Autor sjovicicslavuj |
10 Februar, 2018 |
read_nums (251)
На данашњи дан 10. 2. погинуо је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
На данашњи дан 10. 2. погинуо је
славни руски пјесник и књижевник
-------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
10 Februar, 2018 |
read_nums (208)
.gif)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 10. 2. рођен је
славни руски пјесник и књижевник
На данашњи дан 10. 2. рођен је
славни руски пјесник и књижевник
БОРИС ПАСТЕРНАК
/Аутор романа Доктор Живаго/.
-----------------------------------------------------------------
БОРИС ПАСТЕРНАК - За сва времена ...
Autor sjovicicslavuj |
10 Februar, 2018 |
read_nums (261)
Сениорке теквондо клуба Галеб нове су првакиње Европе, пошто су тријумфовале на Европском клупском шампионату у Истанбулу
----------------------------------
Последњег такмичарског дана Милица Мандић је у конкуренцији до 73 килограма освојила златну медаљу послије три побједе.
-------------------------------------------
Претходно су Тијана Богдановић у категорији до 53 килограма и Вања Станковић у категорији до 49 килограма освојиле сребрне медаље, а Александра Радмиловић се у категорији до 57 килограма окитила бронзаним одличјем.
Autor sjovicicslavuj |
8 Februar, 2018 |
read_nums (387)
ОЛИМПИЈСКА ПАХУЉИЦА
Олимпијска пахуљица,
знак сјећања на 14. Зимске олимпијске игаре,
које су на данашњи дан 8. фебруара 1984.
дакле, прије 34. године, почеле у Сарајеву.
Некад било!
Славна Десанка Максимовић
је у својој поеми пјевала:
"Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану" ...
Али то је прошлост и нека историја,
која се више никада не може поновити.
У Централном парку у Палама 'ротирајућа' пахуљица
као симбол одржаних алпских скијашких такмичења на ЈАХОРИНИ!
као симбол одржаних алпских скијашких такмичења на ЈАХОРИНИ!
-----------------------------
На данашњи дан прије 34. године, једна од најбољих југословенских клизачица Санда Дубравчић упалила је на Олимпијском стадиону "Кошево" олимпијски пламен и означила почетак највећег спортског догађаја икад одржаног на овим просторима до тада.
Организација Зимских олимпијских игара 1984. године коштала је 142,6 милиона америчких долара /тако је званично саопштено/, а путем ТВ-а догађај су пратиле око двије милијарде људи на планети.
Укупно је продато 250 000 улазница, од чега само у иностранству 200 000.
Учествовало је 1 272 спортиста из 49 земаља, а са догађаја је извјештавало више од 4 500 новинара.
Након 14. зимских олимпијских игара, Сарајеву је, уз олимпијске објекте, остало 2 850 новоизграђених станова, више хотела, а било је отворено и 9 500 радних мјеста.
Такмичења су одржана на Јахорини, Требевићу, Игману, Бјелашници, у "Зетри" и "Скендерији".
Југославија је, након СССР, односно Москве 1980. године, била друга земља са задашњим социјалистичким политичким уређењем која је добила организацију овог највећег спортског догађаја на планети.
-----------------------------------------
"ВУЧКО", који нас је касније, мање од једне деценије - све "ПОЈЕО"!
Autor sjovicicslavuj |
8 Februar, 2018 |
read_nums (344)
На данашњи дан, 8. фебруара 1926. године,
у Крушевцу је рођена прослављена српска глумица
Радмила Савићевић
Autor sjovicicslavuj |
7 Februar, 2018 |
read_nums (245)
76. година од усташког покоља у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац у коме је убијено 2.300 Срба.
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
76. година од усташког покоља у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац у коме је убијено 2.300 Срба.
Уписана имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба
звјерски ликвидираних Срба
Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.
У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.
Крајем априла 1945. године, заједно са другим усташким кољачима из Јасеновца побјегао је према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја мјесеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб.
Послије је усташки злочинац Мирослав Филиповић изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке терористичке војске судјеловао у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као командант усташког логора у Јасеновцу и логора у Старој Градишки извршио масовне злочине, лично или као наредбодавац,
Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине.
Autor sjovicicslavuj |
7 Februar, 2018 |
read_nums (360)
На данашњи дан 7. 2. умро је
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 7. 2. умро је
Вук Стефановић Караџић
Писати ћирилицом увијек и свагда
значи бити дио очувања својих
прадједовских корјена.
Очувањем писма, његујемо душу
самог српског народа и нашег опстанка!
значи бити дио очувања својих
прадједовских корјена.
Очувањем писма, његујемо душу
самог српског народа и нашег опстанка!
Autor sjovicicslavuj |
7 Februar, 2018 |
read_nums (326)
------------------------------------------------------
У другом наступу ове године
наша најбоља атлетичарка
ИВАНА ШПАНОВИЋ
освојила прво мјесто на митингу у Дизелдорфу!
--------------------------------
Слика коју је Ивана поставила
на свом Инстаграм профилу,
изазвала је прави хаос на интернету.
изазвала је прави хаос на интернету.
------------------------------------------------------
У првој серији, Ивана је врло незадовољна напустила стазу, због преступа.
Други скок није био бољи (био је то чак седми преступ у посљедњих осам скокова у том тренутку), али је онда пробила лед са 6,77!
Други скок није био бољи (био је то чак седми преступ у посљедњих осам скокова у том тренутку), али је онда пробила лед са 6,77!
Autor sjovicicslavuj |
7 Februar, 2018 |
read_nums (239)
------------------------------------------------------
У другом наступу ове године
наша најбоља атлетичарка
ИВАНА ШПАНОВИЋ
освојила прво мјесто на митингу у Дизелдорфу!
--------------------------------
Слика коју је Ивана поставила
на свом Инстаграм профилу,
изазвала је прави хаос на интернету.
изазвала је прави хаос на интернету.
------------------------------------------------------
У првој серији, Ивана је врло незадовољна напустила стазу, због преступа.
Други скок није био бољи (био је то чак седми преступ у посљедњих осам скокова у том тренутку), али је онда пробила лед са 6,77!
Други скок није био бољи (био је то чак седми преступ у посљедњих осам скокова у том тренутку), али је онда пробила лед са 6,77!
Autor sjovicicslavuj |
6 Februar, 2018 |
read_nums (266)
На шестом Европском клупском шампионату који се одржава у Истанбулу, Милица Булат (до 44кг) је освојила златну медаљу у конкуренцији кадеткиња, док је у истој категорији Андреа Бокан освојила бронзану медаљу!
Булатова је до златне медаље дошла послије четири побједе, док је у финалу савладала Туркињу Имамоглу са 8:5.
Двије медаље првог дана Европског клупског шампионата је сјајан почетак. Теквондо клуб Галеб по други пут учествује на оваквом шампионату, први пут од 2012. када су дјевојке заузеле друго мјесто у екипној конкуренцији.
-------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
5 Februar, 2018 |
read_nums (206)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан 6. 2. умро је
На данашњи дан 6. 2. умро је
ВАСА ПЕЛАГИЋ
Autor sjovicicslavuj |
5 Februar, 2018 |
read_nums (189)
Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.
Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.
Ксенија Атанасијевић
рођена је 5. фебруара 1894. године у Београду.
Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС.
Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.
Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.
Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.
Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу.
Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу.
После рата хапсиле су је и комунистичке власти, а по изласку из затвора све њене књиге биле су забрањене. Амерички универзитети су је звали да на њима предаје, што је она одбила. Храбра и достојанствена, наставила је да ради анонимно и припрема трећи том свог животног дела “Филозофски фрагменти“.
Умрла је 28. септембра 1981. године у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
4 Februar, 2018 |
read_nums (281)
За сјећање и памћење
На данашњи дан 4. 2. рођен је
славни српски књижевник
На данашњи дан 4. 2. рођен је
славни српски књижевник
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
Да се зна и да се не заборави ...
Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ).
Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне.
Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године.
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.
НАЈПОЗНАТИЈА ДЈЕЛА
славног књижевника Борислава Пекића:
Писма из туђине
Градитељи
Ходочашће Арсенија Његована
У Едену, на Истоку - Изабране драме II
Корешподенција - Изабране драме I
Сентиментална повест Британског царства
Године које су појели скакавци III
Године које су појели скакавци II
Године које су појели скакавци I
Успење и суноврат Икара Губелкијана
/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
Градитељи
Ходочашће Арсенија Његована
У Едену, на Истоку - Изабране драме II
Корешподенција - Изабране драме I
Сентиментална повест Британског царства
Године које су појели скакавци III
Године које су појели скакавци II
Године које су појели скакавци I
Успење и суноврат Икара Губелкијана
/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
-----------------------------
Пекић: „Историја има вредности само
за народе којима тек предстоји.
За оне што су је имали,
више је од штете него од користи.
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
Пекић: „Историја има вредности само
за народе којима тек предстоји.
За оне што су је имали,
више је од штете него од користи.
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
----------------------------
Златно руно - III том
Златно руно - II том Златно руно - I том
Како упокојити вампира Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида Беснило
Златно руно - III том
Златно руно - II том Златно руно - I том
Како упокојити вампира Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида Беснило
-----------------------------------
Пекић: “Вирус у облику метка погађа
у срце цивилизације ...
Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе
што смо од света направили”.
Пекић: “Вирус у облику метка погађа
у срце цивилизације ...
Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе
што смо од света направили”.
Autor sjovicicslavuj |
2 Februar, 2018 |
read_nums (525)
Добрица Ерић
ГОВОРИ: ИВАНА ЖИГОН
Једна и јединствена -
ИВАНА ЖИГОН
******************************
ЛИНК:ПРКОСНА ПЕСМА
ПРКОСНА ПЕСМА
Добрица Ерић
ГОВОРИ: ИВАНА ЖИГОН
Ја кћи Божја Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!
Крива сам што пишем и читам
ћирилицом
Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)
Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам
Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружна слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.
Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)
Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!
Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!
Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!
Крива сам што пишем и читам
ћирилицом
Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)
Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам
Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)
Моја ружна слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.
Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)
Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
--------------------------------
Spiteful Verses (Dobrica Erić)
I
divine daughter
Serbia
hereby freely state
with shackles and through the wire
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice
that I am guilty and that I confess!
I am guilty of being someone
instead of no one or niemand
I am guilty of going
to the Orthodox church
in times of general Serb-hunt
and guilty of crossing myself
not too often though
thus, with three fingers!
I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!
I am to blame for reading and writing
in Cyrillic
I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking)
I am guilty, and I confess
that I do not know why I do,
and that I know why I don`t know
I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing)
I`m guilty - pig-headed as I am
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the Holy crime and the absolution!
My sin and my guilt is that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!
Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land
Swarms of former men
Thieves and paupers
Packs of robots and other monsters yet
will pounce on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees (...)
----------------------------------------------------
With monstrous features
That you multiply morning and evening
it`s the image
of your conscience and subconscience
That`s not me on the outside
That`s you - on the inside!
We are very important,
I and my sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.
Why are Jihad warriors
Crusaders or
Yanks
to quarter my sons and daughters
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human. (...)
I fear not death - the black conclusion
but slavery and endless sickness
Death is a common thing among us Serbs
Just like Spring
Summer
Fall
Winter
and it is not so fearsome
especially in daylight
no more than the drought
flood
earthquake
frost
if one meets with it on his farm
his soul cleansed with incense
his honor untarnished.
Fiends
well-fed and deranged,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!
Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.
I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face
hurry now,
crucify me this day
and I shall be resurreccted sooner!
Spiteful Verses (Dobrica Erić)
I
divine daughter
Serbia
hereby freely state
with shackles and through the wire
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice
that I am guilty and that I confess!
I am guilty of being someone
instead of no one or niemand
I am guilty of going
to the Orthodox church
in times of general Serb-hunt
and guilty of crossing myself
not too often though
thus, with three fingers!
I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!
I am to blame for reading and writing
in Cyrillic
I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking)
I am guilty, and I confess
that I do not know why I do,
and that I know why I don`t know
I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing)
I`m guilty - pig-headed as I am
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the Holy crime and the absolution!
My sin and my guilt is that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!
Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land
Swarms of former men
Thieves and paupers
Packs of robots and other monsters yet
will pounce on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees (...)
----------------------------------------------------
With monstrous features
That you multiply morning and evening
it`s the image
of your conscience and subconscience
That`s not me on the outside
That`s you - on the inside!
We are very important,
I and my sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.
Why are Jihad warriors
Crusaders or
Yanks
to quarter my sons and daughters
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human. (...)
I fear not death - the black conclusion
but slavery and endless sickness
Death is a common thing among us Serbs
Just like Spring
Summer
Fall
Winter
and it is not so fearsome
especially in daylight
no more than the drought
flood
earthquake
frost
if one meets with it on his farm
his soul cleansed with incense
his honor untarnished.
Fiends
well-fed and deranged,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!
Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.
I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face
hurry now,
crucify me this day
and I shall be resurreccted sooner!
Autor sjovicicslavuj |
2 Februar, 2018 |
read_nums (197)
Невјероватна је чињеница да је Мира била
прво женско дијете, које је након 482. године
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 2. 2. рођена је
славна српска пјесникиња
славна српска пјесникиња
МИРА АЛЕЧКОВИЋ
Овакву животну биографију мало људи је имало.
Између осталог, говорила је 10 (!) свјетских језика.
Невјероватна је чињеница да је Мира била
прво женско дијете, које је након 482. године
рођена у породици Алечковић.
Autor sjovicicslavuj |
2 Februar, 2018 |
read_nums (201)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 2.2. умро је
велики српски пјесник
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 2.2. умро је
велики српски пјесник
АЛЕКСА ШАНТИЋ
Био је јако везан за Мостар, ријетко кад га је напуштао, ту су били у Јован Дучић и Светозар Ћоровић који су тамо покренули часопис „Зора”.
Дучић је писао о њему у књизи „Моји сапутници”.
Сви су били окупљени око српског друштва „Гусле”.
Од 1891. до 1901. је објавио 3 књиге пјесама (плодан пјесник).
Прво је био под утицајем Јована Јовановића Змаја и Бранка Радичевића, али и Војислава Илића – романтичари.
Он шаље Поповићу пјесме да их објави у Српском гласнику, а онда је Богдан Поповић објавио критику која је Шантићу тешко пала. Критиковао је његов стил писања, окарактерисао га је као епигона романтичара, упутио га је да се окрене модерни. Рекао је да му нису јасне мисли, али да посједује таленат. Сматрао је да нова осјећајност мора да пронађе нова изражајна средства.
Шантић се окренуо њемачкој модерни, није био заинтересован за француску модерну.
Послије 1912 и 1913. године је психички оболио и дошао је у Београд на лијечење.
Писао је: љубавну поезију, елегије, родољубиву, социјалну, дескриптивну и рефлексивну поезију.
Оставио је иза себе 6 књига пјесама, али нису све умјетнички подједнако успјеле – најбоље су послије критике Поповића (у првој деценији).
Autor sjovicicslavuj |
1 Februar, 2018 |
read_nums (211)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Ништа ме не питај.
Ништа ме не питај.
А и да ме питаш,
не бих ти знао одговорити.
--------------------------------------
Уосталом, нисам ни задужен, а ни овлашћен да дајем било какве одговоре, а поготово ако их не знам. А не знам много тога.
Знају други и од њих се учим, али и то је губљење времена, јер од неких никад ништа не могу паметно да научим. Не носим са собом кантар па да мјерим шта је паметно, а шта није. Јер, ако је нешто паметно мене нико о томе неће никад ништа ни питати.
Да ли је или није неко управу о томе ја не одлучујем. Нико ме за то није овластио. Ово овластио асоцира на власт, али прво треба од њих почети и упитати ко је њих за много тога и нечега - овластио? Логичан је закључак да су сами себи приграбили та овлашћења и са њима управљају над цијелим народом и шта сад ту имам ја да исправљам, поправљам, додајем или да одузимам. А одузели су ми много тога.
Нисам за било каква сврставања, а ни за калупе, па да припадам серијској групи програмираних људи која се радује сваким наредним изборима, а ни сами не знају зашто.
Водим многе унутрашње битке без стратегије о напредовању. Јер, у већини случајева назадовање само од себе дође . Стално себе провјеравам. Нема непријатеља у мени. Много пута сам себе сам побиједио.
Битке сам многе добио, а о ратовима не размишљам, јер о њима одлучују они најјачи и много мање паметни него што о њима мисле бирачи који су их и довели на власт.
То што је почео такозвани мачији мјесец не значи да пред сваким треба подвијати реп и сам се нудити и чекати да те узјаши неки нови Курта, јер Мурта је већ на путу и он бира неку нову жртву.
Али такав је тренд. Мало је опција за размишљање, а још их је мање за било какво опредјељење. А чим си за нешто или против нечега опредијељен одмах упадаш у очи оних других који су се већ давно опредијелили, али то прикривено чувају само за себе.
То што је почео такозвани мачији мјесец не значи да пред сваким треба подвијати реп и сам се нудити и чекати да те узјаши неки нови Курта, јер Мурта је већ на путу и он бира неку нову жртву.
Али такав је тренд. Мало је опција за размишљање, а још их је мање за било какво опредјељење. А чим си за нешто или против нечега опредијељен одмах упадаш у очи оних других који су се већ давно опредијелили, али то прикривено чувају само за себе.
И овдје се заустављам, јер никад није добро говорити против власти, ма ни сад не говорим ништа против. То нека раде они који су је и изабрали.
Autor sjovicicslavuj |
31 Januar, 2018 |
read_nums (348)
На данашњи дан 31. јануара,
- Санта Мариа делла Салуте 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 31. јануара,
рођен је славни српски пјесник
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
- Санта Мариа делла Салуте
Једна од наших најљубавнијих пјесама ако не и најљубавнија пјесма српске књижевности је свакако пјесма
Santa Maria della Salute.
Овај пут је ни на блогу нисам поставио, јер се може свугдје наћи на нету. Поставио сам кратки текст - коме је посвећена и како је настала пјесма итд.
Несрећна љубав
Њему је било већ 50 година, њој тек 20. Ленка Дунђерски била је ћерка најимућнијег Србина у Војводини, Лазе Дунђерског. Иако нису били блиски по годинама родила се обострана љубав. Ленка је била опчињена славним песником, а он њеном младошћу и лепотом. Ипак, у педесетој години чак се и одважни Лаза Костић плашио да започне нов, узбудљив, заљубљен живот са тридесет година млађом девојком.
Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.
Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.
Званично је прихваћена прича да се Лаза оженио богатом сомборском мираџиком, само да би некако заборавио Ленку, док је она у кратком року преминула у Бечу од тифусне грознице. Ипак, незванични подаци тврде, да је Ленка преминула при абортусу, који је спровођен у Бечу, а да је причу о тифусној грозници исконструисала породица, како би се избегла срамота и како би девојачко име остало неукаљано. Ленка је потом сахрањена у породичној гробници Дунђерских у Србобрану.
Лаза је за Ленкину смрт сазнао на брачном путовању у Венецију, где између осталог посећује цркву Госпе од Спаса (Санта Мариа делла Салуте). Управо од тренутка Ленкине смрти и сусрета са грандиозном лепотом цркве Лаза Костић ће 14 година у себи носити ову песму, све док није добила пуни сјај и постала опроштајна песма, једна од најлепших у српској поезији.
Фатална судбина
Костић је имао несрећу да се под старост заљуби безнадежно у недостижно. Пре те фаталне љубави, прва његова важна љубав за коју историчари знају завршила се смрћу девојке, 1862. године, кад је Костић имао 21 годину. Следећа се удала за другога, а трећа за трећега. Изгледа да су оне, или њихове мајке, на време схватиле и размотриле природу овога генија, и утекле стабилним људима, можда мало безбојним, али постојаним.
Ленка и Јуца, Костићева супруга, не могу се поредити без опасности да се једној или другој не нанесе нека неправда. Кад су се венчали, Јулијани Паланачки је било 46, а Лази 54 године. Јулијана је свога распуштеног генија први пут угледала у некаквим сватовима, и отада та зачарана девојка више ништа није видела до њега, иако га је срела 25 година пре њиховог венчања. Дотле је енергично одбијала просце, који су јуришали на мираз, а никоме није говорила кога то она чека. У браку између Јуце и Лазе не може се рећи да није постојало наклоности, али љубавне страсти засигурно никада није било. Јуца иако је била предобра жена, није могла да надомести Ленку и њено ужасно одсуство.
Autor sjovicicslavuj |
29 Januar, 2018 |
read_nums (462)
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Бранко Миљковић
Рођен је у Нишу 29. јануара 1934. године
- Године 1953. одлази у Београд на студије.
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
Живио је само 27 година.
Бранко Миљковић, је био један од најзначајнијих српских пјесника 20. вијека. Почео је да пише као средњошколац, а 1957. године објавио је прву збирку пјесама "Узалуд је будим".
Био је лиричар снажног интлектуалног погледа на свијет. Изузетне вербалне инвенције, ношена жаром унутрашње ватре Миљковићева поезија је заокупљена феноменом смрти и нестајања.
Написао је збирке пјесама: "Порекло наде", "Ватра и ништа", "Крв која светли", "Песме" и "Смрћу против смрти" (са Блажом Шћепановићем).
Надахнуто је преводио модерне руске и француске пјеснике.
Autor sjovicicslavuj |
28 Januar, 2018 |
read_nums (1252)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 28.1. умро је пјесник
ДУШКО ТРИФУНОВИЋ
--------------------------------
----------------------------------
Споменик Душку Трифуновићу
у Сремским Карловцима, мјесту
гдје је по властитој жељи и сахрањен
