Autor sjovicicslavuj |
1 Novembar, 2018 |
read_nums (283)
На данашњи дан 1. новембра рођен јевелики српски умјетникБОРА ЂОРЂЕВИЋ
На данашњи дан 1. новембра рођен је
велики српски умјетник
БОРА ЂОРЂЕВИЋЛинк: ЈЕДИНО МОЈЕ - РИБЉА ЧОРБА
**********************************
I sve je islo kao po loju
dok sam te imao kao moju
to nije mogla biti bilo koja
sve dok si bila moja
Bolje ne mogu da postoje
od ove samo jedine moje
bili smo samo nas dvoje
o moje nekada, jedino moje
Ko indijanac stavljam ratnicke boje
da te osvojim, jedino moje
ljudi matore, boraju se, goje
a ti jos lepa, jedino moje
Kad bi bio potop,
a ja da sam Noje
i tebe bih poveo, jedino moje
bilo je zena da nema broja
al' samo ti si bila moja
Grci zbog ljubavi unistili Troju
ja bi sve srusio za ovu moju
losi krojaci sudbinu kroje
zasiven za tebe, jedino moje
Nitko me nije izbacio iz stroja
jedino ti, ljubavi moja
mnogo je suza, krvi i znoja
proliveno zbog tebe, jedina moja
Ja nemam mira, nemam ni spokoja
kad sam bez tebe, jedina moja
ja sam ranjen, rane se gnoje
gde si jedino, nesrecno moje
I oko rana muve se roje
a tebe nema, jedino moje
mozda je djavo dos'o po svoje
zbogom najlepse, jedino moje
Autor sjovicicslavuj |
1 Novembar, 2018 |
read_nums (222)
На данашњи дан, 1. Новембра рођен је
историчар, филолог, политичар и државник, академик
СТОЈАН НОВАКОВИЋ
Припадао је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју је Новаковић основао заједно са Милутином Гарашанином, Миланом Пироћанцем, Чедомиљем Мијатовићем и Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на Круну.
Дипломатску каријеру започео је првом мисијом у Цариграду, која је трајала седам година (од 1885. до 1892). По повратку је постао председник Државног савета да би, након три године, 1895 - 1896. постао председник једне од дуговечнијих дванаест влада за време владавине краља Александра Обреновића. Пад Владе поново одводи Новаковића у дипломатију, посланик је у Цариграду до 1900, затим краткотрајно у Паризу, па до 1905. у Петрограду, где је и пензионисан. То је, ипак, био крај само дипломатске каријере Новаковићеве.
Споменик у дворишту школе у Шапцу која носи његово име
По повратку у земљу, Новаковић је један од обновитеља Напредне странке која је добила име Српска напредна странка. 1909. Новаковић је изабран, упрокс малом утицају своје странке, за председника концентрационе владе. Концентрациона влада трајала је до окончања Анексионе кризе, али је Новаковић остао један од најугледнијих политичара све до своје смрти 17. фебруара 1915. у јеку Првог светског рата.
Autor sjovicicslavuj |
31 Oktobar, 2018 |
read_nums (338)



У СЛАВУ И МИЛОСТ ВЕЛИКОМ
ЦРНОГОРСКОМ ВЛАДАРУ,
СРПСКОМ ВЛАДИКИ
И ПЈЕСНИКУ
СРПСКОМ ВЛАДИКИ
И ПЈЕСНИКУ
На данашњи дан, 31.10. 1851. године
упокојио се славни
Његош
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

Вук на овцу своје право има
ка тиранин на слаба човјека;
ал тирјанству стати ногом за врат,
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветлија!
**************************
Самообмана је убитачна
и за људе и за народе.
******************************
Што људи хоће, то и време трпи.


НАПОМЕНА:
Мали сам ја човјек
да бих себи узимао за право
да говорим о ЊЕГОШУ!
Али могу да говорим о нељудима
и несоју који покушавају да негирају
ВЕЛИКОГ ЊЕГОША
и који на тај начин покушавају
да ниподаштавају
све оно што је био
ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ ЗА СВА ВРЕМЕНА
ТО И ОСТАО!
БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,
ЗА СВА ВРЕМЕНА,
УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ
И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА!
Autor sjovicicslavuj |
30 Oktobar, 2018 |
read_nums (278)

На данашњи дан, 30.10.
рођен је велики умјетник
рођен је велики умјетник
ЂОРЂЕ МАРЈАНОВИЋ

На рођендан великог умјетника -
30. 10. 1959. - ПГП РТБ објавио прву плочу
"Звиждук у осам" Ђорђа Марјановића
-------------------------------
К`О НЕКАД У ОСАМ
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам, ниси ту...
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој.
Понекад у 8 и сад звиждим улицом твојом,
Застанем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам ниси ту,
Чекам као у сну,
Мислим негде у даљини чућеш ти,
Три кишне капи на окнима
Задње сузе две,
У очима заборављени сни и знај
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом,
И станем сам под прозор твој.
Реф: И мада знам, ниси ту...
Ко некад у 8 и сад прођем улицом твојом
И станем сам под прозор твој,
И звиждим тад, наш стари знак...
( звиждук).
Autor sjovicicslavuj |
29 Oktobar, 2018 |
read_nums (390)
Autor sjovicicslavuj |
28 Oktobar, 2018 |
read_nums (250)
Српски рвач
Виктор Немеш
освојио је бронзану медаљу на Свјетском првенству
у Будимпешти у категорији до 77 килограма.
То је друга бронза за Србију у истом дану,
након што је раније Михаил Каџаја био трећи до 97кг,
а укупно трећа на првенству због сребра
Давора Штефанека.
Немеш је у борби за бронзу савладао Швеђанина Алекса Бјурберга Кесидиса 6:2
и послије прошлогодишњег злата
у Паризу сада стигао до новог одличја.
Autor sjovicicslavuj |
28 Oktobar, 2018 |
read_nums (322)
Репрезентативац Србије у рвању
Михаил Каџаја
освојио је бронзану медаљу у категорији до 97 килограма
освојио је бронзану медаљу у категорији до 97 килограма
грчко-римским стилом на Свјетском првенству у Будимпешти.
Грузин који наступа под заставом Србије
у борби за треће мјесто побиједио је
у борби за треће мјесто побиједио је
бившег првака свијета Мађара Балажа Киша.
Прије њега сребро Србији донио је
Давор Штефанек
у категорији до 67кг.
Autor sjovicicslavuj |
28 Oktobar, 2018 |
read_nums (292)
Autor sjovicicslavuj |
27 Oktobar, 2018 |
read_nums (257)
Актуелни олимпијски шампион,
Давор Штефанек
на Свјетском првенству у Будимпешти
освојио сребрну медаљу.
освојио сребрну медаљу.
Србин до финала није изгубио ниједан поен и све ривале је тукао "нулом". На путу ка финалу елиминисао је Данијела Јанечића (9:0) из Хрватске, Хунг Џинг-Хуа (10:0) из Кинеског Тајпеха, Фредерика Бјерехуса (4:0) из Данске и Жеворжа Сахакјана (8:0) из Пољске.
Ривал Штефанеку у финалу био је Артем Сурков из Русије који је био много бољи и који је побиједио Штефанека са 7:0
У богатој ризници медаља Давора Штефанека издвајају се олимпијско из Рија 2016. и свјетско злато из Ташкента 2014.
Штефанек има и свјетску бронзу из Лас Вегаса 2015.
Штефанек има и свјетску бронзу из Лас Вегаса 2015.
Autor sjovicicslavuj |
27 Oktobar, 2018 |
read_nums (284)


На данашњи дан 27. октобра 1969. године, у 9 сати и 11 минута, град на Врбасу погодио је разоран земљотрес. Сеизмолози су измјерили да је потрес био јачине девет степени Меркалијеве скале. Упозорење је стигло дан раније, 26. октобра, када је тло подрхтавало у поподневним сатима.
Земљотрес је однио 15 људских живота, а 1.117 људи је теже или лакше повријеђено.
Материјална штета је причињена на 86.000 стамбених јединица, 266 школских објеката, 152 објекта јавне управе и администрације, 146 културних објеката, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Град је остао без струје и воде. Бањалучани, који се сјећају ових тешких дана, кажу да су затекли општи хаос у граду и рушевине, а људи су били у паници.
Војска је заједно са грађанима рашчишћавала рушевине и ослобађала повријеђене. Људи су данима били на улицама, многи су остали без својих домова. Помоћ је стизала са свих страна.
Захваљујући великој солидарности становништва из свих крајева бивше Југославије, али и помоћи из Европе и свијета, Бања Лука је поново стала на ноге.

На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради 27. октобра 1969. године у 9.11, као подсјетник на несрећу, која је прије 48. година задесила Бању Луку.
-----------------------------
Бања Лука данас ...

Храм Христа Спаситеља и Бански двор
Autor sjovicicslavuj |
26 Oktobar, 2018 |
read_nums (333)

За подсјећање ...
На данашњи дан 26. 10. рођен је
славни српски глумац
ЛАЗАР РИСТОВСКИ

.gif)
Autor sjovicicslavuj |
26 Oktobar, 2018 |
read_nums (292)
Autor sjovicicslavuj |
26 Oktobar, 2018 |
read_nums (276)
Autor sjovicicslavuj |
24 Oktobar, 2018 |
read_nums (323)

Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну.
Иако је прошло 26. година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика.
Многи од њих, нажалост, нису више међу живима.
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Има једна сјајна анегдота коју као и неки учесници свечане сједнице Скупштине српског народа тог, сада већ историјског дана - 24.10.1991. године, никад нећу заборавити све док будем жив.
Наиме, иако сам водио тим безбједности и био задужен да све протекне у најбољем реду, запала ме и захвална улога у којој се нисам прославио.
Пред сам почетак сједнице неко је са касетофона требао да пусти химну "Боже правде".
У кабинету смо имали најновију линију и неко из организације доставио ми је касету на којој је била химна и мене је запала улога да поред тога што сам бринуо о безбједности и то урадим.
Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде".
Шта год сам притискивао на даљинском увијек ми је ишао "Марш на Дрину", композиција са друге стране касете. Једноставно, није ишло, па није.
Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну.
И као што се многе ствари случајно дешавају, ето десило се тако да један електричар Србин који се ту сасвим случајно затекао има исту линију и само је он знао како се са даљинским "рукује". Показао ми је како се то ради и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, ипак сам се некако снашао. Ни крив ни дужан и стицајем непредвиђених околности тако сам се нашао и у Радном предсједништву сједнице и први пустио химну.
Нико није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога" каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС др Радован Караџић који ме стално пожуривао.
И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
О атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим аспектима нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања.
-----------------------------

----------------------------------
НАПОМЕНА:
Прва оснивачка Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је одржана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
На првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву донесена је Одлука о расписивању Плебисцита и усвојена је „Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум /Плебисцит/ на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
У складу са поштивањем људских права, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине
- 9. јануара 1992. у Сарајеву одржана је свечана сједница у Хотелу "Холидеј ин" када је и званично проглашена Република Српска Босна и Херцеговина.
Могао бих много тога да напишем /већ сам у неким другим приликама писао - како је дошло до распада БиХ и почетка рата/. Овај пут само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика /сви посланици из заједничке Скупштине БиХ све док је 14. октобра 1991. године није разбила муслиманско-хрватска парламентарна коалиција/.
Присутни су били и то: 70 посланика из СДС-а; 4 из Странке реформских снага /Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ-а Југославије/ и 2 посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/. Тој сједници су присуствовали и бројни други Срби /Срби пресједници општина у тадашњој БиХ, као и други истакнути српски представници из јавног, културног и политичког живота тадашње БиХ. Сви они су били само у својству гостију и нису имали право одлучивања..
Иако је прошло 26. година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика.
Многи од њих, нажалост, нису више међу живима.
------------------------

Autor sjovicicslavuj |
23 Oktobar, 2018 |
read_nums (378)
СРБИЈА
је свјетска спортска велесила
16 европских медаља на грудима
српских такмичара!
Првенство Европе 2018 је завршено.
Гонг је означио и посљедњу финалну борбу шампионата и сви могу да одахну.
Српски кик бокс тим може да буде више него задовољан.
Било је и незадовољних својим учинком, али љепота спорта је у томе да се из сваког пораза учи и да увијек има нових шанси за побједе.
Оно што је важно јесте да је Србија задржала високо мјесто на табели успјешности земаља, од 35 земаља учесница на првенству, Србија је друга, одмах иза Русије.
Златне медаље су освојили:
2. Никола Филиповић
3. Александар Коновалов
4. Ајла Лукач
5.Саида Буквић
6. Милана Бјелогрлић
Сребрне медаље су освојили:
1. Александар Менковић
2. Теодора Манић
3. Бојан Џепина
Бронзане медаље су освојили:
2. Марко Цветановић
3. Сашка Крстић
4. Никола Тодоровић
5. Марина Ђекић
6. Милош Цветићанин
7. Валентина Кери
Autor sjovicicslavuj |
22 Oktobar, 2018 |
read_nums (332)

На данашњи дан, 22. октобра прије 18. година,
међу своје Србе у трајно почивалиште,
у своје родно Требиње поново је стигао славни
ЈОВАН ДУЧИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји

Пјесник и дипломата Јован Дучић преминуо је, након краће и тешке болести (шпанска грозница), 7. априла 1943. године у 1 час и 30 минута у Герију, држава Индијана. Био је у 75-ој години живота и имао је статус активног посланика Краљевине Југославије.
Сахрана је обављена 10. априла на гробљу Калвариус, у источном дијелу Герија. Тијело је балсамовано и "пренијето у православну цркву Светог Саве - у фраку, са лентом светог Саве, бијелим каранфилом на реверу, окружено многобројним одликовањима, са свиленом српском тробојком преко ногу, а на њу је био стављен дипломатски мач, двороги шешир са бијелим нојевим перјем, краљев вијенац од природног цвијећа..."
Дучић је ексхумиран 18. октобра 2000. године и преко Русије његови земни остаци пренијети су у Југославију. Наредног дана је ковчег изложен у Саборној цркви у Београду гдје је патријарх српски господин Павле држао заупокојену литургију.
У Црној Гори сандук је боравио два дана (обишавши Подгорицу, Никшић, манастир Острог). Црногорски свештеници служили су свету архијерејску литургију и опијело. Мошти је од Београда до Требиња пратио патријарх српски господин Павле.
Пјесник је по други пут сахрањен, након 57 година почивања у туђини, у недељу, 22. октобра 2000. године у родном Требињу. Обред полагања посмртних остатака обавио је, према жељи самог покојника, 95-тогодишњи прота Раде Вукомановић.
Сахрани су присуствовале бројне званице, угледни Срби из јавног, културног и политичког миљеа Републике Српске и тадашње Југославије.
Посљедња пјесникова жеља, изражена у његовом трећем тестаменту који датира из 1941. године, "да се моје тело пренесе и сахрани у красној православној цркви у Требињу у стилу оне у косовској Грачаници", била је испуњена.
Autor sjovicicslavuj |
22 Oktobar, 2018 |
read_nums (367)
Autor sjovicicslavuj |
21 Oktobar, 2018 |
read_nums (326)

Репрезентативка Србије у кик-боксу Ајла Лукач постала је данас у Братислави првакиња Европе у лоу-кику.
Она је у финалу Европског првенства у кик-боксу, у мечу за злато у категорији до 56 килограма, побиједила Италијанку Никол Перону са 2:1.
Чланица Клуба борилачких спортова Нови Пазар до највећег успјеха у каријери дошла је задавши ниски ножни ударац секунд прије краја посљедње, треће рунде и тако освоји златну медаљу и постане шампионка Европе.
*********************************
Саида Буквић, такође репрезентативка Србије у кик-боксу, освојила је данас златну медаљу у дисциплини лоу-кик.
У категорији до 52 килограма, чланица Борилачког клуба Нови Пазар побиједила је у финалу Францускињу Делфин Генон одлуком судија 2:1.

Саида је на тај начин у главном граду Словачке одбранила титулу освојену прије двије године у Марибору.
Буквић је и двострука узастопна свјетска шампионка,
а без пораза у рингу је пуне четири године.
Autor sjovicicslavuj |
20 Oktobar, 2018 |
read_nums (365)
Тренер: Зоран Терзић
Догодила се историја!

СРПКИЊЕ
ПРВАКИЊЕ СВИЈЕТА
СРБИЈА - Италија 3:2
(21:25, 25:14, 23:25, 25:19, 15:12)
СРБИЈА:
Маја Алексић,
Ана Бјелица,
Ана Бјелица,
Тијана Бошковић,
Бјанка Буша,
Бјанка Буша,
Тијана Малешевић,
Бранкица Михајловић,
Маја Огњеновић,
Силвија Поповић,
Теодора Пушић,
Милена Рашић,
Силвија Поповић,
Теодора Пушић,
Милена Рашић,
Јована Стевановић,
Стефана Вељковић,
Стефана Вељковић,
Бојана Живковић.
Српска одбојкашица
Тијана Бошковић
проглашена је за најбољу играчицу
Свјетског првенства у Јапану
проглашена је за најбољу играчицу
Свјетског првенства у Јапану
Autor sjovicicslavuj |
20 Oktobar, 2018 |
read_nums (271)
На данашњи дан 20.10.
у великој биједи и неимаштини
умро је непоновљиви
умро је непоновљиви
Миодраг Петровић Чкаља
који је годинама уносио радост у наше домове
и који нас је засмијавао до суза.
ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО
У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!
Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“.
Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.
Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић…
Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.
Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.
– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.




























.gif)


























