Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.
Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима Светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша".
Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.
…И изишавши брзо из гроба, са страхом и радошћу великом похиташе да јаве ученицима његовим. А кад иђаху да јаве ученицима његовим, и гле, срете их Исус говорећи: Радујте се! А оне приступивши ухватише се за ноге његове и поклонише му се.
Тада им рече Исус: Не бојте се, идите те јавите браћи мојој нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видјети. А док оне иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. А они саставши се са старјешинама учинише вијеће, и дадоше војницима довољно новаца, говорећи: Кажите: ученици његови дођоше ноћу и украдоше га док смо ми спавали…
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Овако је изгледао Храм Светог Саве у Њујорку
На дан коначног затварања усташког концентрационог логора смрти у Јасеновцу - 29. и 30. априла 2006. године, на позив директора њујоршког Института за холокауст и геноцид Берија Литучија био сам у Њујорку на обиљежавању Дана геноцида у Јасеновцу.
30. априла био сам гост ТВ "Глас Америке" гдје сам између осталог рекао: Данас српски народ у Њујорку има спомен обиљежје које симболизује страдање и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу.
У оквиру обиљежавања Дана страдања у усташком концентрационом логору смрти у Јасеновцу, у организацији њујоршког Института за холокауст и геноцид, 29. априла служен је и парастос жртвама Јасеновца у Српској православној цркви "Свети Сава" у Њујорку.
Истог дана у амфитеатру који је био у саставу Храма Светог Саве говорио сам о страдању српског народа на просторима бивше Југославије.
Говорио сам о српском страдању у грађанском рату у БиХ /1992. - 1995./, страдању Срба у Хрватској, погрому Срба на Косову и Метохији и злочиначкој НАТО агресији на Србију 1999. године.
30. априла одржана је комеморација у Спомен парку жртвама холокауста у Њујорку гдје сам такође говорио. Тада сам избројао 37. камених стубова /спомен обиљежја/ на којима су исписана мјеста страдања Јевреја и мјеста фашистичких логора холокауста.
Меморијални парк холокауста у Бруклину /Њујорк/
БРАВО ЈОВАНА
БРАВО СРБИЈО
ЈОВАНА АРСИЋ је у финалу женског скифа на Свјетском купу
у Загребу освојила бронзану медаљу.
ЈОВАНА је недавно изборила олимпијску визу,
што је без сумње велика ствар за њу и српски спорт.
Коме честитати празник?
- Армији незапослених
- Онима који по нешто и раде,
- Радницима чије су фирме
- Радницима чија су предузећа
- Радницима који су деценијама
ВАСКРС
Ако сте у дилеми како треба правилно једни другима да честитамо, треба да знате да је то због разних утицаја културних и временских традиција, у којима смо се налазили. Тако данас имамо Ускрс - српско народно, Васкрс - старо српско књижевно и црквено и Воскресеније данашње српско црквено.
Према данашњем општеприхваћеном ријечнику матице српске, најправилније би било рећи:
Изворни облици ријечи као што су Васкрс, Васкрсеније, Васкрснути, Васкрсе потичу из старог српског црквеног и књижевног језика. Ове ријечи у преводу означавају васкрснуће, односно устајање из мртвих и поновно оживљавање.
Такозвани српскословенски језик, односно српска редакција старословенског језика, настала је у вријеме када су Срби примили словенско богослужење и словенску писменост, током X вијека. Од тада па до првих деценија XV вијека, Срби су поменуте речи изговарали са полугласником иза почетног "В", а од XV вијека па надаље изговарају их са "А". Дакле то је ријеч Васкрс.
Негдје од средине XVIII вијека до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том црквеном језику ријечи о којима говоримо изговарају се на руски начин, са "О" у првом слогу, Воскресеније, Воскреснути, Воскресе.
Ријеч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно вријеме почетно "У" добијено од старог почетног "В".
Тако да је потпуно исправно и у духу нашег српског језика и православља честитати Васкрс.
И сасвим на крају - мало логике.
СРЕЋАН РОЂЕНДАН ЧИКА ЂОРЂЕ!
ЧУВАР ВОЈНИЧКОГ ГРОБЉА НА ЗЕЈТИНЛИКУ
У Велику суботу совршавамо Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни.
Стога, Својом неизрецивом снисходљивошћу, Христе Боже наш, смилуј се на нас.
