Autor sjovicicslavuj |
21 Februar, 2018 |
read_nums (268)
Чувајмо наш језик и наше писмо!
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.
А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу!
Чувајмо наш језик и наше писмо!
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу.
Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа.
А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу!
Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Ријеч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не узимајте туђу ријеч у своја уста. Узмеш ли туђу ријеч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију ријеч свога језика.
Земље и државе не освајају се само мачевима него и језицима. Знај да те је непријатељ онолико освојио и покорио колико ти је ријечи потрао и својих потурио.
Народ који изгуби своје речи
престаје бити народ.
***********************************
Постоји, чедо моје, болест која напада језик као зараза тијело. Памтим ја такве заразе и морије језика. Бива то најчешће на рубовима народа, на додирима једног народа са другим, тамо гдје се језик једног народа таре о језик другог народа.
Два народа, мило моје, могу се бити и могу се мирити. Два језика никада се помирити не могу. Два народа могу живјети у највећем миру и љубави, али њихови језици могу само ратовати. Кад год се два језика сусретну и измијешају, они су као двије војске у бици на живот и смрт. Док се год у тој бици чује један и други језик, борба је равноправна, кад почиње да се боље и више чује један од њих, тај ће превладати. Најпослије се чује само један. Битка је завршена. Нестао је један језик, нестао је један народ.
Знај, чедо моје, да та битка између језика не траје дан-два, као битка међу војскама, нити годину-двије, као рат међу народима, него вијек или два, а то је за језик исто тако мала мјера времена као за човјека трен или два. Зато је чедо моје боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. Послије изгубљеног језика нема народа.
Човјек научи свој језик за годину дана. Не заборавља га док је жив. Народ га не заборавља док постоји. Туђи језик човјек научи исто за годину дана. Толико му је потребно да се одрече свога језика и прихвати туђи. Чедо моје мило, то је та зараза и погибија језика, кад један по један човјек почиње да се одриче свога језика и прихвати туђи, било што му је то воља било да то мора.
И ја сам, чедо моје, у мојим војнама употребљавао језик као најопасније оружје. Пуштао сам и ја заразе и морије на њихове језике испред мојих полкова. За вријеме опсада и дуго послије тога слао сам чобане, сељане, занатлије и скитнице да преплаве њихове градове и села као слуге, робови, трговци, разбојници, блудници и блуднице. Моји полководци и полкови долазили су на напола освојене земље и градове. Више сам крајева освојио језиком него мачем.
Чувајте се, чедо моје, инојезичника. Дођу непримјетно, не знаш кад и како. Клањају ти се и склањају ти се на сваком кораку. И зато што не знају твој језик улагују ти се и умиљавају како то раде пси. Никад им не знаш шта ти мисле, нити можеш знати, јер обично шуте. Они први који долазе да извиде како је, дојаве другима, и ето ти их, преко ноћи домиле у непрекидним редовима као мрави кад нађу храну. Једнога дана тако осванеш опкољен гомилом инојезичника са свих страна.
Тада дознајеш касно да нису мутави и да имају језик и пјесме, и своја кола и обичаје. Постају све бучнији и заглушнији. Сада више не моле нити просе, него траже и отимају. А ти остајеш на своме, али у туђој земљи. Нема ти друге него да их тјераш или да бјежиш, што ти се чини могућнијим.
На земљу коју тако освоје инојезичници не треба слати војску. Њихова војска ту долази да узме оно што је језик освојио.
Језик је чедо моје, тврђи од сваког бедема. Када ти непријатељ провали све бедеме и тврђаве, ти не очајавај, него гледај и слушај шта је са језиком. Ако је језик остао недирнут, не бој се. Пошаљи уходе и трговце нека дубоко зађу по селима и градовима и нека слушају. Тамо гдје одзвања наша ријеч, гдје се још глагоља и гдје се још, као стари златник, обрће наша ријеч, знај, чедо моје, да је то још наша држава без обзира ко у њој влада. Цареви се смјењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народа опет кад-тад вратити својој језичкој матици и своме матичном народу.
Запамти, чедо моје, да свако освајање и отцјепљење није толико опасно за народ колико је штетно за нараштај. То може штетити само једном нараштају, а не народу. Народ је, чедо моје, трајнији од нараштаја и од сваке државе. Кад-тад народ ће се спојити као вода чим пукну бране које га раздвајају. А језик, чедо моје, језик је та вода, увијек иста с обје стране бране, која ће као тиха и моћна сила која брегове рони опет спојити народ у једно отачаство и једну државу.
НАПОМЕНА: Реч Стевана Немање (Стефана Немање — оца Симеона (1166-1196)) изговорене на самртничкој постељи, које је записао његов најмлађи син Растко, Свети Сава (из књиге „Завештање Стефана Немање”, писца Милета Медића).
Autor sjovicicslavuj |
21 Februar, 2018 |
read_nums (277)
Ако изгубимо језик и писмо
и ми ћемо као народ нестати!
Чланице Организације УН за образовање, науку и културу (Унеско) обиљежавају данас Међународни дан матерњег језика, с циљем промовисања језичке културе и разноврсности, као и вишејезичности.
Генерална
скупштина Унеска прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као
сјећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у
Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали зато што њихов
матерњи језик није проглашен за званични.
Према
процјенама, готово свакодневно у свијету нестане по један језик, а
лингвисти прогнозирају да ће од око 6 000 језика, до краја XXI вијека
одумријети више од половине, чак и до 90 одсто.
Највише
су угрожени језици са малим бројем говорника од неколико стотина или
десетина, као и језици који припадају малим заједницама које нису
цивилизоване са становишта западних стандарда и немају институције,
сматрају лингвисти.
Унеско
штити језичке различитости, одаје признање језицима аутохтоних народа и
настоји да се њихов глас чује у пројектовању образовне политике,
развоја и социјалне кохезије. Вишејезичност "живи ресурс" који треба да
се користи за добробит свих.
Лингвисти упозоравају да је пред све већом навалом енглеског језика, Српски језик угрожен у
мјери у којој су то и други језици и да опасност пријети чак и језицима
са великом традицијом - француском, италијанском, њемачком.
з
Autor sjovicicslavuj |
20 Februar, 2018 |
read_nums (356)
Нова сезона у српском рагбију 13 почела је тријумфом Црвене звезде у Суперкупу.
Звезда прегазила Партизан и освојила Суперкуп!
Први трофеј у сезони иде – црвено-белима. У борби за Суперкуп Србије Црвена звезда је прегазила највећег ривала, Партизан са 42:26 (20:10) и тако стигла до другог тријумфа у овом такмичењу са којим традиционално почиње нова сезона у српском рагбију 13.
И ове као и прошле године иста "судбина" је задесила Партизан.
Звезда је есејима Трифуновића, Николића и Ченгаја на половини првог полувремена стигла до значајних 18:0 вођства, што се испоставило као предност коју вјечити ривал није могао да сустигне до краја.
Аустралијанац Џек О’Брајан је соло продором од 70 и есејем дугачким 70 метара сломио црно-белие који су потом психички пали. Услиједили су потом есеји и Жујића, Зоговића и капитена Војислава Дедића, тако да је утакмица резултатски била дефинитивно ријешена.
Истовремено, црвено бели су тако стигли до 13 побједе у јубиларном 20. вјечитом дербију.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – Партизан 42:26 (20:10)
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Зоговић, Трифуновић, Ченгај, Милановић, Штрбац, Николић, Војислав Дедић, Миленковић, Владислав Дедић, Жујић, Ђорђевић, Недељковић, О’Брајан.
Autor sjovicicslavuj |
20 Februar, 2018 |
read_nums (257)
Некадашњи стални представник Русије у Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин дао је огроман допринос у обезбјеђивању права Републике Српске, гдје су му чак поклонили и парче земље, испричао је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у филму Сергеја Бриљева „Чуркин“, који је приказан на телевизији „Русија 1“.
„Он је дао огроман допринос рјешавању кризе на Балкану и обезбјеђивању легитимних права Републике Српске“, рекао је Лавров.
„Чак су му поклонили комад земље у Републици Српској, мислим да он тамо никад није био“, истакао је министар.
Чуркин је изненада преминуо 20. фебруара 2017, дан прије свог 65. рођендана. Од 8. априла 2006. године био је стални представник Русије у Уједињеним нацијама у Њујорку, био је представник Русије у Савјету безбједности УН.
Споменик је постављен уз подршку Амбасаде Руске Федерације у БиХ и Општине Источно Ново Сарајево у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ.
На меморијалној плочи израђеној од црног мермера уз име, године живота и смрти и портрет Виталија Чуркина стоји и натпис на руском:
- Хвала за руско ’ЊЕТ‘.
Чуркин ће у СРБИЈИ и међу Србима у РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ остати запамћен као човјек који је свесрдно бранио интересе српског народа на Ист риверу, а као стални представник Русије у УН 2015. блокирао је у Савјету безбједности нацрт резолуције о Сребреници.
------------------------------------------------
Тада је за документ гласало 10 чланица Савјета, а поред руског вета још четири чланице Савјета безбједности Уједињених нација — Кина, Ангола, Нигерија и Венецуела — биле су уздржане.
Такође, треба запамтити да су за срамну резолуцију на иницијативу Велике Британије гласове "за" дали -
САД, Велика Британија, Француска, Шпанија, Литванија, Нови Зеланд, Чиле, Малезија, Јордан и Чад.
----------------------------------------------
Виталиј Чуркин је преминуо изненада 20. фебруара прошле године, дан пред свој 65. рођендан, а сахрањен је у Москви 24. фебруара.
Вјечна слава и хвала
великом пријатељу српског народа!
СРБИ то не заборављају!
-------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
18 Februar, 2018 |
read_nums (369)
Сјајани резултати српских атлетичара на 23. Балканијади, одакле су донијели четири одличја, од тога су два најсјајнија.
Репрезентација Србије у атлетици такмичила се на Балканском првенству, које је одржано у Истанбулу, а наша земља се са 23. Балканијаде вратила са два злата, једним сребром и једном бронзом.
Балканијада је окупила је преко 300 атлетичара из свих 17 чланица Балканске атлетске федерације, а међу њима нашло се и 16 српских репрезентативаца.
Шампиони Балкана постали су
Амела Терзић и Елзан Бибић.
Амела Терзић успјешно је одбранила титулу у трци на 1500 м са резултатом 4:17,64, што је уједно и њен најбољи резултат ове сезоне.
----------------------------------------
Поред Амеле, злато је освојио и Елзан Бибић. Он је побиједио у трци на 3000 м.
----------------------------------
Тамара Салашки у трци на 400м, морала се задовољити другим мјестом и сребром које је освојила .
Бронзом се окитила Милица Гардашевић, скоком у даљ из треће серије од 6.30 метара.
------------------------------
Асмир Колашинац није успио да се домогне ниједног одличја, због проблема са зглобом. Он је такмичење завршио на четвртом мјесту са даљином од 20.06 метара.
Остали резултати: Ања Лукић – (60м пр – 5. мјесто), Страхиња Јованчевић (скок удаљ – 5. мјесто), Емир Бекрић – (400м – 5. мјесто), Марија Стамболић – (800м – 7. мјесто), Никола Раичевић – (1500м – 7. мјесто), Марко Мишковић – (60м пр – 7. мјесто), Стјепан Бојанић – (400м – 9. мјесто), Теодора Симовић – (3000м – 10. мјесто), Михаил Дудаш – 4.60м (скок мотком). Катарина Сирмић – (60м – 11. мјесто), Јасмин Халили није успио да прескочи почетну висину у скоку увис, остао је без пласмана.
Autor sjovicicslavuj |
17 Februar, 2018 |
read_nums (255)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 17. 2. рођен
је славни српски пјесник,
је славни српски пјесник,
академик и дипломата
ЈОВАН ДУЧИЋ
Autor sjovicicslavuj |
17 Februar, 2018 |
read_nums (189)
ПИШЕ: СлавкоЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Све се претворило у трку и у борбу за преживљавање.
Мало ко има времена за књиге, поготово за оне које говоре о љубави.
Замрло је све. Једино љубав умире преко реда!
Најмање о књигама мисле они који су пребогати, jер да су мислили о књигама не би ни били богати!
Друга је ствар што је огроман број богатих постао богат бавећи се лоповлуцима...
Али, ко још мари за то, ма нико. ни органе гоњења не интересује како се неки лопов обогатио.
О књигама се једино још брину библиотекари, јер то им је и посао.
Истина, има и оних који, по некад, код куће, онако пред спавање, прочитају неку књигу, мада и они ријетко нађу времена за књиге, јер су заокупирани друштвеним мрежама и интернетом.
Било како било и шта год да је у питању, вријеме је за кафицу ...
А послије одох на друштвене мреже.
А послије одох на друштвене мреже.
Тамо има свега и свачега, а треба живјети бар од нечега!
Ајд', здраво!
Autor sjovicicslavuj |
16 Februar, 2018 |
read_nums (461)
Из славне српске прошлости
Да се не заборави!
На данашњи дан, 16. 2. рођена је
ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
Била је прва жена изабрана
за академика Српске академије
наука и умјетности!
Autor sjovicicslavuj |
16 Februar, 2018 |
read_nums (255)
СВЕ!
Али на још горе!
Радоје Домановић
је рекао истину за сва времена!
Шта се од времена Домановића
па до данас промијенило?
СВЕ!
Али на још горе!
Autor sjovicicslavuj |
15 Februar, 2018 |
read_nums (277)
Туђман је према Титу осјећао не само захвалност што га је спасио тешке затворске казне него и зато што је очувао државотворност хрватског народа, зато што га је сматрао свјесним Хрватом, и зато што се неизмерно дивио његовим политичким талентима.
Дакле, Јосип Броз је преко Комунистичке партије Југославије (КПЈ) употребио револуционарни терор у смислу осигурања своје побједе за вријеме рата и непосредно послије рата.”, каже Туђман.
Но, историја каже да је један од примјера како се Броз одржавао на власти и оснивање Голог отока, углавном за Србе и Црногорце за које је сматрао да су му највећи противници у очувању власти.
Тито је био до детаља упућен у тортуре на Голом отоку, па ипак, Туђману то није пресудно, јер у Титу види углавном великог политичара: “Имао је”, наставља даље, “храбрости, одважности и државничке далековидости да се супротстави Стаљину у доба кад је пред Стаљином клечала цијела Источна Европа и кад су и Исток и Запад очекивали, и били би захвални, да ће више слушати Стаљина.
Јосип Броз и Фрањо Туђман
Злочиначки антисрпски двојац
на челу са "кормиларом" Јосипом Брозом
Туђман је према Титу осјеаћо не само захвалност што га је спасио тешке затворске казне него и зато што је очувао државотворност хрватског народа, зато што га је сматрао свесним Хрватом и који ће ући у историју као заслужан "чимбеник" у стварању самосталне државе Хрватске.
Овај антисрпски двојац је знао да Брозова злочиначка кованица о тзв. братсву и јединству нема будућност и да је то за краткорочну употребу како би се насамарили наивни Срби!
Крајем педесетих година прошлог вијека, у дијелу службене југословенске историографије превладало је мишљење да је Краљевина Југославија у Априлском рату брзо и неславно пропала због хрватске издаје. (А шта се друго могло и очекивати од Хрвата).
Али највећу и непоправљиву историјску грешку Срби су направили 1. децембра 1918. године кад су стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца спасили ова два народа, која ће, кад им се укаже - првом приликом забити нож у леђа својим спасиоцима - Србији.
Крајем педесетих година прошлог вијека, у дијелу службене југословенске историографије превладало је мишљење да је Краљевина Југославија у Априлском рату брзо и неславно пропала због хрватске издаје. (А шта се друго могло и очекивати од Хрвата).
Али највећу и непоправљиву историјску грешку Срби су направили 1. децембра 1918. године кад су стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца спасили ова два народа, која ће, кад им се укаже - првом приликом забити нож у леђа својим спасиоцима - Србији.
------------------------------
О томе је говорио славни српски војвода Живојин Мишић који је након обиласка Хрватске извијестио тадашњег за влашћу похлепнох краља - идиота Александра Карађорђевића.
Из ове ОПОМЕНЕ која је касније постала стварност СРБИ ни до дана данашњег никад ништа нису научили.
-------------------------------------------------
Наиме, један члан Војноисторијског завода написао је за Војну енциклопедију чланак у којем је стајало да је Хрватска “крива за слом Југославије”. Савјет Војне енциклопедије није прихватио ту енциклопедијску јединицу, па је за њено писање потражио новог аутора. И врло брзо га је нашао у имену Фрање Туђмана, који је био је пуковник ЈНА, Хрват и првоборац. Туђманов рад Савет је прихватио без примједби.
Тако туђман каже: "О рату је знао из прве руке, био је учесник, носилац партизанске споменице, илегалац из Загреба и историчар. Али противници су против њега почели да кују страшне завјере.
Тако туђман каже: "О рату је знао из прве руке, био је учесник, носилац партизанске споменице, илегалац из Загреба и историчар. Али противници су против њега почели да кују страшне завјере.
Туђман је посредовањем Ивана Гошњака тада послао Титу своју енциклопедијску јединицу. Тражио је од њега директну арбитражу – и заштиту. Из Београда је добио одговор.
“Немам никаквих примедби. Тито“.
Средином шездесетих на Спомен подручју Јасеновац требало је да буде постављена спомен-плоча на којој је требало да буде уклесано да је у логору побијено 600 хиљада Срба, а како тврди научници и истраживачи историјских чињеница то је неколико пута више него што је установљено утврђивањем идентитета жртава.
“Немам никаквих примедби. Тито“.
Средином шездесетих на Спомен подручју Јасеновац требало је да буде постављена спомен-плоча на којој је требало да буде уклесано да је у логору побијено 600 хиљада Срба, а како тврди научници и истраживачи историјских чињеница то је неколико пута више него што је установљено утврђивањем идентитета жртава.
Међутим, Туђман је био против тога јер је у томе препознао тенденцију доказивања колективне кривице Хрвата па је крајем 1965. написао резиме рада, у којему је објаснио зашто истицање таквог броја сматра погрешним и штетним.
Рад је опет доставио злочинцу Јосипу Брозу, али није добио јавни одговор. Ипак радови на постављању спомен-плоче били су заустављени а сасвим је јасно да су они могли бити заустављени на интервенцију злочинца Јосипа Броза, који је узгред речено обишао све свјетске вукојебине, али му ни на ум није пало да било кад оде у злогласни усташки концентрациони логор Јасеновац.
Седам година касније, против Фрање Туђмана поднијета је оптужница да је “учествовао у обарању постојецћег друштвеног система”.
Мирослав Туђман оптужницу је однио Мирославу Крлежи, који је прочитао и рекао: “То је дим“.Након тога Крлежа се обратио Јосипу Брозу. Послије те интервенције Тито је изрекао најпознатију реченицу: “Туђману не паковати“. То је значило да Удба не смије подметати доказе и да суд не смије бити преоштар.
Јосип Броз је наиме увијек пажљиво балансирао сложене односе у федерацији, па би, према односу снага и сопственим процјенама што му је корисније, стезао или либерализовао режим, подстицао социјалну компоненту у политици, или, понекад, националну.
Рад је опет доставио злочинцу Јосипу Брозу, али није добио јавни одговор. Ипак радови на постављању спомен-плоче били су заустављени а сасвим је јасно да су они могли бити заустављени на интервенцију злочинца Јосипа Броза, који је узгред речено обишао све свјетске вукојебине, али му ни на ум није пало да било кад оде у злогласни усташки концентрациони логор Јасеновац.
Седам година касније, против Фрање Туђмана поднијета је оптужница да је “учествовао у обарању постојецћег друштвеног система”.
Мирослав Туђман оптужницу је однио Мирославу Крлежи, који је прочитао и рекао: “То је дим“.Након тога Крлежа се обратио Јосипу Брозу. Послије те интервенције Тито је изрекао најпознатију реченицу: “Туђману не паковати“. То је значило да Удба не смије подметати доказе и да суд не смије бити преоштар.
Јосип Броз је наиме увијек пажљиво балансирао сложене односе у федерацији, па би, према односу снага и сопственим процјенама што му је корисније, стезао или либерализовао режим, подстицао социјалну компоненту у политици, или, понекад, националну.
Јосип Броз лично се увијек декларисао као Хрват, што је Туђману било јако важно.
Милован Ђилас свједочи о Титовој сујети јер је до краја живота био огорчен пошто на такмичењу аустроугарске војске у мачевању није добио златну медаљу.
Тито је ипак, како тврди Ђилас, вјеровао да ће се југословенски народи с временом стопити у једну нацију и ту се оштро разликовао од свог генерала – који му се читавог живота до те мјере дивио да је Душан Билаџицћ Туђманов однос према Титу описао као заљубљеност.
"Туђману су дошли људи. Он је сам казао како без Тита не би било Југославије, па ни Хрватске. Некима то звучи врло тужно. Туђман је био заљубљен у Тита", рекао је Биланџић у једној телевизијској емисији.
Милован Ђилас свједочи о Титовој сујети јер је до краја живота био огорчен пошто на такмичењу аустроугарске војске у мачевању није добио златну медаљу.
Тито је ипак, како тврди Ђилас, вјеровао да ће се југословенски народи с временом стопити у једну нацију и ту се оштро разликовао од свог генерала – који му се читавог живота до те мјере дивио да је Душан Билаџицћ Туђманов однос према Титу описао као заљубљеност.
"Туђману су дошли људи. Он је сам казао како без Тита не би било Југославије, па ни Хрватске. Некима то звучи врло тужно. Туђман је био заљубљен у Тита", рекао је Биланџић у једној телевизијској емисији.
Мирослав Крлежа, дио злочиначког тима:
Јосип Броз - Фрањо Туђман.
Јосип Броз - Фрањо Туђман.
Крлежа није могао ни смислити Иву Андрића
што се декларисао као Србин и што је добио Нобелову награду за књижевност,
а није он - Мироалав Крлежа.
што се декларисао као Србин и што је добио Нобелову награду за књижевност,
а није он - Мироалав Крлежа.
Мирослав Крлежа, дио злочиначког тима: Јосип Броз - Фрањо Туђман.
Крлежа није могао ни смислити Иву Андрића што се декларисао као Србин и што је добио Нобелову награду за књижевност, а није он - Мироалав Крлежа.
Туђман је према Титу осјећао не само захвалност што га је спасио тешке затворске казне него и зато што је очувао државотворност хрватског народа, зато што га је сматрао свјесним Хрватом, и зато што се неизмерно дивио његовим политичким талентима.
О свему је томе Фрањо Туђман отворено проговорио у интервјуу листу Полет, под насловом “Хрватска повијест је моја историја”. Ставови које је тада изрекао Туђман, данас дјелују шокантно. Туђман је у том интервјуу дао најцеловитији став у односу према Јосипу Брозу и уништењу Југославије.
"Тито је несумњиво велика историјска личност хрватскога и југословенског тла. То што се нашао на челу КПЈ у преломном периоду попут Другог свјетског рата, није случајно.
Нашао се на челу КПЈ као хрватски комуниста и као такав схватао је да комунистички покрет у Југославији може успјети само рјешавајуцћи хрватско национално питање, што опет представља традицију хрватског марксистичког покрета из двадесетих година. Такву је идеју могао преносити само припадник марксистичког покрета из хрватских редова, и припадник несрпског народа. Срби су насјели на злочиначки план Јосипа Броза.
"Тито је несумњиво велика историјска личност хрватскога и југословенског тла. То што се нашао на челу КПЈ у преломном периоду попут Другог свјетског рата, није случајно.
Нашао се на челу КПЈ као хрватски комуниста и као такав схватао је да комунистички покрет у Југославији може успјети само рјешавајуцћи хрватско национално питање, што опет представља традицију хрватског марксистичког покрета из двадесетих година. Такву је идеју могао преносити само припадник марксистичког покрета из хрватских редова, и припадник несрпског народа. Срби су насјели на злочиначки план Јосипа Броза.
То што је дошао из редова потлаченог народа у бившој Југославији – велика је ствар. Али тај је хрватски народ имао очувану свијест о својом идентитету. Тежња хрватског народа да има и више права него у Хабсбуршкој монархији, и хрватском комунистичком покрету, наметнула је идеју о ономе што треба остварити.
Таква тежња помогла је и националним покретима несрпских народа у старој Југославији, па тако и Другом свјетском рату, када је припомогла идеји о обликовању федералне Југославије … ”, говорио је Фрањо Туђман.
“Тито је”, наставио је Туђман, “дакле осјећао проблем народа Југославије. Несумњиво је био комуниста, и лењинистима, и стаљиниста. Али … битна разлика између њега и Стаљина јесте у два момента: Тито никада није постао предводником великосрпске политике, а Стаљнин је постао, иако није био Рус него Грузијац – припадник малога неруског народа, проводником великоруско политике.
У својм почецима, Стаљин је заступао марксистичка гледишта, али нашавши се на челу СКП постао је проводником великоруске политике. С друге стране Тито није постао проводником великосрпске политике, остао је хрватски комунист и чврсто је заступао интерес хрватског народа.
Таква тежња помогла је и националним покретима несрпских народа у старој Југославији, па тако и Другом свјетском рату, када је припомогла идеји о обликовању федералне Југославије … ”, говорио је Фрањо Туђман.
“Тито је”, наставио је Туђман, “дакле осјећао проблем народа Југославије. Несумњиво је био комуниста, и лењинистима, и стаљиниста. Али … битна разлика између њега и Стаљина јесте у два момента: Тито никада није постао предводником великосрпске политике, а Стаљнин је постао, иако није био Рус него Грузијац – припадник малога неруског народа, проводником великоруско политике.
У својм почецима, Стаљин је заступао марксистичка гледишта, али нашавши се на челу СКП постао је проводником великоруске политике. С друге стране Тито није постао проводником великосрпске политике, остао је хрватски комунист и чврсто је заступао интерес хрватског народа.
Он је осјећао национални проблем у Југославији, проблем идентитета српског, хрватског, словеначког … народа.
Друга велика разлика између Тита, као и између осталих комунистичких првака у социјалистичким земљама, јесте у томе што је он био политичар великог формата, па и државник великог формата – није случајно он изиграо и Стаљина и Черчила и на крају крајева и Србе и Србе.
Дакле, Јосип Броз је преко Комунистичке партије Југославије (КПЈ) употребио револуционарни терор у смислу осигурања своје побједе за вријеме рата и непосредно послије рата.”, каже Туђман.
Но, историја каже да је један од примјера како се Броз одржавао на власти и оснивање Голог отока, углавном за Србе и Црногорце за које је сматрао да су му највећи противници у очувању власти.
Тито је био до детаља упућен у тортуре на Голом отоку, па ипак, Туђману то није пресудно, јер у Титу види углавном великог политичара: “Имао је”, наставља даље, “храбрости, одважности и државничке далековидости да се супротстави Стаљину у доба кад је пред Стаљином клечала цијела Источна Европа и кад су и Исток и Запад очекивали, и били би захвални, да ће више слушати Стаљина.
Крлежу, штавише, сматра људима који су му спасили живот. Титов утицај, заштита од Удбе, по Туђману је била пресудна … “Иако су и други интервенисали за мене” рецћи ће Туђман у истом интервјуу, “вјероватно је Крлежин утицај на Тита био пресудан, и вјероватно ми је то што нисам био осуђен за шпијунажу, спасило живот.
И самим тим, то је дјеловало и на чињеницу да су и ови други кажњени мање, иако је према Удбиним агентима тада доведена она бугојанска група од 20 усташких терориста, да би се извршила пресија и да се озбиљније казнимо … ”
Туђман о Титу говори још у следећим формулацијама: “он је у комунистички покрет унио нешто ново”; “Титоизам је значио рјешавање националног питања у оквиру социјалистичке револуције, задржавање државности и социјалистичке земље …”
Надаље, “Тито је био велики политичар и у оквиру комунистичког покрета, један од оних који је марксистичку доктрину знао употријебити на стваралачки начин у југословенским приликама …”
“У оквирима свог времена Тито је био велик политичар … одговор на изазове свог времена, а данас, послије његове смрти, многи показују да нису чак ни на његовом нивоу …”
И самим тим, то је дјеловало и на чињеницу да су и ови други кажњени мање, иако је према Удбиним агентима тада доведена она бугојанска група од 20 усташких терориста, да би се извршила пресија и да се озбиљније казнимо … ”
Туђман о Титу говори још у следећим формулацијама: “он је у комунистички покрет унио нешто ново”; “Титоизам је значио рјешавање националног питања у оквиру социјалистичке револуције, задржавање државности и социјалистичке земље …”
Надаље, “Тито је био велики политичар и у оквиру комунистичког покрета, један од оних који је марксистичку доктрину знао употријебити на стваралачки начин у југословенским приликама …”
“У оквирима свог времена Тито је био велик политичар … одговор на изазове свог времена, а данас, послије његове смрти, многи показују да нису чак ни на његовом нивоу …”
Autor sjovicicslavuj |
15 Februar, 2018 |
read_nums (226)
Autor sjovicicslavuj |
14 Februar, 2018 |
read_nums (208)
Широм Српске обиљежен Дан бораца
У Вишеграду се данас одржава централна манифестација Дана бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.
Обиљежавање
је почело Светом архијерејском литургијом у манастиру Добрун код
Вишеград. Светој литургији, коју је служило братство манастира Добрун.
Литургији
поводом 214 година од Првог српског устанка присуствовали су
представници борачких организација регије Стара Херцеговина.
Положени су вијенци на централни споменик браниоцима Републике Српске на Тргу палих бораца у Вишеграду.
У
оквиру програма обиљежавања учествовао је и оркестар полиције и нови
гардисти који су учествовали на паради поводом Дана Републике Српске –
9. јануара.
Организатори
обиљежавања Дана бораца Српске и Дана Првог српског устанка су Борачка
организација Републике Српске и Одбор Владе Републике Српске за његовање
традиције ослободилачких ратова.
ВИШЕГРАД
Представници
Борачке органитзације и општине Нови Град положили су вијенце на
Централно спомен обиљежје у поводу обиљежавања Дана борца.
У Одбрамбено-отаџбинском рату у Новом Граду погинуло је 338 бораца.
Служењем парастоса и полагањем вијенаца на централно спомен-обиљежје борцима страдалим у одбрамбено-отаџбинском рату, у Приједору је такође обиљежен Дан бораца.
У Градишци је обиљежен Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата и Дана Борачке организације Републике Српске.
Коријени
обиљежавања Дана бораца одбрамбено-отаџбинског рата и Дана БОРС-а сежу
од Првог српског устанка, када је 1804. године у борби против турске
окупације обнављана српска државност.
Вијенце
на споменик погинулим борцима из Градишке положили су представници
Борачке организације општине Градишка, делегација општине Градишка, те
представници Градишке бригаде, 19. Србобранске бригаде, Полицијске
управе Градишка.
Први
српски устанак подигнут је 15. фебруара 1804. године у Орашцу, а у њему
су, осим хајдучких чета, учествовали сеоско становништво и српска
војска која је имала 25.000 војника.
У
одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године био је ангажован
215.671 припадник Војске Републике Српске, а њих 23.184 положила су
животе за Српску.
-----------------------
На Палама ће у четвртак, 15. фебруара, бити обиљежен Дан бораца и Дан Борачке организације Републике Српске.
Обиљежавање ће почети у 10.30 часова парастосом погинулим борцима у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама.
Полагање
цвијећа на Централном споменику планирано је за 11.00 часова, а од
11.30 часова у Културном центру Пале биће одржан свечани програм.
--------------------------
ЗАУВИЈЕК! 
Борцима и српским јунацима
који су створили
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
и Борачкој организацији
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
честитам Дан борачке организације
------------------------------------
СРПСКА
ЗАУВИЈЕК!
---------------------------------------
ДАНАС КАД ОБИЉЕЖАВАМО ДАН БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ НАЈВЕЋУ ЗАХВАЛНОСТ МОРАМО УПУТИТИ НАЈБОЉИМ СИНОВИМА СРПСКОГ НАРОДА КОЈИ СУ ДАЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ЗА СТВАРАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
АМИН
Autor sjovicicslavuj |
14 Februar, 2018 |
read_nums (222)
СРБИ на вјетрометини у балканској вукојебини!
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Срби имају велику шансу да опстану ако се још више приближе браћи Русима и провјереним пријатељима Кинезима који нас никада нису бомбардовали и ни педаљ државе нам нису отели!
НАТО злочинци предвођени Америма су само након Другог свјетског рата извршили агресију и разорили 37 суверених држава и широм свијета су убили преко 20 милиона недужних људи, а Србима су отели наше Косово и Метохију, разорили СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ и оставили нам за вијекове осиромашени уранијум да нас убија.
Све више је држава у свијету које то увиђају, чак су међу њима и чланице злочиначког НАТО савеза као што је италијански парламент који је прије пар дана усвојио резолуцију о масовном оболијевању њихових војника од осиромашеног уранијума и то само оних који су боравили на Косову и Метохији.
--------------------------
Довољно је само знати да су Хашки суд основали Амери подржани НАТО злочинцима и да је трибунал, уз новац из УН, финансиран и донацијама Рокфелера, Сороша, арапских земаља, као и из “црних канала”. Три милијарде долара за пресуде Србимa. Уз огромне зараде и – мито.
Судије, тужиоци, истражитељи, савјетници, преводиоци, аналитичари, секретари… – хашка администрација коштала је грађане свијета двије и по милијарде долара! Бројала је 1.238 запослених из 84 земље. Толико новца су, према званичним извјештајима, издвојиле Уједињене нације. Било је, међутим, и обиља донација у новцу и разним другим врстама помоћи, углавном од стране Амера и других српских непријатеља!
----------------------
Да нам ништа нису помогли, а јесу - СРБИ вјећно требају да буду захвални браћи РУСИМА што су ветом у Савјету безбједности Уједињених нација спријечили да СРБИЈА за вијек вијекова буде проглашена геноцидном државом, а СРБИ геноцидним народом. То треба да буде највећа захвалност СРБА браћи Русима и ПУТИНУ! Ниједан СРБИН ово не смије да заборави, јер ово нема цијену!
На сву срећу, огромна већина Срба и не помишља
да се придружи злочиначкој НАТО Алијанси!
да се придружи злочиначкој НАТО Алијанси!
Хајд' у здравље!
Autor sjovicicslavuj |
14 Februar, 2018 |
read_nums (230)
Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара.
- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!
Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав.
Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске.
ОБРИСАН ВАЛЕНТИН!
ИСТИНА и контраверзе о непостојећем Дану љубави!
Пише: Славко Јовичић Славуј
Срби, а посебно је то карактеристично у Србији се сваке године на дан 14. фебруара дијеле на "трифуновце" и "валентиновце". Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње побиједи љубав.
Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара.
Ова два свеца, осим што се помињу истог дана, и то по два различита календара, немају везе један са другим.
- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!
Светог Валентина славе католици и свакога ко то слави треба оставити на миру и његово право треба поштовати. И, код католика није из саме цркве проистекло слављење љубави на тај дан. То се више раширило у народу.
Легенда каже да је свети Валентин венчавао војнике кришом, иако је то римски цар Клаудије Други строго забранио, пошто је то, наводно, смањивало њихову ратничку моћ. Зато му је на овај дан 269. године одрубио главу.
Легенда каже да је свети Валентин венчавао војнике кришом, иако је то римски цар Клаудије Други строго забранио, пошто је то, наводно, смањивало њихову ратничку моћ. Зато му је на овај дан 269. године одрубио главу.
Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав.
Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске.
ОБРИСАН ВАЛЕНТИН!
ДОК су Срби за Светог Валентина
махом чули тек посљедњих деценија,
махом чули тек посљедњих деценија,
Католичка црква га је још прије пола вијека
избрисала са листе светаца чији дан се светкује.
Разлог је био практичан -
да се смањи број дана који се празнују.
да се смањи број дана који се празнују.
А, Валентин је и даље остао светац
у њиховом календару.
у њиховом календару.
Autor sjovicicslavuj |
14 Februar, 2018 |
read_nums (215)
Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу.
Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).
Годину дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних 1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој.
Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.
Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.
Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970).
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро
најпознатији српски сликар 20. вијека
ПЕТАР ЛУБАРДА
--------------------------------------------------------
СВЕ ЈЕ ЗНАО И ТО ДАВНО ПРИЈЕ,
ЗНАО ЈЕ И КО ЈЕ И ШТА ЈЕ И КОМЕ ПРИПАДА
Петар Лубарда о себи
-------------------------------------
Писмо поводом изложбе у Паризу
Београд, 18. март 1971.
Драги Коларићу,
ЗНАО ЈЕ И КО ЈЕ И ШТА ЈЕ И КОМЕ ПРИПАДА
Петар Лубарда о себи
-------------------------------------
Писмо поводом изложбе у Паризу
Београд, 18. март 1971.
Драги Коларићу,
Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.
Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.
Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.
Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.
Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.
Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.
Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.
Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.
Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.
Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.
Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.
Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Срдачно те поздрављам,
Петар Лубарда,
Иличићева бр. 1
БЕОГРАД
Иличићева бр. 1
БЕОГРАД
--------------------------------------------------
Текст према завештању Петра Лубарде
од 14. априла 1972. године које је предато САНУ
Петар Лубарда
Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу у Црној Гори,
по националности Србин,
отац Ђуро И. Лубарда, мајка Марија М. Вујовић.
Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу.
Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).
Годину дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних 1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој.
Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.
Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.
Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970).
************************
Autor sjovicicslavuj |
14 Februar, 2018 |
read_nums (199)
Руђер Јосип Бошковић
Умро у Милану 13. фебруара 1787. године
Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787.
Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена.
Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.
Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.
Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.
Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника.
Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.
Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени.
Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787. године, а срце му је пренето у завичај.
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2018 |
read_nums (709)
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 12. 2. 1961. године,
у центру Загреба пронађен је објешен
славни српски пјесник и књижевник
БРАНКО МИЉКОВИЋ
БРАНКО МИЉКОВИЋ
- Године 1953. одлази у Београд на студије.
- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.
- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.
- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.
- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.
- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу.
Имао је само 27 година.
--------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
12 Februar, 2018 |
read_nums (298)
На данашњи дан 12. фебруара,
- Santa Maria della Salute.
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 12. фебруара,
рођен је славни српски пјесник
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
- Santa Maria della Salute.
Једна од наших најљубавнијих пјесама ако не и најљубавнија пјесма српске књижевности је свакако пјесма
Santa Maria della Salute.
Овај пут је ни на блогу нисам поставио, јер се може свугдје наћи на нету.
Поставио сам кратки текст - коме је посвећена и како је настала пјесма итд.
Поставио сам кратки текст - коме је посвећена и како је настала пјесма итд.
Несрећна љубав
Њему је било већ 50 година, њој тек 20. Ленка Дунђерски била је ћерка најимућнијег Србина у Војводини, Лазе Дунђерског. Иако нису били блиски по годинама родила се обострана љубав. Ленка је била опчињена славним песником, а он њеном младошћу и лепотом. Ипак, у педесетој години чак се и одважни Лаза Костић плашио да започне нов, узбудљив, заљубљен живот са тридесет година млађом девојком.
Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.
Уместо романсе, цветало је пријатељство. Уследиле су заједничке вожње кочијама по граду и слушање клавира. Схватајући да је разлика у годинама исувише велика и да је таква љубав просто немогућа, Лаза бежи у манастир Крушедол. На предлог њеног оца жени се богатом наследницом Јулијаном Паланачки из Сомбора, а те исте 1895. године умире Ленка у својој 24-ој години.
Званично је прихваћена прича да се Лаза оженио богатом сомборском мираџиком, само да би некако заборавио Ленку, док је она у кратком року преминула у Бечу од тифусне грознице. Ипак, незванични подаци тврде, да је Ленка преминула при абортусу, који је спровођен у Бечу, а да је причу о тифусној грозници исконструисала породица, како би се избегла срамота и како би девојачко име остало неукаљано. Ленка је потом сахрањена у породичној гробници Дунђерских у Србобрану.
Лаза је за Ленкину смрт сазнао на брачном путовању у Венецију, где између осталог посећује цркву Госпе од Спаса (Санта Мариа делла Салуте). Управо од тренутка Ленкине смрти и сусрета са грандиозном лепотом цркве Лаза Костић ће 14 година у себи носити ову песму, све док није добила пуни сјај и постала опроштајна песма, једна од најлепших у српској поезији.
Фатална судбина
Костић је имао несрећу да се под старост заљуби безнадежно у недостижно. Пре те фаталне љубави, прва његова важна љубав за коју историчари знају завршила се смрћу девојке, 1862. године, кад је Костић имао 21 годину. Следећа се удала за другога, а трећа за трећега. Изгледа да су оне, или њихове мајке, на време схватиле и размотриле природу овога генија, и утекле стабилним људима, можда мало безбојним, али постојаним.
Ленка и Јуца, Костићева супруга, не могу се поредити без опасности да се једној или другој не нанесе нека неправда. Кад су се венчали, Јулијани Паланачки је било 46, а Лази 54 године. Јулијана је свога распуштеног генија први пут угледала у некаквим сватовима, и отада та зачарана девојка више ништа није видела до њега, иако га је срела 25 година пре њиховог венчања. Дотле је енергично одбијала просце, који су јуришали на мираз, а никоме није говорила кога то она чека. У браку између Јуце и Лазе не може се рећи да није постојало наклоности, али љубавне страсти засигурно никада није било. Јуца иако је била предобра жена, није могла да надомести Ленку и њено ужасно одсуство.
Autor sjovicicslavuj |
11 Februar, 2018 |
read_nums (1240)
За памћење и сјећање ...
На данашњи дан 11. 2. 1993. године
у Београду преминула је наша драга
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
-------------------------------------------------------------
--------------------------------------
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
11 Februar, 2018 |
read_nums (238)
УРОШ ПРЕДИЋ
На данашњи дан, 11. фебруара
умро је славни српски сликар
УРОШ ПРЕДИЋ
-----------------------------------------------------------------------------------
Косовка девојка
-----------------------------------------------------------------------
Весела браћа
-------------------------------------------------------------
Сироче на мајчином гробу
