Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2013 | read_nums (395)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Пјесма која остаје да траје....
**********************
Laza Kostić | Santa Maria Della Salute
**************************
Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
sta god je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gresne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvezde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zasto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.

A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo sto dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dodje da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2013 | read_nums (165)
Недјеља 8. 12. 2013.

**********************
СРБИЈА - Алжир 34:14 (18:6)
Српске рукометашице забиљежиле су другу побједу на Свјетском првенству, пошто су у другом колу групе Б у Нишу славиле против Алжира.
Наше рукометашице су на тај начин, већ послије два кола осигурале пласман у другу фазу, али им тек предстоје дуели са главним конкуренткињама, Бразилкама и Данкињама, као и селекцијом Кине.

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2013 | read_nums (252)

Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору, буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент, будући двадесет четири године стар, пође на исток да тражи своје родитеље и браћу. 

У Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. 

Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим. 

Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин, потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.

Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана. 
Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе. 

Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет пет цркава. 

Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године. 

Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2013 | read_nums (242)

Он је стазу од 8.000 метара на београдском Ушћу прешао за 24:08, први је Белгијанац Јан Петер Ханес (24:02), док је сребро припало бугарском такмичару Митку Ценову (24:07).

Ово је прва медаља за Србију на ЕП у кросу од 2007. године у конкуренцији млађих сениора и успеха Душана Маркешевића.

 

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2013 | read_nums (203)

 Недјеља 8. 12. 2013.
Сребро за нашу АМЕЛУ ТЕРЗИЋ!
**********************


Српска атлетичарка АМЕЛА ТЕРЗИЋ освојила је сребрну медаљу на Европском првенству у кросу одржаном у Београду у конкуренцији млађих сениорки.


ТЕРЗИЋЕВА је стазу дугачку 6.000 метара претрчала у времену 19:46, злато је припало Холанђанки Сифан Хасан (19:40), а бронза Британки Шарлот Пердју (19:49).


"Да није било публике не бих се изборила за медаљу, мучила сам се после другуг круга, али када сам чула подршку добила сам снагу и завршила трку као друга. Борила сам се за вас и поносна сам на ову медаљу", рекла је новинарима Терзићева.

 

Autor sjovicicslavuj | 7 Decembar, 2013 | read_nums (223)
За сјећање...
На данашњи дан /8. 12./ умро је славни српски сликар Милић од Мачве.
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Decembar, 2013 | read_nums (241)

На данашњи дан, 8 децембра 1991. године ЗВЕЗДА је постала шампион свијета!

Иако су послије Барија остали без Роберта Просинечког, Драгише Бинића, Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића и Стевана Стојановића, као и тренера Љубомира Петровића, подмлађени тим предвођен Владицом Поповићем одиграо је једну од најбољих утакмица у Звездиној историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу: Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски, Ратковић, Стошић, Панчев, Савићевић, Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су више од једног полувремена имали играча више пошто је Дејан Савићевић, асистент код првог гола, искључен у финишу првог полувремена.

Autor sjovicicslavuj | 7 Decembar, 2013 | read_nums (215)

СРБИЈИ желим све најбоље и нека вам је Бог на помоћи на путу не само грчког сценарија, већ и још неких држава, које ће велике и најјаче земље ЕУ прогутати ради  својих пуних стомака, а не због бриге за Србију и за српски народ....

Један исјечак из свеобухватне анализе и пута од Грчког сна до потпуног колапса и до пропасти земље, која је и даље на рубу провалије...

За БиХ је срећна околност што ни за 20 година неће бити у прилици да уђе у ЕУ и да тако и дефинитивно пропадне...

За претпоставити је да ће до тада пропасти и сама ЕУ, 

јер историјски гледано...
пропало је Римско царство,
пропала је Отоманска империја,
пропала је Аустро-Угарска,
пропали  су комунизам и социјализам...
пропашће и ЕУ...

Да ли ће се моје прогнозе и остварити остаје да се види? Али не бих волио да она стара пословица: "Пропали као Грчка" и нас стигне. Међутим, стварно, ево стигла је  Грчку...

--------------------------------
Грчка је ступила у ЕУ 1. јануара 1981. године поставши десета држава-чланица Европске уније. Озбиљних противника ове одлуке тада није било: већина становништва је очекивала да ће се подићи ниво живота, као и пораст економије и смањење стопе криминала. За Грке је посебно привлачна била припадност «европској породици».
Шта је Грчкој дало чланство у Европској унији? Данас се на ово питање може одговорити недвосмислено. Ништа добро. Чак и присталице «европског пута» признају да је земља у току погледњих година практично у потпуности изгубила национални суверенитет, да се одрекла самосталне спољне политике и да је доспела у финансијско ропство. Најсликовитије је ситуацију у Грчкој окарактеризовао угледни јерарх Грчке Православне Цркве митрополит Месогејски и Левреотикијски Николај: «Узели су нам наш национални идентитет, осећање сопственог достојанства, а после тога су нам уништили и економију.»

По подацима угледног атинског листа «То Вима», крајем првог полугођа 2013. године државне дужничке обавезе Грчке су достигле 321 милијарде евра. Дакле, само у 2013. години спољни дуг земље се повећао з 16 милијарди евра. Још за 18 милијарди је порастао у периоду од јуна до децембра 2013. године.

Чак и званична статистика сведочи о осиромашењу становништва, колосалном порасту незапослености и вишеструком повећању стопе криминала. У годинама чланства у ЕУ уништена је грчка индустрија. Колосални ударац је задат и грчкој пољопривреди.

Пре уласка у ЕУ Грци су извозили пољопривредне производе, а сад их увозе. Раније је Грчка имала неколико фабрика за производњу шећера и неколико великих фабрика трикотаже. Сад нема ниједну. Некада су у земљи била развијена бродоградилишта, а сад су практично нестала. Директиве ЕУ су довеле до смањења риболова, производње памука, виноградарства и многих других облика пољопривреде.

После уласка у Европску унију за Грке су одређене квоте које су уведене како не би било превелике производње робе: треба производити толико меса (и не више!), толико млека, брескви, поморанџи и маслиновог уља, иначе се плаћа казна. Услед тога је најозбиљније настрадала производња вина у земљи. Плодно дрвеће и виногради који нису ушли у квоте били су посечени.

Ушавши у јединствену Европу Грци су се одрекли тога да земља сама подмирује своје потребе и почели су да се уклапају у општеевропску поделу рада. Градили су постиндустријску економију с доминантном сфером услуга, због чега су их европски чиновници хвалили и стављали на треће место у ЕУ по темпу економског
раста  после Ирске и Луксембурга.

НАПОМЕНА:
/У наставку текста анализа је још свеобухватнија, али и ово што сам поставио јасно говори да су велике земље увијек гутале оне мање и да су их велики увијек пустошили, јер никад нико никоме ништа није џаба давао.../.

Autor sjovicicslavuj | 6 Decembar, 2013 | read_nums (447)

Ћерка цара Консте. По смрти оца живела с мајком својом у Александрији. 

А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији св. Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној. 

Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, риторици и логици, а при том беше и необичне лепоте телесне. 

Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, св. Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову. 

Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва 50 најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме. 
Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих 50 мудраца сагоре у огњу. 

Ови мудраци, по молитви св. Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима. 
Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са 200 војника и саму царицу (Августу–Василису). 

Сви пострадаше за Христа. При мучењу св. Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а по том јави јој се и сам Господ Христос и утеши је.

После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој 18. години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.

Autor sjovicicslavuj | 6 Decembar, 2013 | read_nums (392)

 За вјечну славу и Царство небеско Светог Стефана

У некадашњој престоници кнеза Лазара, Крушевцу, налази се манастир Лазарица, са црквом посвећеном Св. Стефану, која је подигнута највероватније измеду 1377. и 1380. године.

Храм припада првој фази моравске школе и послужио је за узор многим каснијим црквама.

Црква у основи има сажет триконхос са кубетом над централим делом, које носе пиластри, прислоњени уза зид и истовремено грађени припратом, изнад које се уздиже четвртаста кула, нешто нижа од кубета, чија права функција није поуздано утврђена.
 
Нарочито је наглашена њена виткост и у самој конструкцији грађевине и у декоративним елементима. Црква је зидана по византијском моделу, наизменичним смењивањем хоризонталних редова камена и опеке, тако да споља црква делује живописно са својом црвено-белом фасадом.

На прозорима, порталима и розетама, налази се вешто резана плитка декоративна пластика. По свему судећи, живопис првобитно није ни постојао, а цркву је осликао зограф Андра Андрејевић тек између 1737-1740. године, од чега су сачувани само фрагменти. Иконостас из 1844. године очуван је у целини.

У последње време око цркве се врше обимна археолошка ископавања. Откопани су темељи многих грађевина старог града, од којих је најбоље очуван остатак високе куле.

Autor sjovicicslavuj | 4 Decembar, 2013 | read_nums (241)

 4. 12. 2013.

ЗВЕЗДИНИ каратисти прваци свијета

Каратисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ имају двије титуле екипних првака Европе у традиционалном каратеу, а сада су освојили и трећу најсјанију титулу екипног шампиона свијета. У Прагу су се на Свјетском првенству (екипа и репрезентација) у фудокан каратеу попели на највишу степеницу свјетског подијума.
 

Autor sjovicicslavuj | 4 Decembar, 2013 | read_nums (228)

 У прошлом мандату био сам члан комисије за избор текста химне БиХ. На Конкурс је стигло 336 "радова", ако се тако могу назвати пристигли текстови...

Било је ту свега и свачега, од преписивања цијелих текстова познатих пјесника и разних плагијата, па до помињања краља Твртка Котроманића, Велике Госпе из Међугорја, севдалинки и иних других неупотребљивих тзв. текстова....

Ту се нашло мјеста и за пјесму о Радовану Караџићу: "Сиђи Рашо, сиђи са планине, ниси сиш'о четири године"...

Неизоставна је била и она: "Нема те више Алија"...итд.

Била је ту и цијела пјесма Алексе Шантића: "Остајте овдје" и у наставку - "Док одавде нисте било гдје побјегли"!?

Изјава преузета из данашњих /4. 12./ дневних новина "Ослобођење"!

Autor sjovicicslavuj | 4 Decembar, 2013 | read_nums (231)

Autor sjovicicslavuj | 3 Decembar, 2013 | read_nums (161)

 

Када се Пресветој Деви Марији навршише три године од рођења, доведоше је родитељи њени свети, Јоаким и Ана, из Назарета у Јерусалим, да је предаду Богу на службу према ранијем обећању своме. Три дана пута има од Назарета до Јерусалима; но идући на богоугодно дело тај пут не беше им тежак. 

Сабраше се и многи сродници Јоакимови и Анини, да узму учешћа у овој светковини, у којој узимаху учешћа невидљиво и ангели Божји. Напред иђаху девице са запаљеним свећама у рукама, па онда Пресвета Дева, вођена с једне стране оцем својим а с друге мајком. Беше Дева украшена царским благолепним одећама и украсима, како и приличи кћери царевој, невести Божјој.

За њима последоваше множина сродника и пријатеља, сви са запаљеним свећама. Пред храмом беше 15 степена. Родитељи дигоше Деву на први степен, а она онда сама брзо узиђе до врха, где је срете првосвештеник Захарија, отац светог Јована Претече, и узевши је за руку уведе је не само у храм него у Святая Святыхъ у Светињу над Светињама, у коју нико никада не улажаше осим архијереја, и то једанпут годишње. 

Свети Теофилакт Охридски вели, да је Захарија „ван себе био и Богом обузет" када је Деву уводио у најсветије место храма, иза друге завесе, иначе се не би могао овај поступак његов објаснити. Тада родитељи принесоше жртву Богу, према закону, примише благослов од свештеника, и вратише се дома, а Пресвета Дева оста при храму.

И пребиваше она при храму пуних 9 година. Док јој беху родитељи живи посећиваху је често, а нарочито блажена Ана. Када пак родитељи њени беху Богом одазвани из овога света, Пресвета Дева оста као сироче, и не жељаше никако до смрти удаљавати се из храма нити ступати у брак. 

Како то беше противно и закону и обичају у Израиљу, то она по навршетку 12 година би дата свети Јосифу, сроднику своме у Назарет, да под видом обручнице живи у девствености, те тако и да своју жељу испуни и привидно закон задовољи. Јер у то време не знаде се у Израиљу за девојке завештане на девство до краја живота. Пресвета Дева Марија беше прва таква доживотно завештана девојка, и њој после следоваху у цркви Хрисотвој хиљаде и хиљаде девственица и девственика.

Autor sjovicicslavuj | 3 Decembar, 2013 | read_nums (190)

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 
Кад бих могао да бирам и кад бих почињао живот из почетка, једино младост и садашње дане никад не бих прескочио.

У младости било је ту свега и свачега, а највише лијепих и интересантних ствари и доживљаја, па наравно и љубави. Неке љубави и сад памтим, неке сам и заборавио. Многе те љубави нису биле, како неки кажу велике, мада ни данас не знам разлику између “великих” и “малих” љубави!?

Али зато знам да су све те љубави биле стварне и искрене. Једино што није ваљало, биле су са одређеним роком трајања, уосталом као и све друго што има свој рок и што је у животу одређено и предодређено.

Са ове дистанце кад се осврнем у назад  могу да кажем да је ваљда морало тако све да буде.

Мудрост и животно искуство долазили су касније, накнадно и оно се гомилало како су пролазиле године.

Сад имам времена да неким стварима нађем право мјесто и да их ту и задржим. Много тога сам одбацио, јер није вриједно памћења...

Ово вријеме је најбољи период живота, јер имам времена да живим живот са породицом.
Имам времена за много тога. Имам на претек времена за сјећања. Имам времена које ми је у младости увијек недостајало. Нисам волио кад брзо прође дан, а још  теже ми је падало кад ноћ тек онако пролети...

Имам времена...
 
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Decembar, 2013 | read_nums (201)

Autor sjovicicslavuj | 1 Decembar, 2013 | read_nums (189)

 1. децембар 2013.

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 

 Кад су важни историјски датуми увијек напишем - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!


Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности, увијек  напишем - за сјећање и за памћење... 

Знам да се не могу брисати, нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан /1. децембра 1918. године/ направљена највећа историјска грешка у историји српског народа.

Наиме, СРБИ су већ тада, дакле тог дана,  проглашењем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,  касније свима помогли  да створе и да имају своје националне државе. Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти "збратимљени југословенски" народи каније су у томе и успјели.

Срби су и даље под сталном амнезијом и још увијек како тако успјевамо да се одржавамо само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми - небески народ.

А други народи те и никоме потребне тадашње краљевине су остварили своје националне циљеве. То су урадили и Словенци и Хрвати. Касније и "браћа" Црногорци, па и Македонци.
БиХ нико и не помиње, јер она је остављена на милост и на немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.

Сасвим је дакле јасно да Срби једино никад нису сами себи створили своју српску државу, наравно у којој равноправно требају и могу да живе и други народи!

Напротив, сви ти други народи, почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли, управо они су Србији забијали нож у леђа, при том, увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.

Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај, не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.

Историјски гледано, овај датум постоји, али фактички гледано он је више од вијека стрмоглавио и уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију.

Упропастио је  СРБИЈУ, која се од тада никада више није опоравила, нити се стабилизовала, само зато што је свим другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком времену, бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда то иду и Србија, па и цијели српски народ...

 Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је било коме важно ово што написах, остаје непобитан закључак - све је морало тако да буде и да се тако деси...Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо само да би њима створили државе...

И по свему судећи, ево ни данас ове чињенице никога не интересују и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати и биће тако све до судњега дана...

Autor sjovicicslavuj | 1 Decembar, 2013 | read_nums (340)

 Драги пријатељи,

поздрављам вас у првом дану, 

посљедњег мјесеца

у овој години....

    My picture!

Kategorije

Arhiva