Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2021 |
read_nums (55)
5. априла 1958. године умрла је славна
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
Била је прва жена изабраназа академика Српске академијенаука и умјетности.
Уврштена у 100 најзнаменитијихСрба у нашој историји
Била је прва жена изабрана
за академика Српске академије
наука и умјетности.
Споменик Исидори Секулић
25. новембра 2015. године, на ободу парка - украса Топчидерског брда (угао улица Андре Николића и Петра Чајковског), у близини куће у којој је живјела и стварала, откривен је споменик.
Autor sjovicicslavuj |
4 April, 2021 |
read_nums (80)
4. априла 1941. године,
рођен је славни српски глумац
ПЕТАР КРАЉ
Споменик славном глумцу
на Општини Врачар у Београду
Autor sjovicicslavuj |
4 April, 2021 |
read_nums (117)
4. априла 1825. године рођен је славни српски филолог
и први секретар Југословенске академијенаука и умјетности
ЂУРО ДАНИЧИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Рођен је 4. априла 1825. године у Новом Саду. Филозофију је изучавао у Пожуну, а у Пешти и Бечу правне науке. Међутим, сусрет са Вуком Караџићем, одредио је младом правнику другачији научни и животни пут. Посветио се филологији и већ 1847. године, објавио „Рат за српски језик и правопис“. Уместо породичним Поповић, рад је потписао презименом Даничић.
Заговорник Вукове реформе српског језика, силином научне мисли доказао је исправност Караџићевих ставова и тиме много допринео прихватању ставова књижевног реформатора. 1850. године, као двадесетпетогодишњак, објављује први део капиталног дела „Мала српска граматика“.
У Београд Даничић долази први пут 1852. године, али убрзо, на молбу кнеза Милоша, враћа се у Беч, да би неколико година српском језику подучавао кнегињу Јулију коју је отац послао у аустријску престоницу на школовање. Четири године касније Даничић се вратио у Београд и од тада руководио Народном библиотеком Србије. Његова поставка рада библиотеке била је једноставна: „набавити сваку српску књигу, затим сваку књигу о српском народу и од сваког раздела књижевности најврсније књиге, на било ком језику набавити“.
Написао је и објавио „Српску синтаксу“, дело какво до тада није имао ниједан словенски језик и покренуо објављивање старих дела, желећи да богату српску књижевну баштину учини приступачнијом. То су пре свих „Житије светог Саве“ од Теодосија, „Житије светог Симеона и светог Саве“ Доментијана, „Животи краљева и архиепископа српских“ Данила, „Никољско јеванђеље“... Крајем те деценије објављује други део „Мале српске граматике“. На опште изненађење јавности, Даничић је на кратко био и секретар Министарства унутрашњих дела.
Изузетни филолог био је и плодан преводилац: „Стари завет“, на српском језику, његово је дело. У Београду је припремио три књиге „Речника из књижевних старина српских“ и објавио их 1863. и 1864. године.
Убрзо је постао секретар Друштва српске словесности, претече Академије наука. Од 1873. године, поново је на месту шефа катедре за филологију Велике школе у Београду. Три године касније привео је крају рад на „Основама и коренима српског језика“ и објавио трећи, завршни део „Мале српске граматике“.
Као педесетогодишњак, Ђуро Даничић, не баш најбољег здравља, почео је да ствара речник народног језика. Када је потом због важног посла отпутовао у Загреб, нико није слутио да ће то бити пут без повратка Ђуре Даничића.
Из Загреба је стигао ковчег великог српског филолога. Мноштво Београђана испратило га је до вечног дома, на гробљу код цркве Светог Марка на Ташмајдану.
Ђуро Даничић, биста на Калимегдану
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2021 |
read_nums (77)
ЛОЛА НОВАКОВИЋ
Тужна судбина велике југословенске
и српске пјевачице Зоране Лоле Новаковић.
Умрла је 3. априла 2016. године.
На вјечни починак је испратило једва педесетак
пријатеља и сарадника на Новом гробљу
у Београду уз пјесму „Кап весеља“.
Лола Новаковић
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2021 |
read_nums (74)
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ
Уврштена у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато сликарско дјело
говоре нам много о њој, али и о српској несрећи
да лако и брзо заборављамо
наше славне претке.
До посљедње снаге
сликала је шаторе ваљевске болнице,све док заразна болест није и њу оборила.
Боловала је седам дана.
Умрла је 3. априла 1915. године.
говоре нам много о њој,
да лако и брзо заборављамо
наше славне претке.
сликала је шаторе ваљевске болнице,
Умрла је 3. априла 1915. године.
Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.
Надежда Петровић као ратна болничарка
у Призрену 10. априла 1913. године
НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ
„Стари шедрван у Призрену“,сликано 1913. године.
"Догодине у Призрену", остаје само пуста српска жеља. Тако су одлучили српски непријатељи - Амери, НАТО и остали злочинци, Нијемци, Енглези, Французи, Брисел итд.
Без шиптарске дозволе Срби не могу ни до Јариња.
Грачаница, сликано 1913. године
Поље косовских Божура
Споменик Надежди Петровић
у Пионирском парку у Београду
Autor sjovicicslavuj |
2 April, 2021 |
read_nums (76)
Жарко Тодоровић
као питомац 51. класе Војне академије
у Београду
Д О Д А Т А К
ПРИРЕДИО: Славко Јовичић Славуј
ЈЕДАН ОД БРОЈНИХ ПРИМЈЕРА ФАЛСИФИКАТА
- ПО ОНОЈ ПОЗНАТОЈ ФОРМУЛИ:
"ИСТОРИЈУ ПИШУ ПОБЈЕДНИЦИ"!
Тако је и Брозова камарила фалсификатом
препарирала стварне догађаје
и прилагодила их својим славодобитним
потребама "историјског славља"
за остајање на власти.
Четнички потпуковник Жарко Тодоровић, под командом генерала Драже Михаиловића, био је прави јунак по коме је снимљен култни филм „Валтер брани Сарајево“.
Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер,
послије Матхаузена
Аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић разбио је многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, да је бранио Сарајево.
Међутим, истина је сасвим другачија. Прави јунак из Сарајева Валтер је био четник потпуковник Жарко Тодоровић, под командом Драгољуба Драже Михаиловића.
Велико занимање о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски је поставило нови задатак и питање: Ко је Валтер.
Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али ријетко коме је познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен.
У Другом свјетском рату заиста су постојала два Валтера:
– Владимир Перић Валтер, комуниста, и
– Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник.
Први Валтер је послије проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је 2000. године објавио Субнор.
Међутим, према њемачким документима, комунистички Валтер – не постоји. Њега Нијемци уопште не помињу, јер и није био ни од каквог значаја за ратне операције.
Такође према њемачким документима, други Валтер не само што је постојао, него се највећа акција Гестапоа на Балкану током рата звала управо Операција ”Валтер”. И један од највећих досијеа Гестапоа је Досије ”Валтер”, који се данас чува у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо), а који наравно званична историја заобилази у широком луку.
Жарко Тодоровић је био рођени Београђанин, завршио је 51. класу Војне академије. Већ током 1941. оснива јаку мрежу београдских четничких илегалаца и постаје ноћна мора за Нијемце. У другој фази рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца, наоружаних барем пиштољима. Имали су више радио станица, камионе, базе, итд.
Операција ”Валтер” изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета.
О паду потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла: ”За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.”
Дража је 6. маја извијестио мајора Радослава Ђурића да су Валтера одали ”капетан Јова Миладиновић и мајор Радаковић у вези са гестаповцима”.
Од Ђурића је потом Дража тражио да провјери ко је капетан Јован Миладиновић, јер је један капетан Јован Миладиновић био командант 1. косовског корпуса. Овај период обиљежила је игра око правог и лажног Валтера, кога је Гестапо покушао да убаци међу београдске илегалце. Дража 6. маја радио станици ”Валтер” у Београду шаље сљедећу депешу: ”Одредио сам Валтеровог заменика мајора Тозу Милојевића. Ступите што пре у вези са њиме. Сви други који се јављају као наследници Валтерови лажни су.”
Дража је, како произилази, знао да потпуковник Тодоровић у Гестапоу није одао своју радио станицу. У ствари, није одао ништа, тако да Нијемци нису ни сазнали да је он био Валтер, што се види из његовог досијеа (сматрали су да је само један од шефова илегалаца.
Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер
О правом и лажном Валтеру Дража је 18. маја писао Ђурићу: ”Нови Валтер, иначе Тоза, тужи се да му неки Ћирковић и Миладиновић у месту где живи ухапшени Валтер, чине сметње да прими дужност. Ћирковића и Миладиновића оптужује као гестаповце. Тоза узео име Прин-Прин.”
Истог дана Дража јавља мајору Милојевићу и генералу Трифуновићу да је преко курира послао нове шифре за Валтера, са дуплим шифровањем.
Потпуковник Тодоровић је успио да побјегне агентима Гестапоа, у Загребу, гдје су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Матхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживио шест мјесеци – што никоме до тада није успјело – Нијемци су га из најтежег пребацили у најлакши дио логора.
Потпуковник Тодоровић је успио да побјегне агентима Гестапоа, у Загребу, гдје су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Матхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживио шест мјесеци – што никоме до тада није успјело – Нијемци су га из најтежег пребацили у најлакши дио логора.
Послије рата је био пуковник француске армије, па високи чиновник француске владе. Комунисти су тражили његово изручење, да му суде као народном непријатељу, издајнику, ратном злочинцу, итд, што је одбијено као неозбиљно.
Преминуо је у Паризу, у дубокој старости, послије 2000. године. Као и друге четничке официре који су преживјели рат, па и све оне који су преживјели Матхаузен, комунисти су и потпуковника Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца.
као питомац 51. класе Војне академије
у Београду
Међутим, дијелове његове биографије Брозова камарила је искористила за препарирање историје и за снимање филма ”Валтер брани Сарајево”.
Д О Д А Т А К
Академик Матија Бећковић је све објаснио
Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2021 |
read_nums (87)
1. априла 1924. године
који је годинама уносио радост у наше домове
Легендарни српски глумци:
1. априла 1924. године
рођен је непоновљиви
Чкаља
који је годинама уносио радост у наше домове
и који нас је забављао и засмијавао до суза ...
ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО
У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!
Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“.
Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.
Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић…
МИОДРАГ ПЕТРОВИЋ ЧКАЉА и ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ
Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.
Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.
– Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2021 |
read_nums (153)
31. марта 2018. године умро је
КАМЕНКО КАТИЋ
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2021 |
read_nums (102)
31. марта 1876. године
31. марта 1876. године
рођен је славни српски књижевник
БОРА СТАНКОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
У позним годинама фотографисано у Врању
Споменик Бори Станковићу у градском парку у Врању
Autor sjovicicslavuj |
30 Mart, 2021 |
read_nums (96)
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.
Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2021 |
read_nums (113)
Онако како је скромно живио,
тако је и напустио овај свијет,
без комеморације и без гробног мјеста
у Алеји заслужних грађана у Београду.
Српски књижевник,
пјесник, прозни и драмски писац
пјесник, прозни и драмски писац
Добрица Ерић
умро је 29. марта 2019. године.
Сахрањен је 31. марта 2019. године
у свом завичају у мјесту Доња Црнућа
у свом завичају у мјесту Доња Црнућа
код Горњег Милановца у присуству породице,
пријатеља, поштовалаца и мјештана.
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2021 |
read_nums (105)
29. марта 2008. године
умро је славни српски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног Рајка Митића.
Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.
Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.
За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу.
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.
Стадион „Рајко Митић“, улица Рајка Митића, а од данас и биста вјероватно највећој легенди нашег клуба. Признање великом Рајку, капитену, симболу, легенди, господину.
Откривању споменика присуствовале су многе звездине фудбалске легенде и хиљаде ДЕЛИЈА!
Између осталих, ту су били и ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ - Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић "Пижон" .... /Из оправданих разлога изостао је само Драган Стојковић "Пикси"/.
Легендарни Владица Поповић је рекао:
„Данас се ми теби, Бата Рале, одужујемо, како се великану може одужити. Поносни смо на своје дело.“
У свом препознатљивом стилу бесједио је и Матија Бећковић, велики навијач Црвене звезде и академик.
Од 21. децембар 2014. године Звездин стадион “Маракана”
носи име “РАЈКО МИТИЋ”
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2021 |
read_nums (114)
Љетње рачунање времена почеће у недјељу, 28. марта, помијерањем казаљки на часовнику за један сат унапријед.
Помјерање сата унапријед
Казаљке на часовнику биће помјерене са 2.00 на 3.00 часа.
Љетње рачунање времена почиње посљедње недјеље у марту у 2.00 часа, а завршава се посљедње недјеље у октобру.
27. марта 1983. прије 38 година у ондашњој СФРЈ почело је да се примјењује љетње рачунање времена.
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2021 |
read_nums (118)
28. марта 1868. године рођен је
Максим Горки
(Алексеј Максимович Пјешков)
Славни руски писци: Максим Горки и Лав Николајевич Толстој
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2021 |
read_nums (129)
Статуа Бранка Радичевића
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Живио је само 29. година.
Српска омладина је испунила пјесникову жељу
и године 1883. пренијела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.
/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../
Кад Млидијах Умрети
Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жутo доле веће пада,
Зеленога више ја никада
Видет' нећу!
Глава клону, лице потамнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.
Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају. —
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко, —
Слушо у грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
твојој реци и твојем извиру, —
Мог живота вир је на увиру!
О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади'!
Тедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама ...
Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огријало
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља' —
У траљама отац вас оставља.
Лисје жутo доле веће пада,
Зеленога више ја никада
Видет' нећу!
Глава клону, лице потамнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.
Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом, бели данче!
Збогом, свете, некадањи рају. —
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубљах жарко,
Још бих гледо твоје сунце јарко, —
Слушо у грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
твојој реци и твојем извиру, —
Мог живота вир је на увиру!
О, песме моје, јадна сирочади,
Децо мила мојих лета млади'!
Тедох дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да све вас обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама ...
Дуга била, па се изгубила,
звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огријало
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља' —
У траљама отац вас оставља.
Статуа Бранка Радичевића
на Стражилову, на Фрушкој Гори.
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2021 |
read_nums (120)
28. марта 1811. године умро је
велики српски просвјетитељ и реформатор
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Споменик Доситеју Обрадовићу
у студентском парку у Београду
Спомен плоча Доситеју Обрадовићу
на Саборној цркви у Београду, изнад његовог гроба
на Саборној цркви у Београду, изнад његовог гроба
Autor sjovicicslavuj |
27 Mart, 2021 |
read_nums (130)
27. марта 1941. године рођен је естрадни умјетник
МИОДРАГ МИКИ ЈЕВРЕМОВИЋ
Мики Јевремовић са кћерком Јеленом
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2021 |
read_nums (122)
Међутим, није то званичан почетак рата,
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
Данас се обележава дан стравичног злочина
регуларне Хрватске војске који је почињен
у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.
Међутим, није то званичан почетак рата,
а нити су то први злочини почињени
на простору тадашње БиХ.
СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сијековац, Босански Брод
26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на територију Босне и Херцеговине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Документ којим се дозвољава усташама привођење Српкиња
као робља за сексуална противприродна усташка иживљавања.
27. марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна" делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић.
У општини Дервента сачекали су нас Илија Станић, повереник ХДЗ-а за Посавину и човек Фрање Бораса и Армин Похара, новинар и један од лидера "Зелених беретки" за Регију Дервента, Босански Брод, Брчко ..., иначе члан СДА и симпатизер Фикрета Абдића. Они су нам гарантовали безбедан одлазак у Сијековац.
Тада као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших функционера БиХ, заједно са још неколико колега, стигао сам у Сијековац. На лицу места на сваком кораку били су видљиви још свежи трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су измасакрирана и изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне слике, слике српског страдања.
Да и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео сам га у Сарајеву.
ПРАВДЕ за Србе нема и она никад није ни постојала.
За злочин у Сијековцу никад нико није одговарао,
па ни Хрватска за агресију на тадашњу
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.
Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије.
31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.
Опет је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна" делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте стравичне слике страдања народа.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
САСВИМ ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.
Такође, рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992. године.
Рат у БиХ је почео много раније ...
/НАПОМЕНА -
О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2021 |
read_nums (116)
26. марта 1984. године
свој живот трагично је завршио
БРАНКО ЋОПИЋ
Стеван Раичковић, Бранко Ћопић и Иво Андрић
Једна од ријетких фотографија ...
Бранко Ћопић
са супругом Богданком - Цицом у шетњи
Споменик Бранку Чопићу у Бања Луци
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2021 |
read_nums (107)
26. марта 1956. године
рођен је некадашњи предсједник
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
МИЛАН ЈЕЛИЋ
