Slavko Jovičić -

Кренули смо у 2015. годину. Ваљда ћемо негдје и стићи. Нема стајања!

Autor sjovicicslavuj | 1 Januar, 2015 | read_nums (118)
                   
                                                                            ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
     
    Стигла је Нова 2015. година. Свако је прославио онако како је могао и како је морао. А морао је да слави онако како је могао. Сви би знали како су требали да дочекају долазак новог љета. Но, знати и моћи није исто. Сам дочек Нове године зависио је од много фактора, мада не знам зашто се уопште дочекује Нова година, кад она и без наше воље сама долази.  Елем, било како било, Нову годину сам дочекао са супругом. На тренутак сам занемарио  борбу са својим сталним здравственим проблемима, који су посљедица четверогодишњих стравичних мучења по муслиманским коц-логорима у претходном грађанском рату у Босни и Херцеговини. Два сина отишла су са својим друштвима. Кћерка је Нову годину чекала са својом породицом. 

    Дакле, Нову годину дочекао сам уз телевизијски програм и уз интернет. На многим телевизијама били су специјални новогодишњи програми, али управљач је био у мојим рукама и покушавао сам да изаберем нешто онако за себе...То што сам бирао не значи и да сам могао по својој вољи и да изаберем нешто што већ раније нисам видио. О укусима се никад није расправљало, па самим тиме, знам да ни понуђени програми нису многе задовољили. 

    Како рекох, ушли смо у годину, за коју могу рећи да ће, несумњиво обиљежити судбину српског народа. Биће ово врло тешка и туробна година у сваком погледу. Уосталом, која је то претходна година била лака на овим стално турболентним балканским вјетрометинама и текстонски нестабилном политичком и економском простору.

    Биће времена да о многим стварима опширније пишем, али приближава се наш најрадоснији празник Христово рођење - Божић и нећу сад о многим изазовима који нас очекују у овој години.

    Из Сарајева ништа ново. Ништа ново ни на западу. На истоку све најновије. У сада већ прошлој години за све несреће званична, а још више она махалска сарајевска политика уткана у рад такозваних невладиних организација оптуживала је само српски народ. У 2014. години био је реактивиран никад напуштени пропагандни рат против Срба, а самим тиме, подразумијева се, све је било усмјерено против СРБИЈЕ и против РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. Почетна улога била је додијељена Гаврилу Принципу, који је двадесет пет година из сарајевске псеудо научне елите и у бошњачкој литератури и званично проглашен за терористу чији је акт убиства аустријских окупатора Фердинанда и његове супруге Софије био иницијална каписла за потезање обарача и за почетак Првог свјетског рата.

    У том контексту било је више него очито западно величање мрака. На све начине настављена је харанга против Срба. По препознатљивој матрици као кривци за избијање Првог свјетског рата оптуживани су Срби. Таквим безочним лажима за било какву одговорност по аутоматизму амнестирани су Аустрија, Њемачка и Турска, као и силе Антанте на Западу, које нису ратовале из било какве нужде, већ добровољно. 

    Дакле, истина је сасвим на другој страни. Срби су се, као и кроз цијелу своју историју само бранили. Бранили су се на својим прадједовским огњиштима и бранили су своју родну груду. Истина, у разним временима доживљавали смо стравична страдања и велике губитке становништва. Страдавали смо и поново смо из пепела васкрсавали. 

    На такве неутемељене нападе на Србе, Србија је одговорила величанственом војном парадом обиљежавајући тако стогодишњицу од избијања Првог свјетског рата. Огроман допринос величанственој војној и политичкој манифестацији у Београду својим присуством дао је и руски предсједник Владимир Путин.

    Што се тиче неких других тема и о њима се прича и причаће се, јер те приче никад и не престају.

    Прича се и о народу и то увијек кад народ затреба, а у овој години ће баш требати. Међутим, мало се прича шта све треба народу? Народу свега треба и то они најодговорнији знају.

    Али и о томе послије наших празника...Почео је и "свети јануар".
    Биће занимљиво. Овдје и сад, па и увијек, барем никад никоме није било досадно.

    Да онда не настављам са досадним текстом...Срећна Нова година!
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva