Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 28 Avgust, 2021 | read_nums (58)

 

СРБИ

ОПШТИНЕ ПАЛЕ, 
СЛАВЕ КРСНУ СЛАВУ
УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
- ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ

На многаја љета славили!
-----------------------

СРПСКА


ЗАУВИЈЕК


АМИН


Autor sjovicicslavuj | 28 Avgust, 2021 | read_nums (34)

 Патријарх српски Иринеј 
(световно Мирослав Гавриловић), 
рођен је у селу Видова код Чачка,
28. августа 1930. године.

Патријарх је Српске православне цркве, 45. по реду. Право звање патријарха српског гласи:

Његова светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословскифакултет у Београду. Замонашен је у манастиру у Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман.

Био је професоор Призренске богословије од 1959 - 1968. године. 

Завршио је постдипломске студије у Атини, гдје је отишао школске 1962/63. године. 

Послије тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу.

 Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарноог епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на засиједању Светог архијерејског сабора одржаног 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборнојх цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. 

На дан 3. октобра 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.

Преминуо је 20. новембра 2020. године у Војномедицинском центру на Карабурми, услед погоршања здравственог стања изазваног корона вирусом.

 

Моја маленкост у разговору са 
Његовом светошћу патријархом ИРИНЕЈЕМ



Autor sjovicicslavuj | 28 Avgust, 2021 | read_nums (26)

 

Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Један од највећих хришћанских празника, 

Успење Пресвете Богородице, познат и као Велика Госпојина, данас славе Српска православна црква и верници.Тај празник, када се завршава и пост који траје 14 дана, успомена је на смрт Богородице и, према јеванђељском предању, дан када се она вазнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа. Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском манастиру Жича, задужбини Немањића с почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. 
У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју..., а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола". "Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију..., апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.

Autor sjovicicslavuj | 27 Avgust, 2021 | read_nums (39)
 
27. августа 1916. године 
умро је српски пјесник,
књижевник и политичар

ПЕТАР КОЧИЋ



Ко искрено и страсно љуби 
Истину, Слободу и Отаџбину, 
слободан је и неустрашив као Бог,
а презрен и гладан као пас.


Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји




 

Споменик Петру Кочићу у Београду

Autor sjovicicslavuj | 26 Avgust, 2021 | read_nums (35)

 ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ

Песникиња, путописац, болничарка, говорила је чак седам језика, а прву збирку поезије "Песме" објавила је 1894. године у Нишу.

ЖЕНА која је крајем 19. века и почетком 20. говорила седам језика, писала песме, стварала севдахе, неговала рањенике у ратовима, борила се за права дама, истраживала затворени свет харема..., данас је стављена "ад акта" и заборављена. Време полако исправља ту грешку, па је слој прашине на имену Јелене Димитријевић све тањи. У томе је у великој мери заслужна ауторка Биљана Дојчиновић, која је приредила њену биографију.

Ова велика дама је рођена 27. марта 1862. године у Крушевцу. Била је ћерка трговца Николе Миљковића и Стаменке, наследнице кнеза Милојка из Алексинца. Када је имала десет година, преселила се код полубрата Николе Петровића у Алексинац. Тамо и тада је кренула њена "опсесија" књигама и страним језицима. Мало јој је било што је била одлична ученица, ништа није могло да утоли њену глад за знањем. Желела је да сазна више, неретко је кришом читала књиге које су превазилазиле њен узраст. Све се променило 1881. године, када се удала за потпоручника Јована Димитријевића и преселила у Ниш. Његов дом је био попут библиотеке, ризница најразноврсније литературе, што је Јелени помогло да се додатно образује и прошири видике. А, није то више морала да чини кришом. Убрзо је постала најмлађа чланица нишке Подружбине Женског друштва, а знању француског и енглеског језика је додала и успешно савладавање руског, италијанског, грчког и турског.

Јелена је озбиљно писала о љубави, женама, севдаху. У Нишу је 1894. објавила прву збирку поезије "Песме", а наредне године излази критика њених стихова у угледном часопису "Босанска вила", када је била запажена. Рано је схватила да припаднице њеног пола немају право на много тога, па ни на достојанство. И највише јој је сметало што на то пристају, ћуте и трпе. Конзервативно, доминантно размишљање их је сместило на друштвену маргину, одузело им и помисао да би могле да промене место. Јелена то није хтела да прихвати. Постала је велики борац за женска права, покушавала да освести даме да буду самосталне и образоване, да раде.


СВЕТСКА ПУТНИЦА

БИЛА је једна од првих жена путописаца у свету, које су направиле круг око планете и то забележиле. У књизи "Седам мора и три океана" је описала како је изгледало њено путовање лађом од Ђенове до Александрије, а потом Каира, Долине краљева, одлазак у Јерусалим, освајање Јордана, Витлејема, Дамаска и Бејрута. Оставила је иза себе и "Писма из Индије", "Писма из Мисира", "Нови свет - у Америци годину дана". Многа њена дела су преведена на чешки, немачки и руски језик.

Знатижеља ју је усмерила ка турском језику, подучавао је муфтија Ибрахим ефендија. То је препознала као шансу да упозна орјенталне обичаје који су је брзо заинтересовали. Убрзо се зближила и са муслиманскама и отворила строго чувана врата харема. Тада је било невероватно да једна Српкиња успе у томе... Почела је да истражује свет, путовала у Скопље, Солун и Цариград. Угледне муслиманске породице су је срдачно угошћавале, верујући у њене честите намере. И она то никада није злоупотребила. Све што је сазнала записала је у "Писмима из Ниша о харемима", у свом роману "Нове", у "Писмима из Солуна" и свим другим путописима које је правила широм света.

Балкански ратови су је затекли у Београду, у којем је дуже време живела са супругом и радила. Док је муж био на фронту, она је неговала рањенике. Први светски рат је, стицајем околности дочекала у Немачкој, а у њему је остала удовица. Када је потписано примирије, Јелена је кренула пут Француске, Шпаније, Енглеске, Америке, Сирије, Либана... У путопису "Седам мора и три океана" писала је о сусрету са познатом египатском феминисткињом Ходом Ханем Шарауи Пашом. Била је поносна и због посете индијској феминисткињи Тате, после које се упознала са великим песником Рабиндранатом Тагором. Потом је освајила Јапан, Кину и Цејлон. Цео свет јој је на длану.

Велике су биле њене заслуге у раду "Кола српских сестара", чија је добротворка била, као и једна од иницијаторки покретања календара Вардар. И ту је видела шансу да осоколи наше жене и отргне их од традиционалних окова.

Била је блиска пријатељица књижевника Феликса Каница, мада су многи сумњали да се иза тога крије велика љубав, али Јелена се после Јованове смрти никада није удала. 

Умрла је 22. априла 1945. године у Београду. Остала је непознаница због чега је сахрањена два сата раније него што је заказано, тако да је последњи опроштај протекао у потпуној тишини.

Биста Јелене Ј. Димитријевић на Нишкој тврђави
Autor sjovicicslavuj | 25 Avgust, 2021 | read_nums (43)
 
25. августа 1906. године умро је српски књижевник
СТЕВАН СРЕМАЦ  

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

Дјела увијек надживе ауторе 
и остају вјечно да трају ...

------------------

Ово је само мали дио онога што је написао 
славни СТЕВАН СРЕМАЦ, 
а данас су постале трајне пословице и изреке.



Биста Стевана Сремца
испред Народног позоришта у Нишу

Autor sjovicicslavuj | 24 Avgust, 2021 | read_nums (44)

Некад било ... Сарајево, 16. и 17. септембар 1933. године ... Литија у центру Сарајева, предвођена тадашњим патријархом Варнавом уз саслужење епископа и уз пратњу Војске Краљевине - Вијећница Сарајево ...

Његова светост патријарх Варнава
Патријарх Варнава, рођен у Пљевљима као Петар Росић, на челу СПЦ био је само седам година. Изабран је за патријарха 1930. године, у својој педесетој години живота. Под сумњивим околностима умро је 1937. године. Био је патријарх у тешким и несигурним годинама у вријеме доласка нациста на власт у Њемачкој, убиства краља Александра и Шпанског грађанског рата. Није потврђена, али ни демантована тврдња да је отрован због свог непомирљивог става око стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије.

У јесен 1933. године посјетио је градове Босне и Херцеговине (Сарајево, Тузлу, Бањалуку, Мостар, Невесиње, Требиње). 
У Сарајеву је био 16. и 17. септембра и присуствовао прослави седамдесетогодишњице Саборне цркве, која је почела да се гради 1863. године.  
Неко друго Сарајево
Гледајући старе фотографије и читајући описе из штампе која је извјештавала о патријарховом доласку, види се неко друго Сарајево. Било је то Сарајево у којем су у литији поред патријарха, сарајевским улицама ходали и двојица каснијих светитеља, Св. Николај Жички и Св. Петар Сарајевски.

У истој тој литији учествовале су хиљаде сарајевских Срба који ће за непуну деценију бити масовно одвођени у логоре из којих се већина никад није вратила.
Дочек на жељезничкој станици
У одбору за дочек патријарха на жељезничкој станици на Мариндвору били су највиши представници цивилне и војне власти, као и црквени великодостојници, али и чланови разних удружења.
Између осталих, ту су били митрополит дабробосански Петар Зимоњић, бан Дринске бановине Веља Поповић, градоначелник Сарајева Асим-бег Мутевелић, његов замјеник Душан Јефтановић, сенатор Атанасије Шола, комадант армије генерал Владимир Белић и многи други. Остало је забиљежено да је Српско пјевачко друштво Слога дошло у пуном саставу, а сва остала друштва су послала своје делегације.

Воз је стигао са закашњењем у 1 час послије подне. Патријарх је у пурпурној одјећи, са патријаршком палицом изашао из вагона. Пред вагоном био је положен ћилим, а дочекан је громогласним узвицима “Живио!“.

Делегација која је допутовала са патријархом је била бројна, па су се ту нашли епископ охридско-жички Николај Велимировић, епископ бачки Иринеј Ћирић, епископ моравички Викентије Вујић, архимандрит Сава Трлајић, београдски прота Миливој Петровић, протођакон Угљеша Јелић и ђакон Бранко Петровић.
Поздравну ријеч добродошлице упутио је замјеник градоначелника Сарајева Душан Јефтановић који је између осталог рекао: 
Наше грађанство поздравља највишег достојанственика Српске православне цркве, оне цркве која се увијек, у најтежим временима наше славне, али и трагичне прошлости, одликовала најширом вјерском толеранцијом. Ми знамо да је Српска православна црква увијек гајила срдачну сарадњу са свим осталим вјероисповјестима, имајући пред очима само добро народа и отаџбине, али знамо и да је она са својим представницима показивала увијек пуно разумијевање за опште националне идеале, подносећи са својим народом све жртве за народно ослобођење, дијелећи са њим и добро и зло.”

Патријарх Варнава је узвратио на поздравне ријечи говором у којем је истакао потребу за јединством и толеранцијом. 
Сваки онај, који не мисли да заједнички сарађује за ову нашу крвљу стечену велику Југославију, нашу државу, знајте да ће бити издајник ове земље. Нећемо га ми проклињати, но оне душе горе које нас са високих небеса гледају.

Након поздрава велика поворка је пошла до Саборне цркве, гдје је патријарха поздравио митрополит дабробосански Петар Зимоњић. Пред аутомобилима у којима су се возили званични представници ишао је један одред сеоске коњице. Долазак патријарха пред митрополију био је дочекан паљбом из прангија и свирањем музике. Патријарх је присуствовао вечерњој служби у Саборној цркви.
Литија од Саборне до Старе цркве на Башчаршији
Други дан патријархове посјете почео је архијерејском литургијом у Саборној цркви. У литургији су чинодејствовали многобројни свештеници, а на јектенија је одговарало пјевачко друштво Слога.

Некон литургије, услиједила је литија улицама Сарајева у којој је учествовало неколико хиљада људи и у којој су ношени црквени барјаци. Процесија је кренула са војном музиком на челу. За музиком је ишла чета војника, а онда је ишла дуга поворка у којој су узели учешћа сељаци из околине, трговачка омладина, питомци Шегртског дома, основне школе, занатске школе, дјеца из грађанских школа, Трговачка академија, Средња техничка школа, све гимназије, пјевачка друштва и питомци Богословије. Иза богослова ишло је око 30 свештеника, за којима су ишли архијереји, митрополит Петар Зимоњић, епископ Николај, епископ Иринеј и епископ Викентије. За њима под “небом” који су носили богослови, ишао је патријарх Варнава са жезлом и крстом у руци, благосиљајући народ. Иза “неба” кретали су се високи дужносници и угледни грађани. Литија се протезала од Саборне до Старе православне цркве.
Након литије патријарх је примао у митрополији представнике црквених н грађанских власти. На вечерњој служби, на јектенија је одговарао Руски пјевачки хор.







 Од града са некада већинским српским становништвом све до 1971 године /попис становништва/, у Сарајеву су затрти сви трагови вјековног живота Срба у том граду.

Данас ниједна улица у Сарајеву не носи српско име.

Данас у Кантону Сарајево /10 сарајевских општина/ нема ниједног Србина који је у институцијама власти бар негдје помоћник неког бошњачког функционера.

Данас у Сарајеву живи симболичан број Срба, те се они воде само као статистичка грешка ...

Autor sjovicicslavuj | 23 Avgust, 2021 | read_nums (56)

 
23. августа 1831. године 
рођен јеславни српски композитор, 
диригент, пијаниста и музички писац
КОРНЕЛИЈЕ СТАНКОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји



КЛАВИРСКА: "Устај, устај Србине" (са варијацијама), "Словенски кадрил", "Што се боре мисли моје" (са варијацима), "Српски народни кадрил", "Бугарски кадрил" и "Српска полка".

ВОКАЛНА: Песме за драму "Претходнице српске слободе" или "Српски хајдуци" Ђ. Малетица; меш. хор "Црногорац Црногорки"; "Химна Србије".
"Српске народне песме" (6 збирки  које садрже уједно клавирске и хорске хармонизације. Збирке су овде наведене по првој песми која је у њима: "Ој таласи", "Сећаш ли се оног сата", "Ускликнимо с љубављу", "Ја сам Србин, српски син", "Полећела шаренптица", "Праг је ово милог српства".

ЦРКВЕНА: "Две литургије", "Православно црквено појање у српскога народа", "Литургија Јована Златоустог", "Тропари, кондаци, ирмоси од Божића до Спасовадне", "Тропари, кондаци, ирмоси од Спасовадне до Ваведења", "Српско црквено карловачко појање. Необјављени записи карловачког појања у 17 свезака у Архиву САН.
---------
Станковићев гроб 
у Алеји великана на београдском Новом гробљу
Autor sjovicicslavuj | 22 Avgust, 2021 | read_nums (46)
 
22. августа 1936. године рођен је
Добрица Ерић
Био је српски књижевник, пјесник, 
прозни и драмски писац



ПРКОСНА ПЕСМА

Ја,
кћи Божја,
Србија,
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу пред сведоцима:
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
 

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко.
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам.
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву.
Крива сам што се дрзнух
против кривде,
крива сам што опет славим 

своју крсну славу!

Крива сам што пишем 

и читам ћирилицом.

Крива сам што певам,
смејем се и псујем,а понекад и лајем.


Крива сам, и признајем
да не знам што знам, 

и да знам што не знам.

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом,
пре него што се заценим од смеха.
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!


Крива сам и грешна, 

дакле што постојим.
и кад већ постојим и још дрско стојим,
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу.
Ако не признам црно ми се пише,
цео свет ће на моју Земљу да кидише.
Руље бивших људи. лопова и гоља,
чопори робота и других монструма,
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружа слика озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра,
то је слика ваше свести и подсвести.


То нисам ја, споља то сте ви - изнутра!
Много смо важне Земљо моја мила,
Ја и моје сестре Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда и неправда.

Шта ће овде џихадије,
крсташи, амери,
који ми черече синове и кћери.
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге.
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен. зима.
И није страшнија поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза,
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници сити и манити,
све ми забранисте у рођеној кући,
ал' не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући.
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете, ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина,
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам, а ви зажмурите.
Иначе ће вам се очи распрснути 

од сјаја мог лица.

Само пожурите.
Што пре ме разапнете, 

пре ћу васкрснути!

Добрица Ерић
Autor sjovicicslavuj | 22 Avgust, 2021 | read_nums (35)
 
 22. августа 1854. године
рођен је будући краљ Србије
МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Краљ Милан са породицом

Autor sjovicicslavuj | 21 Avgust, 2021 | read_nums (65)
  
21. августа 1958. године
 умро је славни српски композитор
СТЕВАН ХРИСТИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји



Гроб на Новом гробљу у Београду 
СТЕВАНА ХРИСТИЋА, 
славног српског композитора и педагога

Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2021 | read_nums (59)

 

- Гусларско друштво "Старина Новак" на Палама ће у петак, 20. августа, организовати гусларско вече, чиме ће почети обиљежавање манифестације Госпојинске свечаности поводом Дана општине - Успења Пресвете Богородице. 
Гусларско вече је планирано за 19.00 часова у Културно-спортском центру Пале.

- У уторак, 24. августа, у 20.00 часова биће одржана позоришна представа "Десет на један" Татјане Кецман у Културном центру Пале, док ће у сриједу, 25. августа, чланови Културно-умјетничког друштва "Младост" одржати концерт.

- За четвртак, 26. августа, планирано је отварање кошаркашког турнира "Тамоза куп-Пале 2021" у 17.00 часова, затим промоција књиге о Небојши Глоговцу под насловом "Глоги" аутора Александра Ђуришића у сали Културног центра са почетком у 19.00 часова.

- Фестивал рока и занатског пива - наступ Демо хард-рок бендова очекује се у 20.00 часова на Студентском тргу.

- Отварање меморијалног кошаркашког турнира "Богдан Боћа Лучић" планиран је на спортским теренима Станица Пале у петак, 27. августа у 17.00 часова.

- Истог дана биће одржана Свечана сједница Скупштине општине Пале у 18.00 часова у Културном центру, након чега ће у 20.30 часова наступити група Кербер на Студентском тргу Пале.

- На дан славе Успења Пресвете Богородице, 28. августа, у 9.00 часова биће служена архијерејска литургија у Цркви Успења Пресвете Богородице, након чега ће услиједити литија и дефиле улицама Пала, као и полагање вијенаца на Централном спомен-обиљежју.

- У 12.30 часова је планирано отварање новог објекта Дјечијег центра "Бубамара" Пале, док је у 13.00 часова предвиђено ломљене славског колача.

- Истог дана, у 16.30 часова планирано је отварање Балканског првенства за јуниоре у џудоу у Спортско-пословном центру "Пеки", док је у 19.30 часова заказана Свечана академија поводом 100 година Народне библиотеке Пале.

- Програмом Госпојинских свечаности предвиђено је да у недјељу, 29. августа, буде одржан Сабор бораца- Борачка организација Пале од 10. до 14.00 часова, а у вечерњим часовима Милан Димић ће извести представу "Савршен крој".

- Госпојинске свечаности се завршавају у суботу, 4. септембра, Меморијалним турниром у женској одбојци "Веселинка Слијепчевић Обрадовић" у дворани "Пеки".

Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2021 | read_nums (31)
 
Истог датума (20. августа) су рођени:
Слободан Милошевић
и Драган Николић

Истог датума (11. марта) су и умрли.

Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2021 | read_nums (32)
 20. августа 1943. године рођен је славни 
српски глумац - непоновљиви 
ДРАГАН НИКОЛИЋ

Заједно у животу и у Царству небеском ...
МИЛЕНА ДРАВИЋ и ДРАГАН НИКОЛИЋ

Споменик Драгану Николићу у Врњачкој бањи
Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2021 | read_nums (35)
 
20. августа 1941. године рођен је

Слободан Милошевић


Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.

Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА

Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су заинтересовани.

Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника,
као што ће бити и оних који га ни смислити нису могли.

Историја ће дати одговор ко је био СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ.
----------------
Остало је забиљежено 
да нас је било присутно преко 2.000.000

  28. јуна 1989. године, на Видовдан, Милошевић се обратио присутнима 
на Косову Пољу, за 600. годишњицу Косовске битке.
Његов говор на Газиместану Милошевића је дефинитивно устоличио као српског вођу у очима својих противника и цијелог свијета. 

Позиву на свечаност се одазвао готово сав дипломатски кор, осим амбасадора САД Ворена Цимермана и амбасадора Турске.

На Газиместану је био комплетан тадашњи политички врх земље: Слободан Милошевић, Борисав Јовић, Јанез Дрновшек, Милан  Панчевски, Анте Марковић, Иво Латин, Обрад Пиљак, Бранко Костић, Јанез Становник, Вељко Кадијевић. 

Одсутан је био др Стипе Шувар, члан Председништва СФРЈ из Хрватске.

Историја ће дати одговор ко је био 
СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ

Гроб и споменик у дворишту куће у Пожаревцу,
гдје је рођен Слободан Милошевић

Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2021 | read_nums (23)
 
20. августа 1877. године у Београду 
рођен је славни Србин
ЈОВАН СКЕРЛИЋ 
Његово дјело чини један од темеља 
српске националне културе.

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Јован Скерлић са родитељима и двије сестре

     Сједе: Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ, Алекса Шантић и Јанко Веселиновић.

     Други ред: Слободан Јовановић (лијево) и Милорад Митровић (десно).

     Стоје: Миле Павловић Крпа, Атанасије Шола, Радоје Домановић, Светолик Јакшић, Љубо Оборина, Ристо Одавић и Јован Скерлић

Биста Јована Скерлића на Калемегдану
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2021 | read_nums (39)

 

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Има ли нас још увијек тамо, 
гдје нас никад више неће бити!



   Некад  давно ...  
Давно је то било!

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио је и Храм Светог Преображења Господњег.

Некада су у самом центру Сарајева одзвањали 
звуци српских пјесама и игара у порти Храма, 
али и на главној улици.

НЕКАД БИЛО ... 

Прије више од 80. година у центру Сарајева 
уз десетине хиљада присутних Срба, 
углавном обучених у националне ношње 
- СЛАВИЛО СЕ
На слици лијево у горњем дијелу 
види се постројена краљева војска 
у част и славу прославе 
Светог Преображења Господњег

Били су то празници српског саборовања уз једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије посљедњег рата, а толико их је остало и данас.

У предратном Сарајеву /1992. г./ било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. 
Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. 

Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва пар стотина Срба и то највећи број их дође из Републике Српске: из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, са Пала и околних мјеста у Републици Српској.

А некад, дакле прије прошлог рата окупљало се и преко 20-30 хиљада Срба.

Био сам један од ријетких Срба који је из Републике Српске, одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања из времена кад ме на данашњи дан још као дијете  водила мајка на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су пјесме: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села", "Београдски мали пијац" итд.

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће остати и у наредним вијековима. О тим прошлим временима можда ће неко некада да прича, али и то ће бити ријеткост.

Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву, уосталом као и у цијелој Босни и Херцеговини.

Можда ће некад неки историчар или хроничар времена негдје записати да су некада у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије посљедњег рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 95 одсто становника федералног Сарајева.

Данас умјесто велике свечаности тужна слика
И оно што је најгоре, више не постоји ни минимум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који су дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, крсне славе и имена Светог храма. 

И оно мало Срба што се окупило моћи ће само да кажу да су били код Светог храма и да су се поново вратили у Републику Српску.

ЗБОГОМ Сарајево!
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2021 | read_nums (28)
19. августа 2016. годинеу дубокој старости 
у Дому за стара лица умрла је
МИРА СТУПИЦА



Некад је била и прва дама ондашње Југославије
/супруга Цвијетина Мијатовића,
предсједника Предсједништва СФРЈ/,
а живот је завршила у старачком дому

ТУЖНО
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2021 | read_nums (19)

 
У ноћи између 18. и 19. августа 1936. године 
стријељан је славни шпански пјесник
Федерико Гарсија Лорка
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2021 | read_nums (28)

Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им престрадања показати делимично славу Своју божанску.

Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. 

Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. 

Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа

Небу да открије блесак човечанства, 
Земљи и људима истину Божанства. 
Нека небо види Посланика свога, 
Нека земља позна Спаситеља Бога.

Амин

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 ... 341 342 343  Sledeći»
    My picture!

Kategorije

Arhiva