Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2018 |
read_nums (191)
Autor sjovicicslavuj |
5 April, 2018 |
read_nums (197)
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2018 |
read_nums (227)
ЛОЛА НОВАКОВИЋ
Тужна судбина велике југословенске и српске пјевачице Зоране Лоле Новаковић. Умрла је 3. априла 2016. године. На вјечни починак је испратило једва педесетак пријатеља и сарадника на Новом гробљу у Београду
уз пјесму „Кап весеља“.
уз пјесму „Кап весеља“.
--------------------------
------------------------
Autor sjovicicslavuj |
3 April, 2018 |
read_nums (229)
Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.
Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској несрећи да лако и брзо заборављамо
наше славне претке.
До посљедње снаге сликала је шаторе
ваљевске болнице,све док заразна болести није
и њу оборила.
Боловала је седам дана, а умрла 3. априла 1915. године.
наше славне претке.
ваљевске болнице,
и њу оборила.
Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.
Autor sjovicicslavuj |
2 April, 2018 |
read_nums (202)

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Као и сваки добар српски домаћин пожељећу вам добар дан, наравно уз кафу.
Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ни ко се уозбиљио. Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха.
Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи.
Ипак, мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет све нам је толико познато (све што се дешава око нас), па би стога било просто непристојно да о свему не дамо и неко наше виђење и гледање на стварност.
Додуше, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до унедоглед!
Међутим, тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек.
Крећемо ... Идемо даље ... Идемо само напријед!

Autor sjovicicslavuj |
1 April, 2018 |
read_nums (242)
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2018 |
read_nums (391)
Милица Николић најбоља српска џудисткиња и чланица ЏК Црвена звезда наставила је са врхунским резултатима на међународној спортској сцени. Николићева је на Гран Прију у Тбилисију освојила звање вицешампионке у конкуренцији до 48 килограма.
Српска џудисткиња као први носилац била је слободна у првом колу Гран Прија. У другом је Николићева била боља од Ајдане Бугулбајеве (Казахстан) коју је савладала ипоном. Бразилка Сара Менезес није успјела да нађе рјешење за нашу шампионку. Николићева је и трећи дуел ријешила ипоном. У полуфиналу са Израелком Ное Минскер, техником ипон сеионаге Милица Николић зарадила је wазари и тако изборила улаз у велико финале.
Меч који је одлучивао о шампионки Гран Прија у Тбилисију, између Словенке Маруше Штангар и наше џудисткиње припао је узданици Змајчека.
Улазак у велико финале и сребрна медаља за српску најбоље рангирану џудисткињу значе наставак врхунских резултата на међународној спортској сцени.

Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2018 |
read_nums (287)
У Сарајеву је од 1992. до 1996. године убијено и из тог града протјерано око 460 српских љекара. Велики број њих мучен је у муслиманским сарајевским логорима. Наведено је то у непотпуном списку сарајевских љекара српске националности који су у том граду убијени, затварани, мучени, малтретирани и протјерани. Кроз логоре је прошло њих педесетак, а на десетине их је убијено.
УБИЈЕНИ ЉЕКАРИ
На
том списку је и угледни сарајевски професор др Милутин Најдановић,
тадашњи посланик Српске демократске странке у Парламентарној скупштини
БиХ који је убијен у августу 1992. године. Његово тијело са више
прострелних рана пронађено је на улазу стадиона “Кошево”. Одговорни за
овај злочин никада нису пронађени. Разлог је познат као и у свим
убиствима Срба у Сарајеву. Нико убице никад није ни тражио, мада сви у
Сарајеву све знају.
-------------------------------------------------
НАПОМЕНА:
Због дужине текста технички није било могуће
да га поставим на овом сајту.
Текст се налази на Блогу - ЛИНК:
Autor sjovicicslavuj |
31 Mart, 2018 |
read_nums (360)
Autor sjovicicslavuj |
29 Mart, 2018 |
read_nums (368)
Autor sjovicicslavuj |
28 Mart, 2018 |
read_nums (509)
На данашњи дан, 28. марта рођен је
велики српски пјесник
БРАНКО РАДИЧЕВИЋ
Српска омладина је испунила песникову жељу
и године 1883. пренела је његове остатке
из Беча у Стражилово - брдо на Фрушкој Гори
на чијем врху се налази Бранков споменик.
------------------------------------
------------------------------------
Пјесму Бранка Радичевића посвећену Мини Караџић,
много деценија касније отпјевао је сјајни Здравко Чолић.
/Мина Караџић је била сликарка и књижевница,
кћерка Вука Стефановића Караџића .../
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2018 |
read_nums (357)
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2018 |
read_nums (298)
Autor sjovicicslavuj |
26 Mart, 2018 |
read_nums (266)
Autor sjovicicslavuj |
25 Mart, 2018 |
read_nums (344)
Autor sjovicicslavuj |
24 Mart, 2018 |
read_nums (326)
Autor sjovicicslavuj |
24 Mart, 2018 |
read_nums (286)
ОВОЗЕМАЉСКА ПРАВДА
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
И ПРАВО НЕ ПОСТОЈЕ!
ТО СУ САМО ФИКЦИЈЕ.
ТАКОЗВАНУ ПРАВДУ ДИЈЕЛЕ
НАЈЈАЧИ НА СВИЈЕТУ
И СПРОВОДЕ ЈЕ СИЛОМ И ПУШКОМ!


Autor sjovicicslavuj |
22 Mart, 2018 |
read_nums (327)
Стравични злочини хрватских усташа
и муслиманске Ханџар дивизије.
Прије 76. година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избјеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну.
О овом стравичном злочину се ћутало деценијама. За злочине нико није одговарао, а тек је 2008. године обиљежено мјесто великог страдања у Старом Броду.
Други свјетски рат обиљежили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном објелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности.
Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, прије свега жена и дјеце, коjе су починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с прољећа 1942. године у кањону ријеке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе административно припада општини Рогатица, а много jе ближе Вишеграду.
Шта се то, у ствари, овдје десило почетком 1942. године?
Усташе покрећу офанзиву у намјери да освоjе границу на Дрини. Средином марта 1942. године из Сараjева, под командом злогласног усташког кољача Јуре Францетића, креће десетак хиљада до зуба наоружаних усташа коjи пред собом тјераjу непрегледне збјегове Срба од Олова, Сараjева, Кладња, Хан Пиjеска, са Романиjе и Соколца, из Рогатице и Борика.
Уплашени народ се кретао ка Вишеграду, надаjући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србиjу.
На вишеградскоj ћуприjи италиjанска стража jе преко ријеке пуштала само оне коjи су имали злато, стоку или неку другу вриједност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, гдје су скелом или чамцима покушавали избјећи патроле злогласне црне легиjе.
И тако из дана у дан, од краjа марта до почетка маjа, непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се велика већина никад ниjе вратила.
У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине, а преостале би изненада опкољавале усташе. Долазили су стрмим путељцима са Боричке висоравни, гдје су формирали сатниjе у селима Бранковићи и Сjеверско, у коjима су били наjброjниjи муслимани из источне Босне. Услиједили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у ријеку, неријетко и у групама.
Хроничари су записали да jе jедног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заjеднички скочило чак 320 дјевоjака(!), а наjвећи и наjмасовниjи покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године.
У том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, звјерски jе убиjено и бачено у Дрину преко 6.000 невиних Срба.
У Старом Броду, одмах краj Дрине, недавно је подигнуто спомен-обиљежjе са крстом, поред кога су постављене и мермерне плоче са именима свих страдалих Срба.
Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обиљежје и сведоче преживјели, који су као дјеца на овој обали, само чудом избјегли смрт.
Циљ њемачко-италијанске и усташке офанзиве је био, да се, како је наведено, “територија НДХ, проширена до Дрине, очисти од православаца“. Усташе су биле толико ревносне у својим злочинима, да су на крају, у Старом Броду и Нијемци занијемили.
Деценијама се о овом стравичном злочину није смјело говорити, а они који су се усудили да траже казну за злочинце, били су одмах ућуткани, кажњени, затварани.
Тек је од 2008. године Стари Брод означен као мјесто великог српског страдања.
Памтити – да се не понови, али не злопамтити, говоре људи са Дрине, увјерени да је ова ријека однијела небројено српских жртава.


Autor sjovicicslavuj |
22 Mart, 2018 |
read_nums (381)
На данашњи дан, 22. марта рођен је
један од највећих умјетника
и музичара на простору бивше Југославије -
и музичара на простору бивше Југославије -
ГОРАН БРЕГОВИЋ
----------------------------------------------------------------
*******************************************************
Autor sjovicicslavuj |
21 Mart, 2018 |
read_nums (387)




.gif)







.gif)
































