Нема више ни репе,
Данас и свугдје само мишева има и превише...
Ево, сви заједно не могу да је или да га
У срцу Охристовљене и Свете Српске земље налази се Манастир Жича чија је изградња започела пре осам векова, благодарећи трудољубљу и ревности благочестивих синова Светог Симеона Мироточивог, оснивача Светородне српске династије Немањића. Свети Сава и Свети Симон Монах, познатији као Стефан Првовенчани, започињу са изградњом Манастира Жиче и постављају темељ српске духовне и световне власти.
Овај древни храм посвећен је Вазнесењу Господњем, Христовом Спасу.
Тај дух невидљиви видео би даље како Жича цвати и расте исто онако како цвати и расте благостање српскога народа, како Жича постаје све утицајнија на српски народ и како народ српски постаје све утицајнији на Балкану и целом овом делу еврпског континента. Онда би видео како народ зида, попут Жиче, цркве на све стране и украшава целу земљу храмовима Божијим и пева у славу Божију, где народ, причешћен, постаје следбеник Божији, јер сви ми, у том смислу, треба да постанемо следбеници Божији ...
Ако гледамо како се народ српски развијао унутра и споља, видимо да Жича расте и духовно и морално и постаје административно средиште, јер одатле иде закон и управа над целом српском земљом. Одавде иде управа и над војном силом, до извесне мере и извесног времена. Јер, ово је било прво утврђење на ивици земље српске на северу.
Онда би видео како долази у том времену страшном и ровитом један кнез из друге династије, а не од Немањине, како то долази Лазар са својом супругом Милицом и синовима, да се овде моли Господу Богу и Светом Сави да спасе српски народ од турске најезде. Видео би онда како пропада царство српско и како настаје пропаст Жиче. Видео би како остаје Жича пуста, не само од господе српске него и од народа. Народ заплашен није смео долазити. Путеви око Жиче су пропали. Народ побегао у гору и склонио се у планину, а Жичу је гледао са висине планинске и плакао над Жичом и својом судбином.
Тада би онај, који је стајао на кубету Жиче, гледао како долазе пљачкаши који односе злато и сребро, које је остало од Немање, синова његових, од Милутина до Душана и Уроша, како све пљачкају и односе, како сиромаши Жича и сав народ српски. Народ у опанцима, народ са комадом проје, са сузама у очима, са погледом у небеса упртим, ћутљив. Таква јесте и Жича. Па би онда гледао како камен по камен пада из зидина Жиче, како змија по змија улази у покварене зидове Жиче, како трње и коров ничу и како свако узима имања Жиче. Видео би да и српски народ доживљује исту такву судбину. Онда би видео шта бива доцније, како се сељак и поп, сељак неписмен, а поп полуписмен, дижу на устанак против Турака, долазе ноћу у Жичу и са сузама моле се прађеду духовном, Светом Сави, да се он моли Господу Богу да би опростио народу грехове. Видео би како сељак и поп устају, како народ добија победу за победом, како се ствара мала Србија и како у тој малој Србији већ почињу се бринути и мислити на Жичу, како долази зидар са малтером и почињу Жичу оправљати у време Кнеза Милоша и Михаила, и у време бесмртног владике Јање.
Па би онда видео и најновије догађаје, како у Жичу долазе два краља, последњи Обреновић и први Карађорђевић, да обојица буду миропомазани у овој Жичи. Многи су тада чули први пут за Жичу и згранули се када су видели Жичу, какво име има, а какву немоћ Жича скрива.
Па би онда дошао до данашњег времена и видео би ово. Земља наша сва уједињена, народ наш сав сједињен и ослобођен. Држава порасла, народ порастао. Опорављена земља од рата, излечена, обогаћена, и сада долази ред на мајку Жичу.Тако ради и мајка код куће. Када су сва њена деца од ратне крви убрисала се и опрала и обукла се у нове хаљине, када је сву своју децу видела обучену и излечену и убрисану, онда и она, као мајка, као што и бива, последња почиње да се уређује, да се пере, да се чисти и одева, да би она засијала материнским лицем на збору својих синова и деце. То вам је историја Жиче до данашњега дана ...
Он је учио и догмама и истинама, јер наука о догмама и истинама јесте основ душе човечије у целом свету. Ко то не проучава и то заборавља, а све друго чита и учи, тај се може звати хришћанином, православним, Србином, али тај ће бити исто тако као непотребна хартија или материјал. Истина се мора знати, јер је истина основ живота човечијег. Када се истина зна, онда се зна и пут, онда човек зна и правду Божију, и којим путем треба да иде. Истина је огледана у Вјерују хришћанског православља. Зато видимо светог Саву да не говори о политици много, не говори ни о друштвеном животу, ни о дневним питањима онога времена, него једнако о Јеванђељу, о догмама, о великим истинама. Он свој народ спрема за нешто велико. Па ви знате, када се спрема грађевина висока од 20 до 30 спратова, тада се полаже дубок и јак темељ. И Свети Сава полаже дубок и јак темељ науке хришћанске, вере хришћанске и истине хришћанске.
Он то ради овде у Жичи. Жича је слична другим манастирима, али опет није то што су други манастири. Они су манастири више повучени, за лични подвиг, за исцељење болних. И овде су се исцељивали болесници, али то није главни задатак Жиче. Као што је апостолима свима дато да проповедају Јеванђеље, али им је дата нарочита карактеристика. Тако је и нашим манастирима дат нарочити пут. Жичи је дато да утврђује науку Христову, да утврђује и шири логику јеванђелску у народу српском, да разум народа продубљује, утврђује, проширује. Када је Жича створена и сазидана, Свети Сава је почео тај задатак вршити. Он је почео са Вјерују, са догмама, са истинама хришћанским. Све истине садрже се у вери. А како човек треба да живи, то се учи у другој науци, а то је наука о владању. Прво, наука о вери назива се догматика, а ово друго етика, вера и владање, логика и етика, наука о вери и наука о владању.
На
данашњи дан /4. 2/ рођен је
славни
српски књижевник БОРИСЛАВ ПЕКИЋ.
ДА
СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На
данашњи дан /4. 2/ рођен је
славни
српски књижевник БОРИСЛАВ ПЕКИЋ.
3.
2. 2014.
Ватерполисти
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ веома лако и убједљиво
су савладали Дунав 17:4 (4:0, 6:1, 4:0, 3:3).
Најефикаснији је био СТРАХИЊА РАШОВИЋ са 4 гола. Стрелци су били још ВУКЧЕВИЋ и ВАПЕНСКИ по 3, РАНЂЕЛОВИЋ и КОЛАШИНАЦ по 2, ЈОВАНОВИЋ и МИЛИЧЕВИЋ по 1 гол.
Два
дебитанта добила су шансу у тиму ДЕЈАНА
САВИЋА у Новом Саду – ОГЊЕН РАДУЛОВИЋ
(1997.годиште) и ЗЛАТАН НИКОЧЕВИЋ
(1.999.годиште).
У тиму није било капитена Прлаиновића, Шефика, Рађена, Аврамовића и Кљајевића. Шансу су добили млађи играчи који су искористили указано повјерење, иако противник није на нивоу квалитета нашег тима.
КРСТИН је изгубио први сет, али је успио у наставку меча да направи преокрет и савлада знатно искуснијег противника.
Српски тенисер има 19 година, тренутно је 373. на АТП листи, а претхдно је направио огромно изненађење, јер је побиједио Кипранина Маркоса Багдатиса (2:1) и Италијана Ђанлуиђија Квинзија (2:0).Поред КРСТИНА, у главном граду Хрватске играће и ДУШАН ЛАЈОВИЋ, који се у првом колу састаје са тенисером из квалификација.
Турнир у Загребу игра се за наградни фонд од 426.605 долара.
Јуче су рукометашице ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ одбраниле трофеј освојен на турниру у Бањалуци, у конкуренцији хрватског Чаковеца, Врбаса (БЛ), Борца (БЛ), Сезана и Мире из Приједора.
ЦРВЕНОЈ ЗВЕЗДИ су припала и индивидуална признања. За најбољег голмана проглашена је МАРИЈА ЧОЛИЋ, а за најбољег играча АМАНДА МАРИЋ.
Честитам нашим дјевојкама на трофеју и признањима!
НЕКА ЗВЕЗДА СИЈА!
Па и није било тако давно (!).
Прије више од 40 година Чкаља "у разговору" са Миљаном Миљанићем /Обојици, покој њиховим душама/....
ЗВЕЗДА
се појачала у прелазном року (АУУУУУ)....
3.
2. 2014.
ЦРВЕНА
ЗВЕЗДА – Шабац 76:59 (25:15, 20:12, 13:13,
18:19)
*************************************
Кошаркашице ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ синоћ су забиљежиле убједљиву побједу у 17. колу Прве женске лиге Србије.
ЗВЕЗДА је водила током читаве утакмице и сигурном игром привела меч крају.
Најефикаснија у нашем тиму била је ИВАНКА МАТИЋ са 22 поена и девет скокова, док је ТИНА ЈОВАНОВИЋ убацила 18 поена уз 11 ухваћених лопти. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА сада има скор од 14 побједа и три пораза у шампионату Србије.
Кошаркаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ забиљежили су у 19. колу АБА лиге седму побједу у низу пошто су у Пиониру рутински савладали Будућност са 74:64 (23:18, 19:15, 23:9, 9:22), и тако честитали 44. рођендан тренеру ДЕЈАНУ РАДОЊИЋУ.
У прошлој сезони обје екипе оствариле су по једну побједу у међусобним дуелима, јер је ЗВЕЗДА славила у Београду са 79:63, док су плаво-бијели извојевали тијесан тријумф у Подгорици 62:60.
ВЕЧЕРАС:
Дворана:
Пионир, гледалаца: 2500.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА:
Ребић, Лазић, БЛАЖИЧ 8 поена, СИМОНОВИЋ
5, МАРЈАНОВИЋ 6, РАДЕНОВИЋ 10, КАТИЋ 16,
ТЕЈИЋ 1, НЕЛСОН 14, ЏЕНКИНС 10, Стојановић,
ДРАГИЧЕВИЋ 4 коша.
ОВО
СМО МИ - С Р Б И !
ОВО
ЈЕ НАШЕ НАСТАЈАЊЕ!
ОВО
ЈЕ НАШЕ ТРАЈАЊЕ!
ОВО
ЈЕ НАШЕ ОПСТАЈАЊЕ!
ОВО
ЈЕ НАШЕ ПОСТОЈАЊЕ!
ОВО
ЈЕ НАША САДАШЊОСТ!
ОВО
ЈЕ НАША БУДУЋНОСТ
2.
2. 2014.
Драги
звездаши, ево да чујете нешто и
овако.
Црвено-беле
декласирале Војводину
Војводина
– ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:29 (0:5, 0:9, 0:8,
0:7)
***************************
Ватерполисткиње
ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ "потопиле" су Војводину
у трећем колу шампионата СРБИЈЕ на
гостовању у Новом Саду. Црвено-беле су
од старта наметнуле свој ритам и нису
дозволиле домаћем тиму да постигне ни
почасни погодак.
ЗВЕЗДА је оправдала улогу фаворита, али мало ко је могао да претпостави да ће разлика бити читавих 29 голова у корист нашег тима.
Већ послије прве дионице изабранице МИЛОША БРАДИЋА имале су убједљивих 5:0. Послије друге четвртине, коју је ЗВЕЗДА добила са чак 9:0, било је огромних 14 голова предности, али то још није било све. ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у другом дијелу меча постигла још 15 погодака, осам у трећем и седам у четвртом периоду игре, а мрежа ЕМИЛИЈЕ АЛЕКСАНДРОВИЋ остала је нетакнута.
Најефикаснија на утакмици била је ЈОВАНА ПАНТОВИЋ са осам постигнутих голова.
Ја
кћи
Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз
ланце и жицу
пред сведоцима
Силом,
Муком и Неправдом
да крива сам и да
признајем кривицу!
Крива сам што
сам неко
а не нико и нетко
Крива сам
што у доба
општег Србобрста
идем у
православну цркву
додуше, поретко
и
што се крстим овако
с три прста!
Крива
сам што јесам
а треба да нисам
Крива
сам одавно
што стојим усправно
и
гледам у небо уместо у траву
Крива сам
што се дрзнух
против кривде
крива
сам
што опет славим своју крсну
славу!
Крива сам што пишем и
читам
ћирилицом
Крива сам што
певам
смејем се и псујем
(а понекад
и лајем)
Крива сам, и признајем
да
не знам што знам, и да знам што,
не
знам
Крива сам и да завршим
с
највећом кривицом
(пре него што се
заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што
сам Православка
и Светосавка и што не
верујем
у свети злочин и опроштај
греха!
Крива сам и грешна, дакле
што
постојим
и кад већ постојим и
још дрско стојим
што бар не признам
да не постојим!
Ако то признам
да
сачувам главу
изгубићу часни крст и
крсну славу
Ако не признам
црно ми
се пише
цео свет ће на моју Земљу да
кидише
Руље бивших људи
лопова и
гоља
чопори робота и других
монструма
кидисање на моје воћњаке и
поља
и на моје беле куће поред друма
око
којих, као најлепше одиве
цветају
трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружа
слика
озарена лика
коју умножавате
у вечери и јутра
то је слика ваше свести
и подсвести
То нисам ја, споља
то сте
ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо
моја мила
Ја и моје сестре
Истина и
Правда
чим се на нас дигла оволика
сила
чим су на нас зинуле кривда
и
неправда.
Шта ће овде
џихадије
крсташи
амери
који ми
черече синове и кћери
Мора да су чуле
белосветске банде
да имамо златна
Срца
па их ваде
да их пресаде у
сопствене груди
не би ли и они били
људи (...)
Ја се не плашим смрти црне
дуге
већ ропског живота и болести
дуге
Смрт је честа појава међ нама
Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И
није страшнија
поготову дању
од
суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад
је човек сретне на своме имању
окађене
душе и светла образа,
Злонамерници
сити
и манити
све ми забранисте у рођеној
кући
ал не може ми нико забранити
да
певам и да се смејем, умирући
А то се
вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни
кад, вам се рађа!
Поштедите ме коца
и конопца
и разапните ме на врху
планина
као ваши праоци што су мог
праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја
ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће
вам се очи распрснути
од сјаја мог
лица
Само пожурите
Што пре ме
разапнете
пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић
Овакву животну биографију мало људи је имало...
Између осталог, говорила је 10 (!!!) свјетских језика...
КЛИЈЕНТ:
"Добар дан. Јесам, ли добио фирму за
консалтинг"?!
"Јесте.
Изволите"!
КЛИЈЕНТ:
"Са ким имам част да разговарам"?
"Са
генералним директором фирме".
КЛИЈЕНТ:
"Шта кажете забога? Па зар ви нисте у
затвору"?
"Јесам, у затвору
сам"
КЛИЈЕНТ: "Па како се јављате
на телефон"?
"Једноставно.
Преспојена ми је линија из фирме и
директно је спојена на мој број у
затвору"
КЛИЈЕНТ: "Па зар вас
нико не мијења на мјесту директора док
сте ви у затвору"?!
"Не мијења,
јер сви они што су на слободи и што су
остали у директорским фотељама су већи
лопови од мене и нико од њих не може да
ме замијени"!
КЛИЈЕНТ: "Па како
онда да успоставим директнији контакт
са вама и да завршимо један посао"
"Врло
једноставно. Одмах покрадите све што
можете и стрпаће вас у затвор и овдје
ћемо се наћи и све то ријешити! Боље ће
вам бити овдје. Неће вас радници гањати
за двогодишње неисплаћене плате. Неће
вас нико тражити, а овдје ћете бити на
сигурном.
ВИДИМО СЕ"!
Слушалац: "Поздрављам најслушанији радио и наравно вас у
Водитељка: "Хвала вам на поздравима, ево и ми поздрављамо
Водитељка: "Изволите, у програму сте.
Гледалац: "Јој извините. Мени је интересантно само кад вас
Водитељка: "Јесте, само изволите"!
Слушалац: "Могу ли наручити једну пјесму од Јелене Карлеуше"?
Водитељка: "Нажалост, немамо ниједну пјесму од Карлеуше.
Слушалац: "Па забога kako немате, кад сте јуче пуштали њене
Водитељка: "Е па уважени господине, баш јуче смо добили налог
Водитељка: "Ко болан да те вози? Ја? Па немам ја ни возачког
Метереолог: "Јесте, изволите"!
"Хтио бих да вас питам има ли снијега на Јахорини и колико је
Метереолог: "Па господине, ви сте добили метереолошку
ДА
СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На
данашњи дан /31. јануара/
рођен
је славни српски пјесник ЛАЗА КОСТИЋ
Пјесма
која остаје да траје....
********************
Laza
Kostić | Santa Maria Della Salute
Oprosti,
majko sveta, oprosti,
što
naših gora požalih bor,
na
kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj
tebi podiže dvor;
prezri,
nebesnice, vrelo milosti,
sto
ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan
ti ljubim prečiste skute,
Santa
Maria della Salute.
Zar
nije lepše nosit' lepotu,
svodova
tvojih postati stub,
nego
grejući svetsku grehotu
u
pep'o spalit' srce i lub;
tonut'
o brodu, trunut' u plotu,
djavolu
jelu a vragu dub?
Zar
nije lepše vekovat' u te,
Santa
Maria della Salute?
Oprosti,
majko, mnogo sam strad'o,
mnoge
sam grehe pokaj'o ja;
sve
što je srce snivalo mlado,
sve
je to jave slomio ma',
za
čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve
je to davno pep'o i pra',
na
ugod živu pakosti žute,
Santa
Maria della Salute.
Trovalo
me je podmuklo, gnjilo,
al'
ipak necu nikoga klet';
sta
god je muke na meni bilo,
da
nikog za to ne krivi svet:
Jer,
sto je duši lomilo krilo,
te
joj u jeku dušilo let,
sve
je to s ove glave sa lude,
Santa
Maria della Salute!
Tad
moja vila preda me granu,
lepse
je ovaj ne vide vid;
iz
crnog mraka divna mi svanu,
k'o
pesma slavlja u zorin svit,
svaku
mi mahom zaleči ranu,
al'
tezoj rani nastade brid:
Sta
cu od milja, od muke ljute,
Santa
Maria della Salute?
Ona
me glednu. U dušu svesnu
nikad
jos takav ne sinu gled;
tim
bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih
vasiona stopila led,
sve
mi to nudi za čim god čeznu',
jade
pa slade, čemer pa med,
svu
svoju dusu, sve svoje žude,
svu
večnost za te, divni trenute!
Santa
Maria della Salute.
Zar
meni jadnom sva ta divota?
Zar
meni blago toliko sve?
Zar
meni starom, na dnu zivota,
ta
zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh,
slatka voćko, tantalskog roda,
sto
nisi meni sazrela pre?
Oprosti
moje gresne zalute,
Santa
Maria della Salute.
Dve
u meni pobiše sile,
mozak
i srce, pamet i slast.
Dugo
su bojak strahovit bile,
k'o
besni oluj i stari hrast:
Napokon
sile sustaše mile,
vijugav
mozak odrza vlast,
razlog
i zapon pameti hude,
Santa
Maria della Salute.
Pamet
me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh
mudro od sreće, lud,
utekoh
od nje - a ona svisnu.
Pomrca
sunce, vecita stud,
gasnuse
zvezde, raj u plac briznu,
smak
sveta nasta i strašni sud. -
O,
svetski slome, o strašni sude,
Santa
Maria della Salute!
U
srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen
je njezim sveti mi hram.
Tad
mi se ona od onud javi,
k'o
da se Bog mi pojavi sam:
U
duši bola led mi se kravi,
kroz
nju sad vidim, od nje sve znam,
zasto
se mudrački mozgovi mute,
Santa
Maria della Salute.
Dodje
mi u snu. Ne kad je zove
silnih
mi želja navreli roj,
ona
mi dodje kad njojzi gove,
tajne
su sile sluškinje njoj.
Navek
su sa njom pojave nove,
zemnih
milina nebeski kroj.
Tako
mi do nje prostire pute,
Santa
Maria della Salute.
U
nas je sve k'o u muža i žene,
samo
sto nije briga i rad,
sve
su miline, al' nežežene,
strast
nam se blaži u rajski hlad;
starija
ona sad je od mene,
tamo
cu biti dosta joj mlad,
gde
svih vremena razlike cute,
Santa
Maria della Salute.
A
nasa deca pesme su moje,
tih
sastanaka veciti trag;
to
se ne piše, to se ne poje,
samo
sto dušom probije zrak.
To
razumemo samo nas dvoje,
to
je i raju prinovak drag,
to
tek u zanosu proroci slute,
Santa
Maria della Salute.
A
kad mi dodje da prsne glava
o
mog života hridovit kraj,
najlepši
san mi postace java,
moj
ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz
ništavila u slavu slava,
iz
beznjenice u raj, u raj!
u
raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve
ce se želje tu da probude,
dušine
žice sve da progude,
zadivićemo
svetske kolute,
zvezdama
cemo pomerit' pute,
suncima
zasut' seljanske stude,
da
u sve kute zore zarude,
da
od miline dusi polude,
Santa
Maria
della Salute.
