Autor sjovicicslavuj |
20 Novembar, 2017 |
read_nums (442)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Навршава се 22. године од кад је договорен и потписан Дејтонски мировни споразум којим је не само заустављен рат у БиХ, већ је тим споразумом дефинисана и успостављена територијална и политичка организација и устројство Босне и Херцеговине коју чине два равноправна ентитета.
На годишњицу споразума много је разних идеја, спекулација и иницијатива за промјену Дејтонског споразума. Једнима /Бошњацима и Хрватима/ је циљ укидање Републике Српске и стварање унитарне БиХ, док је нама из Републике Српске циљ очување Републике Српске, а то није ништа друго већ очување Устава Босне и Херцеговине.
Многи су покушали да сруше Републику Српску, али она се вратила изворним вриједностима. Из Републике Српске остаје јасна и стална порука да је спровођење изворног Дејтона основни услов за опстанак Босне и херцеговине и да нема простора за његово мијењање.
Када се у контексту Дејтона посматра цијела БиХ може се видјети да је различитим интервенцијама међународне заједнице, првенствено високих представника, дошло до одређених девијација и да је вршен страшан притисак како би дошло до централизације БиХ.
Сталним наметањима разно разних одлука које су на ум падале високим представницима у БиХ и њиховом диктатуром која није била ничим омеђена, дошло се до драстичног нарушавања изворних принципа Дејтонског споразума. Високи представници су били апсолутисти са неограниченим моћима владања каква нису имали ни цареви, ни краљеви, па ни диктатори-владари.
Такве егзибиције или експерименти који су вршени над БиХ никада нису успоставили "државну" структуру која ће бити боља, ефикаснија, рационалнија и јефтинија. Као по правилу кроз такве интервенције добијали смо гомилање непотребних институција на нивоу БиХ које су прегломазне и нефункционалне.
Каква је БиХ показује и данашњи дан.
У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обиљежавају данашњи дан.
У Републици Српској је празник и нерадни дан.
У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обиљежавају данашњи дан.
Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2017 |
read_nums (226)
На данашњи дан, 20. новембра рођен је
један од највећих боема
и пјевача народне музике
непоновљиви
ТОМА ЗДРАВКОВИЋ
Све док живе његове пјесме,
живјеће и ТОМА!
живјеће и ТОМА!
*********************************
КИША ЈЕ ПАДАЛА
Ја знам да волим и да љубим
ја знам да певам и да сневам
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Киша је падала
а ја сам плакао за њом
улица дуга, к'о моја туга
остаће у граду том
Ја знам то срце које боли
ја знам за душу која пати
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Ја знам да све сто брзо дође
ја знам да све и брзо прође
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2X
ја знам да певам и да сневам
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Киша је падала
а ја сам плакао за њом
улица дуга, к'о моја туга
остаће у граду том
Ја знам то срце које боли
ја знам за душу која пати
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2x
Ја знам да све сто брзо дође
ја знам да све и брзо прође
јер ти и ја, два смо света различита
јер ти и ја, ко то зна, ко то зна
Реф. 2X
Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2017 |
read_nums (182)
Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године, са циљем да се у свим државама слави истог дана.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА
Дете није дете
НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ ...
Свјетски дан дјетета или Међународни дан дјетета је годишњи међународни догађај који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране Генералне скупштине Уједињених нација 1954. године, са циљем да се у свим државама слави истог дана.
Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију и разумијевање међу дјецом и добробит дјеце у свијету.
Овај дан се обиљежава и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме са којима се дјеца суочавају.
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме са којима се дјеца суочавају.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА
су утврђена Ковненцијом о правима дјетета,
усвојеном од стране Генералне скупштине
Уједињених нација 1989. године,
Уједињених нација 1989. године,
а коју су ратификовале 193 земље.
Основни принципи Конвенције су:
- право на живот, опстанак и развој,
- најбољи интерес дјетета,
- право на партиципацију,
- право на недискриминацију.
ДЕТЕ
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Љубивоје Ршумовић
Autor sjovicicslavuj |
19 Novembar, 2017 |
read_nums (220)
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 20. 11.
умро је славни руски књижевник
умро је славни руски књижевник
ТОЛСТОЈ
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
"Све срећне породице налик су једна другој,
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".
+++++++++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj |
18 Novembar, 2017 |
read_nums (238)
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан 19. 11. рођен је
СЛАВНИ ЗВЕЗДИН
и југословенски фудбалер
РАЈКО МИТИЋ
Некада славни звездин стадион "Маракана"
од 21.12. 2014. године
носи име РАЈКО МИТИЋ
Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног Рајка Митића.
Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.
Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.
За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу.
---------------------------------------
18.11.2017.
Стадион Црвене звезде име Рајка Митића носи од децембра 2014. године, а у близини се налази и улица названа по њему.
Стадион „Рајко Митић“, улица Рајка Митића, а од данас и биста вјероватно највећој легенди нашег клуба. Признање великом Рајку, капитену, симболу, легенди, господину.
Откривању споменика присуствовале су многе звездине фудбалске легенде и хиљаде ДЕЛИЈА!
Између осталих, ту су били и ЗВЕЗДИНЕ ЗВЕЗДЕ - Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Владимир Петровић "Пижон" .... /Из оправданих разлога изостао је само Драган Стојковић "Пикси"/.
Легендарни Владица Поповић је рекао:
„Данас се ми теби, Бата Рале, одужујемо, како се великану може одужити. Поносни смо на своје дело.“
У свом препознатљивом стилу бесједио је и Матија Бећковић, велики навијач Црвене звезде и академик.
Autor sjovicicslavuj |
18 Novembar, 2017 |
read_nums (197)
На данашњи дан, 18. новембра 1985, са фабричких трака сишао је посљедњи "фића". Од 1955. до 1985. у крагујевачкој "Застави" произведено је 923.487 примјерака овог аутомобила.
Први "фића" произведен је 18. октобра 1955. године.
"Фића" (Застава 600, 750, 850) је аутомобил који се израђивао у Крагујевцу од средине педесетих година 20. вијека, по лиценци италијанског ФИАТ-а.
У вријеме СФРЈ "фића" је био прво возило у већини југословенских породица, а до данашњег дана остао је симбол моторизације за многе бивше Југословене.
"Фића" (Застава 600, 750, 850) је аутомобил који се израђивао у Крагујевцу од средине педесетих година 20. вијека, по лиценци италијанског ФИАТ-а.
У вријеме СФРЈ "фића" је био прво возило у већини југословенских породица, а до данашњег дана остао је симбол моторизације за многе бивше Југословене.
----------------------------------------------
Користио се и као службени аутомобил тадашње милиције, и многих других јавних служби, а годинама је био једино возило за обуку возача. Остало је забиљежено да се "фићама" чак играо и фудбал на Ташмајдану, дуго је учествовао и на тркама Националне класе, а овјековјечен је и у истоименом култном филмском остварењу Горана Марковића:
Са престанком производње овог аутомобила, окончана је једна аутомобилска ера у СФРЈ. Као замјена стигао је "југо", али то је већ нека друга прича.
Са престанком производње овог аутомобила, окончана је једна аутомобилска ера у СФРЈ. Као замјена стигао је "југо", али то је већ нека друга прича.
--------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
17 Novembar, 2017 |
read_nums (214)
Право и правда су само
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Право и правда су само фикције,
јер правда
као апсолутна категорија
не постоји!
У данашњој општој глобализацији и у свијету препуном контраверзи, лицемјерства, лажи и обмана - правда и право, као универзалне категорије равнотеже између кршилаца основних људских права и оних других чија су сва права погажена - губе потпуни смисао опште прихваћених норми и каквог таквог правног баланса између злочинаца и злостављаних и угњетаваних људских бића.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требала да буде основни предуслов за све друго ... и оно треће ... Иако је истина једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право, ипак свако за себе потпуно неоправдано настоји да приграби право на истину и да само они буду тумачи те истине. Нема никакве разлике између тзв. политичке и интелектуалне елите и обичних људи који су одбачени управо од тих псеудо интелектуалних кругова.
Ратна прошлост је потпуно неразјашњена. Она свима на овим просторима виси изнад глава као Дамаклов мач. Све се, дакле, врти у зачараном кругу без неке јасне визије како из свега изаћи и кренути даље. Све док се не разјасни ратна прошлост и док се не утврди ко је коме - оно најлошије - и шта урадио у претходном грађанском рату на просторима бивше Југославије, тешко ће бити да се по страни остави прошлост. Јер, без разјашњења прошлости свака будућност је неизвјесна.
Многи су свјесни чињенице да је то Сизифов посао, али водећи се људским вриједностима немамо право да одустанемо од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савјести и због моралне обавезе коју смо сами себи наметнули као дуг према невино страдалим људима на свим странама, па самим тиме и страдалим Србима, који су на најсвирепије начине ликвидирани од стране најокорјелијих злочинаца из реда других народа.
Починиоци ратних злочина над српским народом углавном су остали некажњени и зато постоје многи разлози. Они се могу свести на свјетску сатанизацију Срба, али и на нашу небригу. Злокобне канџе свјетских полицајаца и антисрпских извршилаца и спонзора сежу од дипломатије па све до иних такозваних невладиних организација, које углавном за велике паре раде у интересу странаца и истовремено против свог народа и државе.
Босна и Херцеговина је примјер за појашњење многих несрећа и унутрашњих међунационалних сукоба и мржње. Јер, у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити се обнављало "братство и јединство". Овдје су се међусобно убијали народи.
Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација о међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увијек као и сви нормални људи понављати да је Дрина крива! А, то није ништа друго већ јасна теза да чињенице о којима говорим - потврдим и да аргументима докажем да на истину имају право и Срби, а не само муслимани и Хрвати или разни други лобисти из бјелосвјетских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
Циљ је био сасвим јасан - учинити све да се лажима изврши потпуна сатанизација српског народа, дакако у цјелини. Али, без обзира на све, не смијемо пасти у апатију и летаргију која би нас успавала, нити смијемо прихватити колективну амнезију, па да заборавимо страдање нашег, српског народа, у нашој пребогатој историји, истини за вољу, кроз вјекове трагичној прошлости и несрећном усуду.
Зато, главу горе, истину у руке. а правду за све народе!
Правда не постоји, али ето ...
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2017 |
read_nums (247)
Тактика завршила
у уџбеницима!
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
СРБИ су народ
који најбрже заборавља
који најбрже заборавља
своју славну прошлост,
али зато памти туђе глупости!
На данашњи дан,
- 16. новембра 1914. године,почела је Колубарска
или Сувоборска битка,
пресудна битка
за опстанак СРБИЈЕ!
У тренутку када је цијели свијет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним ђенералом Живојином Мишићем наша војска успјела је да избори побједу над Аустроугарима.
На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.
Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.
Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...
Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.
"Србија нема више војске, војнички рат је завршен",
рекао је Путник.
рекао је Путник.
Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.
Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије,
Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.
Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.
"Нећу у овом часу никога да слушам када радим посао за који сносим одговорност. Наредио сам повлачење и остајем при томе.
Дајте команду коме хоћете,
али док ја остајем,
има да буде како ја мислим
има да буде како ја мислим
да је најбоље за ову земљу",
забиљежено је да је
Живојин Мишић тада рекао.
у уџбеницима!
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен примјер да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм свијета. Колубарска битка је значајна и по томе што обjе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо гдjе је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други дiо фронта.
На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.
Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:
"С пуном вољом и вером у Бога,
напред јунаци!"
Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота. Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!
Пјевали су тих дана српски војници:
"Дош`о Шваба све до Љига,
а код Љига - заглиби га".
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.
"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар И Карађорђевић.
Autor sjovicicslavuj |
16 Novembar, 2017 |
read_nums (232)
КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
Из славне српске прошлости
КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
Рођен је 16. новембра 1762. године ...
На многим мјестима у литератури,
као и у савременим средствима комуникација
појављују се различити датуми и рођења,
па и убиства славног КАРАЂОРЂА!
Међутим, као званични прихватају се ови датуми,
наведени у поменутој објави...
Autor sjovicicslavuj |
12 Novembar, 2017 |
read_nums (362)
Изабране мисли славног
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.11. рођен је
славни црногорски владар,
православни владика
и српски пјесник
ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ
ЊЕГОШ
Његоша
---------------------------
Чашу меда јоште нико не попи,
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се пјесма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесму створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрите, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се пјесма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесму створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрите, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.
Autor sjovicicslavuj |
12 Novembar, 2017 |
read_nums (228)
САСВИМ НОРМАЛНО,
ПРИРОДНО И ОЧЕКИВАНО!
ПРИРОДНО И ОЧЕКИВАНО!
Рагбисти Црвене звезде демолирали и на крају прегазилиПартизан и освојили титулу!
Црвено-бели славили против највећег ривала
и освојили титулу у рагбију 13.
Рагбисти Црвене звезде нови су шампиони Србије, пошто су у финалу савладали вЈечитог ривала Партизан са 44:22! Црвено-бели су били доминантни и контролисали су меч од самог старта.
Партизан је до полувремена успио да смањи на 22:16, али након тога Звезда прави велику серију у другом полувремену и долази до вођства од 38:16.
До краја је само било питање којим ће резултатом меч бити завршен, а он је био 44:22, за убједљиво славље црвено-белих са шампионским пехаром уз Звездине пјесме.
Орило се ''Још једна побједа и титула'' из грла Звездиних рагбиста док су славили уз трофеј који остаје у витринама рагби клуба црвено-белих.
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (265)
.gif)
И мени који сам један од "најбољих" хроничара
и навијача српског спорта
и спортиста из наше СРБИЈЕ
тешко је све ово испратити,
јер медаље као киша капљу,
машалаааа ...
Наша репрезентација је такмичење завршила са
седам златних,
двије сребрне
и четири бронзане медаље.
---------------------------------------
Пет светских првакиња у кик боксу,
представнице Србије, српске шампионке:
Валентина Кери,
Дијана Дабетић,
Саида Буквић,
Теодора Манић
и Сашка Крстић.
Бронзану медаљу је освојила:
Тамара Башић
Тамара Башић
Браво дјевојке!
-----------------------------------------------------
Код мушкараца златне медаље су освојили
Александар Коновалов,
Милош Цвјетичанин,
Александра Крстић.
Сребро су освојили:
Никола Стошић
и Бојан Џепина
Бронзане медаље освојили су:
Стефан Анђелковић
и Љубо Јалови
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (224)
Александар Коновалов
освојио златну медаљу на Свјетском првенству
у кик боксу у Будимпешти!
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (587)
На Свјетском првенству у кик боксу у Будимпешти
златом се окитила
Диана Дабетић
која је у категорији до 70 килограма,
онако “дамски” пребила Туркињу Кубру Акбулут .
--------------------
Два естрадна "бомбаша" и "мушкарчине"
сакрили су се у друштву Диане да их она брани!
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (224)
Златом на Свјетском првенству у кик боксу се окитила
Валентина Кери
у категорији до 65 кг савладавши Рускињу Јулију Кузњецову!
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (204)
Репрезентативка Србије у кик-боксу
Саида Буквић
освојила је златну медаљу у лоу-кику до 52 килограма
на Свjетском првенству у Будимпешти!
Репрезентативка Србије у кик-боксу
Саида Буквић
освојила је данас златну медаљу у лоу-кику
на Свјетском првенству
Ова 21-годишња Новопазарка
у финалу је победила Мароканку Илхам Буракади са 3:0.
у финалу је победила Мароканку Илхам Буракади са 3:0.
Она је на тај начин одбранила свjетску титулу
освојену прijе двijе године у Београду,
а актуелна је и првакиња Европе са прошлогодишњег
шампоионата у Марибору.
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (208)
У знак сјећања на 11. новембар 1918. године,
када је у Француској,
у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша,
потписано примирје у Првом свјетском рату.
Примирје, које је било на снази све до закључивања
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
коначног мировног споразума у Версају,
28. јуна 1919. године,
обиљежава се у свим земљама
које су потписале споразум.
које су потписале споразум.
------------------------------
Данас се обиљежава Дан примирја
у Првом свјетском рату у знак сјећања
на 1918. годину, кад је у 11. новембра
у 11 сати на снагу ступило примирје.
Дан примирја у Првом свјетском рату 1918. године сматра се и даном капитулације Њемачке.
Тог дана су силе Антанте и Њемачка, послије вишемјесечних тајних преговора у једном жељезничком вагону на забаченој прузи у шуми Компијењ, у Француској, потписале примирје.
Одредбе тог документа који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош, биле су прекид непријатељстава, повлачење њемачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размјена заробљеника, обећање репарација, уништавање њемачких ратних бродова и подморница, поступање током примирја.
Иако су примирјем прекинута борбена дејства, било је потребно још шест мјесеци преговора на Париској мировној конференцији док није закључен и мировни споразум којим је окончан Први свјетски рат – Версајски уговор.
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (199)
ДРАГОМИР ГИДРА БОЈАНИЋ
Дан смрти 11. 11. 1993. године ...
За памћење и сјећање на
великог српског глумца који је
својом непоновљивом глумом
и шармом уносио радост
у све наше домове...
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (192)
%2B(1).gif)
За сјећање ...
На данашњи дан 11.11.1821. године у Москви
рођен је славни руски књижевник
Фјодор Михајлович
Достојевски
Autor sjovicicslavuj |
11 Novembar, 2017 |
read_nums (197)
За сјећање и памћење
На данашњи дан 10.11.
умро је велики српски глумац
ПЕТАР КРАЉ
