Autor sjovicicslavuj |
18 Avgust, 2021 |
read_nums (49)
Љубомир Стојановић Био је српски државник, политичар и филолог, редовни члан Српске краљевске академије.
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.
Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић, односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање. „Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
17 Avgust, 2021 |
read_nums (39)
МИРА СТУПИЦА
Рођена је 17. августа 1923. године
Некад давно ...
Умрла је 19. августа 2016. у дубокој старости у Дому за стара лица ...
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
17 Avgust, 2021 |
read_nums (42)
Никада не смијемо заборавити наше
славне претке који су прославили српски народ!
Колико мало живота, а колико пуно заслуга за наш народ, културу и историју.
17. августа 1908. умро је РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Разочаран у корумпирану власт
и лопове у врху власти одавао се све више боемском животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота у Београду.
Радоје Домановић,
биста на Калемегдану, Београд
---------------------- Иако је умро млад и прије више од једног вијека - никад ова мисао славног није била актуелнија као у овом времену:
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
16 Avgust, 2021 |
read_nums (35)
НЕДА УКРАДЕН Рођена је 16. августа 1950. годинеу Имотском.
Овогодишња фотографија са љетовања НЕДЕ УКРАДЕН, а има "само" 71 годину (!)
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
16 Avgust, 2021 |
read_nums (29)
16. августа 1984. године умро је непоновљиви
-------------------------------
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
16 Avgust, 2021 |
read_nums (40)
16. августа 1921. године умро је Уврштен у 100 најзнаменитијих Крунисање 21. септембра 1904. године
1875. Краљ Петар I је ратовао под псеудонимом
Петар Мркоњић
Спомен-обележје краљу Петру у Орлеансу, гдје се борио током Француско-пруског рата 1870/71
Гроб Петра Карађорђевића у цркви Светог Ђорђа на Опленцу (Топола)
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
15 Avgust, 2021 |
read_nums (29)
Споменко Гостић Рођен 15. августа 1978. године
Умро 20. марта 1993. године
Био је војник и најмлађи одликовани борац
Војске Републике Српске
у Одбрамбено-отаџбинском рату. Одликован је Медаљом заслуга за народ
Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.
Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.
Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу. +++++++++++ Послије рата Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.
Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено.
У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.
На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.
19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.
Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
15 Avgust, 2021 |
read_nums (25)
Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.
Од 30. јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.
У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12. августа накратко окупирале Шабац.
Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника. Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.
Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
15 Avgust, 2021 |
read_nums (32)
РАСТКО ПЕТРОВИЋ Био српски дипломата, пјесник, романсијер,
приповједач, есејиста, сликар,
ликовни и књижевни критичар.
Рођен је 03. марта 1898. године у Београду
Умро је 15. августа 1949. године у Вашингтону
------------------ --------------------------- Сестра Растка Петровића била је славна српска хероина Надежда Петровић, сликар и болничарка у Балканским и Првом свјетском рату.
Уврштена у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
14 Avgust, 2021 |
read_nums (43)
 За православне хришћанске вјернике 14. августа почиње двонедјељни Госпојински пост - један је од најстрожих постова, а обиљежава се у знак сјећања на смрт Богородице и дан када се успјела на небо
Великогоспојинки пост први пут помиње се у 9. вијеку. Коначно је Установљен на Цариградском сабору 1166. године.
Увијек почиње на Дан седморице браће Макавеја и њихове мајке, који су погубљени мученичком смрћу.
Најмлађи од свих вишедневних постова, уведен је у част и према примјеру Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је вријеме прије смрти провела у сталном посту и молитви.
Овај пост је најкраћи, али веома строг, попут Васкршњег. Подсјећа да су, уз сведену трпезу и смирене страсти, милостиња и опраштање први на путу којим тијело и душа постану смирена цјелина, што води сазнању и спасењу у божјој милости.
Током сљедеће двије седмице, једе се храна припремљена на води, викендом су дозвољени уље и вино. На Преображење може се јести и риба.
Завршава се 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у сриједу или петак, као ове године, не мрси се ни тог дана, већ се једе риба, вино и уље.
По обичајном календару, празник, посебно посвећен женама и мајкама, везује се за босиљак, божју биљку.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
14 Avgust, 2021 |
read_nums (29)
Свети мученици Макавеји
Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија,Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима.
 Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен седморици светитеља, седам мученика, браће Макавеји.
Макавеји су били старозаветни светитељи и мученици из 2. вијека п.н.е, а књиге о животу браће Авима, Антонина, Гурија, Елеазара, Евсевона, Адима и Маркела саставни су дио Светог писма.
Свети мученици Макавеји и њихова мајка Соломона и учитељ Елеазар страдали 166. године п.н.е. када их је убио император Антиох XI Епифан, који је покушао да у Јерусалиму уведе паганске обичаје. Епифан је у Јерусалимски храм поставио кип грчког паганског бога Зевса, испред ког је присиљавао Јевреје да се клањају.
Свештеник Елеазар био је посвећен Мојсијевом закону и први је одбио да се поклони паганском божанству, због чега је настрадао у мукама.
Седморо браће Макавеја и њихова мајка Соломона, слиједили су његов примјер па су и они страдали мученичком смрћу.
Мошти светих мученика Макавеја чувају се у базилици Светог Андреја у Келну у Њемачкој.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
14 Avgust, 2021 |
read_nums (21)
Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима.
И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.
Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.
Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
13 Avgust, 2021 |
read_nums (37)
ДАНАС
ПОЧИЊЕ НАЈВЕЋИ ТРУБАЧКИ ОКРШАЈ НА
СВИЈЕТУ. НА 60. ЈУБИЛАРНОМ ФИНАЛНОМ
ТАКМИЧЕЊУ НАЈБОЉИХ ТРУБАЧКИХ ОРКЕСТАРА
СРБИЈЕ, ПОЈАВИЋЕ СЕ 18 ОРКЕСТАРА. 
Трубачи су увелико припремили своје лимене инструменте за свирку за незаборав, увежбавајући мелодије којима ће покушати да освоје срце сабораша и на тај начин у недјељу, на позорници крај Бјелице, буду "окићени" "Златном трубом".УЛЕПШАВАЊЕ Гланцање споменика трубачу,то В. Или Званично отварање Сабора је данас у 11 часова, уз звуке саборске химне "Са Овчара и Каблара" подићи саборску заставу, што ће означити почетак тродневне трубачке феште, највеће на свијету.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
13 Avgust, 2021 |
read_nums (30)
13. августа 1876. године рођен је Александар Белић
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
13. августа 1876. године рођен јесрпски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије (након Другог свјетског рата Српска академија наука и умјетности) од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија Послије завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе ,,Јужнословенски филолог“ и ,,Наш језик Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Ријешио је сложен проблем општесловенског акцентног система. Под његовим руководством, САНУ је издала прву књигу великог ,,Речника књижевног и народног језика“. Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа. 
Александар Белић у граматици српскохрватског језика из 1940. године, када му Брозови „лингвисти“ у дугим кожним мантилима нису држали нож под грло, на страници 283, у тачки 5. пише: - Како се зове ово писмо којим је написана ваша књига? – Ћирилица. А пишу ли сви Југословени само ћирилицом? Пишу ли њоме и наша браћа Хрвати и Словенци? – Не, они пишу друкчијим писмом – латиницом. Као што видите, ми Југословени имамо два писма: ми Срби служимо се старим словенским писмом, ћирилицом, која је састављена по смрти св. браће Ћирила и Методија, а преуредио је за наш језик Вук Караџић; међутим, браћа Хрвати и Словенци примили су латинско писмо, латиницу, коју је преуредио Вуков савременик Људевит Гај. Јесте ли видели како пишу Енглези, Французи, Немци? А како Руси, Бугари, Чеси? Је ли ко видео како пишу Јевреји, или Турци или Кинези? Постоје, дакле, на свету разна писма или азбуке. Покушајте сабрати сва слова наше ћирилске азбуке. Колико их има? – Равно 30.
Шта обележава свако слово? Колико ће онда бити гласова у нашем језику? Наш језик има 30 гласова, а наша азбука исто толико слова, тако да се сваки глас бележи посебним словом. Захваљујући поглавито Вуку Караџићу, наша је азбука једна од најпростијих и најсавршенијих на свету. (Пиши као што говориш!)“ Дјела: ,,О језичкој природи и језичком развитку“ (два тома), ,,Правопис српскохрватског језика“, ,,Дијалекти источне и јужне Србије“, ,,О двојини у словенским језицима“, ,,Галички дијалекат“.  Сабрана дјела Александра Белића
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
12 Avgust, 2021 |
read_nums (89)
Народна скупштина Српске Републике БиХ усвојила је у Бањалуци 12. августа 1992. године Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да промијени њен назив у - Република Српска. Српска је претходно настала 9. јануара 1992. године као Република српског народа БиХ одлуком Скупштине српског народа у БиХ. Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Република Српска је и међународно призната као један од два конститутивна ентитета БиХ. Због сталних напада бошњачких сарајевских кругова на назив Република Српска, Народна скупштина Српске усвојила је 2008. године Закон о заштити назива Република Српска. Деветог јануара 1992. године, прије било каквих ратних сукоба у БиХ, одлуком Скупштине српског народа у БиХ настала је Српска Република БиХ да би у 12. августа 1992. била преименована у Републику Српску. Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је живјело укупно 1.170.342 лица.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
11 Avgust, 2021 |
read_nums (43)
11. августа 1934. године рођен је славни српски глумац ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
10 Avgust, 2021 |
read_nums (29)
На овој фотографији су британски војници. Одушевљени, јер пред њих, на Солунском фронту, излази чувени Србин. За кога многи данашњи Срби нису ни чули. А ми, ето, постасмо такви да више од 90% данашњих потомака оних славних јунака из Великог рата, не зна ко је тај Милош Васић коме Британци тако кличу.  Погледајте само то одушевљење. И то неких странаца, на територији која им и није нешто битна, нити су их у кући, као клинце, учили о њој, а ни о Србима. Фотографија је настала 25. децембра 1916. године по старом календару. На православни Божић. По новом то сад дође 7. јануар, јер све остало почесмо да гледамо по новом, пошто нам Бог и није нешто постао битан. Тог Божића, по старом календару, скоро две недеље пошто су Британци славили рођење Христово по новом рачунању времена, пред трупе Империје на Солунском фронту изашао је Милош Васић. Не рачунајући српски, говорио је течно седам језика. Али, нису они њему клицали јер је знао савршено и енглески, и немачки, и руски, и италијански, и француски, и грчки, и бугарски. Нити зато што је добио 15 српских одликовања, а ни што га је одликовало десет страних држава. Ни што је био у Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ у српско-бугарском рату 1885. (назван касније Гвоздени пук), ни што је био министар војни почетком 20. века у три Владе. Ни што је био професор Војне академије, ни што је био шеф Унутрашњег одсека у Главном генералштабу, ни што је међу његовим изумима и прва српска ручна бомба са ударним упаљачем, чувена „Васићка“, која је по свом четвртастом облику подсећала на бочицу парфема а била омиљена код наших војника. Клицали су му јер је био – човек нестварно посвећен роду свом. На челу 3. армије војске Краљевине Србије био је те 1916, пре поменутог Божића, „Победник код Острова и Горничева, освојилац Кајмакчалана и Битоља“, командант код највећих српских тријумфа на Солунском фронту до његовог пробијања 1918. године. 
А кад су већ Британци могли да му радосно кличу, ми можемо бар да кажемо „Лепо је знати да су и такви били наши преци“.
Генерал Милош Васић
Милош Васић, у своја два брака, није имао деце, али ако сећање на његова дела остане сачувано – онда му сви ми дођемо потомци. Врло је вероватно да би тиме био најзадовољнији.
Па, потомци… Да не брукамо више такве претке, него да прионемо на оно што је Васић увек радио: усавршавати себе, да би другима око нас било боље.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
9 Avgust, 2021 |
read_nums (44)
Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац.Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.
Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.
Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја, старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.
Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.
Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу. Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.
Ово је изазвало завист његових колега лекара, па су га оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.
Био је смирен, одлучан и решен да пострада за Христа. Није се одрекао своје вере, већ је именом Христовим, ту пред свима, излечио одузетог човека. Цар га је осудио на страшно мучење и смрт. У немоћном, слепом бесу, Максимијан је наредио да се погуби и стари свештеник Ермолај.
Пантелејмон је претрпео невиђене муке, али га је Бог крепио и зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао. Маслина, под којом је његово тело било сахрањено, се окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења. Свети Пантелејмон је пострадао за Христа 9. абгуста 304. године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.
Један од најлепших храмова на Светој Гори посвећен је овом светитељу. На иконама се представља као прелепи младић који у рукама држи кутијицу са лековима, знак лекарске професије.
Празник св. великомученика Пантелејмона се слави 9. августа. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2021 |
read_nums (38)
Србија је на Олимпијским играма у Токију освојила рекордних девет медаља. На Олимпијским играма у Рију Србија је освојила осам медаља, а пет година касније пао је нови рекорд, побједом одбојкашица у мечу за бронзу против Јужне Кореје стигли смо до деветог одличја на овим олимпијским играма. Србија је освојила три златне, једну сребрну и пет бронзаних медаља Сјајни српски ватерполисти су поново олимпијски побједници
СРБИЈА:
Б. Митровић, Мандић 3, Дедовић, Ранђеловић, Лазић, Пијетловић 2, Рашовић, Алексић, Јакшић 3, Филиповић 2, Прлаиновић 3, С. Митровић.
Селектор : Дејан Савић.
Милица Мандић је други пут у каријери у теквондоу постала олимпијска шампионка
Каратискиња Јована Прековић на свом дебију на ОИ стигла је до злата
Сребро у Токију освојио је стријелац Дамир Микец
Бронзану медаљу у теквондоу освојила је Тијана Богдановић Одбојкашице су освојиле бронзану медаљу Бјанка Буша, Мина Поповић, Слађана Мирковић, Бранкица Михајловић, Маја Огњеновић, Ана Бјелица, Маја Алексић, Милена Рашић, Силвија Поповић, Тијана Бошковић, Бојана Миленковић, Јелена Благојевић. Баскеташи 3X3 освојили су бронзану медаљу Душан Домовић Булут, Александар Ратков, Михаило Васић и Дејан Мајсторовић
Зураб Датунашвили у рвању освојио је бронзану медаљу
Миленко Себић у стрељаштву освојио је бронзану медаљу
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2021 |
read_nums (27)
8. августа 1929. године умро је велики човјек
АРЧИБАЛД РАЈС
Више је истине рекао и написао о Србима, него што су многи Срби знали сами о себи!
ВЕЛИКА И ТРАЈНА ЗАХВАЛНОСТ
Споменик др Арчибалду Рајсу - Београд
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
|
|