Амин
Синаксар
Онај који сједињује све беше подигнут на Крст, и цела творевина ридаше видевши Га обнаженог на Дрвету. Сунце сакри зраке, звезде одбацише свој сјај, земља се страшно потресе, море се повуче а камење распаде. Многи гробови се отворише и устадоше многа тела светих. Пакао је јечао а Јевреји се стараше како да прошире лажне вести против Христовог васкресња. А жене ускликнуше: „Ово је преблажена субота у коју Христос спава, али ће устати у трећи дан!"
Јутрење, Велика субота
Данас је у гробу Онај Који држи творевину на Своме длану. Камен покрива Онога Који је прекрио небеса славом. Живот спава, пакао дрхти а Адам је ослобођен од окова. Слава Твоме благоустројењу, Којим си све испунио, дарујући нам вечну суботу, Твоје пресвето Васкрсење из мртвих.
У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу”. Рече им Пилат: "Имате стражу, идите те утврдите како знате".
А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“. На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
У новинама, углавном, наслов наговјештава и у наставку одређује садржај текста. Али, ево, направићу изниман случај и у овом тексту ни ријечи неће бити о 1. мају, Празнику рада.
Странке, странчарења и распамећивања.
На самом почетку или на крају, сасвим је свеједно, не вјерујем да било ко зна одговор на питање – колико има регистрованих политичких партија у Босни и Херцеговини? Исто питање се односи и на Србију.
Из овог питања слиједило би и низ додатних питања, али ако се не зна одговор на главно питање, онда како би се тек знали одговори на било шта друго. Не би никако и никада.
Много је странака, какви много, и превише их има, па чак и више од тога. Све те политичке странке траже своје мјесто под сунцем у политичкој баруштини каква је политичка сцена у Босни и Херцеговини. Ништа боља није ни у братској Србији. На ту политичку позорницу сви би да се попењу и да ако је икако могуће - за себе приграбе бар неку мрвицу политичког колача, јер без колача и богате трпезе нико ни бркове неће омастити. А управо је и циљ многих странака, односно њихових самозваних и такозваних лидера да бар своју родбину и по којег пријатеља приволе за своју политичку опцију и да онда жестоко крену у освајање власти.
На том путу жељно их очекују медији који су “програмски” опредијељени против актуелне власти. Те странке су углавном популистичке, што значи да им је циљ да “ударе” барем на један дио популације и да циљано у садејству са медијима који их обилато подржавају, крену у обрачун са политичарима и странкама које су на власти.
У медијаима се стално врте скоро те исти политичари, те господин овај, те господин онај, те ови, односно они, а онда онако, право ниоткуд, пуна елана ускочи и по која дама, јер забога треба се борити за равноправност полова, притом заборављајући и физику и природне науке које су егзактне и оне јасно указују да се различити полови привлаче.
Не бих сад и овдје и о самозваним и такозваним политичким аналитичарима опште праксе који стално дежурају на бранику одбране части и достојанства широких народних маса. Јер забога, ти аналитичари су месије и једини спас за катаклизмично стање које у највећој мјери својим небулозним "аналитичким анализама и наративима" управо они и производе. За сијање илузија и бацање магле не плаћа се порез нити се тражи било каква одговорност.
Сви се заклињу у демократију и у борбу за права обесправљених, а управо ти похлепници за влашћу су погазили сва права и достојанство обичних људи. Много је оних који у политици виде шансу за своју позицију, али не због тога што су паметнији од других или можда хуманији, већ што свјесно ударају на менталне склопове обичних људи, којима је свега преко главе и који гледају само да сачувају своје голе животе и да како тако у свакодневном преживљавању остану трезвени, мада су им препуне главе сваког и свакодневног јада и чемера.
Стварају се нове и неприродне колалиције опозиционих странака и њихови "лидери" кипте од разних обећања да ће народу сванути само ако они буду имали право да дежурају поред шалтера и да упале свјетло у мраку који су у неком ранијем периоду управо они и створили. Заборавност је општа одлика обичног човјека, јер он није енциклопедија, па да све запамти. Обични човјек, вечерас гледа ТВ дневник и запамти оно што је видио и чуо и то траје до пред спавање. Кад се ујутро пробуди одмах га бомбардују са неким новим вијестима, а у БиХ или у Србији, заправо ништа и није нити може бити нека вијест. То је у БиХ, као и у Србији свакодневно опште стање и духа и свијести напаћеног човјека, којег додатно слуђују антивладини медији који тако и опстају на коњуктурном тржишту у прикупљању и распршивању магле. То је стандард медијске сцене у БиХ, односно у Србији. Тако се покушавају окупити и објединити идеолошки истомишљеници, а заправо све је супротно.
Стално су свеприсутна разна политичка и страначка спорења чиме се у народу само подижу сталне тензије. У вечини случајева ради се о дијаметралним политичким опцијама, како тренутне позиције која је на власти, тако и оних опозиционара који не бирају средства у настојању да се домогну политичког трона и да тако засједну у фотеље.
Данас је постало профитабино глумити европејце и слуђивати сопствени народ и стално га држати у илузијама небеског народа који може да живи хиљадама година, па им садашње стање и није тако важно.
И сасвим на крају, да ли је могуће и замислити народ који у блатњавим ципелама (опанке смо давно изули) трчи маратон за Европом.
Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
ПОРФИРИЈЕ
по милости Божјој
православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
Христос васкрсе!
Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!
(пасхални канон, прва строфа осме песме)
Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”
Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.
Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.
На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.
Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!
Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!
Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!
Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.
Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!
Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
Христос васкрсе!
Дано у Патријаршији српској у Београду,
о Васкрсу 2021. године.
Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ
Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
ВЕЛИКИ ПЕТАК
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Понтије Пилат је предао Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер није нашао никакве кривице, и да је тај човек невин. Јудеји су увидели да могу само да муче Исуса, али не могу да Га осуде, па су рекли Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.
Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореик пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Светина, нахушкана од фарисеја, тражила је Вараву. Пилат је питао шта да уради с Исусом, а светина је урлала: „Распни га! Распни га!" Христу су ставили трнов венац на главу, а на плећа навалили тешки крст и повели путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица бола.
Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носли Крст Страдања. На брду Голгота су поставили три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. Христов крст је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата по подне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали се гробови, затресла се земља. Завеса у храму се расцепила одозго до доле. Камење се, уз страшан прасак, распадало. Стене су пуцале.
Тако су се обистиниле Христове речи да ће и мртво камење сведочити Живога Бога. Капетан који је стражарио код крста, рекао је да је тај Човек заиста био праведник, а окупљени народ обузео је неизрециви ужас. Поред Крста је остала Богородица са апостолом Јованом, Маријом Магдалином и још неким женама. Нема и скамењена од бола, гледала је Богородица беживотно тело свога Сина и Бога. Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Пилат је, зато што је сутра субота (када се ништа не ради), а да тело не би стајало на крсту три дана, дозволио да Га скину са крста.
Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, коју је Јосиф био припремио за себе. Гроб је био уклесан у стени. Кад су положили Христово тело, на улаз су навалили огроман камен. Римљани су поставили страже унаоколо, плашећи се да хришћани не узму тело.
+++++++++
Празновање
У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Плаштаница се поставља испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници у највећем реду и са дубоким поштовањем, прилазе Плаштаници и целивају је. На Велики петак се стрго пости (храна се спрема на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама..
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА
ЧЕТВРТИ ПУТ ЗАРЕДОМ
28. априла 1918. године,
Отац Петар и мајка Марија
– родитељи Гаврила Принципа
Сарајево дочекује цара
Видовданак за поход бијаше
Фердинанд се крену до Бентбаше
Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе
Сунце сину са плавих висина
Сакупи се народ из даљина
Смјели јунак у народу био
Са три пуцња цара усмртио
Ропство тешако, а слобода мила
Слави народ Принципа Гаврила
Гдје Миљацка тече још и сада
Спомен оста на плочнику града
Рефрен:
Гаврило, Гаврило,
Млади јуначе из Босне
Твојих се дјела Гаврило
Земљаци твоји поносе
Млади јуначе из Босне
Гаврило, Гаврило Принципе
ЛИНК:
Данас је за Бошњаке у Сарајеву, односно у БиХ - Гаврило Принцип највећи терориста.
Нема више никаквих трагова о некадашњем времену и о постојању и животу Срба у Сарајеву.
Избрисани су сви трагови и назнаке да су и Срби некада ту живјели.
Довољно је рећи да у данашњем Сарајеву не постоји ниједна улица која носи српско име.
Тиме је све казано.
у Источном Новом Сарајеву /Република Српска/
подигнут је споменик славном српском јунаку
Гаврилу Принципу
Гаврила ПРИНЦИПА:
27. априла 1929. године
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Мехмед Меша Селимовић, посвета коју је оставио манастиру Хиландар
1976. године упутио је писмо Српској академији наука и умјетности, у којем, између осталог, каже:
