Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 3 April, 2020 | read_nums (29)

ЛОЛА НОВАКОВИЋ
Тужна судбина велике југословенске 
и српске пјевачице Зоране Лоле Новаковић.
Умрла је 3. априла 2016. године. 

На вјечни починак је испратило једва педесетак 
пријатеља и сарадника на Новом гробљу 
у Београду уз пјесму „Кап весеља“.




КАП ВЕСЕЉА - Лола Новаковић
Autor sjovicicslavuj | 3 April, 2020 | read_nums (21)


Потресна биографија Надежде Петровић 
и њено богато сликарско дјело 
говоре нам много о њој, 
али и о српској несрећи 
да лако и брзо заборављамо 
наше славне претке.

До посљедње снаге 
сликала је шаторе ваљевске болнице,
све док заразна болест није и њу оборила. 

Боловала је седам дана.
Умрла је 3. априла 1915. године.

Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.

Уврштена у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји




Надежда Петровић као ратна болничарка
у Призрену 10. априла 1913. године

Грачаница, сликано 1913. године

Поље косовских Божура

Споменик Надежди Петровић 
у Пионирском парку у Београду
Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2020 | read_nums (33)
 
На данашњи дан, 1. априла 1924. године
рођен је непоновљиви

Чкаља

који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је забављао и  засмијавао до суза ...




ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО

У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!


Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“. 
Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.

Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић… 

Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.
Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.

– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.

 
Autor sjovicicslavuj | 31 Mart, 2020 | read_nums (38)
 
На данашњи дан, 31. марта
прошле године умро је
КАМЕНКО КАТИЋ



Autor sjovicicslavuj | 31 Mart, 2020 | read_nums (31)
 
31. марта 1876. године
рођен је славни српски књижевник

БОРА СТАНКОВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

У позним годинама фотографисано у Врању



Споменик Бори Станковићу 
у градском парку у Врању
Autor sjovicicslavuj | 29 Mart, 2020 | read_nums (44)
Онако како је скромно живио,
тако је и напустио овај свијет,
без комеморације и без гробног мјеста
у Алеји заслужних грађана у Београду.

Српски књижевник, 
пјесник, прозни и драмски писац
Добрица Ерић 
сахрањен је 31. марта 2019. године
у свом завичају у мјесту Доња Црнућа
код Горњег Милановца у присуству породице,
пријатеља, поштовалаца и мјештана.



 
Autor sjovicicslavuj | 29 Mart, 2020 | read_nums (31)
 
На данашњи дан, 29. марта 2008. године
умро је славни српски фудбалер 
РАЈКО МИТИЋ



Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног Рајка Митића.

Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.

Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.

За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу. 
---------------------------------------
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.

Стадион „Рајко Митић“, улица Рајка Митића, а од данас и биста вјероватно највећој легенди нашег клуба. Признање великом Рајку, капитену, симболу, легенди, господину.

 Откривању споменика присуствовале су многе звездине фудбалске легенде и хиљаде ДЕЛИЈА!

Између осталих, ту су били и ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ - Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић "Пижон" .... /Из оправданих разлога изостао је само Драган Стојковић "Пикси"/.

Легендарни Владица Поповић је рекао:
Данас се ми теби, Бата Рале, одужујемо, како се великану може одужити. Поносни смо на своје дело.“

У свом препознатљивом стилу бесједио је и Матија Бећковић, велики навијач Црвене звезде и академик.



Од 21. децембар 2014. године Звездин стадион “Маракана” 
носи име “РАЈКО МИТИЋ”
Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2020 | read_nums (26)
 
28. марта 1868. године рођен је
Максим Горки 
(Алексеј Максимович Пјешков)

 


Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2020 | read_nums (23)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 28. марта 1824. године
рођен је велики српски пјесник 

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји


Живио је само 29. година.

Српска омладина је испунила пјесникову жељу
и године 1883. пренијела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
------------------

Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.

/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../

 
Кад Млидијах Умрети

Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жутo доле веће пада,
Зеленога више ја никада
Видет' нећу!

Глава клону, лице потамнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.

Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају. —
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко, —
Слушо у грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
твојој реци и твојем извиру, —
Мог живота вир је на увиру!

О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади'!
Тедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама ...

Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огријало
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља' —
У траљама отац вас оставља.

Статуа Бранка Радичевића 
на Стражилову, на Фрушкој Гори.
Autor sjovicicslavuj | 28 Mart, 2020 | read_nums (30)
 
28. марта 1811. године умро је 
велики српски просвјетитељ и реформатор

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји



Споменик Доситеју Обрадовићу
у студентском парку у Београду

Спомен плоча Доситеју Обрадовићу 
на Саборној цркви у Београду, изнад његовог гроба

Autor sjovicicslavuj | 27 Mart, 2020 | read_nums (42)

На данашњи дан, 27. марта 1941. године
рођен је естрадни умјетник
МИОДРАГ МИКИ ЈЕВРЕМОВИЋ


 
Autor sjovicicslavuj | 27 Mart, 2020 | read_nums (26)

 

На данашњи дан /27.3./, прије 21. годину, јединице Војске Југославије срушиле су мит о необоривом америчком "невидљивом" ловцу бомбардеру Ф-117, оборивши га изнад села Буђановци, током злочиначке НАТО агресије на СР Југославију.

 

"Невидљиви" Ф117Фото: илустрација Летјелицу Ф-117А оборили су припадници 3. дивизиона 250. бригаде противваздухопловне одбране 27. марта 1999. године у 20.42 часа. Они су, захваљујући способности јединице, исправној техници и "малој техничкој иновацији" успјели да летјелицу погоде са земље.

 

Авион је пао у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са двије ракете типа "нева", а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.

 

Ф-117А - "ноћни соко" репутацију је стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године када је, према објављеним подацима, 1.270 пута прелетио непримијећен ирачко небо у 39 борбених мисија.

 

Тај авион представљао је симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, што му је омогућавало да буде "невидљив" за све радарске системе. О томе како су Срби успјели да надмудре "Елвиру", њујоршки лист "Њузвик" је у јулу 1999. године написао да су "Срби сваки дан помјерали радаре, а укључивали их само накратко, тек колико је потребно да се сниме маршруте авиона који долазе, али не довољно да би их открио авион НАТО за детектовање".

 

Четврте ноћи, како наводи лист, док је Ф-117А бацао бомбе на циљ недалеко од Београда, отвор за избацивање пројектила на авиону на српским радарима почео је да свијетли, тако да су Срби брзо испалили ракете и погодили циљ.

 

Пилота обореног авиона Дејла Зелка евакуисале су америчке снаге упавши у Србију из Босне и Херцеговине.

 Фотографија корисника Славко Јовичић Славуј

Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2020 | read_nums (40)
Данас се обележава дан стравичног злочина
регуларне Хрватске војске који је почињен
у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.

Међутим, није то званичан почетак рата,
а нити су то први злочини почињени
на простору тадашње БиХ.

СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Сијековац, Босански Брод

26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине. 

Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
 
Документ којим се дозвољава усташама привођење Српкиња
као робља за сексуална противприродна усташка иживљавања.

27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић. 

Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ,  заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу места  на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и  изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања. 

Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
Слика
ПРАВДЕ за Србе нема и она никад није ни постојала.

За злочин у Сијековцу никад нико није одговарао,
па ни Хрватска за агресију на тадашњу 
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.

Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије. 
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.

Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа. 

Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
------------------
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
* * * * *
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.

Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.

Рат у БиХ је почео много раније ...

/НАПОМЕНА -
 О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.

Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2020 | read_nums (21)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

26. марта 1984. године
свој живот трагично је завршио
БРАНКО ЋОПИЋ

 


Стеван Раичковић, Бранко Ћопић и Иво Андрић

Једна од ријетких фотографија ...
Бранко Ћопић 
са супругом Богданком - Цицом у шетњи

Споменик Бранку Ћопићу у Бања Луци

Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2020 | read_nums (25)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан,  26. марта 1956. године
 рођен је некадашњи предсједник

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 


МИЛАН ЈЕЛИЋ


 
Autor sjovicicslavuj | 25 Mart, 2020 | read_nums (48)
 
Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има ли још Срба?
 

СТАНИМО ПОНОВО У РЕД СЛОБОДЕ,
НЕ СМИЈЕМО И НЕЋЕМО ПРОПАСТИ!


Утихниће звуци српских труба,
занијемиће сваки глас
пред српском срамотом.
Заплакаће небо
над српским јадом и чемером.

Дрина ће опет опимињати Србе
да су сами себи најважнији.
Туђин ће поново 
као и вијековима прије
кидисати да нас уништи.

Славне српске војводе
Мишићу, Степо, Путниче,
славни Срби Дучићу, Меша,
Андрићу, Његоше, Свети Саво,
помозите нам да се подигнемо
из пепела и да не клечимо
пред српским непријатељима,
јер то никад нисмо радили,
па ни онда кад смо 
славно изгинули.

Има нас још,
још нас је преостало
таман толико да нас
европске и свјетске аждаје
не могу све прогутати.

Станимо поново збијени 
у ред слободе.
Не смијемо 
и нећемо пропасти!


Autor sjovicicslavuj | 25 Mart, 2020 | read_nums (27)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 25. марта 2006. године
умро је славни српски глумац

ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ



 
 
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (27)

На данашњи дан, 24. марта 1999. године

НАТО злочинци су почели агресију

на тадашњу СР Југославију!

------------------------------------------------------------------------ 

 --------------------------------------------------------------------------------------

Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (30)

ОВОЗЕМАЉСКА  ПРАВДА 
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
ТО СУ САМО ФИКЦИЈЕ.

ТАКОЗВАНУ ПРАВДУ ДИЈЕЛЕ 
НАЈЈАЧИ НА СВИЈЕТУ 
И СПРОВОДЕ ЈЕ СИЛОМ И ПУШКОМ!


Злочиначка НАТО агресија на Србију, односно тадашњу СРЈ, почела је на данашњи дан прије 21 годину. За 78 дана погинуло је више од 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донијета је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу злочинцу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а злочинац Хавијер Солана.
СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно рјешење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полијетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најприје су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим мјестима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недјеља напада бар неколико пута није нашао на мети злочиначких снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.
Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

Злочиначки НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употријебио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Послије више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, посљедњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30.

Тог дана је Савет безбједности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбједност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије. 
Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2020 | read_nums (34)
 
У славу и част свим невино страдалим 
од злочиначког НАТО пакта 
и свих српских непријатеља 
који су силом, пушком и моћи извршили 
злочиначку агресију на малу,
али часну и јуначку Србију.



ЗЛОЧИНЦИ и непријатељи 
српског народа нисмо вас 
и никад вас нећемо заборавити!
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 ... 290 291 292  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva