Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 11 Avgust, 2009 | read_nums (312)

 

 БАЊАЛУКА, 11. АВГУСТА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому парламента БиХ Славко Јовичић поручио је поглавару Исламске заједнице БиХ Мустафи Церићу и његовим истомишљеницима да треба да им буде јасно да српски народ никада неће дати сагласност за самосталност Косова и Метохије.

"Све док и један Србин из Републике Српске буде у заједничким органима БиХ, а биће их онолико колико предвиђа Дејтонски устав БиХ, поглавару Исламске заједнице у БиХ Мустафи Церићу и његовим истомишљеницима треба да буде јасно да сагласност за самосталност Косова и Метохије српски народ никада неће дати", изјавио је Јовичић.

Он је за "Фокус" рекао да је Церић, својим посљедњим јавним иступима током боравка на Косову, јасно ставио до знања "да му ни на крај памети није да престане неовлаштено да говори у име БиХ".

Према Јовичићевим ријечима, из сваке Церићеве изговорене ријечи може се закључити да је он, упркос томе што је врховни поглавар Исламске заједнице у БиХ, ипак највећи ауторитет и врховни политички бошњачки лидер, али само у једном дијелу Федерације БиХ, чиме се очигледно никада неће задовољити.

"Његови апетити много су већи и они су свима нама добро познати", додао је Јовичић.

Коментаришући чињеницу да Церић никада није добио никакво упозорење од међународне заједнице која дијели лекције српским и хрватским политичарима, вјерским вођама, невладином сектору, Јовичић је рекао да су за то најбољи примјери случај "Палић" и најава ОХР-а да ће наставити са притисцима на органе РС.

"Први замјеник високог представника у БиХ Рафи Грегоријан подсјећа да је храбра Есма Палић добила правну сатисфакцију на Уставном суду БиХ када је уважена њена апелација о несталом супругу. Ипак, Грегоријан или не зна, а много је вјероватније да неће да зна, и за одлуку Уставног Суда БиХ од 27. маја 2005. године којом сам и ја, као заступник породица несталих стотињак Срба у Сарајеву, добио правну сатисфакцију доношењем одлуке у нашу корист", навео је Јовичић.

Он напомиње да та одлука Уставног суда никада није извршена, иако је морала бити спроведена у року од 30 дана од доношења, "а то значи да власти ФБиХ још нису откриле ниједну локацију на којој се налазе посмртни остаци звјерски ликвидираних Срба у Сарајеву".

Јовичић је нагласио да ни Грегоријан, нити било ко други из међународне заједнице, никада неће рећи да ће ОХР вршити притисак на органе ФБиХ да спроведу одлуку Уставног Суда БиХ и да већ једном саопште истину о несталим Србима у Сарајеву.

"То Рафија не интересује, очигледно", сматра Јовичић.

Autor sjovicicslavuj | 10 Avgust, 2009 | read_nums (251)
D. MAJSTOROVIĆ | 10.08.2009

Sve dok i jedan jedini Srbin iz Republike Srpske bude u zajedničkim organima BiH, a biće ih onoliko koliko predviđa Dejtonski ustav BiH, poglavaru Islamske zajednice u BiH, Mustafi Ceriću, i njegovim istomišljenicima treba da bude jasno da saglasnost za samostalnost Kosova i Metohije srpski narod nikada neće dati.

Ovo je u intervjuu "Fokusu" rekao poslasnik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Slavko Jovičić, te naglasio da je Cerić svojim posljednjim javnim istupima, tokom boravka na Kosmetu, jasno stavio do znanja da mu nije ni na kraj pameti da prestane neovlašteno da govori u ime BiH.

FOKUS: Ovo je drugi put u relativno kratkom vremenskom periodu da je reis Cerić, na teritoriji Srbije, izgovorio, blago rečeno, neprimjerene riječi?

JOVIČIĆ: Da, sjećamo se njegovih izjava prilikom posjete Raškoj oblasti, ali i besramnih laži iznesenih u intervjuu beogradskom "Ninu", kad je rekao da je u Sarajevu ostalo veoma mnogo Srba. Nema potrebe da reisa Cerića pitam šta za njega znači kad je rekao da je u Sarajevu ostalo veoma mnogo Srba, kad i sam znam odgovor na to pitanje. Za reisa Cerića i šačica Srba što je ostala da živi u Sarajevu jeste vjerovatno veoma mnogo.

FOKUS: Nešto ranije, na jednom skupu u Berlinu, zalagao se i za uvođenje šerijata u Ustav BiH. Čini se da njegovim egzibicijama nema kraja?

JOVIČIĆ: Šerijat propisuje pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu... Zna to najbolje reis Cerić, pa je zato "načelno" poručio da šerijat nije državni ustav, ali je istovremeno svoje zagovaranje institucionalizovanja vjerskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države - povezao sa stradanjem Bošnjaka.

FOKUS: Ipak, Cerić nikada nije dobio nikakvo upozorenje, ni od predstavnika međunarodne zajednice, koji, svjedoci smo, dijele lekcije srpskim i hrvatskim političarima, vjerskim vođama, nevladinom sektoru...

JOVIČIĆ: Naravno da nije. Treba li bolji primjer od sljedećeg - prvi zamjenik visokog predstavnika u BiH, Rafi Gregorijan, ovih dana na sva usta pozdravlja pronalazak posmrtnih ostataka pukovnika Avde Palića i obećava da će OHR nastaviti sa pritiscima na organe RS da Palićeve ubice izvede pred lice pravde. Gregorijan podsjeća da je hrabra gospođa Esma Palić dobila pravnu satisfakciju na Ustavnom sudu BiH, kad je uvažena njena apelacija o nestalom suprugu. Ipak, Gregorijan ili ne zna, a mnogo je vjerovatnije da neće da zna, i za odluku Ustavnog Suda BiH od 27. maja 2005. godine, kojom sam i ja, kao zastupnik porodica nestalih stotinak Srba u Sarajevu, dobio pravnu satisfakciju donošenjem odluke u našu korist.

FOKUS: Kakva je sudbina te odluke?

JOVIČIĆ: Nažalost, ta odluka Ustavnog suda BiH nikada nije izvršena, mada je morala biti sprovedena u roku od 30 dana od donošenja, a to znači da vlasti FBiH još nisu otkrile nijednu lokaciju na kojoj se nalaze posmrtni ostaci zvjerski likvidiranih Srba u Sarajevu. Gregorijan, niti bilo ko drugi iz međunarodne zajednice, nikada neće reći da će OHR vršiti pritisak na organe Federacije da sprovedu odluku Ustavnog Suda BiH i da već jednom saopšte istinu o nestalim Srbima u Sarajevu. To Rafija ne interesuje, očigledno.

Veliki apetiti Cerića

Iz svake izgovorene riječi reisa Mustafe Cerića može se zaključiti da je on, i pored toga što je vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH, ipak, i najveći autoritet i vrhovni politički bošnjački lider, ali, da naglasim, samo u jednom dijelu FBiH, čime se reis Mustafa Cerić, očigledno je, nikada neće zadovoljiti. Njegovi apetiti mnogo su veći i oni su svima nama dobro poznati, rekao je Slavko Jovičić.

Autor sjovicicslavuj | 9 Avgust, 2009 | read_nums (401)

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ 

Prošle godine, u novembru mjesecu, pisao sam kolumnu za dnevne novine “Fokus” o reisu Mustafi Ceriću. Nakon tog teksta, evo, opet mi je sam reis Cerić nametnuo temu.

Reis-ul-ulema Mustafa Cerić, poglavar IZ u BiH od 5. do 8. avgusta bio je u zvaničnoj posjeti srpskoj Pokrajini Kosovu i Metohiji i  tu ništa ne bi bilo sporno da samo jedna u nizu njegovih izjava duboko ne zadire u interese države Srbije, pa i u interese srpskog naroda u cjelini. Samo ako se uzme u obzir ono što je poznato - reis Cerić je imao niz protokolarnih susreta sa najvišim pokrajinskim zvaničnicima, kao i sa svojim kolegom – reisom koji stoluje na Kosovu i Metohiji.

Medjutim, reis Mustafa Cerić je  zvanično izjavio da je bio u posjeti “Republici Kosovo”!? Naravno da reis Cerić ima pravo na svoje mišljenje, ali on se skoro stalno pojavljuje u javnosti i putem medija, naravno njemu naklonjenih, govori sasvim neovlašteno čak i u ime BiH (!?!) i na taj način on odašilje vrlo opasne izjave i šalje još opasnije poruke.

Naime, reis Cerić treba da zna i da zapamti da BiH nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, jer za tako nešto trebala bi i saglasnost srpskih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH. Da podvučem i naglasim – sve dok ijedan jedini Srbin iz Republike Srpske bude u zajedničkim organima BiH, a biće ih baš onoliko koliko predvidja Dejtonski Ustav BiH, reisu Ceriću i njegovim istomišljenicima treba da bude jasno da saglasnost za samostalnost Kosova i Metohije - Srbi iz Republike Srpske nikada neće dati! Zato je reisovo samoproglašenje “Republike Kosovo”, ponavljam – vrlo opasna stvar za medjunacionalnu, vjersku i svaku drugu toleranciju izmedju tri konstitutivna naroda u BiH (Srba, Bošnjaka i Hrvata, pa naravno i ostalih, ustavom priznatih nacionalnih manjina koje žive u BiH).

Prebogatoj svojoj biografiji reis Cerić je prije samo dva mjeseca dodao i mnoštvo drugih aktivnosti, pa je tako u intervjuu koji je dao vrlo uticajnom beogradskom nedjeljnika “NIN”,  najblaže rečeno, tamo izgovorio niz netačnosti i nevjerovatnih neistina.

Naime, reis Cerić u jednom dijelu intervjua kaže da je u Sarajevu "ostalo" jako mnogo Srba???

Uvijek su Cerićeve izjave bile dvosmislene i bez “prevodioca”, iako govorimo skoro istim jezikom, teško da ga mogu razumjeti. Mada nam se jezici različito zovu – moj Srpski jezik, a njegov Bosanski jezik, ipak sam uložio maksimalne napore da kako tako shvatim šta to Cerić, onako “umno” zbori? Znam šta radi i za šta se zalaže. No, neću da se bavim hipotetičkim spekulacijama, ali mogao bih sa sigurnošću ustvrditi da znam šta on u stvarnosti i misli?

Nema potrebe da reisa Cerića pitam – šta za njega znači kad je rekao da je u Sarajevu ostalo jako mnogo Srba, kad i sam znam odgovor na to pitanje. Za reisa Cerića je i šačica Srba što je ostala da živi u Sarajevu, vjerovatno jako mnogo! Za Cerića je mnogo i nekoliko hiljada preostalih sarajevskih Srba, u odnosu na predratni broj od preko 168.000, koliko nas je bilo u glavnom gradu BiH i to po posljednjem popisu koji je sproveden, sada već davne 1991. godine. Možda je reis Cerić mislio, ali po svojoj ustaljenoj praksi to nije i rekao, da je ostalo jako mnogo Srba na mnogobrojnim sarajevskim stratištima, dakle na nepoznatim lokacijama (pod zemljom, u jami Kazani, na sarajevskoj glavnoj deponiji smetljišta, duboko zatrpanih na desetinama metara dubine. Ako je na to mislio, onda je prvi puta rekao istinu! Ali, nije nam otkrio nijednu lokaciju izmještenih grobnica poubijanih sarajevskih Srba.

 Cerić nadalje zbori da je u Sarajevu većinsko bošnjačko stanovništvo!? Nije valjda? Kao da je nešto novo rekao? Pa, to je i vrapcima na grani poznato da danas u Sarajevu živi preko 90 odsto Bošnjaka, a ostalih desetak  procenata su: Srbi, Hrvati i ostale nacionalne manjine. U Sarajevu je i prije rata bilo većinsko bošnjačko (tada muslimansko) stanovništvo, jer se demografska struktura Sarajeva počela da mijenja u korist muslimana, još početkom sedamdesetih godina prošlog vijeka.Vrlo umni i nadasve “iskreni” Cerić nastavlja sa iznošenjem novih neistina. Doduše, on je upravu kad kaže da BiH nije islamska država, ali onda - svom ogromnom arsenalu nebuloza dodaje i sljedeću neistinu, jer sam sebe demantuje kad kaže da u BiH “živi muslimanska većina''!? Da. Radi se o ogromnoj većini bošnjačkog naroda u odnosu na broj preostalih Srba koji su ostali u Sarajevu. Ista je situacija i kad su u pitanju Hrvati.  Medjutim, to nije nadpolovična većina Bošnjaka u odnosu na ukupan broj stanovništva u BiH. Reis Cerić je, kao što rekoh, majstor po dvosmislenosti u svojim izjavama. Kad već vršimo prebrojavanje, evo, da onda kažem Ceriću da u BiH živi većina hrišćanskog stanovništva (pravoslavci i katolici).

 reis Mustafa Cerić u "političkoj" /civilnoj/ odori

U svojim retoričkim nebulozama, reis Cerić je ogorčen i na nobelovca Ivu Andrića, za kojeg kaže da je "odgovoran za utjelovljenje pogubnih stereotipa" u odnosu na bosanske muslimane. Cerić tako kaže da u Andrićevim djelima nema nijednog pozitivnog lika muslimana. Nesreća je reisa Cerića što nije bio savremenik slavnog književnika Ive Andrića, pa da, eto,  njega reisa, slavni nobelovac Andrić  opiše kao “pozitivnog lika”!?

Sigurno je da bi reis Cerić volio da svaki stanovnik Srbije, a pogotovo Bosne i Hercegovine, može dobiti po jedan primjerak “NIN-a” i da se, na taj način upozna sa njegovim epohalnim razmišljanjima i vizionarskim idejama. Ali, nažalost, tiraž “NIN-a” je ograničen i koliko čujem - svih onih pet (?!?) primjeraka koliko stiže u Federaciju BiH se odmah rasproda još u prijepodnevnim satima, dakle čim se “NIN” pojavi na kioscima.

Sve to reis Cerić zna  i zato je skoknuo malo i do Berlina i tamo je zborio još strašnije stvari. Naime, obračajući se prisutnima, reis se otvoreno zalagao da šerijat bude sastavni dio Ustava BiH??? Tako vrli reis veli u Berlinu da je “šerijat za muslimana moralni kod koji ga podstiče da čini dobro i da se kloni zla i da šerijat treba institucionalizovati kao dio prava muslimana”. To po Ceriću nije u suprotnosti sa državnim ustavom. "Nije toliko važno kako ćemo zvati ustav", kaže Cerić i dodaje da je "važno da taj ustav garantuje, štiti i razvija vrijednosti bez kojih nema zajedničkog života među ljudima i narodima". A, i sama tema predavanja reisa - "Šerijat i muslimanski društveni dogovor u Evropi" – je njegovom voljom nametnuta i institucionalizovana.

reis Mustafa Cerić govori na predavanju u Berlinu

Sama i površna definicija šerijata se odnosi na skup pravila, odredbi, učenja i vrijednosti koja upravljaju život muslimana u ličnom i društvenom životu čije je izvorište u svetoj knjizi muslimana Kur'anu. Šerijat propisuje i pravila ponašanja muslimana u politici, društvu, ekonomiji, pravu... 

Zna to najbolje reis Cerić, pa je zato "načelno" poručio da šerijat nije državni ustav, ali istovremeno svoje zagovaranje “institucionalizovanja vjerskog koda ponašanja muslimana u najviši akt države” - povezao je sa stradanjem Bošnjaka, za koje je ustvrdio da su svi Bošnjaci koji su stradali u prethodnom ratu, bili žrtve genocida u Bosni i Hercegovini.

Ovo je kontinuitet promišljanja poglavara Islamske zajednice u BiH koji je i ranije imao bezbroj avanturističkih izleta u samo njemu znani virtuelni svijet, uredjen i modifikovan po uzusima islama, onako kako ga on lično poima i vrednuje.

Naime, opšte poznato je da reis Cerić uživa da nastupa pred publikom, pa je tako prije nekoliko mjeseci bio glavni akter, na svu sreću, izbjegnutih medjusobnih muslimansko muslimanskih sukoba u Raškoj oblasti. Samo zahvaljujući profesionalnoj i efikasnoj akciji  jakih snaga Srbijanske žandarmerije spriječeno je krvoproliće izmedju dvije žestoko  suprostavljene struje unutar Islamske vjerske zajednice u Srbiji. Nakon te posjete i ekskurzije, reis Cerić je optužio Srbiju da vrši diskriminaciju muslimana, iako nijednim primjerom to nije mogao ilustrovati, niti dokazati. Na kraju krajeva, sasvim je vidljivo, da reis Cerić ne odustaje od svoje mantre na već prepoznatljivoj matrici svog političkog i liderskog djelovanja.

MUSTAFA CERIĆ, reis 

Ništa novo i ništa neočekivano ne saopštava poglavar Islamske zajednice što već ne ponavlja godinama. Ta reisova priča traje predugo i, nažalost, ne nazire se njen normalan završetak! Ostaće upamćena njegova igra riječi, ali sa jasnim ciljem . “Nisu svi Bosanci Bošnjaci, ali su svi Bošnjaci Bosanci i zato što su svi Srbi i Hrvati Bosanci (???), a ne obrnuto. To ne znači da se Srbima i Hrvatima negira njihova etnička, kulturna i svaka druga pripadnost. Ali, zajednička nam je državna, bosanska (???) nacionalnost, odnosno državni bosanski identitet", zaključuje Cerić.

Iz svake izgovorene riječi reisa Cerića može da se zaključi da je on, i pored toga što je vrhovni poglavar Islamske zajednice u BiH, ipak i najveći autoritet i vrhovni politički bošnjački lider, ali, da naglasim, samo u jednom dijelu FBiH, čime se reis Mustafa Cerić, očigledno je, nikada neće zadovoljiti. Njegovi apetiti mnogo su veći i oni su svima nama dobro poznati!

Autor sjovicicslavuj | 7 Avgust, 2009 | read_nums (348)

                                      ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Добро је! Ево, већ више од десетак дана нема никаквих вести о новом ширењу вируса грипе Х1Н1, односно како га  неки "стручњаци" безвезе назваше - "свињски грип?

Али, свакодневно се и незаустављиво шире многобројни политички вируси, изгледа, својствени само БиХ. Ти вируси, назваћу их - БиХ1,2,3...или 1.000..., евидентно је да разједају и да распамећују менталне склопове  многобројних конзумената и знатижељника сензационалистичких информација и медијских ексклузивитета ...

Слика број 1.

Пре само месец дана или нешто више, појавили су се шокантни снимци на којима се јасно види како Атиф Дудаковић издаје наређење да се непријатељски заробљеници ("абдићевци") одмах стрељају! Те ужасне снимке објавиле су само телевизијске медијске куће у Републици Српској и веома мали број у Републици Србији ... А, онда на ноге су  скочили готово сви, и они позвани, али много је више било  и оних "непозваних", и сви су с разлогом реаговали на стравичне бруталности, евидентног и смишљеног ратног злочина, снимљене егзекуције ратних заробљеника ... Та, углавном, медијска еуфорија трајала је врло кратко, рекао бих, да је била темпирана са ограниченим дејством, уосталом, као и свако "чудо" које траје три-четири дана. И онда, по већ виђеном и  доживљеном сценарију, све је пало у заборав и те стравичне сцене су нестале са малих екрана и из медија.  А, видело се све. Снимци су показали како разјуларерена и крвожедна пијана злочиначка банда атифових "глумаца" већ мртве заробљенике вуче по земљи натопљеном њиховом крвљу.  Након тог хорор, али истинитог филма страве и ужаса, сви су  заћутали, али је најгоре и најсрамотније што Тужилаштво БиХ никада ништа није ни проговорило о томе, а  требало је прво!

А, шта је заправо још требало? Требало се, пак,  само  подсетити да је Савез логораша Републике Српске све те снимке и многобројне друге доказе предао тадашњој главној тужитељици Хашког трибунала, сада већ давне 2005. године. Али, шта ћемо сад? У заборав је, ето, отишла и жена-монструм Карла дел Понте, којој никада није ни на ум пало да било кога из реда бошњачког народа оптужи за небројене ратне злочине које су муслимани починили над српским народом. Признаћу да грешим. Карла дел Понте је била оптужила  Насера Орић за злочине почињене над Србима из Сребренице и Братунца, али тако је направила оптужницу да га ни Општински суд у Калесији не би могао осудити!? У добро  стратегијсkи осмишљеној тзв. Карлиној оптужници, није ни било никаквих доказа, јер их она није хтела ни да прикупља. Радило се, дакле, о свесној манипулацији и невиђеној правно-процесној лакрдији коју је смислила Карла дел Понте и њен антисрпски тим самозваних истражитеља... Ни сам не знам зашто се враћам на овај случај, кад он више никога не интересује и кад је, ето, већ одавно заборављен, као што су заборављени и многи други ...

Слика број 2.

Ових дана читам у штампи како Рафи Грегоријан, заменик високог представника у БиХ, поздравља проналазак посмртних остатака пуковника тзв. Армије БиХ Авде Палића. Поздрављам и ја. Рафи даље каже да ће ОХР наставити да врши притисак на институције Републике Српске да се убице Авде Палића изведу пред лице правде.

Разумљиво је да  му на памет не пада да, пре свега,  тражи одговорност од оних који су, могу слободно да кажем, свесно прикривали посмртне остатке Авде Палића који су ексхумирани још пре осам (!?!) година. То су чињенице које су требале и међународној заједници и бошњачким члановима Комисије за тражење несталих, како би се вршили стравични политички и правни притисци на власти у Републици Српској.

Међутим, разлика између Рафија и мене је у томе што он (Рафи) саосећа своју бол само са Есмом Палић, супругом покојног Авде Палића, а ја осећам бол за десетинама хиљада људи страдлих у ратној катаклизми која је задесила све народе у БиХ. Све патње и боли сам на сопственој кожи осетио и доживео, јер сам и сам био жртва злочиначких муслиманских хорди које су ме 44 месеца држале и стравично мучиле у пет муслиманских конц-логора, терајући ме, заједно са мојим српским сапатницима,  на најтеже физичке радове и то на првим борбеним линијама и у живим штитовима у одбрани муслиманских запоседнутих територија!

Тако, Рафи Грегоријан подсећа да је храбра госпођа Есма Палић добила правну сатисфакцију на Уставном суду БиХ, кад је уважена њена апелација о несталом супругу. Ипак, Рафи Грегоријан или не зна, а много је вјероватније да неће да зна, и за, такође, Одлуку Уставног Суда БиХ од 27. маја 2005. године, којом сам и ја као заступник породица несталих стотињак Срба у Сарајеву, добио правну сатисфакцију доношењем одлуке у нашу корист, односно у корист апеланата, које сам заступао на Уставном суду БиХ. Нажалост, та Одлука Уставног суда БиХ никада није извршена, мада је морала бити спроведена у року од 30 дана од доношења, а то значи да власти Федерације још нису откриле ниједну локацију на којој се налазе посмртни остаци зверски ликвидираних Срба у Сарајеву. Но, питање је да ли више, уопште, и постоје било какви остаци тих несрећних људи, ако сви поуздани подаци говоре да су муслиманске власти свесно и на организован начин уклониле и за сва времена уништиле све материјалне и друге доказе о страдањима Срба у Сарајеву!

Горе напред,  рекао сам да се радило о стотињак несталих Срба у Сарајеву!? Да. За толико несталих Срба сам имао  одобрења њихових породица које трагају за својим најмилијима. Али, суштинско је питање -  како је било могуће да нетрагом нестану живи људи у најурбанијем и главном граду БиХ, поготово у граду у којем је цело време рата столовала комплетна муслиманска политичка и војна власт! 

Дакле, радило се о апелацијама, које сам упутио Уставном суду БиХ и да још једном поновим - добио цели процес у нашу корист. Међутим, она још трагичнија истина о тачном броју страдалих Срба у Сарајеву се никада неће сазнати. А, и како би - кад су целе српске породице ликвидиране, па их данас нема нико ни пријавити као зверски уморене.

Али, ни Рафи Грегоријан, нити било ко други из међународне заједнице неће никада рећи да ће ОХР вршити притисак на органе Федерације БиХ да испоштују Одлуку Уставног Суда БиХ, и да већ једном саопште истину о судбини и о несталим Србима у Сарајеву .. То Рафија не интересује, очито је! А, и зашто би ....??? Уосталом, о чему даље да пишем?

 Слика 3...4...5... стота...хиљадита...

Чињенице говоре све. Опште познато је да никада ниједан међународни званичник, без обзира на његов политички, дипломатски  или било који други ранг, ето, још никада није посетио ниједно стратиште где су Срби страдали, а таквих је на стотине локација широм ове напаћене земље. 

Све даље што бих рекао, а има тога и превише, било би бесмислено, јер нијдна моја реч  никада неће уразумети представнике тзв. међународне заједнице да престану да се,   једнострано, пристрасно и селективно понашају у БиХ и да се не стављају у одбрану само једне стране, а та страна је, зар треба наглашавати - бошњачка!

Autor sjovicicslavuj | 6 Avgust, 2009 | read_nums (364)

Datum: 05.08.2009
Autor: Nataša Krsman

SARAJEVO - Posmrtni ostaci Avde Palića, pukovnika Armije RBiH, identifikovani su osam godina nakon ekshumacije zato što ranije nije postojala savremena metoda DNK analize, na osnovu koje bi sa sigurnošću mogao biti utvrđen njegov identitet.

Identitet Avde Palića bilo nemoguće ranije utvrditi

Potvrdio je ovo juče Adnan Rizvić, zamjenik direktora forenzičkog programa Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), koja je nadležna za identifikaciju posmrtnih ostataka.

"Pukovnik Palić ekshumiran je 2001. godine iz grobnice Vragolovi, kod Rogatice, a njegova porodica dala je uzorak krvi za DNK anlizu. Za sve analize koje su urađene do sada nije bilo podudaranja koštanih uzoraka sa uzorcima njegove porodice. Od novembra 2008. godine imamo metod demineralizacije, na osnovu kojeg su omogućene dodatne genetske informacije. Radili smo reviziju oko 1.500 koštanih uzoraka i utvrđena su podudaranja na osnovu kojih smo identifikovali posmrtne ostatke pukovnika Palića", objasnio je Rizvić.

Palićevoj supruzi Esmi prije dva dana saopšteno je da je identifikovan njen muž, osam godina nakon ekshumacije, a juče je imala sastanak u ICMP-u, gdje je potražila objašnjenje zašto je čekano do sada.

"Kazali su da sve ove godine nisu mogli doći do rezultata na osnovu kojih će identifikovati moga muža, jer tek od prošle godine koriste neke savremene metode. Olakšanje je što smo ga našli, ali smiraj će biti tek onda kada oni koji su odgovorni za njegovu smrt izađu pred lice pravde", kazala je Palićeva.

Esma Palić godinama je podnosila apelacije institucijama za ljudska prava, sudovima i međunarodnim organizacijama kako bi vlasti Republike Srpske dostavile informacije u vezi sa nestankom njenog muža u julu 1995. godine u regiji Srebrenice. Dom za ljudska prava, Ustavni sud BiH i visoki predstavnik od 2000. do 2006. godine više puta su naložili vlastima RS da formiraju komisije za utvrđivanje istine o nestanku Palića. Pored formiranja komisija koje su radile na istrazi o nestanku Avde Palića, Vlada RS je, postupajući po odluci Doma za ljudska prava BiH, 2001. godine Esmi Palić isplatila odštetu od 65.000 KM.

Jasmin Odobašić, član komisije koju je Vlada RS formirala radi rasvjetljavanja Palićeve sudbine, ocijenio je juče da su Institut za nestale osobe BiH i ICMP odgovorni su što su posmrtni ostaci Avde Palića identifikovani tek osam godina nakon ekshumacije.

"Vlastima u RS nije bilo u interesu da kriju Palićevu sudbinu", rekao je Odobašić.

Milorad Dodik, premijer RS, rekao je da sumnja da se godinama nije znalo gdje su posmrtni ostaci Avde Palića, ali da je sve to vrijeme održavan pritisak međunarodne zajednice na institucije RS i na njega.

Izjavio je da očekuje od OHR-a da će izaći sa činjeničnim stanjem i jasno naglasiti da je to pitanje riješeno i da se, nažalost, osam godina posmrtni ostaci nalaze u FBiH, a ne u RS, koja je prošla određenu torturu.

Dodik je naglasio da mu je drago zbog porodice Palić što je to pitanje riješeno i izrazio nadu da oni svu gorčinu koju su imali prema RS zbog nenalaženja posmrtnih ostataka mogu sada sagledati na realan način.

Dušan Šehovac, predsjedavajući UO Instituta za nestala lica BiH, naglasio je da ovaj slučaj ne treba politizovati.

"Vijest da je identifikovano tijelo Avde Palića, čiji su ostaci bili osam godina na groblju u Visokom, govori stvarno o potrebi stvaranja institucije na nivou BiH koja će objektivno, stručno i odgovorno, bez diskriminacije, raditi svoj posao'', rekao je Šehovac.

Dragomir Andan, nekadašnji direktor policije RS, za vrijeme čijeg su mandata pokretane opsežne potraga za tijelom Avde Palića, tvrdi da je Amor Mašović, član Kolegijuma direktora Instituta, svjesno prikrivao informaciju da se Palićevo tijelo godinama nalazi u mrtvačnici u Visokom.

Andan je podsjetio da je Vlada RS potrošila stotine hiljada KM da pronađe posmrtne ostatke Palića, a on lično doživio je poniženja, uvrede i pritiske, jer nije bilo rezultata istrage, zbog čega očekuje izvinjenje i satisfakciju.

Mašović je juče u saopštenju Instituta za nestale, hronološki naveo šta je sve naloženo Vladi RS da učini u vezi s ovim pitanjem i šta nije urađeno, te izrazio nadu da će pravosuđe okončati ovaj slučaj kažnjavanjem počinilaca zločina. Milan Bogdanić, direktor Instituta, kazao je da ne zna za ovo saopštenje, ali tvrdi da je proces identifikacije komplikovan i ne mogu ga tumačiti oni koji se time ne bave.

OHR tek čeka ekshumaciju

Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR), odakle su najviše insistirali da vlasti RS pomognu u potrazi za nestalim pukovnikom Avdom Palićem, juče je saopšteno da je "dobra vijest što je identifikovana lokacija posmrtnih ostataka".

"Zahvaljujući kontinuiranim naporima ICMP-a na razvijanju i primjeni inovativnih tehnika i mjera koje garantuju tačnost u proceduri identifikacije, posmrtni ostaci Avde Palića konačno su locirani i bit će ekshumirani u skladu uz zakonsku proceduru", izjavio je juče Rafi Gregorijan, prvi zamjenik visokog predstavnika.

U saopštenju OHR-a navodi se da su "u mislima i molitvama sa Esmom Palić i njenom porodicom".

Mnogobrojne reakcije

Dragi Milošević, predsjednik Komisije Vlade RS koja je radila na istrazi o Paliću, rekao je da su redovno proslijeđivali izvještaje Tužilaštvu BiH, koje raspolaže kompletnim predmetom, zaključujući da u ovom slučaju postoji odgovornost nekih lica nedostupnih bh. pravosuđu. Tvrdi da su uložili maksimalne napore, ali "su tražili ono što objektivno nisu mogli naći".

Branislav Dukić, Predsjednik Saveza logoraša RS, pozvao je Milana Bogdanića i Amora Mašovića da podnesu ostavke na direktorske funkcije u Institutu za nestale zbog opstrukcije identifikacije posmrtnih ostataka Avde Palića i srpskih žrtava u proteklom ratu.

Slavko Jovičić, poslanik u bh. parlamentu, smatra da je dobro što je pronađeno Palićevo tijelo, ali se zapitao da li će međunarodna zajednica insistirati na istini o još 10.000 nestalih.

Nedeljko Mitrović, predsjednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS, smatra da je konačna identifikacija Palića najbolji dokaz kako bošnjački politički vrh preko OHR-a i pravosuđa manipuliše žrtvama radi političkog pritiska na RS.

Vlada RS očekuje izvinjenje OHR-a

Vlada RS očekuje izvinjenje OHR-a i drugih institucija i organizacija koje su vršile neprekidne pritiske u vezi s pronalaženjem posmrtnih ostataka pukovnika Avde Palića iako oni nisu bili dostupni Vladi RS.

U saopštenju se dalje navodi da je Vlada RS, očigledno uzaludno, činila maksimalne napore, podnosila pritiske OHR-a, stranih ambasadora, političara i cjelokupne javnosti iz FBiH, iako su skeletni ostaci pukovnika Palića bili dostupni Komisiji za nestala lica FBiH još prije osam godina.

"Nameće se pitanje ko je imao interes da posmrtni ostaci pukovnika Palića budu skriveni od javnosti iako su DNK uzorci njegove porodice bili poznati Komisiji za nestala lica FBiH, a kasnije i Institutu za nestala lica BiH", istaknuto je u saopštenju.

Autor sjovicicslavuj | 5 Avgust, 2009 | read_nums (315)

B. K. | 05.08.2009 

Vlada RS, povodom potvrđivanja identifikacije posmrtnih ostataka pukovnika Avde Palića, najžešće osuđuje višegodišnje pritiske kojima je Republika Srpska bila izložena zato što nije mogla da pronađe posmrtne ostatke pukovnika Palića, a koji su ekshumirani još 2001. godine

- Vlada Srpske, očigledno, uzaludno je činila maksimalne napore da ispoštuje Odluku Doma za ljudska prava pri Ustavnom sudu BiH, podnosila je intenzivne pritiske od Kancelarije OHR, stranih ambasadora, političara i cjelokupne javnosti iz Federacije BiH, iako su skeletni ostaci pukovnika Avde Palića bili dostupni Komisiji za nestala lica Federacije BiH još prije osam godina - navodi se u jučerašnjem saopštenju Vlade RS.

U njemu se ističe da je Vlada RS, 21. januara 2006. godine, formirala Komisiju za istraživanje sudbine pukovnika Palića, utrošila više stotina hiljada maraka i angažovala brojne institucije kako bi se pronašli posmrtni ostaci pukovnika Palića, te da je očigledno da je Vlada RS ulagala ogromne napore da pronađe ono što je već bilo dostupno organima Federacije BiH.

Vlada RS, kako je saopšteno, očekuje izvinjenje Kancelarije OHR i drugih institucija i organizacija koje su vršile neprekidne pritiske da se pronađu posmrtni ostaci pukovnika Palića, iako oni nisu bili dostupni Vladi RS. 

- Nameće se pitanje ko je imao interes da se posmrtni ostaci pukovnika Palića kriju od javnosti, iako su DNK uzorci njegove porodice bili poznati Komisiji za nestala lica Federacije BiH, a kasnije i Institutu za nestala lica BiH - pitaju se u Vladi Srpske.

Slavko Jovičić, poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kaže da je dobro što je pronađeno tijelo Avde Palića, ali da je indikativno da su međunarodna zajednica i nadležne institucije učinile mnogo više na ovom slučaju nego na drugim.

- Dobro je što je pronađeno Palićevo tijelo, ali šta ćemo sa još 10.000 nestalih, da li će njihove porodice ikada saznati istinu o njihovom stradanju - zapitao je Jovičić i istakao da treba postaviti pitanje zašto se čekalo osam godina na DNK nalaz ako je tijelo ekshumirano 2001. godine.

On je izrazio sumnju da se namjerno čekalo na objavljivanje DNK nalaza kako bi se vršio pritisak na institucije RS i ucjenjivao srpski narod.

Dragi Milošević, predsjednik Komisije Vlade RS za utvrđivanje sudbine pukovnika Avde Palića, rekao je da je Komisija uložila maksimalne napore kako bi pronašla tijelo Palića, ali da je sada otkrivena činjenica da su tražili nešto što objektivno nisu mogli pronaći.

- Odgovor na pitanje ko bi trebalo da snosi odgovornost za višegodišnje političke pritiske na RS zbog slučaja ''Palić'', treba potražiti u Institutu za nestala lica BiH - smatra Milošević.

Goran Krčmar, rukovodilac Operativnog tima za traženje nestalih lica RS, smatra da identifikacija Palića pokazuje da je opravdan zahtjev za uspostavljanjem DNK laboratorije RS, koja bi radila u okviru Zavoda za sudsku medicinu RS.

- Kao građanin Srpske i osoba koja se dugo bavi traženjem nestalih lica u BiH pitam se zašto je bilo potrebno osam godina da se odredi identitet Palića, ako je njegova porodica, koja je sve vrijeme intenzivno tražila svog oca i muža, uredno dala krv za DNK analizu - zapitao se Slobodan Škrba, član Operativnog tima za traženje nestalih lica RS.

Laboratorija za DNK analizu Međunarodne komisije za nestala lica dostavila je Institutu za nestala lica BiH DNK izvještaj koji potvrđuje da se među ekshumiranim 2001. godine u masovnoj grobnici na lokalitetu Gajevi u selu Vragolovi, opština Rogatica, nalaze posmrtni ostaci pukovnika nekadašnje Armije RBiH i ratnog komandanta Žepe, Avde Palića.

 Mrtvačnica u Visokom krije mnoge tajne

Nedeljko Mitrović, predsjednik Organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila RS, smatra da je konačna identifikacija tijela pukovnika Palića najbolji dokaz kako bošnjački politički vrh preko OHR, sudova i tužilaštava manipuliše žrtvama rata da bi izvršili politički pritisak na RS.

- Mislim da je krajnje vrijeme da neko za to snosi odgovornost, prije svega član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH Amor Mašović - rekao je Mitrović, koji je pozvao Savjet ministara BiH da hitno formira nezavisnu komisiju koja bi pregledala i zapečatila mrtvačnicu u Visokom, jer postoje osnove sumnje da taj objekat krije mnoge tajne i da se u njemu nalazi dosta neidentifikovanih tijela poginulih pripadnika Vojske RS i civila.

Autor sjovicicslavuj | 5 Avgust, 2009 | read_nums (284)

 

САРАЈЕВО, 5. АВГУСТА (СРНА) - Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић изјавио је да је добро што је пронађено тијело Авде Палића, али да је индикативно да су међународна заједница и надлежне институције учиниле много више на овом, него на другим случајевима.

"Добро је што је пронађено Палићево тијело, али шта ћемо са још 10 000 несталих, да ли ће њихове породице икада сазнати истину о њиховом страдању", рекао је Јовичић Срни и истакао да треба поставити питање зашто се чекало осам година на ДНК налаз, ако је тијело ексхумирано 2001. године.

Јовичић је рекао да не може да спекулише о томе да ли се намјерно чекало на објављивање ДНК налаза да би се вршио притисак на институције РС и да се уцјењује српски народ.

Он је нагласио да се увијек залагао да сви нестали буду пронађени, без обзира које су нације и вјероисповијести, и да њихове породице сазнају истину, али да све показује да БиХ функционише само од случаја до случаја и да се ради селективно и пристрасно.

"Овај случај показује да у БиХ нема никаквих могућности за било какав напредак док се не разјасне судбине људи који су нестали, али је несхватљиво да се 17 година након завршетка рата потражује још више од 10 000 несталих", рекао је Јовичић и додао да је несхватљиво да у Сарајеву није пронађено још ни једно нестало лице.

Према његовим ријечима, Срби ће чекати још сто година и неће добити никакве налазе, јер за њих нема ДНК налаза.

Палићеви посмртни остаци, који су се налазили у мртвачници у Високом, идентификовани су, а његово тијело је ексхумирано из масовне гробнице у новембру 2001. године у Враголовима код Рогатице.

Лабораторија за ДНК-а анализу Међународне комисије за нестала лица доставила је Институту за нестала лица БиХ ДНК извјештај који потврђује да се међу ексхумираним 2001. године у масовној гробници на локалитету Гајеви у селу Враголови, општина Рогатица, налазе посмртни остаци пуковника некадашње Армије БиХ и ратног команданта Жепе Авде Палића.

Autor sjovicicslavuj | 4 Avgust, 2009 | read_nums (335)

SARAJEVO, 04.08.2009.

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić podneo krivične prijave zbog nestanka originala dva najvažnija međunarodna sporazuma za BiH
                                          Slavko Jovičić

BiH NEMA NI USTAVA... Slavko Jovičić Slavuj

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj podneo je juče Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv NN lica u Predsedništvu BiH koja su odgovorna za krađu originalnog primerka Dejtonskog mirovnog sporazuma.
 ______________________________________________________________
BUHA: NE ZNAM GDE SU ORIGINALI!
Nekadašnji ministar spoljnih poslova RS i član dejtonske delegacija RS Aleksa Buha kaže da zna da je po jedan primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma bio kod bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i kod nekadašnjeg predsednika NS RS Momčila Krajišnika. Međutim, Buha tvrdi da mu dalja sudbina tih dokumenata nije poznata.
- Jedan primerak sigurno postoji u Beogradu, a znam da je originalni Dejtonski sporazum dobio i Alija Izetbegović. Ja zaista ne znam gde su ti dokumenti. To treba da pitate nadležne u institucijama BiH - kaže Buha.
________________________________________________________
Jovičić je podneo i krivičnu prijavu protiv ministra spoljnih poslova BiH Svena Alkalaja, koga smatra odgovornim za nestanak originalnog teksta Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).
Poslanik SNSD-a kaže da se na ovaj korak odlučio jer je neverovatno da se godinu i po pošto je član Predsedništva BiH Željko Komšić zvanično priznao da je original Dejtonskog sporazuma nestao, nijedna nadležna institucija nije pozabavila tim pitanjem, niti je povela bilo kakvu istragu o tome.

Neko mora da odgovara

- Aneks 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma je Ustav BiH i prosto je neshvatljivo da niko ne odgovara zato što je nestao Ustav kao najvažniji akt u ovoj zemlji. Dejtonskim sporazumom su definisani unutrašnji odnosi u BiH nakon ratne kataklizme koja je pogodila sve ovdašnje narode.
Opravdano se postavlja pitanje da li može da funkcioniše zemlja u kojoj najvažniji akti na volšeban i misteriozan način nestane, a da niko za to ne snosi odgovornost, niti nadležne institucije čine bilo šta da pronađu kradljivce - kaže Jovičić.

On dodaje da je protiv šefa diplomatije Svena Alkalaja podneo krivičnu prijavu, jer upravo njega smatra najodgovornijim za nestanak originala CEFTA sporazuma iz Ministarstva spoljnih poslova.

- Ukrali su nam najvažniji pravni akt i jedan tako ozbiljan dokument kao što je CEFTA, a političari raspravljaju o tome da li će se legalizovati istopolni brakovi. To najbolje pokazuje da živimo u potpuno izvraćenoj zemlji. To je nedopustivo i neko mora da ogovara za to - kaže Jovičić.

U sarajevskom kantonalnom tužilaštvu Pressu RS je potvrđeno da je član Predsedništva BiH Željko Komšić u februaru prošle godine prijavio nestanak originalne verzije Dejtonskog sporazuma. Oni, međutim, nisu mogli da nam kažu u kojoj fazi je istraga.

dejtonski sporazum

- Tužilac koji vodi ovaj predmet je na godišnjem odmoru - kratko nam je rečeno u Kantonalnomn tužilaštvu u Sarajevu.
Dokument namerno zaturen

Što je najgore, institucije BiH ne mogu da pronađu ni tekst Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), iako je taj sporazum potpisan pre nepune tri godine (19. septembra 2006. godine). Analitičari smatraju da je reč o dva nezapamćena skandala, koji epilog moraju da dobiju na sudu.
_________________________________________________________________
fakti
 *  Dejtonski mirovni sporazum potpisan je 21. novembra 1995. godine u američkoj vazduhoplovnoj bazi „Rajt Peterson" u Dejtonu
 *  Dejtonski sporazum je zvanično verifikovan 14. decembra u Parizu
 *  Svi potpisnici sporazuma dobili su po jednu originalnu verziju Dejtonskog mirovnog sporazuma na engleskom jeziku
n Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić u februaru prošle godine priznao je da u BiH ne postoji originalna verzija ovog dokumenta
___________________________________________________________________
Politički analitičar Gostimir Popović podržava Jovičićev potez i kaže da slučaj „Dejton" na najbolji način govori o neozbiljnosti, neodgovornosti, pa i mešetarenju u zajedničkim institucijama BiH.

- Originalni Dejton mora da bude negde, ali je pitanje kome odgovara da on i dalje bude zaturen i da ga tumači kako ko hoće. Tim pitanjem hitno moraju da se pozabave nadležne institucije i to treba isterati na čistinu da se zaustave manipulacije.

Kada je reč o Alkalaju, odavno je jasno da on radi sve osim onoga što mu je u opisu posla. Njega je predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić odavno trebalo da smeni zbog štete koju je naneo BiH - kaže Popović.
Dugogodišnji obaveštajac i nekadašnji načelnik Državne bezbednosti RS Predrag Ćeranić kaže da nestanak originalnog Dejtonskog sporazuma predstavlja neverovatan bezbednosni propust. Međutim, on ističe da je mnogo važnije da se zaustavi antidejtonsko delovanje u BiH.

- Svakako da je nestanak tog dokumenta skandal sam po sebi, ali sadržaj Dejtonskog sporazuma je poznat široj javnosti i bilo bi mnogo svrsishodnije da se SIPA i Tužilaštvo BiH pozabave onima koji ga krše. Deklaracija SDA sa poslednjeg Kongresa ove stranke je potpuno antidejtonska, a da i ne govorim o ratno-huškačkoj retorici vodećih bošnjačkih političara i njihovim izjavama da može da dođe do rata ako se ne promeni ustav. Oni stvaraju atmosferu straha i međunacionalne netrpeljivosti, koja neodoljivo podseća na početak devedesetih. To treba sprečiti i sankcionisati - kaže Ćeranić.

Autor sjovicicslavuj | 4 Avgust, 2009 | read_nums (276)

Datum: 04.08.2009
Autor: N. Krsman

SARAJEVO - Nedavno je ukraden službeni automobil Ministarstva inostranih poslova BiH, koji je bio na raspolaganju Harisu Lukovcu, pomoćniku ministra za opšte poslove, potvrđeno je juče "Nezavisnim" u ovom ministarstvu.

Opet ukraden službeni automobil MIP-a

Kako smo saznali, ukraden je golf 5, koji je kupljen 2005. godine i vlasništvo je MIP-a BiH. Lukovac je juče potvrdio "Nezavisnim" da je auto koji on koristi ukraden, ali zbog istrage koja je u toku nije želio da komentariše i da iznosi detalje u vezi s ovom krađom.

Zaposlenici MIP-a sjećaju se da Lukovcu nije prvi put da mu se desi ovaj nemili događaj, jer mu je službeni automobil ukraden i 2000. godine.

Kako se koriste i čuvaju službeni automobili ilustruje i prošlomjesečna saobraćajna nezgoda kod Mostara, kada je vozač iz Kabineta člana Predsjedništva BiH Harisa Silajdžića u pijanom stanju slupao službenog audija. Iz Silajdžićevog kabineta nikada nije potvrđeno da li je vozač išao službeno ili privatno u Neum, a u osiguravajaućoj kući "Lido osiguranje" potvrđeno je da se odštetu ne isplaćuju u slučaju da je vozač bio pijan.

U Sekretarijatu Predsjedništva BiH juče je rečeno da nikada nisu dobili izvještaj MUP-a Herecgovačko-neretvanskog kantona (HNK) zbog čega nisu preduzete mjere niti protiv vozača niti je odlučeno kako će biti nadoknađena šteta. Objasnili su da će, tek kada stigne ovaj izvještaj, biti formirana komisija, a onda će biti određene disciplinske mjere.

Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH, još prije dvije godine tražio je izvještaj o tome ko ima pravo na službene automobile i koliki se troškovi prave zbog toga. Tada mu je odgovoreno da od oko 900 autombila nije upotrebljivo njih 40, a Jovičić je predlagao da se starija vozila prodaju na licitaciji.

U Službi za zajedničke poslove bh. institucija nismo mogli saznati šta se dešavalo sa starim vozilima nakon što su kupovana nova, jer je svaka institucija nadležna za automobile koje koriste.

Dragan Savić, direktor ove službe, ranije je potvrdio da oni imaju nadzor samo nad vozilima koje sami koriste za nabavke i druge svrhe, a da već nekoliko mjeseci čekaju usvajanje urađenog pravilnika o korištenju službenih automobila za sve bh. institucije.

Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2009 | read_nums (314)

 

                            Fašistima ne prijeti zabrana

 

 01.08.2009
 
 


U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovarano je o tome da li treba zabraniti fašističke organizacije u BiH. Sagovornici su bili Edin Ramić, predsjednik kluba Bošnjaka u Vijeću naroda RS, i Slavko Jovičić, poslanik Parlamenta BiH iz RS.
 
Bilo je riječi o tome zašto u Parlamentu BiH ne može da prođe zakon o zabrani fašitičkih organizacija, da li je uslov za donošenje takvog zakona da sud utvrdi koje su organizacije fašističke, zašto policija RS nije reagovala kada su profaštičke organizacije iz Srbije divljale u Srebrenici, zašto ulice u gradovima BiH nose imena istraknutih predstavnika četničkog i ustaškog pokreta, kao i o tome koliko nesmetano djelovanje fašističkih organizacija utiče na povratak izbjeglica.

 

Omer Karabeg: Gospodine Ramiću, nedavno je Klub delegata bošnjačkog naroda zatražio od Ureda visokog predstavnika da zabrani sve fašističke organizacije u Bosni i Hercegovini. Zašto ste se odlučili na taj korak?

Edin Ramić: To je bila inicijativa sa sastanka predstavnika bošnjačkog naroda u Republici Srpskoj. Povod je bilo nedavno divljanje nacionalista u Bratuncu i Srebrenici. Obratili smo se visokom predstavniku zbog toga što u Parlamentu Bosne i Hercegovine ne postoji politička volja da se donese jedan takav zakon.

Slavko Jovičić: Prošle godine, kada se o tome raspravljalo u Parlamentu, ja sam rekao, a i dalje tako mislim, da prvo Sud mora donijeti odluku koje su to fašističke organizacije da bismo mi onda mogli zakonski da djelujemo. Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju tim organizacijama, kako mi onda možemo da ih zabranimo. Ja, kao legalista, priznajem samo presude i odluke Suda Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Gospodine Ramiću, da li se zna koje su to fašističke organizacije u Bosni i Hercegovini?

Edin Ramić: Puno toga se u Bosni i Hercegovini zna samo se zbog složenog sistema i načina na koji je ustrojena Bosna i Hercegovina uvijek nađe način da se izbjegne donošenje zakona koji su neophodni. Građani na to reaguju. Evo, ovih dana jedna nevladina organizacija iz Tuzle, Front, prikuplja potpise za peticiju koju će uputiti Parlamentu Bosne i Hercegovine i u kojoj se zahtijeva da se zabrani rad Ravnogorskog četničkog
pokreta. Ta peticija će preko američke ambasade biti upućena i predsjedniku SAD s obzirom da je ta organizacija na crnoj listi SAD i označena je kao teroristička.

Četnici, ustaše i Handžar divizija

 Slavko Jovičić: Ja sam protiv bilo kakvih provokacija uperenih protiv drugog naroda. U ovoj našoj složenoj situaciji svaki incident, svaki eksces izaziva gnjev i ogorčenje kod drugog naroda. I onda idemo u jedno vrzino kolo iz kojeg nema izlaska, a ja želim da ova zemlja ide naprijed. Slažem se potpuno sa gospodinom Ramićem da se mi moramo suočiti sa prošlošću i izvesti sve odgovorne pred sud. Ja nikada neću stati iza nekog Srbina koji je počinio zločin. Ali ja moram da kažem da je srpski narod nezadovoljan radom pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine. Evo, danima se vrte snimci generala Dudakovića kako izdaje naredbu za strijeljanje, pa ništa. Naravno da to izaziva reakcije pripadnika srpskog naroda i onda oni kažu - Sud Bosne i Hercegovine samo osuđuje Srbe. Opšte je poznato da su Srbi Bosne i Hercegovine osuđeni na 1.118, Hrvati na 146, a Bošnjaci na 86. godina zatvora. Ja želim da dam doprinos pomirenju i uspostavljanju povjerenja. Zato sam i išao u Srebrenicu, u Memorijalni centar, da pružim ruku povjerenja i pomirenja, ali ta ruka nije s druge strane prihvaćena. Predlagao sam i da se formira mješovita parlamentarna delegacija u kojoj će biti i Srbi, i Bošnjaci, i Hrvati, pa da 11. jula odemo u Srebrenicu i položimo vijenac, pa onda u Sijerkovac gdje su stradali Srbi, pa onda tamo gdje su stradali Hrvati, ali to nije bilo prihvaćeno. Ako forsiramo samo svoju istinu, nikada nećemo doći do rješenja, niti ćemo raščistiti ratnu prošlost.

Slavko Jovičić: Gospodin Ramić je pomenuo Ravnogorski četnički pokret. Postoje i organizacija za koje pripadnici drugih naroda kažu da bi im trebalo zabraniti rad. Ali, ja ne želim da licitiram. Rekao sam, bez presude Suda ne možemo tražiti zabranu, bez obzira što neko misli da je ova ili ona organizacija fašistička. Ja neću da kontriram gospodinu Ramiću, pa da kažem da su fašističke organizacije i ustaški pokret, pa i Handžar divizija. No, jedino mjerodavno je mišljenje Suda i Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine.

Edin Ramić: Ukoliko ne želite doći do rješenja, onda ćete tražiti neke komplicirane procedure kao što je zahtjev da Sud Bosne i Hercegovine utvrdi koje su to fašističke organizacije. Onda bi se vjerovatno postavilo pitanje i nadležnosti tog suda i tako dalje. Mislim da bi za početak bilo dobro da predstavnici sva tri naroda identifikuju fašističke organizacije u svojim redovima i da se onda na osnovu toga povede rasprava o njihovoj zabrani. Ja se slažem sa kolegom Jovičićem da pored Ravnogorskog četničkog pokreta postoje i druge organizacije tog tipa, recimo, Kroacija Libertas je jedna od organizacija koje djeluju profašistički. Nisam vidio da postoji organizacija koja se poziva na Handžar diviziju, ne vidim da postoji ni ustaški pokret osim onoga što se može vidjeti na Tomsonovim koncertima, ali Kroacija Libertas i Ravnogorski četnički pokret su u svakom slučaju najupečatljivije kao fašističke organizacije.

Omer Karabeg: Gospodine Jovičiću, da li se slažete s ovim da svaki narod treba da identifikuje fašističke organizacije u svojoj vlastitoj sredini?

Slavko Jovičić: Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju i slobodno djelovanje tim organizacijama, odakle bilo kojem političaru pravo da političkom odlukom ili nekim aktom zabrani njihov rad? Ja neću da pominjem nijednu organizaciju, ali sigurno znam da nijedna od njih ne misli dobro Bosni i Hercegovini. A što se tiče SAD, podsjetio bih da je Predsjednik SAD dodijelio orden Draži Mihajloviću kao čovjeku koji je zaštitio američke pilote u Drugom svjetskom ratu. Pa, ako je Draža Mihajlović nosilac jednog od najviših ordena SAD, ne može ni Amerika sebe dovoditi u kontradikciju, pa reći - danas je ovako, sutra onako. Uostalom, ja nisam za to da se ovdje miješa bilo ko iz međunarodne zajednice. Mi se moramo dogovoriti, ali rješenje se ne može naći ako jedna strana traži da se zabrani nešto što druge dvije strane ne podržavaju.

Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju i slobodno djelovanje tim organizacijama, odakle bilo kojem političaru pravo da političkom odlukom ili nekim aktom zabrani njihov rad.
 
Edin Ramić: Mi u Bosni i Hercegovini nismo raščistili neke stvari sami sa sobom, nismo se suočili s onim što se dešavalo u prošlosti i nismo sankcionisali odgovorne za ratne zločine. Zbog toga se sve relativizira i za svaki zločin se traži neka protuteža. Logično bi bilo da se zabrani rad onih koji su aktivni i koji djeluju. Činjenica je da su u Bosni i Hercegovini najprisutniji predstavnici fašističkih organizacija koje dolaze iz susjedstva, iz Srbije, to su Ravnogorski četnički pokret, Obraz i Pokret 1389.

Omer Karabeg: Znači, Vi smatrate da bi u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini trebalo zabraniti djelovanje Ravnogorskog četničkog pokreta, Obraza, Pokreta 1389 i Kroacije Libertas za koju kažete da je profašitička organizacija?

Edin Ramić: Da.

Slavko Jovičić: Ja se ne mogu složiti. U Bosni i Hercegovini imate tri istine i četvrtu - to je ona međunarodne zajednice. Svaki narod ima svoju istinu. Nesporno je da je svako svakome nanio zlo. Ja neću ovdje da pravim licitaciju ko je kome načinio više zla. Ja osuđujem bilo koju organizaciju koja dolazi iz srpskog naroda, a koja nanosi štetu drugom narodu. Ja to neću nikada dozvoliti, ali ne mogu da kažem - ova jeste, ova nije. Ponavljam, to je posao Suda. Ja ne želim da se igram ni s brojkama, niti s nazivima organizacija.

Četnici u Srebrenici

 Edin Ramić: Nakon divljanja pripadnika Obraza 12. jula u Srebrenici MUP Republike Srpske podnio je prekršajne prijave protiv djevojaka u Srebrenici koje su skandirale “Ovo je Bosna“, a nema nijedne prijave protiv onih koji su iz Srbije došli sa četničkim obilježjima da bi provocirali građane Srebrenice i Bratunca, prije svega povratnike. Kolona automobila pripadnika pokreta Izbor je naš prolazi Banjalukom noseći slike ratnih zločinaca i puštajući neustavnu himnu Bože pravde, a policija uopće ne reaguje. Činjenica je da se u Republici Srskoj tolerira puno toga zato što iza takvih organizacija stroje političke elite.

Omer Karabeg: Kako se moglo desiti da ultradesničarska organizacija Obraz iz Srbije dođe u Srebrenicu i prodefiluje gradom noseći slike Ratka Mladića, a da ih policija ne spriječi nego da sve to to mirno gleda.

Slavko Jovičić: Odmah da budem jasan, osuđujem bilo kakvo provociranje. Zar je potrebno da poslije tragedije, koja se dogodila u Srebrenici, neko dođe iz Srbije i provocira? To nanosi štetu prvo nama Srbima. Ja sam tražio da MUP Republike Srpske odmah utvrdi sve činjenice. To se uglavnom radi o nekim hordama koje dođu sa strane i našu, ionako složenu situaciju, još više usložnjavaju. To ne vodi dobrom.


Edin Ramić: Sve to lijepo zvuči, međutim, u praksi stvari stoje drukčije. Nadležni organi Republike Srpske nedovoljno ili uopće ne reaguju. Nakon divljanja Obraza u Srebrenici Uroš Pena, direktor policije Republike Srpske, kaže “budala ima svugdje“. Vjerovatno je s onim “svugdje“ pokušao raspodijeliti to zlo na sve narode u Bosni i Hercegovini, međutim, meni bi logičnije bili to locirati na institucije i MUP Republike Srpske gdje postoje pokrovitelji takvih organizacija koji im na razne načine daju podršku i podstiču njihovo omasovljenje.

 
Slavko Jovičić: Odlučno tvrdim da te organizacije nemaju nikakvo političko pokroviteljstvo sa nivoa Republike Srpske, niti će ga dobiti. Jer, ako iko osuđuje fašističke organizacije i pokrete, to su prije svega Srbi jer su u Drugom svjetskom ratu najviše stradali od fašizma.
 
Potrebna akcija a ne deklarativne osude
Omer Karabeg: Nedavno je u Trebinju formiran Inicijativni odbor nevladine organizacije Srpski četnički pokret. Predsjednik tog odbora, Siniša Vučinić, najavio je osnivanje nastavnih centara u Trebinju, Banjaluci i Istočnom Sarajevu u kojim će se, po njegovim riječima, godišnje obučavati 10.000 mladih četnika.


Slavko Jovičić: Danas je bezbroj budala koje mogu da imaju razne inicijative. Ja živim u Istočnom Sarajevu i tvrdim vam da se ovdje nikada neće osnovati takav centar. Kako on misli da okupi 10.000 mladih ljudi godišnje, čitao sam u štampi da će ih biti i 100.000. Pa, u cijeloj Bosni i Hercegovini nema 100.000 djece koja idu u školu. Možda Vučinić misli da uveze 20 miliona Kineza koji će odmah sutra preći na srpstvo. To su budalaštine. Iza takvih inicijativa stoje minorni ljudi koji ništa ne znače.

Edin Ramić: Mogu se složiti s kolegom Jovičićem da se za sada radi o pojedincima koji žele neku društvenu afirmaciju. Ali njih treba spriječiti. Ne očekujem, međutim, da će to uraditi vlasti Republike Srpske s obzirom da ne znam nijednog funkcionera koji se ogradio od četničkih organizacija koje protežiraju fašizam.

Bošnjacima, povratnicima u Republiku Srpsku, to samo govori da im se ponovo može desiti ono što im se dešavalo od 1992. do 1995. godine. Time im se poručuje da nisu dobrodošli i da ponovo mogu biti protjerani.
 
Slavko Jovičić: Najveća opasnost je to što mi pridajemo veliki značaj takvim minornim ljudima. To su grupice neodgovornih ljudi koje dođu iz Srbije i ovdje prave neke svoje inicijativne odbore. Ali, oni ovdje nemaju pristalica koji bi ih podržali u njihovim akcijama usmjerenim protiv drugih naroda. Ja, kao Srbin, neću to da dozvolim jer oni ne nanose štetu samo drugim narodima nego i mom vlastitom. Gospodine Ramiću, nije tačno da mi to ne osuđujemo. Osuđujemo, ali ne možemo ih odmah zabraniti, ako su te organizacije legalno registrovane.

Edin Ramić: Nama treba akcija, a ne deklarativne osude. Ponovo se vraćam na pitanje - zašto institucije Republike Srpske nisu reagirale na divljanje Ravnogorskog četničkog pokreta u Srebrenici i Bratuncu. Tamo je skidana zastava Bosne i Hercegovine, bilo je napada na povratnike i drugih incidenata. Poslije toga imamo ovu inicijativu u Trebinju, pa četničko okupljanje na Manjači. Bošnjacima, povratnicima u Republiku Srpsku, to samo govori da im se ponovo može desiti ono što im se dešavalo od 1992. do 1995. godine. Time im se poručuje da nisu dobrodošli i da ponovo mogu biti protjerani. Sva priča o institucionalnom djelovanju preko Suda Bosne i Hercegovine nema smisla. Po meni je ovdje najveća odgovornost na Uredu visokog predstavnika, on treba da pokrenu akciju kako bi se zabranile te organizacije.

Slavko Jovičić: Ne slažem s tim da su Bošnjaci ugroženi u Republici Srpskoj. To neću nikad dozvoliti. Srbi su u Republici Srpskoj većinsko stanovništvo i moja je obaveza, kao Srbina i političara, da zaštitim Bošnjake i Hrvate. Istu stvar u Federaciji treba da urade Bošnjaci i Hrvati. Mene zaista raduje što se u Prijedor vratilo 25.000 Bošnjaka, u Foču 5.000, a u Janju gotovo 95 posto izbjeglih Bošnjaka, i da dalje ne nabrajam. A tamo gdje postoji strah, izvolite gospodine Ramiću, pozovite me kad god želite, idem sa vama. Gdje god Bošnjaci povratnici budu imali problema, ja ću krenuti zajedno sa bošnjačkim političarima da te probleme rješavamo na licu mjesta.

Omer Karabeg: Očigledno je da četničke organizacije izazivaju strah kod povratnika. Zar onda nije logično da prvi korak u rješavanju njihovih problema bude zabrana tih organizacija?

Slavko Jovičić: Naravno da sam za zabranu bilo kojih organizacija, ali mi političari plašimo sopstvene narode i time komplikujemo situaciju. Mi samo tražimo probleme kako bismo se sukobljavali, kako bismo nanosili nesreću jedni drugima, a to ne vodi nigdje. Kompromis tri naroda rješava probleme Bosne i Hercegovine. To nije demagogija. To mora biti naš put.

Edin Ramić: Mislim da bi zabrana fašističkih organizacija i efikasnije djelovanje MUP-a sigurno ohrabrili povratak. Ukoliko su iskrene tvrdnje gospodina Jovičića i ukoliko, kako on kaže, njegove riječi nisu demagogija, zbog čega zakon o ravnomjernoj etničkoj zastupljenosti pripadnika svih konstitutivnih naroda u svim institucijama na cijelom području Bosne i Hercegovine nije dobio podršku Republike Srpske u Parlamentu Bosne i Hercegovine. To je ono što bi zaista doprinijelo većem povratku. U Sarajevu je statutom garantovana zastupljenost pripadnika svih konstitutivnih naroda u gradskom vijeću, dok u gradskim parlamentima Banjaluke i Istočnog Sarajeva nema nijednog Bošnjaka.

Nacionalizam u nazivima

 Omer Karabeg: Dešava se da ulice gradova u Bosni i Hercegovini nose imena istaknutih pripadnika ustaškog i četničkog pokreta. Tako u Mostaru pojedine ulice nose imena Jure Francetića, Mile Budaka, Mladena Lorkovića, dok u Banjuluci imamo ulicu Stevana Moljevića, a postoji, koliko znam, i Ravnogorska ulica. Sličnu situaciju imamo i u nekim drugim gradovima. Bilo je pokušaja da se promijene imena tih ulica, ali do sada ništa nije učinjeno.

Slavko Jovičić: Ja bih, recimo, mogao da tražim paralelizam i iz nedavnog rata. Zašto u Sarajevu postoji ulica Patriotske lige? Sve aktivnosti Patriotske lige bile su usmjerene protiv srpskog naroda, ali ja ne mogu da kažem skinite naziv te ulice. Ima tu i ulica koje nose imena ličnosti iz nekih drugih vremena, da sada ne nabrajam. To vrijeđa pripadnike srpskog naroda kao što, naravno, i nazivi nekih ulica u Banjaluci ili u nekom drugom gradu u Republici Srpskoj vrijeđaju pripadnike bošnjačkog naroda. Moramo da sjednemo i to riješimo, kao što smo riješili pitanje naziva škola i dogovorili se da one ne mogu nositi imena ličnosti iz prethodnih ratova koje ne prihvataju drugi narodi.

Edin Ramić: Mnoge škole u Republici Srpskoj nose imena svetaca Srpske pravoslavne crkve. Za Bošnjake i Hrvate nije prihvatljivo da idu u školu Svetog Save. Nemam je ništa protiv toga da se poštuju sveci i da pojedine institucije nose njihova imena, ali to mogu biti samo nacionalne institucije, a ne i one u kojima se okupljaju svi građani Bosne i Hercegovine. Uostalom, pogledajte nazive ulice u Banjaluci ili bilo gdje u Republici Srpskoj. Nemate uopće osjećaj da tu živi iko drugi osim srpskog naroda.

Omer Karabeg: Ured visokog predstavnika vjerovatno, kao i u nekim drugim slučajevima do sada, neće donijeti odluku o zabrani fašističkih organizacija, nego će reći da je to posao domaćih vlasti. Ako se takav zakon ponovo nađe pred Parlamentom Bosne i Hercegovine, kakve su šanse da on bude usvojen?

Edin Ramić: Šanse bi bile dobre kada bi vlast Republike Srpske uvidjela da takve organizacije prevashodno njima nanose štetu. Međutim, očigledno je da oni smatraju da im te organizacije donose više dobra nego štete. S obzirom da raste nacionalistička retorika plašim se da ćemo imati još izraženije divljanje nacionalizma u narednom periodu.


Slavko Jovičić: Ako bi se taj zakon ponovo našao na dnevnom redu, iluzija je vjerovati da bi dobio podršku srpskih predstavnika. Neće je dobiti, ukoliko neko prije nas, a to je Sud koji je jedini nadležan, ne kaže koja je organizacija fašistička, a koja nije. Mi se možemo sporiti oko ovih ili onih inicijativa, ali, kada Sud kaže da je to tako, onda niko više nema pravo da to negira i to moramo prihvatiti.

Edin Ramić: Jasno je da do riješenja neće doći u Parlamentu Bosne i Hercegovine. Logično je onda da moramo tražiti neka alternativna rješenja. Mi, nažalost, lakše prihvatamo da nam neko drugi propiše pravila igre nego da ih sami definišemo. Očigledno je da proces suočavanja sa prošlošću u Bosni i Hercegovini još nije završen.

http://www.danas.org/content/most_fasisti/1790204.html

__________________________________

DNEVNE NOVINE

http://www.danas.rs/dodaci/vikend

___________________________________

Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2009 | read_nums (302)

Moral i politika

01.08.2009
 
 
Moral i politika - mnogi će reći da ta dva pojma teško mogu zajedno, pogotovo na Balkanu, naprosto jer se i jedno i drugo može relativizirati. Naši političari u tome su se posljednjih desetljeća uistinu usavršili. Na pojedinim primjerima pokušati ćemo pokazati da li moral i politika mogu zajedno i zašto je u državama regije tako teško uspostaviti ravnotežu između jednog i drugog. Kako je politika postala vještina prevare, a moral pretvoren u nemoral?

Suradnja: Mirna SADIKOVIĆ, Želimir BOJOVIĆ, Esad KRCIĆ, Goran VEŽIĆ

Od stanova do umjetničkih slika

U Bosni i Hercegovini čini se kao da je sve moguće i nemoguće, pogotovo ako se zna da postoje četiri razine vlasti, dva entiteta, 14 vlada i parlamenata, deset kantona i desetina općina. Na moral se u takvim brojakama lako zaboravi. Posebna priča su entitetski premijeri.

Premijer RS Milorad Dodik nije mario za optužbe da je zgrada Vlade koštala dvostruko više nego što je predviđeno, niti da tokom izgradnje puteva jednostavno nestaje novac, niti kada je otkriveno da ima vilu na Dedinju u Beogradu, ali kada je otkriveno da mu je maloljetni sin dobio kredit od milion i po od Razvojne banke entiteta kojim upravlja njegov tata, osjetio je potrebu da kaže kako je imovinu porodica Dodik stekla po zakonu:

„Ono čega sam ja vlasnik, zaista jesam vlasnik stana u Laktašima, vlasnik sam dva stana u Beogradu koje sam kupio iz poslovnih aktivnosti koje sam obavljao ’89. godine. Vila u Beogradu je kupljena na kredit, pod hipotekom je. Naravno, to je jedan dupleks koji smo stavili u zakup jednoj stranoj ambasadi koja plaća određenu zakupninu koja vraća kredit. Što se tiče automobila, ja uvijek uzmem dobro auto. I logično je da moja supruga ima automobil – i to nije sporno.“

Nedžad Branković
 
Centar za istraživačko novinarstvo svojevremeno je raskrinkao sada već bivšeg premijera Nedžada Brankovića pred kamerama kada je pokušao objasniti kako je otkupio stan za 900 KM, te izgradio kuću za odmor procijenjenu na dva miliona KM bez građevinske dozvole:

Kako ste otkupili taj stan?

Branković: Ima po zakonu.

Kako?

Branković: Pa po zakonu.

Certifikatima ili novcem?

Branković: Ne sjećam se ni ja, ali po zaoknu.

I to nije sve, kažu u Centaru za istraživačko novinarstvo. Napravili su istraživanje o imovinskim kartonima političara sa raznih nivoa vlasti - i zaključak je jednostavan. Eldina Pleho CIN:

„Centar za istraživačko novinarstvo u zadnjih pet godina radio je na nizu slučajeva koji su pokazali enormno bogaćenje bh. političara. Čak i kada je vrlo upitna zakonska pozadina tog bogaćenja, vrlo rijetko takvi slučajevi na sudu imaju svoj epilog. A ako i prvostepene presude budu osuđujuće, obično slučajevi budu na drugom stepenu poništeni.“

Nije stvar samo u bogaćenju, nego i u bacanju novca poreskih obveznika. Revizori iz godine u godinu ukazuju na rastrošnost svih nivoa vlasti. Federalni su prije dva dana objavili kako ministar energetike u Federaciji Vahid Hećo federalnim parama kupuje umjetničke slike, vozači ministara na telefone mjesečno potroše više nego sami ministri, a računi iznose i do 2.000 KM, dok običan svijet danas u prosjeku mjesečno ima od 400 do 700 KM ukupna primanja.

Revizor Ibrahim Okanović kaže kako javna potrošnja dotle ide da funkcioneri kradu na gorivu:

„Kupujemo svi normalna auta koja su 50 do 70 hiljada, znači kupujemo auta koja su dobra, a koja troše manje goriva. Međutim, kod nekih troše 13, kod nekih 15, kod nekih 18 litara - a svi imamo pasate i audije.“

Narod k'o narod - kritikuje, a ništa ne poduzima:

„Da imaju moral ne bi nam bilo ovako. Sve što je trebalo doći siromašnima, narodu BiH, oni su to prigrabili sebi. I na osnovu građana došli su na vlast i pokupili su sve živo što su mogli pokupiti.“
„Najviše narod ispašta.“
„Oni znaju kako su to iskoristili, oni to znaju.“
„Ne znam šta bih ti rekla. Razočarana sam u ovo totalno. Imam i ja djecu.“
„Katastrofa, blago rečeno - katastrofa.“
„Nije sve u njihovim rukama. Međunarodna zajednica je ta koja diktira.“
„U cijelom regionu su politčari na istoj moralnoj osnovi, a ta moralna osnova je vrlo loša za sve u okolini.“
„Ja mislim da treba vlast na neki način prepustiti mlađim ljudima koji imaju neke ambicije, koji vide bolju perspektivu ovdje.“

Zlatko Lagumdžija
 
Čak su i bh. parlamentarci svjesni manjkavosti ovakvog višeslojnog uređenju zemlj, koje je i napravljeno kako bi se mogao održavati višeslojni nekontrolirani kaos. Zlatko Lagumdžija, lider najveće opozicione partije SDP-a:

„Prije nekoliko godina sam bio u poziciji da sam se kao nastavnik pobunio zbog toga što čovjek koji je šef izvršne vlasti, vlade jedne, dok je predsjednik vlade radi doktorat, prijavljuje na fakultetu koji treba s njim da sklopi ugovor za neki projekat. To su nemoralne stvari. To je bilo zaustavljeno.“


Slavko Jovičić, zastupnik SNSD-a, najveće vladajuće partije:

„Radio sam u onom sistemu - bio je dobar sistem. Sad uhvatite nekog na cesti i ako ispunjava nacionalne kriterije, da mu stranka podršku - i ja moram za njega glasati. U politici ne postoji moral, u politici samo postoji interes.“


Transparency International godinama već radi studije o korupciji ovdašnjih političara i ukazuje na to šta Evropa i svijet preporučuju kako bi se ova pojava svela na barem podnošljivu mjeru, ali uzalud. Srđan Blagovčanin, izvršni direktor Transparency-a za BiH:

„Procesuiranje korupcije i jeste ključni test nezavisnosti pravosuđa. Međutim, čini mi se da pravosuđe u BiH nije uspjelo da položi taj test. S druge strane, tu je i ogroman boj neriješenih predmeta. Preko dva miliona neriješenih je predmeta koji se nalaze pred pravosuđem, i u ovom trenutku kada bi prestali pristizati predmeti, mislim da bi pravosuđe imalo šta da radi narednih deset godina.“


Da stvar bude gora, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti uposlili su u institucijama svoje daidžiće, amidžiće i ine rođake, te je nemoguće otklupčati klupko ko kome drži leđa i ko za koga lobira, ko je kome dio tala i ko najviše profitira.

I tako će biti dok se ne pojavi neka nova generacija političara koja će imati neke drugačije poglede na svijet.

Provincijalizam i primitivizam

„Vrlo malo drže obećanja koja su dali u kampanjama, ali nakon stupanja na dužnost. Jedno govore, a drugo rade.“

 Miloševićevo vreme prošlo je još pre deset godina. Svi su se nadali da će njegovim odlaskom otići i sve ono loše što je bilo karakterističnoza taj period: nepotizam, korupcija, kriminal, pa čak i ubistva, ali to se nije desilo.

Stručnjaci ističu da su, uprkos svemu, metode ponašanja političara ostale iste, a u nekim delovima i primitivnije.

Velimir Ilić
 
Jedan od takvih reprezenata jeste i Velimir Ilić, predsednik jedne male stranke, Nova Srbija, koja već godinama koaliciono nastupa sa Demokratskom strankom Srbije. Politikom je počeo da se bavi početkom 90-ih, kroz tada najpopularniju opozicionu stranku Srpski pokret obnove. Kasnije se usprotivio predsedniku te stranke Vuku Draškoviću, napravio svoju stranku i počeo da zastupa sve ono što je u datom trenutku donosilo politički i finansijski profit. Danas ima nekoliko objekata na kojima gradi svoje kuće, a porodičnu kuću je proširio kako bi u nju stao i jedan dosta veliki bazen. Za deset godina prešao je put od pick-up-a do džipa, od male porodične kuće do vile sa bazenom, od malog opozicionog političara do ministra koji bije, psuje i šamara.

Za današnjeg predsednika Srbije svojevremeno je izjavio: “Budala.“

Za jednog drugog političara, Nebojšu Čovića, bio je još direktniji: “Može da mi puši k...“

A novinara koji mu je postavio nezgodno pitanje, prvo je udario nogom i kratko saopštio: “Ti mene zajebavaš bre ovde, bre pederu jedan.“

Ipak, o njegovom moralu, koji lako može da se transponuje i na ostale ministre u nekadašnjim srbijanskim vladama, najbolje govori izjava povodom afere oko krađe na naplatnim rampama: “Ja sam ovima na autoputu objasnio pre 15 dana - ljudi, mnogo kradete. Da kraduckate pomalo, pa da vas toleriše...“

Naravno da nisu svi političari u parlamentu Velimir Ilić - razlike svakako postoje.

Ako bismo moral shvatili kao nešto što se oslanja na svest pojedinca, a kao sankcije za ta prekoračenja, grižu savsti, prekor ili bojkot okoline, onda ostaje veoma malo prostora za analizu o moralu srbijanskih političara, kažu stručnjaci.

Verica Barać
 
Verica Barać, jedan od najoštrijih kritičarki političara u Srbiji, za RSE kaže:

“Teško je tu o moralu uopšte govoriti zato što naše političke stranke nisu stranke po definciji. To su verovatno određena privatna preduzeća nekih centara finansijskih moći, nepoznatih. Mi ne znamo šta su ustvari naše političke stranke.“


Jednako direktan u opisu odnosa političara i morala bio je i Aleksansdar Bošković, upravnik Centra za politikološka istraživanja i javno mnenje u beogradskom Institutu društvanih nauka:

„Na nekom, ako hoćete univerzalnom moralnom nivou oni se ponašaju vrlo pragmatično, ma koliko bi to posmatračima sa strane moglo delovati nemoralno. Međutim, oni jednostavno štite sopstvene interese“


Ali, uprkos skandaloznim izuzecima, šta su zapravo karakteristike srbijanskih političara? Sociolog Ivan Kuzminović ima odgovor na to pitanje. On kaže da je to jedna neuhvatljiva pojava, znači - i lekar i biznismen i demagog i populista:

“Naš jedan prosečan srpski političar je starosti od 35 do 60 godina. On je u političkom životu Srbije najmanje 10 godina, u proseku 20. On je formalno deo srbijanske političke elite koja ipak za sada nije zainteresovana za razvoj srpskog društva osim deklarativno. On je odan tradicionalnim vrednostima, etnocentrizmu, vođi, crkvi i porodici. Njegova ekspozitura je desni politički spektar ideje glasača. Njega podržavaju više stariji nego mlađi ljudi, više muškarci nego žene, više stanovnici predgrađa i provincije nego stanovnici grada. Nije lepo reći, ali po mom skromnom mišljenju srbijanski političar je u proseku jedan potpuni diletant.“


Iako bi bavljenje politikom, samo prividno, trebalo da bude privremeni posao, većina političara nema nameru da to zanimanje napustu, možda upravo zbog toga, što politiku gotovo svi smatraju najlukretivnijim zanimanjem.

Svetlana Slapšak, profesorka na Institutu Studiorum Humanitatis, kaže za RSE da su dobici od bavljenja politikom u siromašnim državama, kao što je Srbija, jako veliki i da je zbog toga potpuno jasno da se političari politikom bave zbog privilegija:

“Profesija političara je danas zaista obeležena uglavnom time što se obično naziva fringe privileges - nije samo plata, nije samo dobitak nego zaista gomila malih privilegija sa kojima se jako lepo može živeti.“

Građani, koji za te političare glasaju, ipak nemaju reči hvale. U razgovoru sa gađanima Beograda dobili smo odgovore koji su najčešće svedene na jednu ili dve reči:

“Mafijaši.“
„Lakrdijaši.“
„Ovi političari samo su ljudi za pare. Nemaju oni nikakve konkretne planove.“
„Nisu na nivou zadatka.“

Za Aleksandra Boškovića postoji jednostavno objašnjenje zašto je, pored te profitabilnosti, posao političara tako primamljiv za većinu građana Srbije: utilitarizam, pragmatizam i još ponešto:

Skupština Srbije
 
“Ljudi koji su danas u politici na položajima bi verovatno bili neuspešni bilo šta drugo da rade. Ja ne znam da li bi neko nekome od njih dao neki najobičniji posao da obavi, da li bi neki prosečan građanin ili građanka ove države imali poverenje u njih.“

Ali šta održava tako zatvoreno stanje? Čini se da sve stranke, pa i političari imaju isti problem i da svi imaju jednaki otklon prema tome kako ga rešiti. Svetlana Slapšak uočava još nešto:

“Nema profiliranja. Čak ni u tome smislu da za političare - da govorimo o onome boljem delu političara, dakle onih koji umeju da govore, koji ne greše u padežima i koji ne lupaju - ne možete da kažete to je čovek koji je uspeo sa tim i tim zakonom, to je čovek koji je uspeo sa tom i tom reformom, to je čovek koji je uradio to i to. Ništa od toga ne možete da kažete. Oni koriste svoje stranke, odnosno stranke koriste njih, uzajamno se izrabljuju da bi dobili što više moći, da bi pobedili na izborima - i to je nekako to.“


Sudeći po stavovima stručnjaka, ali i građana, srbijasnki političari svoj posao ne shvataju kao obavljanje posla za javno dobro. Verica Barać kaže da je dovoljno samo malo zagrebati po površini tih stranaka i da će se videti da su to:

“Najobičniji partijski nameštenci i da se stvara ponovo partijska ta infrastruktura koja će pomoći s jedne strane da se što više zajazi tog državnog posla i da se sa što više kapaciteta uđe u sledeće izbore i u sledeći koalicioni dogovor.“


Jednako precizan u opisu prosečnog srbijanskog političara je i Ivan Kuzmanović:

“Najveći deo srbijanskih političara se danas bavi politikom iz sitnosopstveničkih razloga i mislimo da ćemo dugo čekati na smenu generacije u tom smislu.“

Čist obraz i pohlepa

Moral crnogorskog političara se uklapa u okvir za sliku balkanskog političara, odnosno, predstavlja model ličnosti koji isključuje osjećaj za društveni interes, pravičnost i “čist obraz”, dok sa druge strane, kao prioritet postavlja pohlepu.

Ako je u svijetu moderne demokratije, politika vještina nadmudrivanja, na balkanskom prostoru politika je - vještina prevare, rekao je za naš program politikolog Srđan Vukadinović, koji smatra da je upravo fenomen koji se može nazvati “moral balkanskih političara” uzrok urušavanja ukupnog sistema vrijednosti koji je na ovom prostoru postojao do ’90-ih godina prošlog vijeka.

Jasno je da se radi o vrijednostima koje ne mogu imati ni najmanjeg dodira sa moralom i moralnim vrijednostima, kaže Vukadinović:

„Najbolje je to oslikao jedan zapadni diplomata u nedavnim događajima u Jugoslaviji kad je jednog o lidera politike na balkanskom prostoru okarkaterisao tako da je rekao: ’Mi pregovaramo sa njim, ona nas laže, on ukapira da nas laže, on nas i dalje laže i nimalo se ne zacrveni.’ E to je moral balkanskih političara.“

Riječ moral se ne može naći čak ni u istoj rečenici sa ovdašnjim političarima, kaže direktor Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanja Ćalović, koja naglašava da je moral u crnogorskoj politici prevaziđena kategorija. Glavni razlog tome je opšti pad moralnih vrijednosti i apsolutno odsustvo bilo kakvih sankcija:

„Mislim da je danas prioritet obezbijediti sebi lično korist, prijateljima, familiji, porodci, rođacima, kumovima, partiji, plemenu itd., a ne da se poštuju neke osnovne moralne vrijednosti i da se ponaša prema tim moralnim vrijednostima.“

Vanja Ćalović
 
Personifikaciju političke amoralnosti Vanja Ćalović nalazi u stalnom predmetu njenih profesionalnih aktivnosti i autorskih, metaforično-satiričnih tekstova kojima tretira potpredsjednika crnogorske Vlade Svetozara Marovića, koji je, po njenoj ocjeni, pored granica moralnih, prešao i granice zakonskih normi:

„Svi političari u svijetu bi vjerovatno pokušali da se ponašaju slično gospodinu Maroviću, ali u drugim državama, posebno u demokratskim državama tako nešto ne bi bilo moguće, već bi gospodin Marović morao da snosi odgovornost. Umjesto da objasni na koji način je od čovjeka koji praktično nije imao ništa, čija je cijela porodica bila nezaposlena, koji je živio od plate od 300, 400 eura, od trenutka kada je pošao u biznis gospodin Marović je postao i veleposjednik i jedan od, zvanično, najbogatijih ljudi među našim političarima. On se bavi finansijama nas, kao nevladine organizacije, pokušavajući da skrene temu tvrdeći da je mnogo važnije kako funkcioniše jedna nevladina organizacija nego jedan potpredsjednik vlade koji je, evidentno, zaradio milione u vrlo, vrlo sumnjivim biznis aranžamanima.“

Politikolog Srđan Vukadinović uočava razlog koji omogućava i stimuliše ignorisanje moralnih normi od strane balkanskih političara:

„Sigurno je i velikim dijelom krivac jednom takvom moralu balkanskih političara, koji svoju politiku zasnivaju na obmanama, lažima, prevarama, i sam populus, odnosno njihovi glasači. Ispada kao da su njihovi glasači ljudi kratke pameti i da zaboravljaju obećanja koja su im data u predizbornim kampanjama - i,naravno, u narednim nekim izjašnjavanjima oni njima daju ponovno povjerenje.“

A šta kaže narod?:

„Političari na Balkanu nemaju morala. Čast pojedinim izuzecima, ali je tih zaista, zaista malo. Lično sam mišljenja da je situacija u kompletnom regionu, mislim na bivšu Jugoslaviju, prilično slična. “

„Koliko je narod moralan, toliko su i političari pošto su političari predstavnici naroda, to je znači povezano. Ne mogu biti drukčiji od naroda koji glasa.“
„Oni sami sebi ne vjeruju. Od najobičnijih izjava, do posmatranja njihovih faca, to se kod njih prepozna tolika laž, tolika neiskrenost.“
„Nijesu ljudi od povjerenja, što obećaju nikad ne ispune, pričaju jedno za javnost, drugo rade.“
„Moral balkanskih političara je isto kao Balkan sam po sebi. To su ljudi pretežno, 99 posto ljudi, koji nigdje ne bi sebe pronašli nego u politici. Ti nemoralni ljudi se vezuju i zato oni dugo i traju. Njih vezuje ta nemoralnost - jer toliko oni jedan od rugom znajunemoralnog, da to postaje jedna kopča. Na Balkanu ne bi ni postojala politika da nema nemorala.“

Zavladala je močvara

U Hrvatskoj su o liku i djelu, moralu i nemoralu mnogih političara već napisani i romani, a kada se i dokaže, primjerice, da političar nije govorio istinu, da je zloupotrebljavao vlast, da se bogatio na račun građana, njegova stranka može i pobjediti na izborima.

„Političari kao političari - svak za svoj džep gleda.“
„Meni je samo da bude da pošteni čovjek izađe na izborima, pa ko to bio samo da je pošten, da dobro vodi.“
„Općenito da nam unaprijede i da nam ne prodaju ono što valja.“


Sabor Hrvatske, foto: zoomzg
A prodalo se dosta, i uz masne provizije. O tome je u svojoj kampanji za gradonačelnicu Kaštela govorila i bivša prostitutka i porno-glumica Lidija Šunjerga:

„Ako sam nešto prodavala, prodavala sam svoje, a oni su rasprodali cijelu državu. Znači i vaše i moje.“

To je - rekli bi zlobnici - i najkraća definicija razlike između nastarijeg zanata na svijetu i zanata političara u Hrvatskoj. No, postoji još razlika. U Hrvatskoj je politika znatno unosniji posao, govori nam ribarski stručnjak i nekadašnji kolumnist "Slobodne Dalmacije" i "Ferala" Miro Kučić:

„A što se tiče toga da li je politika unosan biznis u Hrvatskoj, apsolutno je. Nije se pristupalo izboru za političku funkciju zato da bi se pomoglo svojoj samoupravnoj cjelini odakle si došao, nego se išlo u politiku zato da bi se ostvario za sebe boljitak.“


Što su vremena bila mutnija, to je politika bila unosnija. No, nisu samo ratne godine bile pogodne za lov u mutnom. Mnogi političari bi teško mogli objasniti svoje bogatstvo. Antun Kapraljević, koji je bio na čelu saborskog povjerenstva za sprječavanje sukoba interesa, znao je dosta pa je, valjda, i znao što govori:

„Nakon sveg zla koje je napravljeno u pretvorbi i privatizaciji, HDZ trebamo proglasiti zločinačkom organizacijom i zabraniti joj rad.“


Hrvatska javnost zna dosta o bogaćenju nekih političara, o njihovoj imovini koju nisu mogli steći sa svojim primanjima, ali nema reakcija. Bivšem premijeru Sanaderu u ponovnom izboru nije smetalo što nije mogao dokazati podrijetlo svojih 150.000 eura vrijednih satova.

Nema reakcija ni kad ministar vanjskih poslova Žužul radi korumpiranosti bude smijenjen vraćanjem u saborske klupe, niti kad gradonačelnik Zagreba Bandić radi pokušaja korumpiranja bude kažnjen izborom za dogradonačelnika, ni kad se ministri Rončević i Vukelić suoče s ozbiljnim optužbama za korupciju, pa onda samo promijene resore. Zašto? Objašnjava sociolog Boris Vušković:

„Ne vjerujem da kod nas javnost ima bitnog utjecaja na bar ona značajnija društvena događanja jer je kod nas politička elita toliko moćna da javnost, zapravo, i ne postoji.“


Drugim riječima reklo bi se - zavladala je močvara. Oštrije reakcije javnosti moguće su tek - a ta vremena stižu - kad nesposobni političari grubo zagrebu u interese ljudi. Tek onda se čuju glasovi otpora močvari - kao ovi iz splitskog brodogradilišta:

„Ovaj prosvjed je samo upozorenje vladi da zna da pazimo šta i kako odlučuje, jer ako pođe po zlu, ni njihova cijena neće biti velika - bit će samo jedna kuna.“

Glasačima iz splitskog škvera je bilo dosta političara, pa su na lokalnim izborima glasali za tajkuna Željka Keruma, a on - u funkciji splitskog gradonačelnika - voli reći što narod voli čuti:

„I to sad govorim ispred svih medija da ću riješiti to u roku misec dana za svu djecu u Splitu da će imati smještaj u vrtiću.“

Skoro će i dva mjeseca od ovog obećanja, ali vrtića još nema. Nova razočarenja su na pomolu.

http://www.danas.org/content/article/1790552.html
 
«Prethodni   1 2
    My picture!

Kategorije

Arhiva