских сила. Многе велике свјетске Обавјештајне службе су главни креатори у вођењу осмишљених политика у сфери унутрашњих, а много више у међународним и спољним конфликтима, који се манифестују у насилним промјенама граница, промјенама друштвених система, устава, трговином оружја, растурањем дроге, изазивањем вјештачких болести, епидемија и зараза, као и диригованим тектонским климатским поремећајима и промјенама.
Много је разних пријетњи по стабилност малих држава и народа, јер се ради о сукобу модерниста и традиционалиста, чиме се тај двобој веже за пријетње и за националну безбједност. Заправо, ради се о конвенционалним државним пријатњама и недржавним неконвенционалним антицивилизацијским активностима и сталним атацима на уставне системе нејаких држава, са једним и јединим циљем - пљачкањем и отимањм свих природних богатстава и природних ресурса.
У савременом добу посебан фактор који је интересантан, поготово за Обавјештајне службе је и експлозија разних информација и дезинформација. Велики изазови и проблеми су у домену стратешког, оперативног, тактичког, техничког и материјалног статуса оних најјјачих служби.
Ипак и прије свега, и у свему, доминантан је људски фактор
Такође, у посљедњим деценијама највећу пажњу свих обавјештајаца привлаче савремене комуникације, интернет, мобилна и фиксна телефонија.
Давно, давно напуштен је превазиђени систем "голубова писмоноша” и партизанских курира типа “Јовице” који je мораo прогутати писмо да којим случајем, не дао Бог, не би дошао у опасност да писмо падне у руке непријатељу.
Тешко је рећи о којим постотцима прихватљивих и интресантних информација се ради, али они су доминатни и долазе из јавних контаката, јер многе службе користе информације из такозваних отворених извора и највјероватније је да се тај проценат креће између 70 и 80 одсто, а свега двадесетак одсто тих информација долази из тајних извора и такве информације су најдрагоцјеније.
Обавјештајне службе се успостављају ради заштите уставних система, па и самог поретка и трајања државе и мирног живота њених грађана.
И опет остаје оно питање са почетка овог текаста – а је ли то баш тако?
Није.
Јер, оне најјаче свјетске Обавјештајне службе се баве и другим врло опасним стварима по интегритет других и малих, јер непријатељ и ако не постоји, службе су дужне да га измисле.
Пријетње по опстанак цивилизације су разнолике и оне се не смију ни измишљати, али истовремено се не смију ни минимизирати!
------------------------------
Све иоле боље опремљене Обавјештајне службе свијета имају посебна одјељења која прате све интернет комуникације ... друштвене мреже, фиксну и мобилну телефонију итд.
На основу ИП броја могуће је лоцирати сваког корисника на друштвеним мрежама, без обзира што се преко 90 одсто корисника крије иза псеудонима и лажних слика!
Autor sjovicicslavuj |
5 Jul, 2018 |
read_nums (248)
Шта се наводном "правдом" добија?
Ништа, сем истине.
Све друго је бесмислено.
Након више од шест година суђења,
Суд Босне и Херцеговине данас, 5. јула 2018. године,
донио је првостепену пресуду.
Послије најдужег поступака у историји Суда Босне и Херцеговине – који је трајао преко шест година – изречена је пресуда осморици оптужених за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју опћине Хаџићи.
Суд Босне и Херрцеговине донио је првостепену пресуду за осморицу Бошњака оптужених за злочине почињене на подручју Хаџића у злогласним казаматима смрти - "СИЛОСУ", "Крупи" у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу.
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
"Правда је спора, али достижна" - НЕТАЧНО!
Не постоји правда ...
Правда поготово не постоји кад су у питању жртве из српског народа!
Правда поготово не постоји кад су у питању жртве из српског народа!
Постоји само истина, али она истовремено није и правда ...
Право и правда су само фикције,
јер правда као апсолутна категорија не постоји!
О каквој се наводној правди ради,
О каквој се наводној правди ради,
ако је неко насилно и злочиначки усмртио друго лице
чији угашени живот се не може вратити.
Шта се наводном "правдом" добија?
Ништа, сем истине.
Све друго је бесмислено.
Након више од шест година суђења,
Суд Босне и Херцеговине данас, 5. јула 2018. године,
донио је првостепену пресуду.
СРАМНО МАЛЕ КАЗНЕ!
Пресуда за ратне злочине у "Силосу"!
Послије најдужег поступака у историји Суда Босне и Херцеговине – који је трајао преко шест година – изречена је пресуда осморици оптужених за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју опћине Хаџићи.
Суд Босне и Херрцеговине донио је првостепену пресуду за осморицу Бошњака оптужених за злочине почињене на подручју Хаџића у злогласним казаматима смрти - "СИЛОСУ", "Крупи" у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу.
За злочин на подручју сарајевске општине Хаџића оптужени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Халид Човић, Бећир Хујић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.
Тужилаштво их је теретило за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима “Силос”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај”.
Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Скупштине општине Хаџићи те Кризног штаба и Ратног предсједништва општине, Фадил Човић начелник Станице јавне безбједности (СЈБ) Хаџићи и члан Кризног штаба, а Мирсад Шабић командир полиције у Пазарићу.
Незир Казић је, према наводима из оптужнице, био командант Девете брдске бригаде Армије БиХ, док су Бећир Хујић и Халид Човић били управници и замјеници управника логора “Силос”. Шериф Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у “Силосу” и управник логора у магацину у касарни “Крупа”, а Нермин Калембер стражар у “Силосу”.
Суђење оптуженима почело је 19. априла 2012. године.
Суд Босне и Херцеговине потврдио је дана 12. јануара 2012. године оптужницу која оптужене Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера терети за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништа и кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника у вези са чланом 173. став 1. и у вези са чланом 180. став 1. КЗ БиХ.
На изјашњењу о кривњи одржаном 21. фебруара 2012. године, оптужени Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер су се изјаснили да нису криви.
На рочишту за изјашњење о кривњи одржаном 27. фебруара 2012. године оптужени Незир Казић се изјаснио да није крив.
На рочишту за изјашњење о кривњи одржаном 27. фебруара 2012. године оптужени Незир Казић се изјаснио да није крив.
Главни претрес у овом предмету почео је 19. априла 2012. године. Поступак је окончан изрицањем првостепене пресуде.
Судило је вијеће у саставу: Предсједник вијећа Крехо Минка, те судије Глухајић Станиша /Напомена: он је замијенио судију Љубомира Китића који је у вријеме поступка умро/ и Маренић Жељка, данас су оптуженима изрекли првостепену пресуду:
ОСУЂЕНИ СУ:
ПРЕСУДА:
Укупно 60 година затвора за злочине у Хаџићима
Након шестогодишњег поступка, Суд Босне и Херцеговине осудио је осморицу оптужених на укупно 60 година затвора за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју општине Хаџићи.
Суд БиХ осудио је Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Халида Човића, Бећира Хујића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима на подручју Општине Хаџићи.
На по десет година затвора осуђени су некадашњи предсједник Кризног штаба Општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и бивши командант Девете брдске бригаде Армије БиХ Незир Казић.
Вијеће је на по осам година затвора осудило некадашњег начелника Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадила Човића, као и управника логора “Силос” Бећира Хујића, док су командир полиције у Пазарићу Мирсад Шабић и замјеник управника у “Силосу” Халид Човић осуђени на по шест година.
Бивши управник логора у касарни “Крупа” Шериф Мешановић осуђен је на седам, а некадашњи стражар у логору "Силос" Нермин Калембер на пет година затвора.
Сва осморица су осуђени за злочине над цивилима српске и хрватске, а ослобођени кривице за злочине над ратним заробљеницима, с обзиром да је Вијеће утврдило да су сви заточеници српске националности били цивили.
“Вијеће није утврдило да је затварање лица националности било безбједносно оправдано, а није утврђено ни да су цивили представљали опасност”, рекла је на крају саопштавања пресуде, предсједавајућа Судског вијећа Минка Крехо.
На ову пресуду постоји могућност жалбе.
ОСУЂЕНИ СУ:
- Мустафа Ђелиловић - 10 година затвора,
- Незир Казић - 10 година затвора
- Незир Казић - 10 година затвора
- Фадил Човић - осам година затвора,
- Бећир Хујић - осам година затвора,
- Мирсад Шабић - шест година затвора,
- Халид Човић - шест година затвора,
- Шериф Мешановић - седам година затвора,
- Бећир Хујић - осам година затвора,
- Мирсад Шабић - шест година затвора,
- Халид Човић - шест година затвора,
- Шериф Мешановић - седам година затвора,
- Нермин Калембер - пет година затвора.
О самом току суђења, процесу, свједоцима и другим детаљима биће говора у неким наредним текстовима.
Првостепену пресуду која није коначна не желим да коментаришем.
Овом приликом желим да истакнем забрињавајуће чињенице, а оне су:
- Зашто се неки бивши српски логораши и позвани свједоци нису хтјели да одазову на суђење (?),
- Зашто су неки свједоци били сасвим непоуздани у својим исказима на суду (?),
- Зашто сам баш ја седам дана свједочио у Суду БиХ, иако сам једва одлазио на суђења због великих здравствених проблема, док се ниједан други свједок није задржао више од два три сата на "свједочењу" (?),
НАПОМЕНА:
Са свједочења у Суду БиХ за ратне злочине
почињене у логору "Силос". /10. 10. 2012. год./
Слика преузета са Федералне телевизије.
Са свједочења у Суду БиХ за ратне злочине
почињене у логору "Силос". /10. 10. 2012. год./
Слика преузета са Федералне телевизије.
- Зашто су неки српски логораши свједочили у корист муслиманских злочинаца, односно зашто су били свједоци одбране оптужених (?)
Autor sjovicicslavuj |
3 Jul, 2018 |
read_nums (246)
Љубивоје РШУМ РШУМОВИЋ
На данашњи дан, 3.7. рођен је велики српски пјесник за дјецу
Љубивоје РШУМ РШУМОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
2 Jul, 2018 |
read_nums (266)
ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан 2.7. умрла је
прослављена српска глумица
ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
2 Jul, 2018 |
read_nums (272)
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 2.7. умро је
славни српски књижевник
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
Да се зна и да се не заборави ...
Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ).
Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне.
Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године.
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.
Прву причу је објавио под псеудонимом Адам Петровић, у Видицима. Остала дела је објавио под својим именом.
Написао је Повест времена чуда, портрет Ходочашће Арсенија Његована, драму У Едену на Истоку, комедију Генерали или сродство по оружју, новеле Успење и суноврат Икара Губелкијана, Одбрана и Последњи дани, сотију Како упокојити вампира, романе Златно руно (у седам томова), Беснило, 1999, Године које су појели скакавци, епос Атлантида (у два тома), збирку готских прича Нови Јерусалим, књиге есеја Сентиментална повест британског царства и Одмор од историје, као и књиге писама Писма из туђине, Нова писма из туђине, Последња писма из туђине.
Лично је највише волео Златно руно, али је говорио да се његов укусом не поклапа са укусом публике, која је више волела Беснило. Добитник је НИН-ове награде за књижевност.
Autor sjovicicslavuj |
1 Jul, 2018 |
read_nums (200)
СРБИЈА ЈЕ СПОРТСКА ВЕЛЕСИЛА!
Завршене су XVIII Медитеранске игре на којима је Тим Србије освојио укупно 32 медаље. На Медитеранским играма у Тарагони је наступило преко 4.000 спортиста из 33 земље, док је Србију представљало 139 спортиста у 27 спортова.
Утакмицом финала против репрезентације Грчке и освајањем златне медаље су наши ватерполисти завршили наступе спортиста Србије на Медитеранским играма.
Освојено је укупно 32 медаље, од којих је било 12 златних, 11 сребрних и 9 бронзаних у 11 различитих спортова. По броју освојених златних медаља, Србија се у пласману нација налази на седмом месту.
Златне медаље су освојили атлетичарка Ивана Шпановић у скоку у даљ, поставивиши нови рекорд Медитеранских игара скоком од 7,04м; кајакашица Милица Старовић у дисциплини К1 500м; џудиста Жарко Ћулум (+100кг); каратисткиња Јелена Милојевић (-50кг); стрелци Андреа Арсовић (ваздушна пушка 10м), Дамир Микец (ваздушни пиштољ 10м) и Милутин Стефановић (ваздушна пушка 10м); пливач Велимир Стјепановић у дисциплинама 200 делфин и 200м краул и мушка штафета 4x100м краул; теквондока Ана Бајић (+67кг) и мушка ватерполо репрезентација.
Сребрним медаљама су се окитили кајакаш Марко Драгосављевић (К1 200м); џудисти Немања Мајдов (-90кг) и Милица Николић (-48кг); веслач Марко Марјановић (М 1x); стрелкиња Зорана Аруновић (ваздушни пиштољ 10м); пливачи Ања Цревар (400м мешовито), Чаба Силађи (50м и 100м прсним стилом), мушке штафете 4x100м мешовито и 4x200м краул; рвач Давор Штефанек (ГР 77кг).
Бронзе су освојили боксери Душан Јањић (-52кг) и Трифун Дашић (-75кг); кајакашиВладимир Торубаров и Ервин Холперт у дисциплини К2 500м; каратиста Слободан Битевић (+84кг); теквондиста Милош Гладовић (-58кг) и теквондока Вања Станковић(-49кг), као и тројица рвача: Михаил Кајала (ГР 97кг), Владимир Станкић (ГР 87кг) и Стеван Мицић (Ш 65кг).
Autor sjovicicslavuj |
1 Jul, 2018 |
read_nums (258)
Тенисер из Србије,
Ласло Ђере,
освојио је челенџер у Милану.
Наш
тенисер је у финалу прегазио домаћег играча Ђанлуку Магера, који је
јуче у полуфиналу побиједио Пеђу Крстина и тако спријечио српско финале.
ЛАСЛО ЂЕРЕ – Ђанлука Магер 2:0 (6:2, 6:1)
Autor sjovicicslavuj |
1 Jul, 2018 |
read_nums (212)
На данашњи дан
На данашњи дан
1. јула 1853. године умро је
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
Autor sjovicicslavuj |
30 Jun, 2018 |
read_nums (337)
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба 
На данашњи дан, 30. јуна умро је
српски пјесник, дипломата
и добровољац у Првом балканском рату
МИЛАН РАКИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
--------------------------
Autor sjovicicslavuj |
29 Jun, 2018 |
read_nums (354)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан /29. јуна 1922./
рођен је велики српски пјесник
ВАСКО ПОПА
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
Autor sjovicicslavuj |
29 Jun, 2018 |
read_nums (326)
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 29.6. рођен је
ПЕТАР КОЧИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
„Ко искрено и страсно љуби
Истину, Слободу и Отаџбину,
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас“.
На данашњи дан, 29. јуна 1877. рођен је Петар Кочић, један од најистакнутијих представника српског реализма и национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.
Студије славистике завршио је у Бечу, а затим службовао као наставник у Скопљу. По повратку у Босну, бавио се политичким и јавним радом и журналистиком.
У Бања Луци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван, а сам Кочић је више пута био затваран. У књижевности се јавио пјесмама, али је касније писао углавном прозу. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао свој завичај, живот у њему и судбину сељака, док је у сатирама бритко критиковао аустроугарску власт у Босни.
Autor sjovicicslavuj |
28 Jun, 2018 |
read_nums (542)
Написао:
Славко Јовичић Славуј
У славу и част српских јунака
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2018. године.
и Видовдана Љета Господњег,
28. јуна 2018. године.
--------------------------
Пламен упаљених свијећа
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.
нек' обасја земљу
и Свето српско Косово.
Нек' стигне на небо
до душа свих српских јунака
и Светог цара Лазара,
што својом чашћу и јунаштвом
исписаше славну
вјековну српску историју.
Молитвама васколиког
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.
српског рода,
помолимо се светим апостолима
и Драгом Господу Богу
што у Царству небеском
плету коло радости
за нас грешне на земљи.
Сваки пламен
прислужене свијеће
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.
нек' освијетли врата
небеског раја
за све упокојене душе
видовданског страдања
и погрома нашег постојања,
који над српским родом
непријатељи учинише,
али који нас никада не сломише.
Колијевку нашег рађања
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.
и постојања морамо вјечно чувати,
јер ни злотвори неће вјечно трајати.
Не може се изгубити
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавитионо што је наше.
А наш је Видовдан.
оно што није њихово,
а ми никада не смијемо
заборавитионо што је наше.
А наш је Видовдан.
Видовдан мора да нас уједини,
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.
оплемени и стално подсјећа
на сабор свесрпског васкрснућа
у суманутом времену пролазника
и цивилизацијских штеточина
опасних за опстанак
цијелог човјечанства.
Зато Господе Боже,
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.
обасјај и отвори небеска врата
и помилуј све српске душе
у свом Царству небеском.
На многаја љета
и у вијекове вијекова.
и у вијекове вијекова.
АМИН!
----------------
Autor sjovicicslavuj |
28 Jun, 2018 |
read_nums (273)
На споменику су уклесане ријечи
Гаврила ПРИНЦИПА:
На споменику су уклесане ријечи
Гаврила ПРИНЦИПА:
"Ал’ право је рекао Жерајић пре
Српски соко сиви:
Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!
Ко хоће да мре нек живи"!
Autor sjovicicslavuj |
28 Jun, 2018 |
read_nums (397)
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.
Овај великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329 године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено.
Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар.
Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски.
Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".
