Ивана Жигон, рођена у Београду, на данашњи дан /2. фебруара 1968/. је српска глумица. Кћерка је глумца и редитеља Стеве Жигона и глумице Јелене Жигон.
Autor sjovicicslavuj | 1 Februar, 2014 | read_nums (357)
Ја
кћи
Божја
Србија
изјављујем драговољно
кроз
ланце и жицу
пред сведоцима
Силом,
Муком и Неправдом
да крива сам и да
признајем кривицу!
Крива сам што
сам неко
а не нико и нетко
Крива сам
што у доба
општег Србобрста
идем у
православну цркву
додуше, поретко
и
што се крстим овако
с три прста!
Крива
сам што јесам
а треба да нисам
Крива
сам одавно
што стојим усправно
и
гледам у небо уместо у траву
Крива сам
што се дрзнух
против кривде
крива
сам
што опет славим своју крсну
славу!
Крива сам што пишем и
читам
ћирилицом
Крива сам што
певам
смејем се и псујем
(а понекад
и лајем)
Крива сам, и признајем
да
не знам што знам, и да знам што,
не
знам
Крива сам и да завршим
с
највећом кривицом
(пре него што се
заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што
сам Православка
и Светосавка и што не
верујем
у свети злочин и опроштај
греха!
Крива сам и грешна, дакле
што
постојим
и кад већ постојим и
још дрско стојим
што бар не признам
да не постојим!
Ако то признам
да
сачувам главу
изгубићу часни крст и
крсну славу
Ако не признам
црно ми
се пише
цео свет ће на моју Земљу да
кидише
Руље бивших људи
лопова и
гоља
чопори робота и других
монструма
кидисање на моје воћњаке и
поља
и на моје беле куће поред друма
око
којих, као најлепше одиве
цветају
трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружа
слика
озарена лика
коју умножавате
у вечери и јутра
то је слика ваше свести
и подсвести
То нисам ја, споља
то сте
ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо
моја мила
Ја и моје сестре
Истина и
Правда
чим се на нас дигла оволика
сила
чим су на нас зинуле кривда
и
неправда.
Шта ће овде
џихадије
крсташи
амери
који ми
черече синове и кћери
Мора да су чуле
белосветске банде
да имамо златна
Срца
па их ваде
да их пресаде у
сопствене груди
не би ли и они били
људи (...)
Ја се не плашим смрти црне
дуге
већ ропског живота и болести
дуге
Смрт је честа појава међ нама
Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И
није страшнија
поготову дању
од
суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад
је човек сретне на своме имању
окађене
душе и светла образа,
Злонамерници
сити
и манити
све ми забранисте у рођеној
кући
ал не може ми нико забранити
да
певам и да се смејем, умирући
А то се
вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни
кад, вам се рађа!
Поштедите ме коца
и конопца
и разапните ме на врху
планина
као ваши праоци што су мог
праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја
ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће
вам се очи распрснути
од сјаја мог
лица
Само пожурите
Што пре ме
разапнете
пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић
