Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2021 |
read_nums (174)
Иако није Црвено слово у црквеном календару Српска православна црква Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке
По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.
Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.
Свети Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла 1979. године.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2021 |
read_nums (92)
14. јуна 1904. године у Сремској Каменици
умро је српски писац и љекар
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
једна од најмаркантнијих личности
српског друштва у другој половини XIX вијека.
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98).
Најпознатији је као дјечији пјесник и аутор елегичних личних исповести ("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци"). Споменик Јовану Јовановићу Змају у Новом Саду у Змај Јовиној улици
Чика Јовин гроб на гробљу у Сремској Каменици
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2021 |
read_nums (167)
 У трећој, одлучујућој финалној утакмици за Кошаркашког првака Србије ЦРВЕНА ЗВЕЗДА побиједила Мегу ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Мега 77:65 (21:24, 23:12, 13:14, 20:15)
У другој утакмици Мега је побиједила ЗВЕЗДУ и изједначила резултат у серији на 1:1 Мега - Црвена звезда 84:79 (35:17, 10:29, 20:12, 19:21)
У првој финалној утакмици Кошаркашке лиге Србије ЗВЕЗДА је прегазила Мегу!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Мега
98:69 (31:17, 26:20, 21:19, 20:13)
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2021 |
read_nums (81)
СРБИН НОВАК ЂОКОВИЋ
НАЈБОЉИ НА ПЛАНЕТИ
НОВАК ЂОКОВИЋ - Стефанос Циципас
3:2 (6:7/6:8/, 2:6, 6:3, 6:2, 6:4)
НОВАК ЂОКОВИЋ - Стефанос Циципас 6:2 у међусобним мечевима!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2021 |
read_nums (72)
Драгомир Бојанић ГИДРА 13. јуна 1933. године рођен је славни српски глумац у Крагујевцу.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2021 |
read_nums (131)
13. јуна 1876. изабрана је за прву жену академика у Србији. Катарина Ивановић - Катарина је била прва жена академски сликар у Србији ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА
 
Катарина Ивановић, рођена је 15. априла 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.
Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.
У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.
Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.
Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба.
Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.
Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.
Дочек Српкиње Јелене, угарске краљице - 1869. године
Ослобођење Београда, 1806. — 1857.
Смрт сиротице
Мада није знала матерњи језик, Срби у Бечу је топло примају. Ивановићева се спријатељила са припадницима српске дијаспоре и ушла је у круг око Вука Стефановића Караџића; почела је интензивније да учи српски језик и да чита књиге.
Захваљујући пјеснику Сими Милутиновићу Сарајлији, Катарина је убрзо стекла статус савремене националне хероине. Пјесник је томе највише допринио својом пјесмом „Тројесестарство“ објављеном у Лајпцигу 1837. године, посвећеној Катарини Ивановић
Заузврат Катарина Ивановић
нассликала је српског "Хомера" СИМУ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈУ
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2021 |
read_nums (67)
12. јуна, 1923. године рођен је
славни српски сликар, академик
Критика у пејсажу ...
На слици је овјековечена сцена са Љубинком Михаиловић, Косом Бошкан, Петром Омчикусом и аутором дјела
Сто са мртвом природом
Српски сељак
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2021 |
read_nums (64)
12. јуна 1929. године рођена је АНА МАРИ ФРАНК
Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк. Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.
Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
11 Jun, 2021 |
read_nums (71)
Суд Босне и Херцеговине изрекао је другостепену пресуду којом је Шериф Мешановић осуђен на шест година затвора за злочине против цивилног становништва на подручју опћине Хаџићи. Проглашен је кривим као управник логора “Крупа” у Зовику, коју функцију је обављао од јуна 1992. до средине 1994. године, за незаконито затварање, нечовјечно поступање и присиљавање на принудни рад. За неке тачке оптужнице је ослобођен. Суд Босне и Херцеговине донио је јучер, 10. јуна, другостепену пресуду којом су шесторица оптужених за злочине над цивилима на подручју опћине Хаџићи осуђени на укупно 42 године затвора. Апелационо вијеће је поступак у односу на оптуженог Шерифа Мешановића, због његове болести, раздвојило од осталих оптужених у предмету “Силос”. Суђење у овом предмету почело је у априлу 2012. против осморице оптужених, а првостепена пресуда је изречена у јулу 2018. године. До обновљеног суђења је дошло након што је Апелационо вијеће укинуло првостепену пресуду у предмету “Силос”, којом су оптужени Мустафа Ђелиловић и остали били осуђени на казне затвора у трајању од пет до десет година, и обновило суђење. Мешановић је, као бивши управник у касарни “Крупа”, том пресудом био осуђен на седам година затвора. На ову пресуду не постоји могућност жалбе.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
11 Jun, 2021 |
read_nums (60)
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Демократија је најлакши
 Демократију и правду је измислио мали број супер богатих свјетских моћника какоби путем силе и мотке лакше владао
са огромним бројем сиротиње у свијету.
Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над оним другима и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом. Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о бризи ради својих интереса и личне користи. Нема владања над другима без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /уосталом, коме је стало до демократије?/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притиске и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег. Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима. Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“. Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих. Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам овоземаљски живот. 
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2021 |
read_nums (71)
Вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине је данас, 10. јуна 2021. изрекло другостепену пресуду у предмету Фадил Човић и други.
Вијеће Одјела II за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине у кривичном предмету Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер оглашени су кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из Члан 142. став 1. Кривичног законика СФРЈ, који је преузет у складу са Кривичним закоником Босне и Херцеговине и Кривичним закоником СФРЈ, у вези са члановима 22. и 30. истог закона. Вијеће Апелационог одељења Суда у предмету Мустафа Ђелиловић и други 30. марта 2021. године обуставило је кривични поступак против оптуженог Мустафе Ђелиловића због смрти оптуженог, док је 20. маја 2021. године одвојило кривични поступак против оптужени Шериф Мешановић због здравственог стања оптуженог.
Претресно вијеће у саставу: Бегташевић Сенадин, Вукоје Драгомир и Лукес Тихомир
За злочине над српским цивилима у Хаџићима укупно 42 године затвораСуд БиХ донио је другостепену пресуду којом су шесторица оптужених за ратни злочин против српских цивила у логору "Силос" и другим објектима на подручју општине Хаџићи осуђени на укупно 42 година затвора. За ове злочине у поновљеном поступку судило се Бећиру Хујићу, Фадилу Човићу, Мирсаду Шабићу, Незиру Казићу, Халиду Човићу и Нермину Калемберу. Незиру Казићу је изречено десет година затвора, Бећир Хујић и Фадил Човић су осуђени на по осам година, Мирсад Шабић на шест, а Халид Човић и Нермин Калембер на по пет година затвора за злочин против цивилног становништва, односно за нечовјечно поступање, противзаконито затварање, ускраћивање права на суђење затвореницима и одвођење на принудне радове. За неке тачке су ослобођени. Првооптужени у овом предмету био је Мустафа Ђелиловић, који је недавно преминуо, а оптуженом Шерифу Мешановићу у односу на којег је због болести раздвојен поступак Суд БиХ ће изрећи пресуду сутра, 11. јуна.
Након више од шест година суђења, Суд Босне и Херцеговине је 5. јула 2018. године, донио је првостепену пресуду.
Ппвостепена пресуда за ратне злочине у "Силосу"
Послије најдужег поступака у историји Суда Босне и Херцеговине – који је трајао преко шест година – изречена је пресуда осморици оптужених за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју опћине Хаџићи.
Суд Босне и Херрцеговине донио је првостепену пресуду за осморицу Бошњака оптужених за злочине почињене на подручју Хаџића у злогласним казаматима смрти - "СИЛОСУ", "Крупи" у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу.
За злочин на подручју сарајевске општине Хаџића оптужени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Халид Човић, Бећир Хујић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.
Тужилаштво их је теретило за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима “Силос”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај”.
Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Скупштине општине Хаџићи те Кризног штаба и Ратног предсједништва општине, Фадил Човић начелник Станице јавне безбједности (СЈБ) Хаџићи и члан Кризног штаба, а Мирсад Шабић командир полиције у Пазарићу.
Незир Казић је, према наводима из оптужнице, био командант Девете брдске бригаде Армије БиХ, док су Бећир Хујић и Халид Човић били управници и замјеници управника логора “Силос”. Шериф Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у “Силосу” и управник логора у магацину у касарни “Крупа”, а Нермин Калембер стражар у “Силосу”.
Суђење оптуженима почело је 19. априла 2012. године.
Суд Босне и Херцеговине потврдио је дана 12. јануара 2012. године оптужницу која оптужене Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера терети за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништа и кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника у вези са чланом 173. став 1. и у вези са чланом 180. став 1. КЗ БиХ.
На изјашњењу о кривњи одржаном 21. фебруара 2012. године, оптужени Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер су се изјаснили да нису криви.
На рочишту за изјашњење о кривњи одржаном 27. фебруара 2012. године оптужени Незир Казић се изјаснио да није крив.
Главни претрес у овом предмету почео је 19. априла 2012. године. Поступак је окончан изрицањем првостепене пресуде.
Судило је вијеће у саставу: Предсједник вијећа Крехо Минка, те судије Глухајић Станиша /Напомена: он је замијенио судију Љубомира Китића који је у вријеме поступка умро/ и Маренић Жељка, данас су оптуженима изрекли првостепену пресуду:
ПРВОСТЕПЕНА ПРЕСУДА:
Укупно 60 година затвора за злочине у Хаџићима
Након шестогодишњег поступка, Суд Босне и Херцеговине осудио је осморицу оптужених на укупно 60 година затвора за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју општине Хаџићи.
Суд БиХ осудио је Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Халида Човића, Бећира Хујића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима на подручју Општине Хаџићи.
На по десет година затвора осуђени су некадашњи предсједник Кризног штаба Општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и бивши командант Девете брдске бригаде Армије БиХ Незир Казић.
Вијеће је на по осам година затвора осудило некадашњег начелника Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадила Човића, као и управника логора “Силос” Бећира Хујића, док су командир полиције у Пазарићу Мирсад Шабић и замјеник управника у “Силосу” Халид Човић осуђени на по шест година.
Бивши управник логора у касарни “Крупа” Шериф Мешановић осуђен је на седам, а некадашњи стражар у логору "Силос" Нермин Калембер на пет година затвора.
Сва осморица су осуђени за злочине над цивилима српске и хрватске, а ослобођени кривице за злочине над ратним заробљеницима, с обзиром да је Вијеће утврдило да су сви заточеници српске националности били цивили.
“Вијеће није утврдило да је затварање лица националности било безбједносно оправдано, а није утврђено ни да су цивили представљали опасност”, рекла је на крају саопштавања пресуде, предсједавајућа Судског вијећа Минка Крехо.На ову пресуду постоји могућност жалбе.
ОСУЂЕНИ СУ:
- Мустафа Ђелиловић - 10 година затвора,
- Незир Казић - 10 година затвора - Фадил Човић - осам година затвора,
- Бећир Хујић - осам година затвора,
- Мирсад Шабић - шест година затвора,
- Халид Човић - шест година затвора,
- Шериф Мешановић - седам година затвора, - Нермин Калембер - пет година затвора.
О самом току суђења,
о свједоцима Србима и другим детаљима биће говора
у неким наредним текстовима.
Првостепену пресуду која није коначна не желим да коментаришем.
Овом приликом желим да истакнем забрињавајуће чињенице, а оне су:
- Зашто се неки бивши српски логораши и позвани свједоци нису хтјели да одазову на суђење (?),
- Зашто су неки свједоци били сасвим непоуздани у својим исказима на суду (!),
- Зашто су неки српски логораши свједочили у корист муслиманских злочинаца, односно зашто су били свједоци одбране оптужених (!).
- Зашто сам баш ја седам дана свједочио у Суду БиХ, иако сам једва одлазио на суђења због великих здравствених проблема, док се ниједан други свједок није задржао више од два три сата на "свједочењу" (!).Остају само питања - ЗАШТО?
НАПОМЕНА: Са свједочења у Суду БиХ за ратне злочине
почињене у логору "Силос". /10. 10. 2012. год./
Слика преузета са Федералне телевизије.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2021 |
read_nums (82)
СРБИМА у нашој Бања Луци,
као и у нашем братском Београду, наискреније честитам
крсну славу градова - Вазнесење Господње СПАСОВДАН!
Честитајући крсну славу
желим да Вам Господ Бог подари
све оно што је свето и честито!
На многаја љета
АМИН!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2021 |
read_nums (91)
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо. Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.
Празник Вазнесења зове се и аналипсис ту кириу имон Иису Христу, или само аналипсис. Григорије Ниски каже да се овај празник у Кападокији звао и еписозомема, ваљда српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.
Апостолске установе казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.
Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору, што значи у правцу према Витанији.
Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља. - Свети Владика Николај - Јеванђеље о вазнесењу Господа
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2021 |
read_nums (126)
10. јуна 1868. године убијен је кнез Србије МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
И да није био владар, стекао би славу: Мало је оних који знају "скривени" таленат Кнеза Михаила?
Осим што је био веома образован владар, вешт дипломата и велики визионар, кнез Михаило Обреновић је уживао и у писању песама. Велики број ових записа данас је изгубљен, али су три песме овог владара Србије сачуване и до данашњих дана.
"Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском" (последње две строфе)
На част царем круне и светила Богатиром корабље и море, Мени моја Србија је мила, За њу гинем и њене олтаре. СИЛЕН!
К светом пренеси ме крају Да т’ у роду име Твоје славим, Нећу престол, нећу земље владу, Србство мило и Србију тражим.
Све данас познате песме кнеза Михаила настале су у периоду његовог прогонства након свргавања са власти 1842. године када је он живео у Бечу и располагао великим богатством свога оца, кнеза Милоша. Најпознатија је свакако љубавна песма “Што се боре мисли моје”.
Деценијама се веровало да ју је кнез написао јер је био заљубљен у своју блиску рођаку Катарину Константиновић, коју није смео да ожени. Међутим, 2003. године је откривен оригинални документ са посветом коју је кнез Михаило упутио за 15. рођендан Клеопатри, ћерки кнеза Александра Карађорђевића.
Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз прво је компоновао ову песму, а средином педесетих година 19. века поново ју је прерадио Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду, а у том облику сачувана је све до данашњих дана.
О томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља. Што се боре мисли моје
Што се боре мисли моје, Искуство ми ћутат’ вели, Беж’те сада ви обоје, Нек’ ми срце говори.
Први поглед ока твога, Сјајном сунцу подобан, Пленио је срце моје, Учинио робом га.
Да те љубим, ах, једина, Целом свету казаћу, Само од тебе, ах, премила, Ову тајну сакрићу.
Што се тиче уметничког рада кнеза Михала, осим песме “Што се боре мисли моје”, сачуване су још и песме “Светски путник” и “Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском”.
Обе су настале 1844. године приликом путовања кнеза Михаила у Берлин и његовог боравка на обали Северног мора и обе су по обиму веће од песме “Што се боре мисли моје”. “Светски путник” има 10 строфа (40 стихова), а “Молитва кнеза” 44 стиха, односно једанаест строфа. Ипак, пре него као песник, кнез Михаило је остао упамћен као велики заштитник и мецена српских књижевника и песника. Током боравка у изгнанству, по очевој жељи, његов саветник је постао Вук Караџић.
Михаило Обреновић и најпознатији реформатор српског језика ускоро су постали велики пријатељи, а управо је млади кнез био тај који је Вуку онако “као што је он слушао у детињству од својих дадиља” први испричао народну бајку “Чардак ни на небу ни на земљи”. Вук је причу према сећањима кнеза Михаила записао и захваљујући овоме ми и данас знамо за њу.
Помоћ уметницима наставио је и по повратку у Србију 1860. године. Осим Вуку, кнез Михаило је био мецена и Бранку Даничићу, Илији Вујовићу, композитору Корнелију Станковићу… његове даље планове прекинуло је убиство 1868. године на Кошутњаку.
Споменик кнезу Михаилу Обреновићу
налази се на тргу Републике, а у народу је познат као место састајања “Код Коња”.
Споменик је подигнут 1882. године, а представља кнеза Михаила Обреновића као јахача.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2021 |
read_nums (63)
Ања Обрадовић освојила је бронзану медаљу на Светском првенству у џудоу, у Будимпешти у категорији до 63 килограма. У мечу за бронзу била је боља од Анрикелис Бариос из Венецуеле.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2021 |
read_nums (97)
Ову поему посвећујем свим невино страдалим СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА у злочиначкој НАТО агресији на СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2021 |
read_nums (54)
СРБИЈА и БиХ,
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна (78) оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
НАТО злочиначко бомбардовање Београда
НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили:
Касетне бомбе на преко 800 хектара.
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
У наредних неколико вијекова због НАТО злочинаца и посијаног осиромашеног уранијума по РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ будуће генерације ће трпити тешке посљедице.
Злочиначки НАТО је крив за енорман пораст малигних обољења у Србији и у Републици Српској.
Злочиначка НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа.
Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2021 |
read_nums (95)
 На мјесном спомен-обиљежју Станица на Палама обиљежено је 29 година од страдања 14 бораца чете "Петар Пандуревић" који су убијени у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу. Заједно са својим саборцима погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић. Муслиманске снаге извршиле су напад 8. јуна 1992. године у тренутку сахране 45 бораца који су убијени 4. јуна у Жепи.
Јаке непријатељске снаге покушале су да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије. У нападу је погинуло 14 бораца чете "Петар Пандуревић" заједно са командантом.
Тај датум је подсјећање на један од трагичних дана и догађаја у историји Пала, али и на херојство српских јунака који су дали животе да би спријечили пробој непријатељских снага на ово подручје, саопштено је из Борачке организације општине Пале.
Чета "Петар Пандуревић" формирана је почетком рата. Имала је 200 храбрих бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и обишла бројна ратишта широм Републике Српске.
Погинуло је 36 бораца ове чете, 18 је рањено, а троје има статус ратних војних инвалида.
ВЈЕЧНА СЛАВА ПОГИНУЛИМ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА .
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2021 |
read_nums (62)
8. јуна 1943. године умро је један од највећих српских математичара
Михаило Петровић - Алас
или Мика Алас
Био је српски математичар,
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Портрет Михаила Петровића Аласа; насликао Урош Предић, уље на платну
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
6 Jun, 2021 |
read_nums (122)
Александар Сергејевич Пушкин - рођен је у Москви 6. јуна 1799. године. Смртно је страдао у Санкт Петербургу 10. фебруара 1837. године.
Био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског пјесника и оца модерне руске књижевности.
Споменик Пушкину
у Парку Ћирила и Методија у Београду.
Споменик је поклон
Савеза књижевника Русије.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
|
|
Демократију и правду је измислио мали број супер богатих свјетских моћника како
