Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 8 Oktobar, 2013 | read_nums (254)
Лопови су у стању свашта да смисле како би што више ојадили ионако ојађену сиротињу!

 Каква црна потрошачка корпа и каква статистика? 
Статистика не разумијуе гладан стомак и босе ноге!

Autor sjovicicslavuj | 8 Oktobar, 2013 | read_nums (238)

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

 

Некад давно, кад сам био млађи, уопште нисам могао да разумијем како је настала фраза „Далеко од очију - далеко од срца“ . Ево и након толико година ни сад не могу то да разумијем. Увијек сам се питао како је могуће да некога ко није физички ту и кога не видиш не носиш у срцу, и како је могуће да га не чуваш у свом памћењу!?

 

Да би особа била у нечијем срцу, предуслов је љубав. Ако љубав постоји, гдје је онда проблем? Ако некога волиш, па волићеш ту особу без обзира гдје се та особа налазила - крај тебе, на другој страни улице, у неком другом граду, у некој далекој и другој држави, или на некој другој планети (!?!).  

 

Који генијалац је смислио ову изреку и зашто? Какав то систем вриједности посједује та особа? Јесам ли ја можда превише другачији, превише емотиван или је свијет постао у међувремену толико окрутан да чим те нема неко вријеме будеш сурово одстрањен из нечијег живота?

 

Наравно да увијек  полазим од себе. Увијек ће постојати  неке особе са којима се нисам  видио, а  ни чуо, па брат брату да каже и по неколико година, али то не значи да сам их заборавио и да не мислим на њих. Не! То се неће десити! И зато, остављам по страни фразу - "Далеко од очију, далеко од срца", јер никада нећу прихватити да су ми многе особе ишчезле из срца и из памћења, без обзира што их не виђам као некад и што са њима нисам стално и заједно, онако као некад. Много је разлога утицало на то.

 

Да ли о свему овоме овако или слично размишљају и они за које сам далеко од њихових очијиу? А шта је са срцем и шта је памћењем, а поготово шта је преостало од осјећања, од бриге за човјека?!

 

Прихватам стварност и апсолутно сам свјестан чињенице да на овом свијету постоје различити типови људи. Ту су борци, кукавице, љењивци, позитивци, негативци, упорни, вриједни, успјешни, неуспјешни, они који никада не одустају, они који лако одустају и безброј је других врста људи и разних комбинација и варијација.

 

Управо с тога, никад нисам на прави начин разумио поменуту фразу, али сам је на прави начин прихватио као неспорну чиљњеницу. Мене ће фраза „Далеко од очију, далеко од срца“ увијек некако асоцирати на људе који нису борци, који се лако предају, на кукавице, на некога ко је склон изговорима, на некога ко „нађе разлог“ да заборави. Није све за заборав! Кад би било тако - шта би нам онда остало за сјећање и за памћење? А без тога и без прошлости није могуће живјети у садашњости, а о будућности се само може нагађати... 

 

Као што већ рекох - да би особа била у нечијем памћењу, у нечијој глави, у нечијем срцу, предуслов је љубав. Ако љубав постоји, гдје је онда проблем? На овом свијету постоје особе које ће заувијек имати посебно мјесто у мојој глави, у мом срцу, у мојој души и биће трајно запамћени. Дакле, остаће ту са мном да трају све док трајем и ја.

 

Наравно, да постоје, такође, и особе које, на моју велику жалост, никада више нећу моћи да видим. Да ли то значи да ће оне нестати из мог памћења и сјећања? Неће! То се никада неће десити!

 Идемо даље...

Ona je ustvrdila da u "BiH ne postoji čovjek koji ima grijeha koliko ih ima Mehmedović".

"Da sam ja postupala kao Mehmedović, koji je šutao srpske glave u ratu, davno bih završila tamo gdje takvima i jeste mjesto. Ili da sam bila komandant na teritoriji gdje su nedavno otkrivene tone naoružanja", rekla je Majkićeva, na što je od Mehmedovića dobila odgovor da on u ratu nije bio nikakav komandant i da je ponosan na svoju ulogu u ratu.

Zašto nisu procesuirani slučajevi koji stoje godinama, poput slučajeva "Dudaković" i "Mehmedović", upitala Majkićeva

Markovićeva je negodovala što izvještaj VSTV ne sadrži konkretne pokazatelje o rezultatima sudova i tužilaštava i ne nudi odgovor koliko su oni doprinijeli da BiH postane više pravna država. Podsjetila je i na problematičnu retroaktivnu primjenu Krivičnog zakona BiH u Sudu BiH, zbog čega je BiH već izgubila spor u Strazburu u slučaju "Maktouf - Damjanović" i zbog čega će ubuduće mnogi od države tražiti novčanu odštetu.

"Ako išta u ovoj zemlji bude razlog za naš razlaz, to će biti Sud i Tužilaštvo BiH koji nisu obezbijedili pravičnost. Jasno nam je da je BiH retardirana na mnogim planovima, a najsporniji je rad pravosudnih institucija", izjavila je Markovićeva.

Replicirao joj je Šefik Džaferović, poslanik SDA, ocjenom da je nevjerovatno slušati ovakve kvalifikacije u parlamentu države iz čijeg se budžeta prima plata.

U raspravu se uključila i Azra Hadžiahmetović (SBiH) istakavši da je porazno što je izvještaj VSTV-a iskorišten za lične obračune.

- See more at: http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Poslanici-se-posvadjali-zbog-pravosudja-212754.html#sthash.yy2ZO6XK.dpuf
Autor sjovicicslavuj | 4 Oktobar, 2013 | read_nums (184)
 
Славко Јовичић Славуј
 
 
Напољу пуше вјетар,

а мени у глави,

још увијек

одзвања твој глас.
 
 
 
Знам нема те.

Нема те са мном,

нема као некад.
 
 
 
Све је постало

и остало је,

као да није

било никад.
 
 
 
Нема те.

Нема ни мене

крај тебе.
 
 
 
Даљина пуста,

прогутала је

наше снове.
 
 
 
Далеко си

у туђем свијету.

Од како си отишла

нисам више

ни ја у свом свијету.
 
 
 
Без тебе,

ни јесен

није као некад.
 
 
 
Пуше вјетар...

Цвијеће у парку

живи своје

посљедње дане

и тако опет,

све до новог рађања


Јесен је...

 
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Oktobar, 2013 | read_nums (217)

 

 

Autor sjovicicslavuj | 1 Oktobar, 2013 | read_nums (226)

 

 

Autor sjovicicslavuj | 29 Septembar, 2013 | read_nums (398)

 Са рађањем новог дана,

човјек наставља да живи живот...

 

Срећа стиже само оне људе,

који се радују животу,

који се радују својој породици,

својим пријатељима

и свим људима добре воље...

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2013 | read_nums (281)

ДА ТЕ БОГ САЧУВА!

**************************

Остаје планетарно питање -
А КО ЈЕ РОДИО ПЕДЕРЕ И ПЕДЕРУШЕ?

Да којим случајем (!!!) нису рођени у геј комбинацији!?

******************************

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2013 | read_nums (245)

 Пише: Славко ЈоВиЧиЋ Славуј

Енергија која се ствара у сваком човјеку је највећа снага и њено емитовање и позитивно дјеловање је много корисније и веће ако су позитивне мисли учесталије и ако се чешће понављају. 

 А управо снага тих мисли и ријечи је највеће охрабрење и најјача је погонска снага,  која се успјешно супротставља недаћама и многим негативним силама, које сламају човјечији организам.

 Једноставно речено, уз помоћ позитивних мисли свјесним бомбардовањем треба се утицати на негативну енергију и та негативна енергија на крају мора и да изгуби.

У муслиманским концентрационим логорима у току несрећног рата био сам 44 мјесеца, док је сам рат трајао 42 (!). На најстравичније начине које људски ум не може да схвати био сам мучен и злостављан.  Као посљедица свега остали су тешки физички здравствени проблеми са којима се свакодневно борим. Међутим,  и у таквим незамисливим условима, успио сам да побиједим многе тешкоће. Остао сам при здравој памети и невјероватном снагом ума успијевам да се одржавам,  јер је човјчији ум најјаче оружје, које се може искористити у многим тешким ситуацијама и у различитим облицима исцјељења  душе, односно савлађивања многих облика тешких несрећа!

 Истовремено, треба знати да не постоји начин да неко други од било кога „преузме или да отме позитивну енергију“, коју сваки човјек треба да ствара у својој глави као најјачи одбрамбени механизам!

 Човјек прво мора у себи да побиједи сваки страх, јер страх највише утиче на слабљење позитивних електрона и енергије, а самим тиме и слабљење одбрамбених механизама.

 Након страха долазе и сљедеће пратеће врло негативне манифестације, које слабе одбрамбену снагу организма. А то су, прије свега, злурадост, неповјерење, љубомора, колебљивост и несналажење у свакодневним животним ситуацијама. Дакако, такве ситуације не могу се предвидјети.

 Али и кад се деси нешто лоше и обесхрабрујуће то треба задржати на том нивоу, а онда јаким силама и снагом властите воље чак и такве, наизглед, тешке ситуације  могу се побиједити. 

На крају, као наравоученије увијек треба да буде  позитиван и мобилизирајући мотив, а он је – НИКАД СЕ НЕ ТРЕБА ПРЕДАВАТИ!

 Позитивном енергијом и добрим мислима према сваком човјеку могуће је да се оствари и оно што за многе, изгледа, неизводљиво. У глави се мора имати само онај мобилизирајући фактор, а он је - МОРА СЕ ДАЉЕ И САМО НАПРИЈЕД!
Autor sjovicicslavuj | 27 Septembar, 2013 | read_nums (286)

Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2013 | read_nums (241)

 

ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

 

Главињање или климање главом без разлога и пуштање памети у непотребна пространства и без циља, није добра особина човјека.

 

Јер, не треба живјети у страхопоштовању пред било киме, осим у поштовању Господа Бога и поштовању сваког добронамјерног човјека.

 

Поштовање треба показивати према сваком човјеку, али истовремено - никад га не треба никоме доказивати.

 

Треба обратити пажњу на људе који без разлога губе живце, који на безбједној удаљености, бјесне и свој бијес јавно исказују против свега и против свачега, некад оправдано, а некад неоправдано и сасвим непотребно. А то, најблаже речено, изазива онда сажаљење свих.

 

Сажаљење никад није била добра особина, нити је то био избор добрих и честитих људи према било коме. Поготово то не би требала бити одлика оних људи који су вољни помоћи другима, дакле онима којима је та помоћ и потребна.

Сажаљење никад није била врлина оних добронамјерних људи који могу разумјети и оне друге и оне другачије од себе.

 

 За све се има времена, осим за човјека, нажалост...

 

 

 

Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2013 | read_nums (298)
Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2013 | read_nums (900)

 У првом дану јесени -

поздрав драгим пријатељима и свим људима добре воље...

                                   
Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2013 | read_nums (371)

21. septembar 2013.

2109kljosov

Anatolij Aleksejevič Kljosov, biolog sa Univerziteta Harvard, šokirao je svijet svojim naučnim radom u kojem tvrdi kako su srpski geni stari 12.000 godina, a potiču od Noinog sina,  prenose mediji u regionu.

On tvrdi da je genetskom analizom dokazao kako su Srbi pranarod svih današnjih Slovena, ali i mnogih drugih evropskih naroda.

- Srpski geni R1a1 stari su 12.000 godina dok su drugi stari između četiri i sedam hiljada godina. Svi narodi u Evropi (osim dva) imaju više od 40 odsto srpskog ili prasrpskog gena - tvrdi Kljosov, predsjednik naučne savjetničke uprave Međunarodnog genološkog biroa.

Prema njegovom je naučnom radu izrađena je i karta srpskog gena koja pokazuje kako više od 60 odsto stanovnika na prostiru današnje Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Danske, sjevernog dijela Njemačke, južnog dijela Skandinavije kao i dijela Velike Britanije - ima srpski gen.

2109haplogrupaKako tvrdi Kljosov, nosioci R1a1 gena na Balkanu su živjeli još prije 12.000 godina, a nakon dvjestotinjak naraštaja probili su se na istočnoevropsku ravnicu, gdje se prije 4.500 godina pojavio predak savremenih Rusa i Ukrajinaca.

U svom naučnom radu Kljosov govori o Jafetu, Noinom sinu, koji je - po njegovim nalazima - predak Rusa, te u jednom dijelu piše kako su se Jafetovi potomci naselili prvobitno u donjem toku Dunava, u današnjoj Srbiji, da bi zatim neki od njih krenuli na sjever. U Rusiji su se ovi podaci uvijek uzimali ozbiljno, pa se u njihovim školama učilo kako su njihovi preci došli „s one strane Karpata“, što za njih znači prostor gdje danas žive Srbi.

Dr Kljosov tvrdi kako je haplo grupa R1a1 „tipična za sve Slovene“, ali imaju je u značajnoj mjeri i pripadnici najviših kasta u Indiji. Arijevci, „Sloveni koji su s područja Srbije došli do Indije“, na te prostore su došli prije oko 3.850 godina.

Proučavajući postojeće mutacije, zaključio je i kako svi Sloveni potiču s Balkana, i to iz današnje Srbije i Bosne i Hercegovine.

Autor sjovicicslavuj | 15 Septembar, 2013 | read_nums (366)

Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2013 | read_nums (373)

На данашњи дан /15. септембра/ 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату.

Jедна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!

Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила.

Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.

Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 30. септембра.

Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.

 

Autor sjovicicslavuj | 13 Septembar, 2013 | read_nums (433)

Са друге стране живота

тумарам и тражим себе.

Тражим изгубљена

сјећања и успомене.


Неки трагови живота

из прошлости још постоје.

Нико ме не пита

гдје ми је садашњост?


Тражим садашњост

и живим за будућност

у овом свијету препуном

разних зала и пошасти.

Autor sjovicicslavuj | 12 Septembar, 2013 | read_nums (157)

 Славко ЈоВиЧиЋ СлАвУј

Мало 'вако и мало 'нако!

 

 

ДОНЕСИ ОДЛУКУ!

Кад треба донијети праву одлуку?
Па онда кад је то најважније!

 Која је то права одлука?
Па она која је најбоља, сигурно!

 И кад онда треба донијти такву одлуку?
Па онда кад је потребно!
И наравно, онда кад је најважније!

Кад је то најважније?
Па увијек је важно!

 По некад је чак и најбитније оно што је важно!

 Права и најважнија одлука се доноси само једном!

 



  ДОНЕСИ ОДЛУКУ!


Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2013 | read_nums (275)
Славуј
Буди ме 
септембарска 
јутарња киша, 
и расањује 
ми уснуле 
мисли о њој.

Јутро и пљусак
враћају ми 
врела сјећања 
на звјездане ноћи 
проведене са њом...

Биће још 
септембарских 
јутарњих киша...
 
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva