Autor sjovicicslavuj |
8 Decembar, 2016 |
read_nums (251)
Рођен је у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.
Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.
Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.
Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
Рођен је у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.
Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.
Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.
Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (268)
ФК Црвена звезда је 8. децембра 1991. године
на Националном стадиону у Токију побиједила
чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0
и постала клупски првак свијета.
Голове за наш клуб су постигли Владимир Југовић
(два гола - 19. и 59. минут) и Дарко Панчев (72. минут).
На данашњи дан, 8 децембра 1991. године
ЗВЕЗДА је постала првак свијета!
ФК Црвена звезда је 8. децембра 1991. године
на Националном стадиону у Токију побиједила
чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0
и постала клупски првак свијета.
Голове за наш клуб су постигли Владимир Југовић
(два гола - 19. и 59. минут) и Дарко Панчев (72. минут).
Иако су послије Барија остали без
Роберта Просинечког, Драгише Бинића,
Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића
и Стевана Стојановића, као и тренера Љубомира Петровића,
подмлађени тим предвођен Владицом Поповићем
одиграо је једну од најбољих утакмица у Звездиној историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу:
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу:
Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски,
Ратковић, Стошић, Панчев, Савићевић, Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су
више од једног полувремена имали играча више
пошто је Дејан Савићевић, асистент код првог гола,
искључен у финишу првог полувремена.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (232)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 8.12. 2000. године
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 8.12. 2000. године
умро је славни српски сликар
Милић од Мачве
-----------------------------------------------
******************
СРПСКИ ВОЈНИК НА МРТВОЈ СТРАЖИ
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (234)
На данашњи дан, 8.12.1926. године, 
Жигон је у Другом свјетском рату
био у злогласном фашистичком
конц-логору Дахауу...----------------------------
.gif)
На данашњи дан, 8.12.1926. године,
у Љубљани рођен је славни српски глумац
СТЕВО ЖИГОН
Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА
у мени изазива посебан осјећај.
Жигон је у Другом свјетском рату
био у злогласном фашистичком
конц-логору Дахауу...
У прошлом грађанском рату у БиХ
био сам 1.334 дана у муслиманским
злогласним логорима смрти.
био сам 1.334 дана у муслиманским
злогласним логорима смрти.
Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима,
а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).
+++++++++++
СТЕВО ЖИГОН
је умро 28. децембра 2005. године
у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (228)
.jpg)
Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору, буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент, будући двадесет четири године стар, пође на исток да тражи своје родитеље и браћу.
У Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан.
Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим.
Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин, потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.
Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана.
Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе.
Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет пет цркава.
Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године.
Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (231)
На данашњи дан, 7. децембра
На данашњи дан, 7. децембра
рођен је славни српски сликар
УРОШ ПРЕДИЋ
Косовка дјевојка
Весела браћа
Сироче на мајчином гробу
Autor sjovicicslavuj |
6 Decembar, 2016 |
read_nums (241)
Ћерка цара Консте. По смрти оца живела с мајком својом у Александрији.
А
мајка јој беше потајна хришћанка, која
преко свог духовног оца приведе и
Екатерину вери Христовој. У једној
визији св. Екатерина прими прстен од
самог Господа Исуса, у знак обручења
Њему. Тај прстен до данас стоји на руци
њеној.
Беше Екатерина врло даровита
од Бога и врло добро школована у грчкој
философији, медицини, риторици и логици,
а при том беше и необичне лепоте
телесне.
Када злочестиви цар
Максенције сам приношаше жртве идолима
и наређиваше другима да и они то чине,
св. Екатерина изађе смело пред цара и
изобличи идолопоклоничку заблуду
његову.
Видећи је цар јачу од себе
у мудрости и знању, позва 50 најмудријих
људи, да се с њом препиру о вери и да је
посраме.
Но Екатерина њих надмудри и
посрами. Разјарени цар нареди да се свих
50 мудраца сагоре у огњу.
Ови мудраци,
по молитви св. Екатерине, пред смрт сви
исповедише име Христово и објавише себе
хришћанима.
Када мученица беше у
тамници, приведе у веру праву војводу
царског Порфирија са 200 војника и саму
царицу (Августу–Василису).
Сви
пострадаше за Христа. При мучењу св.
Екатерине јави јој се ангел Божји,
заустави и изломи точак, на коме света
девојка би мучена; а по том јави јој се
и сам Господ Христос и утеши је.
После
многих мучења Екатерина би мачем посечена
у својој 18. години, 24. новембра 310. године.
Из њенога тела истече млеко место крви.
Чудотворне мошти почивају јој на Синају.
Autor sjovicicslavuj |
6 Decembar, 2016 |
read_nums (252)
Хандке, који је годинама подржавао Србију и писао о њој, данас ће добити повељу почасног грађанина Београда који воли и који је, како каже, обишао пјешице, аутобусом, трамвајем.
На питање шта му значи титула почасног Београђанина, Хандке кроз смијех одговара да је то био главни разлог због којег је деведесетих био на страни Србије.
Говорећи, међутим, искрено о мотивима да подржи Србију деведесетих, каже да није било ријечи о мотиву већ о инстинкту.
„Да оно што се извјештава о Србији не може да буде сасвим тачно као што се свакодневно говори. Био је то инстинкт. Сумња. Нисам могао да вјерујем. На почетку сам наравно и ја вјеровао. Првих година сам мислио да су Срби полудјели, првих мјесеци, али постепено сам схватао да то не може бити истина. Увијек исто. Увијек исти угао гледања, граматика, ритам, ријечи. Све је било не као мантра, већ као клетва…“, рекао је он.
Писац који је својим романима, драмама и есејима унио нов језик у књижевност, Југославију је упознао на дугим путовањима осамдесетих, а његови фронтални напади на западне медије и политичаре изазвали су омраженост у званичним интелектуалним круговима. Иако његово ангажовање за „српску ствар“ није увијек наилазило на позитивну реакцију у Европи, Хандке каже да не жали.
„То се подразумијева за једног писца. Да некад буде у ‘сумраку’. То је живот писца. То се десило и Достојевском, Гетеу. Само врло просјечни писци стоје под свјетлом. Али то је јвештачко свјетло. Свјетло мора да буде природно. И сумрак може да буде лијепо свјетло“, рекао је он.
О Србији и Косову, које често посјећује, и при чему је и финансијски помагао косовске Србе, писао је у књигама „Моравска ноћ“ и „Кукавице из Велике Хоче“. „Моравска ноћ“ је преведена на више језика док су „Кукавице“ преведене само на француски и српски.
На питање како су та дјела дочекана у Европи суво одговара: „као и књижевност данас. Врло добро, али ко још чита?“
„Има све мање читалаца. И то није само мој проблем. Али се књиге преводе. Тужно је што се сваки превод данас ради уз подршку министарства културе рецимо у Берлину, Бону, Бечу и сл. То није нормална комуникација међу народима. Европа нема економске, царинске границе, али границе међу културама су и даље високе и велике“, рекао је Хандке.
Каже да пише јер му ништа друго не преостаје, а од српских писаца читао је Црњанског, Андрића, Мешу Селимовића, Милорада Павића, Александра Тишму.
„Од новијих знам рецимо Великића, али посебно ми се допада Жарко Радаковић, врло необичан, који све што види претвара у ријечи, врло интересантан, Драган Алексић који живи у Охају, а поријеклом је из Беле Цркве, велики поетски аутор“, наводи Хандке.
Разговор завршава у свом маниру, шалом. На питање која добра вијест из Србије би га обрадовала каже: да српски шампион – Партизан или Црвена Звезда – коначно поново уђе у финале Лиге шампиона.
„Због тога је штета што се Југославија распала, јер је најљепши и најелегантнији фудбалски тим долазило из Југославије“, рекао је Хандке, аутор више од 30 књига и низа драмских текстова и сценарија, а чувена је и његова сарадња са Вимом Вендерсом, најпознатија по сценарију за „Небо над Берлином“.
Режирао је филм „Љеворука жена“, који се нашао у конкуренцији Канског фестивала. Бихнерову награду вратио је из протеста због бомбардовања СР Југославије. Члан је САНУ и Академије Републике Српске.
Петер Хандке 
Петер Хандке је аустријски књижевник и активиста, њемачко-словеначког поријекла. Одрастао је у Источном Берлину и Грифену.
Рођен: 6. децембар 1942. (74 године)
Образовање: Карл-Франценс Универзитет Грац
Петер Хандке је аустријски књижевник и активиста,
њемачко-словеначког поријекла.
Одрастао је у Источном Берлину и Грифену.
Рођен: 6. децембар 1942. (74 године)
Образовање: Карл-Франценс Универзитет Грац
Петер Хандке: "Првих година мислио сам да су Срби полудели, због Србије су ми викали „фашисто"
Европа нема економске, царинске границе, али границе међу културама су и даље високе и велике, сматра аустријски књижевник и велики пријатељ Србије Петер Хандке.
На питање шта му значи титула почасног Београђанина, Хандке кроз смијех одговара да је то био главни разлог због којег је деведесетих био на страни Србије.
Говорећи, међутим, искрено о мотивима да подржи Србију деведесетих, каже да није било ријечи о мотиву већ о инстинкту.
„Да оно што се извјештава о Србији не може да буде сасвим тачно као што се свакодневно говори. Био је то инстинкт. Сумња. Нисам могао да вјерујем. На почетку сам наравно и ја вјеровао. Првих година сам мислио да су Срби полудјели, првих мјесеци, али постепено сам схватао да то не може бити истина. Увијек исто. Увијек исти угао гледања, граматика, ритам, ријечи. Све је било не као мантра, већ као клетва…“, рекао је он.
Писац који је својим романима, драмама и есејима унио нов језик у књижевност, Југославију је упознао на дугим путовањима осамдесетих, а његови фронтални напади на западне медије и политичаре изазвали су омраженост у званичним интелектуалним круговима. Иако његово ангажовање за „српску ствар“ није увијек наилазило на позитивну реакцију у Европи, Хандке каже да не жали.
„То се подразумијева за једног писца. Да некад буде у ‘сумраку’. То је живот писца. То се десило и Достојевском, Гетеу. Само врло просјечни писци стоје под свјетлом. Али то је јвештачко свјетло. Свјетло мора да буде природно. И сумрак може да буде лијепо свјетло“, рекао је он.
О Србији и Косову, које често посјећује, и при чему је и финансијски помагао косовске Србе, писао је у књигама „Моравска ноћ“ и „Кукавице из Велике Хоче“. „Моравска ноћ“ је преведена на више језика док су „Кукавице“ преведене само на француски и српски.
На питање како су та дјела дочекана у Европи суво одговара: „као и књижевност данас. Врло добро, али ко још чита?“
„Има све мање читалаца. И то није само мој проблем. Али се књиге преводе. Тужно је што се сваки превод данас ради уз подршку министарства културе рецимо у Берлину, Бону, Бечу и сл. То није нормална комуникација међу народима. Европа нема економске, царинске границе, али границе међу културама су и даље високе и велике“, рекао је Хандке.
Каже да пише јер му ништа друго не преостаје, а од српских писаца читао је Црњанског, Андрића, Мешу Селимовића, Милорада Павића, Александра Тишму.
„Од новијих знам рецимо Великића, али посебно ми се допада Жарко Радаковић, врло необичан, који све што види претвара у ријечи, врло интересантан, Драган Алексић који живи у Охају, а поријеклом је из Беле Цркве, велики поетски аутор“, наводи Хандке.
Разговор завршава у свом маниру, шалом. На питање која добра вијест из Србије би га обрадовала каже: да српски шампион – Партизан или Црвена Звезда – коначно поново уђе у финале Лиге шампиона.
„Због тога је штета што се Југославија распала, јер је најљепши и најелегантнији фудбалски тим долазило из Југославије“, рекао је Хандке, аутор више од 30 књига и низа драмских текстова и сценарија, а чувена је и његова сарадња са Вимом Вендерсом, најпознатија по сценарију за „Небо над Берлином“.
Режирао је филм „Љеворука жена“, који се нашао у конкуренцији Канског фестивала. Бихнерову награду вратио је из протеста због бомбардовања СР Југославије. Члан је САНУ и Академије Републике Српске.
Autor sjovicicslavuj |
5 Decembar, 2016 |
read_nums (204)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
једна од најмаркантнијих личности српског друштва
у другој половини XIX вијека.
Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 6. децембра 1833. године
у Новом Саду, рођен је српски писац и љекар
у Новом Саду, рођен је српски писац и љекар
ЈОВАН
ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ,
једна од најмаркантнијих личности српског друштва
у другој половини XIX вијека.
Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
-------------------------------------------------------------
-----------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
4 Decembar, 2016 |
read_nums (313)
Једини српски џудо олимпијац у Рију први је Србин у историји,
Александар Кукољ
освојио злато у Токију
Најбољи српски џудиста
Александар Кукољ
освојио је златну медаљу на највећем
и најстаријем свјетском Грен слем турниру Токију,
на којем је учествовало 286 такмичара из 41 земље.
Једини српски џудо олимпијац у Рију први је Србин у историји,
који је освојио прво мјесто на овом турниру.
Кукољ је у финалу ипоном побиједио шестог на свијету
Кукољ је у финалу ипоном побиједио шестог на свијету
Француза Клергата Аксела.
Autor sjovicicslavuj |
3 Decembar, 2016 |
read_nums (265)
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
Српска православна црква и њени вјерници прослављају данас празник Ваведење Пресвете Богородице, који симболизује долазак трогодишње Марије у Јерусалимски храм и њено завјештање Богу.
Марија је у складу са завјетом родитеља Јоакима и Ане - да ће ако добију пород, дијете дати у храм - доведена у Јерусалим и уведена у храм.
На вратима храма дочекао их је првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, који је Марију увео у храм и поставио је на први од дванаест степеника који су водили у најсветији дио, назван Светиња над светињама. Марија се на остале степенике попела сама, иако је то било тешко и одраслим људима.
Марија је у складу са завјетом родитеља Јоакима и Ане - да ће ако добију пород, дијете дати у храм - доведена у Јерусалим и уведена у храм.
На вратима храма дочекао их је првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, који је Марију увео у храм и поставио је на први од дванаест степеника који су водили у најсветији дио, назван Светиња над светињама. Марија се на остале степенике попела сама, иако је то било тешко и одраслим људима.
Марија је у храму остала девет година. Пошто су јој у међувремену умрли родитељи, свештеници су одлучили да је удају за 80-годишњег удовца Јосифа, који је већ имао одраслу дјецу.
Тако су, према предању, задовољени строги прописи који не дозвољавају да дјевојка остане дјевица до краја живота, већ је свака морала да се уда.
Марија је живјела у Јосифовој кући као што је живјела у храму, тако да је она била прва монахиња - она која је живот завјештала Богу.
Тако су, према предању, задовољени строги прописи који не дозвољавају да дјевојка остане дјевица до краја живота, већ је свака морала да се уда.
Марија је живјела у Јосифовој кући као што је живјела у храму, тако да је она била прва монахиња - она која је живот завјештала Богу.
Ваведење је слава
манастира Хилендар.
Autor sjovicicslavuj |
2 Decembar, 2016 |
read_nums (295)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
СЛОБОДАН Јовановић, велики српски правник, историчар
Требало је и формално-правно скинути идеолошку љагу
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 3. децембра рођен је
један од најпознатијих српских правника 20. вијека.
Академик
СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ
Био је човјек са занимљивом и пребогатом биографијом.
СЛОБОДАН Јовановић, велики српски правник, историчар
и политичар, коначно је нашао вјечни мир у Србији.
Нјегови земни остаци сахрањени су 53 године послије смрти,
уз највише државне и војне почасти.
Тиме је коначно исправљена неправда дужа од пола вијека.
Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године
ексхумирани, и пренијети у храм Светог Саве у Лондону,
гдје је 5. децембра одржан парастос.
Дана 8. децембра су пренијети у Србију,
где су 10. децембра сахрањени
у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
ДУГ ПУТ је био у тешкој и дугој борби за рехабилитацију
Слободана Јовановића.
Била је то 20-годишња борба да се овом
Била је то 20-годишња борба да се овом
српском великану одају заслужене почасти.
Требало је и формално-правно скинути идеолошку љагу
с његовог имена и најзад великана сахранити у његовој Србији.
То није био ни брз ни лак процес, али је ипак успјешно завршен.
Autor sjovicicslavuj |
2 Decembar, 2016 |
read_nums (273)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Одлучио сам да напишем причу која ће "запалити регион,
а можда и шири простор".
То је сад модерно и најчитаније!
----------------------
То је једини начин да се нађем у многим новинама и на многим порталима. Но морам бити опрезан да ме не прогласе за пиромана и да неко од те силне "регионалнее паљевине" не изгори, глуво било.
Додуше, имам довољно времена да размислим, а највјероватније ћу одустати, јер можда баш сад неко негдје, ко зна гдје, пише нешто што ће "запалити регион" и онда ћу са својом причом само ја извисити.
Но, боље је и да извисим него да висим на стубу срама за лажну причу коју би објавио, а нећу ни да се разни портали и новине отимају за њу.
Поготово нећу да стварам проблеме онима са лошијим здрављем и онима који имају срчаних тегоба.
Поготово нећу да стварам проблеме онима са лошијим здрављем и онима који имају срчаних тегоба.
Било како било, хајд' у здравље, а са причом шта буде, ако је уопште и буде?!
Autor sjovicicslavuj |
30 Novembar, 2016 |
read_nums (427)
Деценије су требале да прођу па да коначно остваре и своје националне циљеве, односно да створе своје самосталне скоро једнонационалне државе.. То су урадили Словенци и Хрвати. Касније и "браћа" Црногорци, па наравно и Македонци.
1. децембра 1918. године
направљена је непоправљива
историјаска грешка српског народа,
односно похлепног краља Карађорђевића
и његове свите.
СРПСКИ БРОДОЛОМ НА КОПНУ!
ПИШЕ:
СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Кад су важни историјски датуми увијек напишем - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности увијек напишем - за сјећање и памћење.
Знам да се не могу брисати нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан 1. децембра 1918. године, направљена највећа историјска грешка у историји српског народа.
Наиме, СРБИ су већ тада дакле тог дана, проглашавањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније свима помогли да створе и да имају своје националне државе. Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти "збратимљени југословенски" народи касније су у томе и успјели. Само нису успјели Срби!
Улазак српске војске у ослобођени Загреб 1918. године.
Срби су и даље под сталном амнезијом и још увијек како тако успјевамо да се одржавамо само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми - небески народ.
А други народи су знали да им је једини спас за опстанак у стварању тадашње краљевине. Тако су своју кожу спасили и Хрвати и Словенци.
Деценије су требале да прођу па да коначно остваре и своје националне циљеве, односно да створе своје самосталне скоро једнонационалне државе.. То су урадили Словенци и Хрвати. Касније и "браћа" Црногорци, па наравно и Македонци.
БиХ нико и не помиње, јер она је остављена на милост и на немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.
Улазак српске војске у ослобођени Сплит 1918. године.
Сасвим је, дакле, јасно да једино Срби никад нису сами себи створили своју српску државу, наравно у којој равноправно требају и могу да живе и други народи!
Напротив, сви ти други народи почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли, управо они су Србији забијали нож у леђа, при том увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.
Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.
Историјски гледано овај датум постоји, али фактички гледано он је скоро један вијек стрмоглавио уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију и српски народ у цјелини.
Упропастио је СРБИЈУ која се од тада никада више није опоравила нити се стабилизовала само зато што је другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком времену бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда требају да иду и Србија, па и цијели српски народ...
Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је ово што написах било коме важно, остаје непобитан закључак - све је морало тако да буде и да се тако деси. Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо само да би њима створили државе...
Једноставно речено - био је то непоправљиви српски бродолом на копну.
Послије тога Срби се никада нису извукли из блата и скоро цијели двадесети вијек се може назвати раздобљем највећег српског страдања у нашем постојању и трајању на просторима и вјетрометини балканске вукојебине.
Никада се нисмо опаметили нити смо извукли било какве поуке и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана ...
------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
29 Novembar, 2016 |
read_nums (410)
За сјећање и памћење ...
велики српски књижевник
Милорад Павић
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 30.11. преминуо је
велики српски књижевник
Милорад Павић
------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------
-
Autor sjovicicslavuj |
29 Novembar, 2016 |
read_nums (363)
На данашњи дан, 30.11. умро је
славни српски писац
МИЛОШ ЦРЊАНСКИ
----------------------------
---------------------------
----------------------------
---------------------------
Autor sjovicicslavuj |
29 Novembar, 2016 |
read_nums (374)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
За неколико сати проћи ће и 29. новембар. Не треба трошити ријечи о некадашњем празнику и тзв. рођендану, јер не слави се нити се празнује оно што не постоји. Можда још постоје неки занесењаци и особењаци који нешто обиљежавају, а обиљежавају давно сахрањену Југославију.
Једни и данас са сјетом причају да се у некадашњој држави живјело безбрижним неким животом, док други сматрају да је Југославија била вјештачка творевина која је силом одржавала неспојиве народе на окупу.
Чињеница је да су и једни и други управу. Ови други мало више, јер им иде у прилог и крвави распад нечега што није могло опстати. Било је сулудо размишљање да ће се смртно завађени народи волити, народи који никада нису разријешили трагичну, крвљу исписану историјску прошлост. Потпуно повампирење авети прошлости је настало кад је свако кренуо на своју страну, при том незаборављајући да што дубље и јаче зарије нож у леђа оном другом "братском"народу. Србе је највише коштала сулуда Брозова кованицица "братства и јединства"!
Једни и данас са сјетом причају да се у некадашњој држави живјело безбрижним неким животом, док други сматрају да је Југославија била вјештачка творевина која је силом одржавала неспојиве народе на окупу.
Чињеница је да су и једни и други управу. Ови други мало више, јер им иде у прилог и крвави распад нечега што није могло опстати. Било је сулудо размишљање да ће се смртно завађени народи волити, народи који никада нису разријешили трагичну, крвљу исписану историјску прошлост. Потпуно повампирење авети прошлости је настало кад је свако кренуо на своју страну, при том незаборављајући да што дубље и јаче зарије нож у леђа оном другом "братском"народу. Србе је највише коштала сулуда Брозова кованицица "братства и јединства"!
Има људи који су задовољни, али истовремено који нису и срећни. Јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским, велики број људи тражи утјеху у једној реченици:
“Добро је, не пуца се и нема рата”!
Памте људи многе страхоте и велики је број ожалошћених породица које и дан данас трагају за својим најближим члановима којих више нема међу живима. Сви они и даље страхују да њихови најближи не буду поново убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије душе лебде изнад свих нас живих.
Тешко се долази до националне свијести једног народа, јер је његов колективни организам раскомадан у парампарчад, која се тешко или никада више не могу спојити у некадашњу цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.
И превише је, а још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.
Сам Драги Бог зна зашто је то тако? Знају и људи, али неки нељуди у властима су засјели у кормила флоте лађа, које без мотора и горива, односно без јарбола плутају широким морским пространствима. Ти авантуристи никада неће моћи видјети обалу спаса на хоризонту бескрајног лутања.
Autor sjovicicslavuj |
28 Novembar, 2016 |
read_nums (961)
На данашњи дан, 29. новембра рођен је
.gif)
На данашњи дан, 29. новембра рођен је
МАТИЈА БЕЋКОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
28 Novembar, 2016 |
read_nums (385)
На данашњи дан 29. 11. рођен је непоновљиви
ДУШКО РАДОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
28 Novembar, 2016 |
read_nums (384)
Свети апостол и јевангелист Матеј, син Алфејев, друкчије називан Левије, живљаше у Галилејском граду Капернауму. Пореклом је био из имућне породице галилејског града Капернаума. По занимању је био цариник, тј. сакупљач пореза и као таквог виде га Господ и позва: "Хајде за мном" и он остави све и пође за Њим и више никад се не одвоји од Њега. Постаде један од дванаесторице апостола и силаском Духа Светога на њих, он пође као и сви остали у свет да шири Еванђеље у: Етиопији, Партији и Мидеји.
Пратио је Господа у стопу у свим Његовим путовањима, слушајући Његово Божанско учење, гледајући Његова безбројна чудеса. Беше се он наоружао чудотворном Божанском силом, којом је исцељивао болесне, изгонећи ђаволе, чистећи губаве и васкрсавајући мртве.
У Етиопији постави за епископа свог сапутника Платона, и сагради му малу цркву, а он сам се повуче у молитвену самоћу, где му се јави Господ. Крстио је жену и сина кнеза те земље, што веома разљути поменутог кнеза, те он нареди да се Матеј ухвати, доведе му се и погуби. Два пута је стража одлазила по Матеја али се увек враћала не могавши га наћи, јер Господ Бог наш, сакри га од њихових погледа и намера. Али, апостол свети би милостив.
Помоли се Богу и замоли Га да допусти кнезу да га види, ухвати и погуби. И догоди се чудо, кнез прогледа, али само телесним очима, а не и духовним, те ухвати апостола Матеја и стави га на љуте муке. Палио му је ватру на грудима, али нека невидљива сила хладила је огањ и пламен претварала у росу и свети Матеј се појављивао жив и неповређен, што је још више наљутили кнеза и он прогласи Матеја врачом.
Напослетку је наредио да се Матеј стави у метални ковчег и баци у море што би и урађено. Ноћу се овај апостол јави епископу Платону, рекавши му тачно где се ковчег налази, те он изјутра оде и извади га из мора скупа са моштима Светог Матеја, потпуно неоштећеним.
За време свог живота, апостол Матеј је написао Јеванђеље на јеврејском језику, а оно је касније преведено на грчки и тако је дошло и до нас. Свети Јеванђелист Матеј, никада није јео меса, но само воће и поврће, а својим богоугодним животом и пострадавши мученичком смрћу умили се Богу, те се он за све нас моли Њему, да нам подари вечно Царство небеско.
Помоли се Богу и замоли Га да допусти кнезу да га види, ухвати и погуби. И догоди се чудо, кнез прогледа, али само телесним очима, а не и духовним, те ухвати апостола Матеја и стави га на љуте муке. Палио му је ватру на грудима, али нека невидљива сила хладила је огањ и пламен претварала у росу и свети Матеј се појављивао жив и неповређен, што је још више наљутили кнеза и он прогласи Матеја врачом.
Напослетку је наредио да се Матеј стави у метални ковчег и баци у море што би и урађено. Ноћу се овај апостол јави епископу Платону, рекавши му тачно где се ковчег налази, те он изјутра оде и извади га из мора скупа са моштима Светог Матеја, потпуно неоштећеним.
За време свог живота, апостол Матеј је написао Јеванђеље на јеврејском језику, а оно је касније преведено на грчки и тако је дошло и до нас. Свети Јеванђелист Матеј, никада није јео меса, но само воће и поврће, а својим богоугодним животом и пострадавши мученичком смрћу умили се Богу, те се он за све нас моли Њему, да нам подари вечно Царство небеско.
***********************************************
СРБИМА, који сутра /29.11./ славе апостола и јеванђелисту
Светог Матеју - МАТИЈЕВДАН,
као своју крсну славу,
уз божији благослов желим сваку срећу
и упућујем честитке!
Moлитвама Светом апостолу МАТЕЈУ,
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак и свако благостање!
