Slavko Jovičić

Наставак бр. 2...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:58
  "Ја се зовем ЛАГУМЏИЈА ФАДИЛА. Станујем у Ивана Крндеља, Храсно. Грозно је било. Ја сам мислила, а иначе на деветнестом станујем. Ја сам мислила, све оде у зрак ипак... ипак, превише за Сарајево, за један тако диван град"

 НН лице:….''Поручујем из оперативног штаба - Сарајлије држите се храбро! Наоружани браните град! Јавићемо се још!''

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Поново смо драги слушатељи у студио РФ БиХ и настављамо реконструкцију догађаја који су били 2. маја 1992. године у Сарајеву. С нама је гост и омиљени командант легендарних специјалаца МУП-а БиХ Драган Викић.

Господине Викићу, Ви сте чули предходно  шта је говорено. Јесте ли имали обавјештајне податке о  снази непријатеља, о његовим намјерама и о томе гдје су се све они стационирали тог дана, 2. маја''.

 Драган ВИКИЋ: ''Прво да искористим прилику да поздравим све слушатеље Федералног радија. Нарочито морам да поздравим ветеране специјалне јединице и све саборце, у то вријеме територијалне одбране, касније Армије БиХ, који су 2. маја дали све од себе.

Ја ћу се надовезати мало на господина Дивјака, који је у уводном излагању дао једну војно политичку ретроспективу. Ја би сад казао да се Сарајево град није случајно одбранио. По мени, нека три битна аспекта која су утицала да 2. маја буде онако како је било, уствари да Сарајево остане сачувано је. Морамо се вратити на 5/6 април, оне велике демонстрације које су биле против рата, које су биле у Сарајеву, гдје се скупило негдје око 200-300 хиљада људи, патриота Сарајева, патриота БиХ: људи који су у то вријеме знали шта ће се десити, који су са својим пријатељима, комшијама организирали се у групе и размишљали у то вријеме већ  о отпору. Морам казати другу ствар која је, по мени, јако битна. Ову прву, само да напоменем да је, по мени, тог 5/6 априла упаљена бакља једна, која је запалила грађане БиХ, све патриоте који су тог датума казали – не  агресору и казали да ће се оружјем супроставити заузимању града Сарајева и БиХ. По мени, друга ствар која је јако битна, морам напоменути је, да смо ми дошли у посјед негдје 7/8 априла, значи непосредно послије 5/6 оног великог скупа пред скупштином и у самој скупштини до комплетне ратне документације, војне  документације, паравојних формација СДС-а. То смо наравно нашли код предсједника, у стану предсједника СДС-а господина, данас покојног Јове Јовановића (предсједник СДС-а Сарајевооп.а) који је, хвала Богу, ето, оставио у једној војној торби, да кажем ратној торби, комплетну организацију, која нам је јако много послужила у разоружавању тих паравојних формација код којих смо дошли до великог броја наоружања. Наравно, ја нећу казати ни приписати тај посао који је урађен људима којим сам ја заповиједао. Овдје је  Керим који је водио војну полицију. Ту су биле и друге станице. Ту су биле и друге формације, гдје смо ми заједно. Тад се 'Патриотска лига', 'Зелене беретке', гдје смо у једној заједничкој акцији, значи једног комплетног терена, тај посао ефикасно и брзо урадили. Што значи да смо један битан сегмент агресије на град Сарајево у тим првим данима априла, значи много прије 2. маја, сломили. Морам казати и једну трећу ствар која је, по мени, јако условила оно што ће се 2. маја десити и одиграти, а то је улазак у 'Претис' ( предратно предузеће намјенске војне производње – оп.а), који се одиграо 13/14 (април 1992. године – оп.а). У другом студију сједи Кемо Адемовић, мој замјеник који је у то вријеме водио ту акцију. У тој акцији је  дошло  у посјед великог броја, могу казати негдје око 788 пројектила осе. А ту је и Керим, ево сједи, па и он може о томе касније, можда и шире да говори до  великог броја минобацачких граната 120, онда граната 'зисових' граната. Мислим да су тада већ створени предуслови да се Сарајево, значи може много ефикасније супроставити аресору''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Значи Драгане, Ви сте се са полицијске престројили у једну војну формацију''.

 Драган ВИКИЋ: ''Јесте. Међутим, морам да кажем још неке друге ствари. Ове су, по мени, како ја гледам, што наравно, да сви ми овдје у студију који смо у то вријеме почетка рата и цијели тај рат провели у Сарајеву, нормално да свак има своје запажање. Морам да кажем и ово, да надопуним господина Кему Адемовића, да се већ од самог почетка, значи 5. априла, да су све касарне биле покривене. Наравно, касарне су биле покривене од наших људи који су у то вријеме имали своје групе, који су у то вријеме трансформисали територијалну одбрану, војну полицију, касније војску. Тако да морам поменути, значи овај дио је с почетка рата, значи разоружан, овај дио, а Дивјак је довољно казао. Ја не бих понављао.  Биле су пренакрцане те касарне. Оне су већ биле изолиране и блокиране. Ови тенкопроходни простори су исто били  запосједнути. То је горе, по мени, један од битних тенкопроходних подручја су били Доглади (стратегиско мјесто српске одбране на Илиџи – оп.а). Знамо да се велика касарна у Бутилама налазила и запречавање и покривање са противоклопним групама, и оним дјеловима мостова који су разграничавали значи, ово са Грбавицом. И оно горе што је ишло значи, не само око скупштине и Скендерије, предсједништва, опћине Центар, него и ово све  редом горе што је ишло око Економске школе и горе ти мостови, и тај дио је био блокиран. Јер, то су била по мени два најудаљенија мјеста гдје су они могли да крену. Значи, ово су све неки предуслови били. Мислим да се у то вријеме јако пуно  радило. Ми сви знамо који смо у то вријеме руководили  великим бројем људи. Морам поменути и Телевизију Сарајево, у то вријеме БиХ телевизију, мада смо је ми покривали и много прије почетка рата. Господин Хебиб зна, који је прије почетка рата био помоћник министра за полицију, дигнуте су тада двије резервне чете. Тада је одред имао осам чета и тако  да се процјенило да се требају двије дигнути. Тако да се са једним већим бројем покривале и зграде државних институција, личности које су радиле су се посебно покривале. Богами се и телевизија добро покрила и фала Богу, она је остала, ево, како знамо, што се тиче, није никад дошла у ситуацију да се могла запосјести. Што је била оштећена од гранатирања током рата, била је, али је остала читава за разлику рецимо од поште, која је,  по мени,... Још неке друге битне ствари које су могле у то вријеме да се ураде, а нису се урадиле, нажалост. Ако се сјећамо појединих политичара који су нам говорили на самом почетку да рата неће ни бити, вјероватно онда самим тим то и говори да се није много ни размишљало о свему томе''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Викићу, Ви ћете у  наставку''...

 Драган ВИКИЋ: ''Хоћу још једну ствар да кажем, пошто сте ми поставили питање. Морао сам опширно. Међутим, није једноставно говорити о 2. мају, а казати у пар реченица. Много ћу ја  ствари овдје и пропустити. Нека ми  не замјере људи који су свој велики допринос дали 2 маја, јел десет година је послије рата. Много штошта се ту већ заборавило. Међутим, морам да  кажем да смо ми од господина Муње Алибабића, тада начелника  Сектора СДБ Сарајева, добили пуну и праву информацију да ће они у јутарњим сатима напасти Сарајево. И напали су га из више праваца. Ако се сјећате оних тенкова који су остали код Врбање моста? То се десило тада. Ако се сјећате напада овог Шупутовог заштиног пука и тих његових специјалаца, који су кренули из Бутила? Значи, без икаквог овлаштења и тако даље, који су похватани њих негдје око 158 на челу са њим, капетаном Марковићем, пуковником Белошевићем (Славољуб Белошевић Бели, пуковник ЈНА – оп.а) итд. То је урађено тада, захваљујући правој информацији коју ДБ Сарајево, морам напоменути,  које је у то вријеме руководио Мунир Алибабић Муња, била ми смо правовремено, значи и моја јединица и састав јединица са којим су људи у граду руководили и командовали су исправно дочекали и тај дио тог посла је и урађен. И при томе, могу да кажем да је тај дан и то да кажем, битка јако повољно се одразила на комплетне борце у одбрани града Сарајева.

Да је тад у наш посјед и кад кажем наш, мислим заједнички свих бораца у граду, дошле велике количине тих материјално-техничких средстава, технике. Да је велики број људства заробљен. Међутим, он је мени послије причао, са њим што је био размјењен, и да им је тада један велики ударац задат и мислим да је тада пропао план пресијецања Сарајева, који је, по мени, био увод у даљње изумирање Сарајева. Јер, сваком је јасно - пресјецање Сарајева, потезом Врбања или Скендерија, горе према Пионирској долини и Нахореву, шта би то значило за овај дио Сарајева? А и онај доле, један без другог,  не би могао уопште да опстане и мислим да је тог дана, да су они зубе над Сарајевом јако поломили и од тада почиње оно - мучка гранатирања града , убијање цивила, убијање дјеце, уништавање добара по Сарајеву итд. Али, мислим да је тог датума,  по мени, мом скромном неком  размишљању, по мени, један кључни датум био за БиХ, за град Сарајево се подразумјева. И мислим да од тада рат и његов ток добива неке друге димензије''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Један од ваших специјалаца, господине Викићу,  био је и Зоран Чегар (руководио заробљавањем српских цивила и затварао их на фудбалски стадион Кошево – оп.а). Он нам је ових дана испричао и своја  сјећања о другом  мају….. Па да чујемо'':

  (арихвски снимак – оп.а)

 Зоран ЧЕГАР: ''Ја сам радио са групом људи, сада се тачно не сјећам ко је све био са мном. У кино 'Ђуро Ђаковић' кад је ушла јединица специјална из Ниша, ови  диверзанти, то је заштитни пук из Ниша, који је предводио овај Мирослав Шупут, ту сам ја први пут рањен. Кад ми је један  из оклопног транспортера на Обали, који се упаркирао у овај пролаз иза позоришта гдје се излази из кина 'Ђуро Ђаковић' према Миљацки, према Обали, ту је био паркиран један "Бов" њихов, и ја сам га гађао тромблонском ручном бомбом. Из тог транспортера кад сам га погодио, неко ми  је бацио ручну бомбу. Ја сам ту први пут рањен. Отишао сам горе у болницу да ме превију. Превили су ме. Извадили су  оно гелера што је било видљиво. Сашили су ме. Ја сам се вратио доле. Онда смо 'хемијом' (бацили хемијске отрове – оп.а)  истјерали Шупута и ту њихову специјалну из кина.

Наши су из специјалне  горе ухватили... сјећам се да је ту акцију радио Ковач Мушан, да су они ухватили ону групу диверзаната која је покушала да прође испод моста Кошевским потоком горе. Они су их ухватили код предсједништва. Мислим, да  су то  радили Шутало (Ивица – оп.а) и Мушан. Не могу тачно да се сјетим свих детаља, али мислим да је то било. Стварно срцем бранили овај град. Ја кажем, ја бих га бранио да га је мој покојни  отац напао!? Ја бих стао да га браним и Драган Викић. И ја опет кажем, ја сам поносан што сам сарајлија. Нама је привилегија што смо сарајлије. И ако опет почне, ми ћемо опет стати".

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Керим Лучаревић, популарни 'Доктор', који је познат под тим надимком, у то вријеме у Сарајеву и касније  током одбране од  агресије, водио је групу наоружаних бранитеља, која је већ тих дана била доста добро организирана и наоружана. Чега се тих дана највише сјећате, господине Лучаревићу''?

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Поздравио бих све слушаоце радија. Можда да,  на неки начин,  кад би хтјели да разговарамо о 2. мају, врло би значајно било ово што је рекао и Дивјак и Викић, неке предуслове. Јер, сваки дан је фактички 2. мај. Други мај се наставио и послије 2. маја. Специфичност тих догађаја, на одређен начин, има један  велики број људи који позна неку ситуацију, има велики број људи који није упознат. Сарајево је рецимо 4. априла, када је кренуло једна стихијски организована блокада Сарајева и тако даље, онда је већ било. Агресор је већ био на припремљеним положајима. Не могу се ти положаји припремити за дан. То се мора багером копати, тако да је  то  копало бар  шест мјесеци. Сви су то посматрали али, нико није дао рећи, иако смо, ја лично, упозоравао све структуре итд. Сви су причали да ће то бити вјежба.

Сарајево има 16 касарни. Постављањем на врло значајне тачке ови артиљеријски положаји, као што је Жуч, Мојмило, Гаврића брдо, Требевић и низ других, дошло се у једну позицију да  једноставно  се Сарајево налази у двоструком прстену. Значи, он је имао спољни прстен, имао је унутрашњи прстен, које су чиниле 16 касарни. У свакој од тих касарни ви сте имали артиљеријске положаје. С друге стране, у значајној мјери је подјељено наоружање 'петој колони'. Тако да смо ми формација која је била војна полиција, коју сам ја водио. Она је бројала 2.600 људи. Била је можда,  најјача формација тада у Сарајеву. Произвела је низ људи – хероја, од Рамиза Салчина, Смаја Шикала, затим Сенада Потурка, Зорана Петровића, Исмета Бајрамовића, Рамиза Делалића (надимак Делалића је Ћело. Он је 01. марта 1992. године, на Башчаршији – убио српског свата Николу Гардовића. Управо, на основу доказа српске стране - сва ова братија, о којој се говорило и који су учествовали  у овој емисији је и починила највеће злочине над српским цивилима у Сарајеву – оп.а). Сви су то људи који су били у војној полицији. Као што је говорио малоприје Викић, врло значајна једна акција коју је водила специјална јединица, гдје су били укључени и други припадници - то је одузимање оклопних средстава из 'Претиса', је била од веома велике важности. Јер, тада  у граду је било врло мало противоклопа. Међутим, сад се појавио један други проблем? Ми имамо 750 оса (најсавременије и најубојитије противоклопно оруђе – оп.а)!? Од тога је било 150 без кошуљица, али немате из чега да пуцате. Има један лансер у специјалној јединици. Тако да сам ја, пошто сам стицањем околности радио у 'УНИС-у' и познавао неке људе, отишао у 'Претис'. Њихово сједиште је било у зградама 'Момо' и 'Узеир' у 'УНИС-у' (највећи небодери-близанци у Сарајеву – оп.а) и нађем магистра који је радио на тој … Тада ја питам чиме може домјестити лансер, тако да дођемо на идеју. Он каже може се -  челичне цијеви 1,5 м фи 90 да се пресјеку, узме се акумулатор монтира се и да се једноставно, на такав начин, може преко 100 испаљења извршити. Тако смо ми преко ноћи заварили, направили преко 50/60 лансера.  То су били они топови о којима  су они причали да ми имамо. Једноставно, једна креативност. Један босански дух. Једноставно, једна жеља за отпором. Та младост је успјела да се снађе у једној немогућној ситуацији, да ујутру малтене једноставно, у свим правцима имамо  противоклопне јединице постављене. Планове код Кукањца, које сам ја нашао, биле су да Сарајево пада за три дана: за 14 дана Босна и Херцеговина. Сад кад узмете какву смо ми имали структуру комплетног, да кажем политичком апарату који је био један предуслов, да би та одбрана била што ефикаснија.

Ми смо имали разорено предсједништво. Влада није постојала. Предсједник у комисији заштите уставног поретка Симовић, ( др Миодраг Симовић, потпредсједник Владе БиХ – оп.а),  министар МУП-а Алија Делимустафић. Његов замјеник Витомир Жепинић у јуну је прешао у РС. Одмах је постао пуковник безбједности. Министар одбране Доко (Јерко Доко, министар одбране БиХ – оп.а) сад једноставно је у једном таквом хаосу, гдје је питање било сата кад ће пасти Сарајево, као симбол,  главни град државе. Самим тим, пада и Босна и Херцеговина. Ми смо једини ослонац имали и сарадњу стварно добру са специјалном јединицом. Једноставно, никоме другоме ми нисмо могли да повјеримо планиране акције које смо ми спремали. 

Сефер Халиловић  је ту био човјек који је имао пуно наше повјерење и који је координиро заједно са нама и са специјалном јединицом. И кажем, малоприје је говорио Викић да су касарне биле блокиране. Блокирала их је наша војна полиција, све касарне у граду, јер то није смјео нико други. Касарну 'Виктор Бубањ'  (данас Рамиз Салчин, у којој је смјештен Суд БиХ – оп.а) Рамиз Салчин је блокирао.  'Маршал Тито' – 'Делта' (муслиманско-хрватске специјалне  јединице – оп.а), 'Јусуф Џонлић' - Смајо Шикало. Поред касарне 'Маршал Тито' ви нисте могли проћи. Само сам ја пролазио. Нико други није смио! Радили су по ноћи. Јер, и сад кад кренете аутомобилом - погледајте колика је та касарна 'Маршал Тито'. Сваки прозор је ватрена тачка. Ми смо пролазили аутомобилом 200 на сат  да би смо дошли у Нови Град и да би смо видјели  ситуацију у касарни каква је? Једна потенцијална опасност која је стално била присутна, то је, да из свих касарни изађу оклопно-механизоване јединице и да једноставно се ви нађете пред ситуацијом - да имате 100 оклопних возила. У тој ситуацији би вјероватно пао град. То је био разлог што смо ми заједно са специјалном јединицом морали дан и ноћ држати касарне под контролом. Јер, и кад се десио 2. мај, Џевад Топић је био на релацији према УПИ-јевој згради и он је држао ту локалитет.

Бајрамовић (Исмет – оп.а) Ћело је држао према Скендерији мосту. Ја сам њима стално говорио - што год да се деси - не смијете се помакнути, јер ми не знамо,  може бити то варка.

Ми смо држали касарну као највећу потенцијалну опасност, тако да смо добијали поједине противоклопне групе које су нам из специјалне јединице помагале, да би се нека могла одморит група, да би се извршила нека акција, али да се стално држи под контролом касарна''.


Наставак бр. 3...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:53
          Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Јесте ли Ви тада, господине Лучаревићу,  знали шта се догађа у тим касарнама''?

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Пазите! Ми смо то знали, јер су стално вршена дејства из тих касарни. Јер, ви никад не знате кад се врше јача дејства да ли ће се доћи до овога што сам малоприје причао. Јер, ако једна касарна у Лукавици је примила комплетне механизоване јединице из Хрватске - ја сам бројао 75 транспортера је дошло. Касарна 'Маршал Тито' је имала  оклопно-механизоване јединице, транспортере, тенкове... имали су минобацачке батерије постављене у 'Маршал Титу'. Кад смо ми ушли - ми смо видјели - то су положаји 120 и 122 милиметарски итд., из којих су директно тукли коју хоће тачку у граду. Значи, сад дешавањем 2. маја. Вјероватно су њихове претпоставке биле да ће ова 'пета колона' (сви Срби који су остали у Сарајеву су тако названи. Први их је издајницима БиХ назвао Алија Изетбеговић, након чега је почео стравичан прогон и злостављања тих недужних људи – оп.а) да дјелује, јер нису знали шта им је.....априлу. Јер, ми смо, око 20.000 цијеви одузела је војна полиција од пете колоне који су били у становима, по зградама и снајпера, па чак и минобацаче смо по становима налазили. Од тога је наоружано око четири бригаде. И ми смо у априлу, јер  против мене су,  Симовић тражио да се  против мене покрену кривични поступци, јер ја разоружавам српско становништво. Ја узмем и тамо фино пише. Ја пишем одузет снајпер од Марка Марковића, одузета аутоматска пушка итд. Покренуте кривичне пријаве међутим, ја нећу  дозволити да гину цивили и да се ватреним дејствима кроз прозоре ствара хаос. То је пета колона. А ми смо већ имали наредбу да се од Штаба територијалне одбране сво наоружање, дуге цијеви, ставе у функцију територијалне одбране. И пошто није било проглашена непосредна ратна опасност - то је један посебан феномен. Пазите! Земља у рату, падају градови, пао је Вишеград, Бјељина, Зворник, Босански Брод, а не проглашава се непосрдна ратна опасност!? Код мене су били све добровољци. Пазите! Ви водите са добровољцима одбрану, рат -  једну стравичну агресију? Око 60.000 војника је било који су били ангажовали напад на Сарајево, а ви водите стална борбена дејства са добровољцима. Тек је проглашено непосредна ратна опасност 17. 06. (мисли на 1992. годину – оп.а).  То је онај дан кад сам ја ушао у Добрињу, што мислим да самој овој  борби и овој  младости даје једну посебну тежину''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Хвала господине Лучаревићу. Ево, хоћу да изразим своју радост и радост  осталих колега што је с нама у студију и Кристијан Ивелић, који је сада уредник у Федералном радију - контакт програму, а овдје је као бивши специјалац. Како колега Ивелићу изгледа 2. мај  са аспекта једног специјалца који је био у одреду господина Викића''?

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ……''Ја се 2. 05. сјећам и по томе што сам тад први пут отишао на рапорт код команданта, јер сам 21. 04. тешко био рањен на Врбањи, у сукобима са 'Белим орловима', паравојним формацијама. И рука ми је била још у лангети и онда сам оставио своју аутоматску у спаваоници. Од колеге Звонета Мустафића сам узео хеклер, јер сам га могао држати десном руком, јер сам љевак. Није био тежак. У предвечерју тога дана био сам на рапорту код комаданта и код Зорана Чегара, зато што сам без допуштења отишао са покојним Винком Шамарлићем, заједно са Зораном Чегаром, на положај који смо држали. То је једно. Оно што је малочас мој комадант (Драган Викић –оп.а) казао је збиља тачно. Немогуће је дословце реконструирати све и прецизно објаснити оно што се 2. 05. догодило? Што можемо казати? Само би искористио једну дигресију и то не куртоазно, ни конвенционално, него искрено и од срца да поздравим све преживјеле припаднике специјалне јединице МУП-а; полиције опће намјене; војне полиције; 'Патриотске лиге'; 'Зелених беретки' и свих оних територијалаца који су судјеловали с нама  у обрани града.  А 2. 05., дакако да је кључан и пресудан. Али, ја се само не би са Изетбеговићевом констатацијом сложио да смо ми имали некакав комплекс или страх од ових, који су нападали град. Комплекса није било. Мислим да је комадант, у скупштини кад је позвао на обрану цјелу БиХ, показао да нема нити комплекса, нити страха. А уз специјалну јединицу стајало је, у том тренутку, велики број припадника полиције опће намјене; војне полиције; 'Патриотске лиге'; 'Зелене беретке'; 'територијална обрана'.

Дакле, много је тих момака који су дословце били буквално, већ постоји опће мјесто оним фармерицама и тенисицама у којима су ишли у обрану. Устало се истога трена у обрану града и обрану БиХ, без икаквога комплекса. Ја само могу казати да је политички врх допустио да многе ствари затекну многе људе у овој земљи. Имали смо искуство Хрватске, Вуковара, Дубровника, Источне Славоније; имали смо искуство реалност Бијељина; имали смо искуство око Босанског Брода и свега осталог, и то се није могло допустити да многи дјелови, да многи дијелови БиХ тако затечени, одговоре на агресију тзв. Југословенске армије. Други 05. се може упамтити по милион детаља и милион догађаја, који су се тога дана збили. Ја се само  сјећам да је комадант, прије него што смо ми кренули са интервентним водовима, водио један врло жесток и громогласан разговор са појединим припадницима Југословенске армије који су тражили да се наше снаге, наше формације да се не дижу. И онда је комадант рекао, ја се не сјећам точно гдје је то било отприлике, али, комадант је буквално галамио, тако да смо ми сви који смо стајали у холу јединице то чули. Неком пуковнику је говорио: пуковниче хоћете ли склонити те људе или ћете да их моји људи склоне. Дакле, био је веома  резолутан.  Није било никаквог компромиса, нити разговора о томе хоћемо ли ми дјеловати или не.  Наравно да смо дјеловали.

Што комадант каже, захваљујући тим обавјештајно сигурносним подацима, на вријеме смо реагирали ми и сви наши суборци, касније јел` борци Армије БиХ. Големе су формације биле ангажиране. То је сад већ познато приликом напада, односно агресије на Босну. Малоприје је комадант поменуто пуковника Шупута, заповједника специјалне јединице Југословенске армије. Ја се не сјећам, не знам да ли се Керим сјећа, како се звао човјек којег смо ми такође, у Дому Југословенске армије окружили. Пуковник је такође, био. Мислим да је био Македонац… Божиновски… јесте. У овом тренутку сјећам се, малоприје смо слушали Зорана''….( упада водитељ Ђуро Козар – оп.а): ''Он је био начелник Дома армије'' .... ( у разговор упада Јован Дивјак  -оп.а)... ''Јесте,  са њим је био Белошевић, обавјештајац Бели је био…..да''. ''Да....(поново ријеч преузима Кристијан Ивелић – оп.а).... Добро је ово суфлирање генерала. Хвала генерале.  Дакле, сјећам се акција коју смо изводили са територијалном обраном и војном полицијом. Били смо и код поште када је Зоран Чегар рањен. Он је 15 дана касније ходао са бандажама попут боксача. Кад су му превили руке он је тад ручно-кумулативном бомбом уништио један транспортер. Касније из војне полиције припадници, територијалци,  још су три транспортера уништена. А колико се сјећам, командант ће ме исправити ако хронолошки гријешим, мислим да су тај дан наши са противоклопним средствима Незир Брајловић, Атиф Кабаш уништили такође, два тенка. И један транспортер је оштећен који се морао повући на Враца. Борбе су биле жестоке, ал` у оном тренутку ја кажем, након неких других ствари које су политички, о којима можда треба нешто касније говорити - камо среће да се тијеком  цијеле борбе, односно обране Босне и Херцеговине задржао онај елан, онај дух, који је постојао тога, тада 2. 05. Практично, није било човјека у Сарајеву који не би тог тренутка узео оружје у руке и кренуо са свим овим постројбама, са свим овим формацијама које су судјеловале у обрани града и које су показале агресору да немају што тражити у Сарајеву.

Ми смо приликом наших интервенција,  односно када би нас наша команда слала у интервенције, на подручју од Врбање моста па до Жељиног стадиона, дакле према обавјештајно сигурносним подацима које је команда добијала, у многим становима проналазили земљовиде, фотографије и исцрпне планове припадника СДС-а, о кључним пунктовима у граду које ће напасти. Дакле, поред онога што се такође зна - спајање са командом гарнизона, ево једна 'Маршал Тито' и освајању кључних објеката у граду, дакле зграда Радио-телевије БиХ као медијског пункта  државе, уништење Републичког МУП-а, уништење зграде предсједништва, и као што је командант рекао пресјецање града на неколико пунктова чиме би град буквално био окупиран, а убрзо послије тога би и пао''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''У то вријеме Војна болница у Сарајеву била је најмање хуманитарна установа.  Заправо, у њој су се инсталирали Нишки специјалци, који су били наоружани до зуба, добро оспособљени, увјежбани. Доктор Накаш, Ви сте били војно лице које је напуштало ЈНА. Заправо, шта се заправо дешавало у Војној болници 02. маја''?

 Др Бакир НАКАШ: ''Видите, прије свега, ја бих се  захвалио, прије свега, на позиву да учествујем у овој емисији са живим херојима и оним који су, у суштини, дали све од себе да Сарајево 2. маја '92 године не падне и да опстане и да данас можемо честитати празник рада нашим слушаоцима. И свим, ја имам обичај да кажем, промашеним сарајлијама, а оним који су погођени, преживјели и зажељети им да наредне године проведу у миру. Пошто су сви дали један мањи увод, можда и ја  један увод да дам. Односи се на то да сам ја био официр ЈНА  до 8. априла '92. године, када сам видјевши након свих догађања која су се десила испред скупштине и свог окупљања грађана, и реакције, и већ напада и гранатирања Сарајева, да дефакто више  у тој установи, практично  не постоји сарајевски дух: не постоји босански дух у њеној команди и у руководству које је водило, затражио да напустим ту установу.

Омогућено ми је, на моје велико изненађење, омогућено. Тадашњем управнику болнице који је имао наређење да све који траже демобилизацију пошаље у Лукавицу, ја нисам послат у Лукавицу''....(интервенција водитеља Ђура Козара –оп.а).....''Доктор Таушан''?…..(наставља др Бакир Накаш)...''То је био доктор Таушан'' (начелник Војне болнице у Сарајеву Томислав Таушан, пуковник ЈНА – оп.а).

Ја сам слободно напустио болницу у коју је дан иза тога,  у току ноћи под велом мрака, ушла јединица  специјалаца из Ниша и практично од тада Војна болница је практично више била војна, неголи болница. Из сазнања која сам имао, контактирајући са људима који су остали у болници и опстали  у њој до њене предаје, активности су биле потпуно потчињене и подређене тој врсти људи који су на одређени начин преузели команду и организацију живота  у болници и организацију рада. Што се тиче конкретно 2. маја,  ја сам 2. маја практично био грађанин града Сарајева, слободан  без униформе, демобилисан, а не мобилисан пошто није било  војног позива, него је  било у већини случајева, људи добровољци су се јављали. Ја нисам знао носити оружје, па га нисам ни у том моменту носио. Знао сам неке друге ствари радити. Другог маја некако сам се задесио такође, поред тадашње  Војне болнице. Био сам у посјети код покојног Јована Кондалија који је био директор  'Шипада'. И на повратку до куће, на сугестију супруге, нисмо кренули преко Скендерије, него смо кренули преко брда и тада смо видјели да комплетна  јединица која је обезбјеђивала Војну  болницу је практично била под пуном ратном спремом, са шљемовима наоружаним до зуба и да практично није било могуће ни да  муха  уђе у болницу, а камоли да уђе  неко други. Од људи који су тада били у болници касније сазнао сам и то да је у том периоду болница практично била мјесто у којој су се сакривали,  скупљали они који су настојали да избјегну контакте са територијалном обраном и са специјалним јединицама, а били су припадници Армије (мисли на ЈНА – оп.а). Такође су били довучени они који су били рањени, а били су припадници ЈНА и да је то био преломни моменат да од наредног дана, значи с ноћи 2/3, практично су била потпуно испражњена  два спрата горња нашег објекта, а то су 11. и 12. Једанести превентивно да нема комуникације са осталим, а 12 су запосјели Нишки специјалци за своје послове које су касније одрађивали''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Послије је агресор гранатирао Војну болницу, па су се Нишки специјалци повукли. Јелте, она је била изложена ватри, премда је била у функцији здравства, тако да кажем''.

 Др Бакир НАКАШ:… ''Пазите! Што се тиче самог тог момента 2. маја и 3. маја, од тада почињу и одређене чињенице да је болница употребљавана као мјесто одакле се са снајпрером пуцало по грађанима Сарајева. Постоје ту подаци, то је немогуће их избрисати, јер факти у рањеним људима су остали и они су записани. Седам дана након тога ми смо имали срећу да је Војна болница предата легалној власти БиХ, споразумом који је постигнут између УНПРОФОР-а и ЈНА и предсједништва и Црвеног крижа који је требао да обезбјеђује ту установу до њеног постављања у потпуну функцију. Ми смо 10. маја практично почели пречишћавање и тражење свега што би могло заостат у болници. Имали смо прилику да нађемо доста наоружања, доста муниције, а врхунац свега је био противавионски митраљез који је био стациониран у соби  потпуковника, који је био задужен за обавјештајну службу. И тај противавионски митраљез је истог часа када је констатовано да је заостао након њиховог повлачења, јер су се они повукли само са  најлон кесама  и личним прибором, практично је био предат јединицама МУП-а и био је ангажован према  Врацима. Три дана након преузимања болнице почело је жестоко гранатирање. Прво  нивоа осмог спрата, касније и ниже. До краја опсаде Сарајева, практично болница је била преко  200 пута погођена са тешким гранатама, а перманентно изложена снајперу  и другој ватри. Али, што је факат и чињеница - није никада престајала са радом, јер она је ту функцију хумане установе поново преузела, преузимањем организације рада од  бивше ЈНА и наставила је до данас''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''У нашем архиву нашли смо један извјештај везан за Војну болницу'' (тонски снимак чита спикер – оп.а): "Служба  јавне безбједности Центар наиме, утврдила је да се са Војне болнице и из Војне болнице  отвара ватра на ту службу  јавне безбједности и неколико милиционера је рањено.

Ја сада предлажем да се укључимо у студио 1. и да чујемо колегиницу Јасмину Дучић-Нухоџић''.

 Водитељ у студију Јасмина: ''Ево поштовани слушаоци већ разговарамо цијелих сат и неких 17 минута о 2. мају 1992. године. Мени је част и свим мојим колегама  што су у нашим студијима и у студију Радио Федерације БиХ овако еминентни гости. Предлажем сада да чујемо шта се дешавало у Штабу везе Територијалне обране БиХ.  Говори тадашњи начелник везе Хајрудин Шуман'' (тонски снимак –оп.а):

 ……. 2 мај 1992. године……..

 Хајрудин ШУМАН: ''Могу рећи да сам случајно био у командном  мјесту - веза руковођена и  командовање оружаних снага БиХ, односно Штаба територијалне Републике БиХ. Ту се одвијала драма. Практично, сав догађај који је виђен и познат  у штабу у везама руковођења се  одвијали, чак могу рећи у секандама неки догађаји, нарочито  иза два сата. Међутим, интензитет је највећи био око 15 - 15.3о. Ту смо ми заробили практично  били радиостаницу од ЈНА, тако да смо  имали све френквенције њихове на којима су разговарали. Тако да је све, комплет снимци који су се дешавали око практично фатања Нишких специјалаца и разговора Кукањаца и Ђурђевца - имају снимљени. Такође, има снимљено када је генерал Кукањац наредио бомбардовање Сарајева. Тада су три авиона  полетјела из Ниша у 15 и 18 минута да би ми обавјестили градски Центар за одсутност од стране обавјештавања  985, гдје се јавио градоначелник (Сарајева – оп.а) Крешевљаковић. Тад смо тражили од њега да припреми, практично да огласи  ваздушну узбуну. Међутим, он се јавио за пар минута и рекао да систем не ради. Ми смо рекли, морају наставити поправљати га, иначе ће неко одговарати.  За 10 минута се јавио да је спреман.  То је било негдје око 15.30, двије три минуте и питао шта да ради?

Ја сам у том моменту рекао - па свирај, па шта и ако не дођу авиони. И управо, кад је сирена свирала, тада су налетили први авиони. У том случају, ја могу још нешто рећи да смо ми из Центра ушли у фреквенције које имају пилоти и један коментар је био да се припреме два 'патриота' (мисли на противавионске ракете - оп.а), које смо  практично симулирали да имамо и да се спреме да униште прва два авиона. У том случају, први авион је бомбардовао Хум, репетитор Хум. Другу бомбу је бацио тамо иза Пољина. Док друга два су практично прелетила Требевић и бомбе су  изручили иза Требевића. Послије тога, услиједио је сукоб са Нишким специјалцима гдје се практично у садашњем БК центру они забарикадирали. Тада група Џевада Топића практично, опколила их…. и тада смо замолили да нам господин Викић уступи пушку да истјерамо димним сигналима. Међутим, нико од специјалаца није хтио то да користи да  дође да то уради, осим Зорана Чегара. Он је практично  отишао доле на лице мјеста и испалио пар запаљивих оних сузаваца, тако да су они  изашли и тада је усљедило  хапшење. У том случају, неко је од тих специјалаца побјегао. Улетјео је у пошту. Иза тога практично је усљедила та диверзија која се дешавала. И у консултацијама практично вјештака и свега, констатовало се да је то практично све припремљено, планирано и да је то настало из канцеларије, практично тадашњег директора дирекције регије Сарајева Шћепана Тепавчевића''.


Наставак бр. 4...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:49
            Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Господине Бацковићу и Ви сте тада били у Штабу територијалне одбране. Чули смо да је специјална јединица МУП-а имала неке назнаке о могућем нападу на град. И ви сте вјероватно знали неке детаље''.

 Заим БАЦКОВИЋ ЗАГИ: ''Дозволићете прво да поздравим грађане Кантона Сарајева града. Превасходно да поздравим све грађане који су доживјели голготу '92. до '95. године, обзиром да се намеће, или покушава се наметнути заборав нечега што је немогуће заборавити. Такође, да поздравим све своје ратне другове и све оне који су прихватили да расвјетле оно што се дешавало не само 2. маја, као што  рече Лучаревић.  Други мај је од априла '92. до потписивања Дејтона. Да ли  је представа то ћемо видјети, јер постоје и други начини и методе. Штаб територијалне одбране, ја сад морам овдје, вјероватно овдје,  први рећи Републике БиХ. Сви говоре Армије БиХ, Министарство унутрашњих послова БиХ, Специјална јединица  Ребулике БиХ, имао је цјеловите податке везане за потпуну припрему односно операцију. То више није био ни бој ни битка, него операција заузимања града Сарајева.

Подаци су размјењивани са државном безбједношћу и када смо склопили мозаик, схватили смо  да нисмо знали, него да се спрема. Вјероватно је повод, или нешто што се може звати поводом, било  заробљавање предсједника Предсједништва господина Изетбеговића. Односно, да су схватили да су добили повољан сигнал да то могу урадити''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Ваш систем веза ухватио је тада  интересанту поруку – 'Киша над Сарајевом'. Шта то значи''?

 Заим БАЦКОВИЋ Заги: ''То је требало да објасни господин Шуман. То  он има и снимљено. Наиме, након што је притворен господин Изетбеговић, непрестано на свим фреквенцијама је брујало 'Киша над Сарајевом'.  Након што смо добили од Центра службе безбједности Сарајево и од Центра државне безбједности податке о груписању снага, пребацивању снага, брзом престројавању јединица ЈНА - схватили смо да се припрема удар на Сарајево. Треба почети и треба стварно расвјетлити шта се то десило тог 2. маја. Наиме, треба коректно рећи да је све почело дешавањима у бившем Дому ЈНА, хладнокрвним убиством који је извршио пуковник Божиновски. Значи, директним пуцањем без икаквог повода у човјека, у Асафа (презиме Хаџић – оп.а). Пуцањем које је даље настављено и рањавањем у том моменту, тада  господина Сакиба Пушке (предратни окорјели сарајевски и бјелосвјетски криминалац – оп.а) и још неких момака, а мирном предајом регрута што је врло интересантно, регрута који су били у Дому ЈНА, бившем дому ЈНА. Не треба заборавити ни још један детаљ, а то је детаљ потписа, назовимо … тадашњег споразума  између Ганића и господина Мекензија, о начину на који ће се извршити транспорт Изетбеговића из Лукавице до команде Друге војне области и након тога, начин на који ће се извршити транспорт господина Изетбеговића са сарадницима до предсједништва и онда наставак транспорта тадашњег генерала Кукањца и његових сарадника. Сви слушаоци, сви гледаоци, видјели су тај снимак и видјели су ону бордо ''Џету'' испред транспортера у којем је био господин Изетбеговић.

Тај план  транспорта, односно рецимо.... назовимо то - фиктивне размјене,  генерал Мекензи је промјенио у самом објекту Команде  Друге војне области, за што су сазнале све снаге, или како смо ми тада звали - јединице које су, а држале Команду Друге војне области у блокади. Господин Пушина (мисли на Јусуфа Пушину, помочћника министра МУП-а и једног од главних актера масакра у Добровољачкој улици – оп.а) се налазио директно на лицу мјеста и било би добро да он расвјетли дешавања у Команди Друге војне области. Драган Викић, мој колега из основне школе, значи од мог дјетиљства. Заједно смо некад и у клупи сједили, је прослиједио податке који су ухваћени у  стану Јовановића и тачно се знало.... Међутим, укупан број људи који је могао да изврши чишћење града је био мален.  Предухитрила су нас дејства ЈНА, бивше ЈНА. Правац кретања Кобиља глава - Скендерија био је потпуно пресјечен, снајперском ватром координиран, значи  потпуно усмјерен, потпуно планиран из два смјера: Циглане - војни небодери, преко пута стадиона Кошево. Тим се правцем једноставно није могло ићи, није могло кретати. Други правац, то је мост, бивши мост 'Братства и јединства', према касарни 'Маршал Тито',  такође је био под сталном ватром из правца касарне и правца Грбавице. Ноћ 1/2. мај, не треба  заборавити покушај  преласка тог моста и то је било, то је осјећај, наравно војнички господин 'алах му рахметиле' Хајрулаховић (Мустафа Хајрулаховић Талијан, касније командант Првог муслиманског корпуса – оп.а) је одредио једну групу врло храбрих момака, на чијем челу се тада налазио  Зембо Харис, који су у потпуној блокади држали и више од 40 сати без спавања, чували тај пролаз. Такође, не треба заборавити уз подршку јединице специјалне  намјене МУП-а и ове јединице коју је водио господин Викић,  људе на чијем челу је 'алах рахметиле' Срна Енис. Било то је држање, значи десне стране обале Миљацке, од Скендерије преко тадашње бивше 'Словенијелеса', Музеја.

 Водитељ Јасмина: ''14  сати и 17 минута, поштовани слушаоци, ово је Радио Федерације Босне и Херцеговине. Ево, видјели смо да наше саговорнике одлично служи памћење и да смо се присјетили оних догађаја око 2.маја '92. године. Чули смо да је у граду тај дан владао хаос… Међутим, ево питање за све наше госте. Ко је у ствари  командовао тај дан? На основу чега је уопће планирана одбрана? Господине Дивјак''...

 Јован ДИВЈАК:…''Пазите! Хаос је можда изгледало привидно. Доста је тога било контролисано. Ево, преда мном је, видјели сте овдје, то је ратни дневник Штаба територијалне одбране Републике БиХ, који смо водили од  12. и овдје стоји да смо  13. издали наређење Регионалном штабу територијалне одбране. У то време је био Печенковић, касније је прихватио  Талијан и ми смо овдје написали да се треба заштити пут на Требевићу, на три деонице. Потпуно заштити  Скендерију, Врбању, Скупштине општине Нови град, Дом здравља, Мојмило итд.

Ми смо то, да ли је то нешто помогло другог, нисам баш сигуран, али уз све ово што је досад речено, волио бих да истакнем да је ипак постојала организација: општински Штаб Нови Град, Ново  Сарајево, Центар наравно, Стари Град и да су те активности, на неки начин, биле заједнички усмераване, посебно са станицама полицијским, управама у општинама. И да је ту постојала сарадња, ово што смо чули, то нам се нуди да се направи заиста транскрипт овога и да помало усагласимо оно што је све речено. Идемо од тога да глорифицирамо нешто до онога, што  негдје потпуно заборавимо.

Мени је први утисак и тада  и данас, да се заиста грађани одбранили, да се  грађани 2. маја, организовани кроз ове групе које смо чули. Сви су добровољци, сви, буквално сви, сем оног дела полиције која је имала своју  мобилизицију, неовисно од  одлуке  предсједништва. Пазите! Ја се подсјећам, присећам да је полиција већ имала виши степен борбене готовости крајем септембра  '91. године, због догађања у Хрватској и да су јединице полиције, тада већ, тад још увијек милиције, имале повишен степен одговорности, да је део ратних јединица био ангажован.

Кад говорим о овим некаквим аномалијама, често се говори о добром наоружању, да смо узели 20.000, разоружали оне припаднике СДС-а. Тачно је, камо среће да је тај број био толики. Ја ћу  само две бројке, да видите. Ми смо 16. априла, Регионални Штаб територијалне одбране тад бројао 24.000 добровољаца. Свега је 6.300 било наоружано. Овдје у овом прегледу нема ни један минобацач, нема ни једна хаубица, ништа. Ми смо данас овдје  чули да смо толико добро, да смо растурили, даље''.

 Водитељ Јасмина: ''Чули смо такође, да су тај дан рецимо и авиони надлјетали Сарајево''.

 Јован ДИВЈАК: ''Да. Добро. То су детаљи. То остаје. Али,  говоримо, овај део само да допуним, ово што се дешавало. Није то тако било лахко, лагано зауставити , ни оно на Врбању. Ја мислим да сте снимили - један моменат критичан је био за нас у Штабу, пардон, кад је речено да је тенк дошо до Јеврејског гробља. Јављао ваш Влатко Марковић (новинар Радио Сарајева – оп.а) који драматично указује да је тенк, ено га, и ми смо замисли, да вам дође горе и директно, сад у то време, имамо податке да се са Бруса гађа, да се гађа итд. Само једна бројка, пазите! Општина Стари Град 26. априла имала 1830 на списку, од тих 1830 само је 570 наоружано. Свега једна снајперска пушка и тако даље и тако даље. Морам овдје рећи грађанима да опет те појединачне групе, помало самостално, помало иницијативно допринеле су укупно блокади онога што је Армија (мисли на ЈНА – оп.а) намеравала и још задњи  један податак, ми смо тог јутра, под командом наравно, тад начелника Штаба територијалне одбране Републике БиХ Ефендић Хасана, имали податке о  припремној кретњи.  И знам да је један од првих одлука наређења било Ефендића, да радници у фабрици 'Мискин Црни', да оне припремљене тетроједре, противоклопне препреке се изнесу  на улицу, у овом правцу  који иде од Неђарића према телевизији и даље према граду. Значи, то је нешто овјдје што досад нисмо рекли и оно што ми је у овом тренутку веома значајно што бих требао и желим да кажем, кад ви питате која је команда?

Из овог што смо досад чули  могли смо оценити да је можда било истовремено три четири линије командовања. Ми знамо шта смо у Штабу територијалне одбране радили. Малопре смо од 'Заге' чули да је то ишло преко Сефера Халиловића. Сефер је у то време био оперативац у Штабу територијалне одбране. Они су се, 'Патриотска лига' је ушла у састав. Међутим, и даље су постојале некакве паралелне линије командовања. МУП је имао своје. Још увек то није се ни могло очекивати, 15 дана по формирању територијалне одбране да буде то, да буде увезано. Међутим, заиста инсистирам на томе да је на извјестан начин сарадња између територијалне одбране и полиције у граду, уз све ово што прихватам да се дешавало и 'Зелене беретке', 'Патриотска лига', учинила да се спречи намера да се јединице ЈНА нађу на пунктовима, ето предсједништво, Друга војна област, Скендерија''...

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна, ево мој гост Џевад Топић Топа жели да дода нешто ново што је господин Дивјак говорио''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Ја бих се укључио и рекао да јест. Ми смо били наоружани, а многе групе нису смјеле да пријаве наоружање које су имали. Јер, тад је била једна прекретница. МУП је тада био у раздору. Значи, МУП се.. Доста из МУП-а људи се, овај, повукло и тада, ја знам, у Старом Граду, кад смо ишли на Фалетиће (складиште војне опреме ЈНА – оп.а) горе да узмемо од територијалне одбране оружје, тада нам нису дозволили да идемо, јер смо се бојали наше полиције. Сад не знам која је била наша? То знају ови који су били у полицији. А тада да смо освојили, рецимо оружје које је било у Фалетићима и да смо имали то наоружање -  ми би пуно лакше, би и устројили војску''.

 Јован ДИВЈАК: ''Топо  опрости, а ко је организовао напад на Фалетиће. Ми из Штаба територијалне одбране немамо информацију да је то ишло преко Вас. Ко је то организовао''?

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''То је организовао Стари град''.

 Јован ДИВЈАК: ''Чекај, а Стари Град, под чијом је командом требао да буде''?

 Џевад  ТОПИЋ ТОПА: ''Требао је да буде под територијалном одбраном''.

 Јован ДИВЈАК: ''Хвала, ништа друго''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Тада је, прије тога су биле 'Зелене беретке' и уствари, све формације. Ево, малоприје Нујић је прочитао и припаднике полиције Старог града  и све. Значи, ми тада нисмо имали одређене организације. Људи нису знали гдје да се пријаве и онај ко је дав'о оружје, људи су се  и пријављивали. И зато кажем, да тада у то вријеме, није баш било тол'ко  увезано, кол'ко ми сада причамо да је то било тако организовано и да нису имали... Било је наоружања тешког . Наоружање које смо ми у акцијама у'апсили, ал' се није смјело пријавити. Зато, бојали смо се да нас не би одвели наша полиција''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Топићу, хтио би  Ваш надређени у то вријеме, господин Лучаревић нешто да дода''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Да извол'те''….

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Па ћемо чути онда господина Бацковића''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ја мислим да је овдје било низ констатација. Мање више говори о томе  ко је управљао? Ко је командовао и тако даље. Свака формација, зна се, од тога  колика је била и колико је  имала  одређену количину наоружања. Неки су имали 20 неки 5о. Ја сам имао формацију од 2.600 људи. Само 3.000 дугих цјеви у Сарајеву. Негдје послије других барикада, одмах зове мене Мустафа Стојчевић и каже: у општини Стари град продаје се наоружање. Шахинпашић Русмира шаље. Има 600 аутоматских пушака. По наредној изјави Липовац има, отиђите! Отето све оружје, они узму и отму то наоружање. Није прошло 20 минута мене зове ….. Бакир Изетбеговић (син Алије Изетбеговића – оп.а). Каже, узели су твоје наоружање итд. Треба све то вратити чим акција прође. Дакле, ми ћемо то вратити. Да ли ће то трајати, чућете одмах.

Тако да смо, ми смо дошли у посјед 2600 цијеви, које нормално никоме нисмо ни пријавили. Јер, мене је у априлу и у марту и током ц`јеле '92. године, наша полиција гањала. Претресала ми станове, тражила наоружање.  Ми смо то код нас оставили и тако даље итд. Тако да смо ми били у једном сталном кошмару. Ви нисте знали код кога се обратити.

Други детаљ, господин Ефендић је био  начелник територијалне одбране. Негдје тамо почетком, уствари крајем априла, сједим ја код њега у канцеларији. Он разговара са генералом у Хрватској,  једним који је био портпарол тада корпуса у Загребу и он њему каже: немамо болан наоружање, да имамо муниције, немамо ништа. Ја сад слушам с ким он прича. Ја то чујем кроз разговор да се ту рјешава са неким другим колегом из Загребачке области. Успутно још да кажем, моја је супруга  у Новом Саду, молим те припази је. Послије тога ми смо сва даље активности, наређења, активности, примали само од Сефера Халиловића. Ни од кога више. Нормално да нисмо пријављивали наоружање, дуге цјеви, материјална средства и друго''.

 Водитељ Јасмина: ''Као што смо чули патриотске снаге које су браниле град Сарајево, одавно су почели  у илегали''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Убацивање 163 шлепера наоружања и муниције. То ником нисам пријавио…То је било у посједу војне полиције и то сви јако добро знају. Тим је материјалним средствима одрађена Жуч, одрађено  Мојмило, одрађена Добриња,  одрађене све борбене акције. Тако да неке ствари се нису могле пријављивати. Неке  су ствари рађене спонтано, а сигурно је  оно што каже господин Дивјак - било је више линија командовања. Зато што је постојао један хаос, јер ви нисте имали проглашење непосредне  ратне опасности. Биле су структуре друштва у политичком расулу и ви сте значи једноставно, у једној таквој ситуацији, гдје сваких сат времена дејства имате.  Ви сте се морали сналазити према датој ситуацији''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево, господин Викић, има потребу да се надовеже на ове ријечи које је дао Лучаревић''.

 Водитељ ЈАСНА:… ''Јест, а послије тога господин Кемо Адемовић''.


Наставак бр. 5...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:45
  Драган ВИКИЋ: ''Морам казати, јер и ја се не слажем са Дивјаковом констатацијом, са списковима које је Штаб територијалне одбране имао. Морам да кажем, а имам право да говорим у име полиције, да је полиција имала кад кренемо од Старог града, па до ових полицијских станица и већ формираних полицијских станица, који су у свакој опћини се налазиле најмање 3 до 4 полицијске станице, мислим да је било преко три до четири хиљаде дугих цијеви. Ми смо без одреда полиције којим сам ја заповједао, могу рећи да смо ми у марту, непосредно значи пред оне априлске догађаје, комплетно наоружање, резервног састава из Раковице (предратни централни магацин наоружања и полицијске опреме МУП-а БиХ, који су пред избијање рата опљачкали припадници муслиманских паравојних формација – оп.а) изнијели.

То и те цјеви из Кртеља (главна база Специјалних јединица МУП-а БиХ – оп.а) пренијели у Дом полиције. И то могу наравно потврдити многи људи који су у Дому полиције долазили као добровољци, па и људи који су водили одређене групе људи, почев од Борка, па сад горе Бостарића, па не знам Фалетића. Ја знам и многе људе, те који су у то вријеме водили Салем Ченгић, Фахро, послије код Јуке био. (Јука Празина, предратни криминалац и оснивач 'Зелених беретки' – оп.а). Па код њих је био, не могу му се презимена тачно сјетити, зна Шутало Ивица колко смо дали његовом оцу горе и људима на Сокољу, па овамо према Вогошћи, па доле колко је цјеви дато у Нови град. Па Керим је ту, кад се у Добрињу улазило, а људи који су улазили из његове јединице, из Јукиних јединица, из наше јединице, сваки је на својим леђима по двије пушке унио, са борбеним комплетима противоклопним средствима да би се Добриња спасила. Значи, све и један човјек који је ушао у Добрињу носио је и за оне људе доле, а то мутевелија (муслимански вјероучитељ – оп.а) који је доле, у то вријеме у Добрињи био, могао нормално да потврди. Хоћу да кажем, било би мало, господин Дивјак, илузорно да би се Сарајево баш обранило са неких 1.600 цијеви и тако даље.

Мислим, да смо јако пуно противоклопа унијели. Морам Керима исправити.  Нисмо ми једну осу имали, него смо 4 лансера у то вријеме имали, која  смо донијели, зоље и негдје око 26 ручних бацача са многим тим борбеним комплетима које су унесене, са транспортерима са којих смо скинули бестрзајне топове. А он зна, кад се радио Водовод на Мојмилу да су ти топови који су скинути са, боље речено препилани са транспортера - учествовали у чишћењу. Значи, горе овог дијела који је блокирао улазак у Добрињу, горе Мојмила. Морам и ово да кажем као полицајац, нормално да знам колико је ловачког оружја и то кад мислим на ловачко, не мислим само на оне ловачке пушке класичне који сачму користе, него ловачког наоружања карабина који су били далеко ефикаснији и бољи  и можда по пет пута скупљи од војних снајпера, које су наравно нама, наши људи који су се некада бавили политиком - донирали.

Ја морам казат да смо од господина Бранка покојног Микулића, његов арсенал ловачког оружја добили ми. Морам казати од господина Драгана Биједића, његовог оца, да су пушке дате од фамилије, од фамилије Џемала Биједића. Морам казати о фамилији Поздерцима. Нек ми многи људи опросте. Јако је много  тог оружја донесено, које је било врхунског квалитета, што се тиче, које се могло користити у заштиту града, у борбене сврхе. А гдје је онолики број ловачког наоружања? Ја мислим да га је негдје преко 30.000, можда и више хиљада налазило на  просторима комплетног града. Кад узмемо на ове опћине које су биле под контролом, значи да кажем патриота, полиције, војне полиције, армије, ових структура, да је ту јако много тог наоружања било. И ја се, очито, не могу са господином Дивјаком сложити да су то ти спискови валидни, били ваљани. Да је то било у арсеналу  браниоца града Сарајева, мислим да Сарајево не би данас било оно што јесте''.

 Јован ДИВЈАК: ''Викићу опрости, али ја сам говорио о крају априла и 2. мају, а нисам говорио касније. Али, треба да знаш да је и касније, онда су они имали 243 снајпера, а ми читавог рата 25''.

 Драган ВИКИЋ: ''Ја сам много више снајпера им'о од 5. априла с' доласком. Ја знам да сам тебе разумио шта си говорио и ја говорим о 2. мају. Значи, о 2. мају и оно шта се налазило у арсеналу  бранитеља града Сарајева''.

 Водитељ Јасмина: ''Јако је битно да су браниоци имали тада оружје, да је град одбрањен. Ево још једног специјалца, Кемо Адемовић''.

 Кемо АДЕМОВИЋ: ''Да се не расправљамо. Ја ћу се вратити на оно Ваше питање - ко је командовао тог дана и ко је иначе командовао?  Чињеница је да је МУП у то вријеме, дакле  био можда увезан својим, прије свега тиме што је имао свој систем везе итд. Био увезан, да је постојала субординација. Наравно, ја могу говорити, ипак, само о Специјалној јединици и о субординацији специјалном и њеном поступању. Не могу говорити о комплетном МУП-у, а камоли да говорим о овим формацијама 'Патриотске лиге' и 'Зелених беретки'. Мада, морам признат', да смо ми имали јако добру сарадњу са свим, овим сегментима. Наиме, ми  смо направили следећу ствар. 

Ми смо у Дому полиције направили један, тако смо га звали штаб, мада су горе  сједила, само два човјека су дежурала. Један човјек је био старјешина - официр из Специјалне јединице. Други је био испред ових формација 'Патриотске лиге', или 'Зелених беретки'. Њихов задатак био је да координирају и да не дозволе  да дође на терену до судара између дјелова наше јединице и тамо дијелова 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге', итд., које су биле територијално распрострањени, покривале су комплетан простор, не само Сарајева, него и БиХ. Дакле, били су распрострањени. Доста смо то успјешно радили тих првих мјесеци, док касније у потпуности није профункционисало руковођење и командовање територијалном одбраном. Свакако, имали смо ми и одличну, могло би се рећи одличну комуникацију. Имали смо комуникацију са Штабом територијалне одбране из Сарајева, а и за цијелу БиХ.

За Сарајево је био комадант рахметли Мустафа Хајрулаховић Талијан, а за цијелу БиХ је био Хасан Ефендић. Навест ћу један примјер те координације. Дакле ми, тј. Специјална јединица је ипак улазила у ове борбене активности кад су се радиле акције, улазила је на захтјев Штаба територијалне одбране, дакле и по њиховим плановима. И ову акцију коју је споменуо господин Викић претходно, дакле 'Претис', планирао је Штаб територијалне одбране. Ја јесам водио ту акцију у неком њеном другом дјелу, али комадант Штаба територијалне одбране Хасан Ефендић.  Господин је лично дошао на Кобиљу главу и изложио план и дао, издао задатак практично, наравно,  обзиром да су сегменти који су требали учествовати како је била замишњена акција, била је мало шире замишљена, нису у потпуности успјели. Онда смо ми, претежно припадници специјалне јединице, са још неким групицама од овог  Керима и ови из 'Патриотске лиге', дакле онда смо ми отишли и извршили тај задатак и покупили та средства. Дакле, било је петероструко мање људи од планираног броја.

Али, ипак дакле, је била иницијатива од овог Штаба територијалне одбране. Дакле, ипак постојала је координација. Ми у јединици примали смо задатке од команданта на састанцима. Командант је одлазио тамо на састанаке, вјероватно, или сам одлазио ја, кад пошаље мене. Дакле, на састанке гдје се договарало о акцији и задатак који отпада на Специјалну јединицу шта ће да ради. Дакле, није се ипак до краја радило напамет. Мада, било је тог сударања на терену. Појаве се групе, вишка људи, мањак људи, итд. Међутим, услови у којима се све дешавало, све треба смјестит' у временски оквир дешавања. Дакле, није рат нешто што се нама дешавало сваки дан,  па да смо ми богами били апсолутно спремни. Било је хиљаду ту проблема. Фали ово, фали оно, фали оно итд. Међутим, било је добро расположење  грађана и грађани су нудили своју помоћ и у оружју, као што рече Драган. А нудили су свакако и стављали се на располагање, дакле прије свега, један велики број грађана ставио се на располагање Специјалној јединици.

Специјална јединица поред овог начина рада излазила је на терен у мањим групама, на захтјев  полицијских станица, чак на захтјев грађана. Дакле, на захтјев грађана, пошто смо ми се, ипак, сматрали и осјећали полицајцима који треба да заштите живот људи. Ми смо излазили и на такве интервенције. Оно што смо, вјероватно, данас видјели да смо успјели да одржимо систем руковођења. Свакако, било је и код нас искакања. Било је и код нас искакања, било је самовоље и тако даље. Међутим, ми смо настојали да то елиминишемо, да то санкционишемо кроз институцију на састанцима итд. И било је варничења, било је свашта. Не може човјек приказати сад, било је све идеално, цвјетале су руже. Нису, али ето изнијели смо се са свим проблемима, функционисали смо. Сарајево и тог 2. маја и наредних мјесеци и читав рат, неко ко у  Сарајево је био 2,3,5. мјесеци, па је отиш`о. Неки су остали читав рат. Дакле, читав рат функционисало је, радило се, тражила се најбоља рјешења. Дакле, ми смо ипак били нападнути. Тражили смо најбоља рјешења''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна молим Вас, господин Бацковић... навиру му сјећања... Само да не би нешто заборавио''?

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Ако ми дозволите, у потпуно би се, прије свега, сложио са Драганом Викићем и са Кемом Адемовићем и са Керимом. Наиме, уважени генерале, морате нас разумјети да у оној фази нисмо имали пуно повјерења, обзиром на све што нам се дешавало''!?

 Јован ДИВЈАК (убацивање у разговор): ''Не знам да имаш сад''?….

 Заим БАЦКОВИЋ: ....''Мајке ти…… Ти то добро знаш да имам''….

 Јован ДИВЈАК: ''Па немој тако''….

 Заим БАЦКОВИЋ: ....''И цијело вријеме имам што се тебе лично тиче. Наиме, да не заборавимо Керим је ту, па и он може дати детаље. Хидрометеоролошки завод Босне и Херцеговине се ставио у функцију одбране БиХ и у току јануара, фебруара и марта мјесеца - практично са свих простора су изузете радио везе хидрометеоролошког завода и стављено је у функцију 'Патриотске лиге'. У самом Сарајеву распоређено је 24 радио станице, како се то каже широког опсега, ја се у то не разумијем, које су међусобно биле у потпуности повезане.  Први репетитор је постављен на брду код Краке  Бехудина. Кериме, како се оно брдо зове,…….  Не знам како тачно богами… Први репетитор  гдје смо били  у потпуности увезани и то је било урађено већ у фебруару '92. године. Друга ствар која значи око наоружања, ту је мој уважени колега Мушан Ковач. Он зна шта је било 1. маја  навече и  колико наоружања је однесено у Специјалну јединицу. А наоружање је изузето од оних који су спречавали  пролаз тадашњом улицом Ђуро Ђаковића. Наиме, разоружане Циглане. Па се надам да ћеш се Мушане укључити и рећи  колико је тад наоружања изнијето из станова''?

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Хоће господине Бацковићу… Слуша Вас Мушан''…

 Заим БАЦКОВИЋ: (наставља – оп.а)....''Аутоматског наоружања, снајперских пушака. Колко се ја сјећам Мушане, било је 10 зоља, ручни бацачи, брдо бомби. На другој страни је дио наоружања из  војних небодера преко пута стадиона Кошево, изузето и подјељено људима на простору Бреке. Значи, наоружања је у граду било страшно пуно. У наше руке оно је дошло тек након ових дјеловања, односно изузимања тог наоружања.  Тачно је Кериме ово -  2230 пушака је било подјељено прије рата, по имену и презимену људима, плус  наоружање МУП-а, плус наоружање - да не заборавимо то. Јусуф Пушина је  ту релевантна личност. То су камиони из Школског центра на Врацама који су успјели да се извуку. Значи, камиони наоружања!? Није један! Тада наоружање из Кртеља''.

         Водитељ Јасмина: (убацивање у разговор)…''Ево, ја се извињавам што вас прекидам, али наш један саговорник,  господин Хавдо Ебиб има неодложиви посао. Жури се, па да искористимо прилику да обавимо с њим разговор везано за 2. мај, а онда ћемо наставити. Имамо времена. До  16 сати наша емисија иде. Господине Хебиб, изволите''…

 Авдо ХЕБИБ: ''Ја би' се ипак желио вратити на ово  питање - ко је командовао овом акцијом, односно ситуацијом која се створила 2. маја? И прије 2. маја док није профункционирала наша ТО, у времену кад је БиХ и призната од стране Уједињених нација - једине организоване, легалне оружане снаге БиХ - био је активни и резервни састав полиције. Све игре, сва организација, сва одбрана у то вријеме до формирања Армије, ослањала се на организоване снаге Министарства унутрашњих послова, које су дјеловале организовано под командом на подручју цјеле БиХ. А на подручју града, у појединим опћинама је дјеловало по неколико полицијских станица. Све групе из 'Патриотске лиге', 'Зелених беретки' и осталих, наслањале су се и везале се организовано уз станице полицијске. Па је чак и група Јуке, рахметли Јуке Празине била везана на Специјалну јединицу, формално организационо била је везана и била је, на неки начин, под командом МУП-а. Према томе, о некаквом хаосу, о некаквом нереду - не може се говорити. То је било великим дјелом контролисано. Тачно је што је господин Адемовић рекао да је било негдје мало и некаквих сударања итд. Међутим, ми смо у великом дијелу држали контролу над цјелом ситуацијом дуго, дуго времена - све скоро до формирања Армије. И та сарадња, ја морам рећи да је функционирала на сасвим задововољавајућем нивоу, с обзиром на околности у којима се одвијала читава та ситуација.

Према томе, о некаквом хаосу, о некаквоме, не знам, самовољноме, самоорганизованоме начину дјеловања - не може се у великој мјери говорити. Негдје је  помало било иступања, али смо ми држали великим дијелом контролу, ситуацију под контролом. Истина, у најделикатнијим ситуацијама наша Специјална јединица је имала и специјалне задатке. Међутим, нимало мање нису активно дјеловале све полицијске станице на простору, посебно града, али и шире и на простору БиХ. Према томе, не можемо сводити све само на једну јединицу специјалну, која је дала, зна се колики свој удио у свему овоме, која је била и оспособљена. Зато смо је и оспособљавали под специјалним увјетима прије рата да може да изврши најтеже специјалне задатке итд. Али нимало, нимало, не заостају остале јединице полиције и садејство грађана града Сарајева''.

         Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Хебиб, извините. Ја бих Вас замолио да вас мало прекинемо овдје. Једну реплику на ово што сте Ви рекли има комадант Викић''….

 Драган ВИКИЋ: ''Па ево, моја реплика ће се у два правца односити. Једна је да Јукина јединица није била формално везана за нашу јединицу. Била је за министарство везана. Јел да би била везана организационо, онда сте, господине Хебибе, морали промјенити организациону шему, а знали сте  да у оно вријеме... Ја  немам ништа против Јуке Празине и  његовог овдје рада у рату. Он је  стварно, његови људи су стварно красни људи, им'о велики допринос. Имао је наравно, он и људи сумњиве прошлости, који су опет, имали некакве своје ствари које су се по насељима дешавале. Значи, та јединица се наслања на Р МУП. Међутим, могу казат` да је било одређених притисака и захтјева према мени као команданту да се та јединица веже. Ја сам кз'о, ја немам проблема са Јуком у комуникацији, извршавању одређених послова. Међутим, Јука је имао у свом саставу и људи који нису слушали. И другу ствар казао сам, ако желите то да урадите, онда морате да направите нову ратну организацију. Јер, наша ратна организација је негдје око 900 људи имала. А Јука је у то вријеме говорио да има пар хиљада. Значи, морало се све то 'Јово на ново'  истумбати и направити. Јел' је у нашој организацији био један комадант. то Кемо зна! А Јука је био комадант, тако да у једном одреду не могу бити два, ни три комаданта итд. Значи, то је што се тиче тих јединица. Па онда, могу вам  казати. Ови у Р МУП-у, тамо састав који је некада руководио то најбоље зна, ја вас само на то подсјећам. Другу ствар морам казат', слажем се господине Хебиб са тим да се на полицију штошта ослањало: да је полиција легалан састав био и да су резервни састави дигнут' и доста прије него што је рат у БиХ кренуо. Уствари, можда  и тада кад је кренуо, ако не би заборавили село Равно (село Равно, општина Требиње, простор на којем је 01. 10. 1991. године - почео рат у БиХ – оп.а). Али, не смијемо заборавити групе људи. Те групе су људи  постојале по свим рубним дјеловима града и оне су живиле и радиле. Морам вам казати и морам свима напоменути, Керим се тога сјећа. С једног састанка, ја мислим негдје почетак априла у Дому полиције. Ја сам иницијатор тог састанка. Био је на том састанку Керим, рахметли Талијан. Био је 'Шуми'. Био је 'Заги'' ту. Био сам ја. Био је Кемо. Био је Швракић (Емин Швракић, оснивач и командант 'Зелених беретки' у Старом Граду, Башчаршија – оп.а).

И инститир`о сам. Знали смо  да постоје те групе. Постојале су и не можемо казати да су оне биле одмах укључене у Штаб територијалне одбране и тако даље. Оне су и прије тога постојале и нису се формирањем штаба и штабова трансформирале. И на том смо састанку битне ствари договорили. Имали смо јако много и људи. Било је наоружања. Било је средстава везе. Сви су радили на неким својим каналима. Нит' ко може коме у испомоћ доћи, нит' ко ским може комуницирати и тако даље. И непосредно послије тог састанка у нашем центру везе, доле у Р МУП-у су кристали мјењани и тако, да смо један мобилни систем веза послије тог састанка урадили. И тако да смо послије тога у сваком моменту могли једни другима притећи у помоћ, не само то, него смо могли комуницирати. Уосталом, могли смо из тог центра, могли смо и пратити дешавања која су, на терену која су била. Па према томе,  желим само то да нагласим  да је било то, господине Хебиб. Да смо ми одређене ствари те радили. Није све у то вријеме могло баш  тако се дешавати да иде све из једног центра. Вријеме је нас претицало, тако да смо ми у одређеном времену, много прије, него што би се тај центар и сјетио да се то уради. Ми смо те одређене послове урадили и на концу - ефикасно овај дио даљњег рата и водили''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ја имам једно питање за господина Хебиба, ако се слажете. Господине Хебиб, како је Републички МУП могао уопће да дјелује на патриотској линији кад су министар Делимустафић и његов замјеник Жепинић били у сурадњи са шефовима КОС-а, са генералима Васиљевићем и Тумановим''?

 Авдо ХЕБИБ: ''То је већ сложеније питање. Мислим да ову данашњу тему оно превазилази, да не би требали данас о томе да разговарамо. Могли би другу једну емисију. То је питање унутрашњега устројства МУП-а, односа тада и политичких и осталога.

Што се тиче овога питања, ово што је Драган Викић  рек`о, ми се апсолутно ту не разилазимо. Само што Драган  себе види у овом свему помало ван ресора унутарњих послова. И Специјална јединица и све јединице полиције дјеловале су унутар МУП-а. Према томе, не можемо се разилазити, јер није било пуно слободних стријелаца унутар МУП-а. И оно све што се радило, координирало се у МУП-у. Тако да се ми ту не разилазимо. Ја нисам тврдио да је Јука Празина био наш у организационој шеми, али се поставио и понашао се. Али, ми смо имали извјеснога утицаја на контролу његовога понашања у граду што је сигурно допринијело да ти слободни  стријелци о којима Драган говори, за које знамо сви... је ли тако итд. Да смо их ипак могли држати једним добрим дијелом под контролом је ли и да су они извршавали оне задатке које су требали, поред осталога, је ли извршавати. Тако да ми ту не можемо се разилазити, с обзиром да је ресор МУП-а функционирао као јединствени систем тада. А  није било слободних јединица које су неовисно дјеловале''.


Наставак бр. 6...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:41
          Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Хебиб, ево сад би се хтио укључити и господин Лучаревић. Кратко''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ја сам рек'о да ми нисмо  ни у ком случају, нисмо били под било каквом јурисдикцијом МУП-а, нити смо ми  примали од њих некакве  инструкције, нити смо ми њих слушали, пошто су нам људи из МУП-а претресали станове. Нису нам дали да радимо, пратили  нас, разумијете.  Тако да ми, могу рећи ја, овдје одговорно, јер ово је на неки начин емисија један, која ће остављати неки траг. Кад смо ми имали најбољу сарадњу једино са Специјалном јединицом МУП-а  која је, а мислим да смо и ми према њима били веома коректни кад смо се помагали и у људском и материјалним средствима, да смо  једноставно помагали једни другима. Јер, апсурд је да се прича о, на неки начин, тој једној таквој  координацији свих јединица кад ви сте имали управо, једно такво руководство  које сте ви малоприје споменули. Чак што више, од мене је тражио господин Пушина да ја даднем 40 људи да зграду главнога МУП-а, централу обезбјеђују тамо. Јер, унутра су сједили. Није се знало ко је за државу БиХ, ко није. Наоружани сједили у канцеларијама, па каже да се не би поубијали, нек они буду напоље, па нек их види. Тако да су ти људи били били 7-8 дана тамо, након тога је дошло до рашчишћавања унутар саме зграде МУП-а''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево и колега Ивелић има''………..

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ...''Може још само ово.  'Патриотску лигу', формације којима сам ја координир'о су тек у фебруару ушле на састанку у Лозни гдје је било испред... не знам - 32  града.  Не знам колико је било мањих мјеста? Око 50 је било тих активиста наших, гдје је одржан централни скуп и гдје су тек тад наше формације ушле у 'Патриотску лигу'''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: …''Колега Ивелић. Кратко''…

 Водитељ Јасмина: ''Ево овамо, прије тога, молим те Кристијане да чујемо један прилог. Музичар и наш колега Влатко Марковић 2. маја `92. године био је на једној од првих ратних линија. Ево шта нам је испричао''.

 Влатко МАРКОВИЋ (тонски снимак): ''Тај 2. мај ћу памтити цјелог живота, сигурно. Ја сам горе, у ствари, привремено становао у Уријан Дединој број 2., код Халваџија. Тог 2. маја пријеподне ја сам био судионик свега што се догађало на Скендерији доле и због тога сам се јавио телефоном у ТВ програм. У студију су били тада Расим Борчак и Владо Билић. Ја сам посвједочио, тачно, у тренутку кад је Палма пуцао по згради бившега 'Валтера Перића', дистрибуцији. Кад је почео кров да гори ја сам управо тог тренутка  то  преносио у ТВ програму, телефоном. Тај дан је прекрасан био сунчан, диван дан. Мене, у ствари, из тог дремежа пробудило дрмање тла. Ја сам излетио напоље. То је приземље те  куће у  Уријан Дединој 2. и стражар који је ту био. А некаква је била. Одбрамбени некакви углови  који су били од чутука, дрво за цјепање, што је било стварно смијешно. Овај, он, који је ту био са обичном ловачком пушком, неком. Ја не знам. Он је вјероватно кад је видио да два тенка наилазе, он је побјегао. А тенк је испод мене, испод коприве и жаре на самом. Ту су семафори били дакле, раскршће заобилазнице Уријан Дедине, крај кокошињца, да кажем детаљно Мујаге Халваџије. И немам никаквог ни оружја, ништа. И сјетим се да у ходнику, у ком станујем, да имам у једној гајби коктела 'Молотовљевих'!? Отрчао  сам у ходник и зграбио кол'ко сам могао тих коктела и прво бацање било је пребачај. Друго подбача. Следећи је био погодак, па четврти, па пети. У тој еуфорији сам чуо дозивање Нина. Нихад Крајина, комшија који је ту становао ми је почео иза зграде добациват наредне коктеле и док није, у крајњој линији, тај тенк почео да гори. То је димило страшно, тај први тенк. Други је био 15 метара иза њега. Сљедеће што се догодило, то је да смо доживили, он и ја, удар грома. Нисмо знали у том тренутку шта се догађа. У ствари, једину кумулативну гранату коју смо имали из јединог ручног бацача испалили су 'Шики' и 'Брко'. Они су испалили ту кумулативну гранату и она је, како се то каже, штартнула, окрзнула куполу тенка. То је било, у ствари, негдје иза 13 сати, тај исти дан. Тенкови су кренули у повлачење. Мислим да су тада ушле њихове формације, у којима је било и 'Шешељеваца' и да су ушле међу те куће  иза Јеврејског гробља, тамо, вамо. Да би највјероватније, то поподне или ту ноћ, једноставно, неминовно би било да би пала та страна града ил' би страховито пуно жртава било''.

 Водитељ Јасмина: ''Ево, тако су патриоте сарајевске одбраниле град. Сенад Хаџифејзовић је с` нама, наравно. Ево ниси имао прилику. Колико? Два сата да се јавиш''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ:… ''Два и по сата''.

 Водитељ Јасмина: ''Тих дана су грађани, поготову 2. маја и касније, имали јако повјерење у Телевизију и Радио Сарајево. Јављали су се и у вашу редакцију доље''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Да ја кажем ово, што овако  говорим. То је био директан  пријенос рата, дословце. Мада ја, овдје сам позван да говорим о 2. мају, о функцији телевизије тог дана, цјелог дана. Значи, 12 и по сати директног  пријеноса, али ја сам, право  да ти  кажем, мало збуњен свим овим  подацима. Рецимо, први пут их чујем и можда је моја новинарска срећа да тад нисам знао неке ствари. Ово је апсурдно звучало. Није лоше кад новинар понекад нешто и не зна, јел. Ја сам збуњен овим цифрама, о броју наоружања које су имали поједине групе у граду или специјалци, или ове наше јединице''.

 Водитељ Јасмина: ''Иако су тада  нашу зграду, ти се сјећаш, чувале Специјална јединица МУП-а''...

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Знам. Знам то. Али, рецимо ја знам као новинар 2. маја и, прије тога и послије тога, да су оно што нисмо могли да објавимо, што нисмо смјели да објавимо, што је било лудо објавити, наравно, да су људи на првим линијама око града, оно стотине таквих прича сам чуо од својих пријатеља, раје, комшија, другара, који су горе били. Они су били  на првим линијама са једним метком у цијеви. Тако да кад ово слушам  овако, кад чујем ове податке - сам мало збуњен. Право да ти кажем, размишљам о томе, јел' нам  требало укидање ембарга на оружје. Овај, што се тиче овог директног пријеноса тог 2. маја, само да кажем да су ту врло битне ствари. Мислим да је о томе требало говорити. Значи, говорити о тим феноменима који су се тог дана дешавали. Значи, и о овој организацији и о томе ко се први снашао итд. А кад је телевизија у питању, мислим да је ту највећа вриједност била то што су се тог дана у тај програм морали јавити. Ми смо их натјерали да се јаве''.

 Водитељ Јасмина: ''Практично су  новинари говорили политичарима шта да раде тога дана''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Да, како би' ти рек'о имали, ма колко то грубо звучало, рецимо јављале су се обје стране, је ли. Ми смо натјерали генерала Кукањца да нам се јави. Ми смо натјерали генерала Аксентијевића ( Милан Аксентијевић, помочник генерала Кукањца. У Карловцу, у Хрватској, од стране ХОС-а био је, заједно са хеликоптерском посадом, заробљен.  Размијењен за међународног шверцера оружјем Кикаша – оп.а) да нам се јави. Навече, кад је предсједник киндапован, натјерали смо и генерала Ђурђевца да нам се јави. То је тај феномен. Због чега је то битно? Због чега о томе говоримо? Зато што су они у том  програму уживо, то је врло рискантан, ево види се и по овоме, врло  рискантан - програм уживо. Програм у којем, то је за психологе. То би господин Хебиб, боље могао да објасни. То је програм у којем људи не могу себе баш да контролишу. Чак  ни као новинар себе тешко  може, који је навикао на то, а камоли људи? Не потцјењујем их, али војна лица која нису вична томе, је ли?! Они који само наређују. Тако да се из тих њихових јављања у програм уживо, јасно могла видјети, врло јасно, та њихова акција, то да је испланирано, то да је то кренуло. Генерал  Аксетијевић, у једном моменту, на више пута понуђено исто, на моје питање, на крају одговара да је генерал Кукањац наредио тенковима да крену. И лавина је кренула и то  незаустављиво. Знаш, то су страшне ствари. То су ствари које су један оригинални документ, изречен уживо у програм. Е, сада када ја  слушам приче, сада  о броју наоружања, овдје у граду и, о овоме што је говорио генерал Аксентијевић, опет морам да вагам као новинар - однос тог оружја у граду и од тога који је био около града. Сјећам се, рецимо довољно, то је врло упечатљива слика. Свакодневно се може да врати тај филм 2. мај поподне, када Топа пуца неком пушкицом, онде на оној раскрсници Куловића улице и оне гдје је 'Нама' (робна кућа – оп.а), а одозго му тенк одговара и развали 'Наму'!? Мислим да  је у томе сва суштина ове приче, овдје. И мислим да смо мало скренули с пута правог, ове приче. А то да је истина? Не знам ја колико је било цијеви? Али, мој дојам је у свему томе да су заиста и ја ћу увијек остати при томе... то је сигурно истина ма колико било прича о броју цијеви, да су овај град тог дана одбранили неки голобради момци, са  голим прсима и некаквим пушкицама!? Дословце да су то биле пушкице у односу на оно чиме одозго одговара. Малтене, ово је био метак из града, а граната на град.  Јер, то је та релација о којој треба говорити''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Јасна, можемо ли ми да се укључимо''?

 Водитељ у студију Јасмина: ''Изволите, колега Трбојевићу''...

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Чета која је била смјештена у Улици Давалаца крви, јединице за специјалну намјену МУП-а. Када је почео овај опћи напад на Сарајево, у правном смислу опћи напад - ја могу само  пар детаља.  Нисам знао да у Сарајеву постоје двије Партизанске улице, да постоје двије Фочанске улице? Драган је заборавио тај детаљ. То је тенк из Партизанске улице који је у потпуности онемогућио кретање срцем града Сарајева. То је тај тенк који је сијао смрт по Титовој, по Скендерији и два транспортера. Винко Шамарлић покојни, је прихватио да иде да неутралише то што је стварно представљало неспорну опасност, него је представљало потпуну блокаду комуникације у Сарајеву. У само предсједништво стигла је јединица, одред са Кошевског брда и са Асимом Нуманићем ушла у Кошевски поток.

Јединица која је била при МУП-у или у том моменту је дјеловала при Центру службе безбједности опћине Центар, Исмет Бајрамовић. Они су се спустили и прихватили... у такозваном Валтеру Перићу, тадашњем. Јединицу коју је водио Лекић, то је тај дио специјалаца који се раздвојио, ушао је у Скендерију  и жене и дјецу који су у том моменту налазили у Скендерији блокирао и њиховим животима условљавао њихов излазак. Блокирао је, рекао сам господин Лекић. Те детаље не треба заборавити. Напад није текао само значи, на дио који се зове предсједништво, он је био на читаво Сарајево. Из касарне у Неђарићима, дијела водовода и  Лукавице, покушало се ићи смјером Неђарићи, Водовод, тај рубни дио и спајање према Грбавици. Значи, имали смо и попречно и уздужна кретања која су требала Сарајево да исјеку. Не знам више, као новински папир  да ли је то организовано или самоорганизовано? Не могу рећи. Али, знам да су сви прихватили своју улогу и оно што се података сливало у тадашњи Штаб територијалне обране Републике БиХ, показивало је да су борци на читавом простору града у садејству. Наиме, да се ништа анархично не дешава''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: … ''Ви сте имак имали неки  начин комуникација. Ја сам у нашем архиву такође, нашла податак да сте ви преносили наредбе из штаба радио-станицом: 'Пажња! Овдје Заги. Моја је извршна''!

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Ја сам добио такав задатак од стране Штаба територијалне одбране и начелника Штаба територијалне одбране господина Халиловића. И на мене је ту област пренио и господин Мустафа Хајлаховић Талијан, те Министарство унутрашњих послова. Зато што је морала постојати укупна координација дејстава. Јер, је напад текао на свим просторима Сарајева. Имали смо напад, са покушајем пробоја напада са Пољина према репетитору на Хуму. Тај напад је исто тако био врло жесток. Напад који је текао  правцем Хум - Пофалићи према мосту 'Братства и Јединства'. Напад који је текао правцем Жуч, преко Буљаковог потока према Неђарићима. Напад који је требао да иде Илиџа према Радио Телевизији Сарајево и тако даље.  Тако да смо у бити пуну координацију дејстава свих јединица, ако се то могу звати у том моменту јединице, јер то нису биле јединице великог броја људи, али свега што смо имали у одбрани Сарајева. Не треба заборавити ни начин на који је директан улазак у предсједништво спријечен, а то је управо оно о чему је говорио Керим. Приручним средствима уништавање транспортера, то је Нусрет  Шишић Дедо и Шемсо Клапна. Не треба их заборавити. Но, о томе  ћемо можда имати још прилике разговарати''.


Наставак бр. 7...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:38
          Водитељ Азра СИПОВИЋ: ... ''Касније у току емисије, већ смо чули од наших храбрих  специјалаца да је све почело у бившем Дому ЈНА. Џевад Топић Топа једна од легднди Сарајева. Ви сте били тада у Дому ЈНА''.

 Џевад ТОПИЋ: ''Ја бих прво да поздравим слушаоце и своје уважене пријатеље, колеге. Ја бих само прво један мали увод. Ја бих рекао, ми смо, ја са својом групом сам био малтене самосталан. Значи, имао сам људе које сам имао на списку, са потребним оружјем. Прво сам се обратио Емину Швракићу, 'Зелене беретке'. Послије сам упознао 'Доктора', 'Талијана', 'Зенгу' и тако. Упознавао сам људе кроз те спискове.  Тад је била  као једна групица''.

         Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Како сте обезбиједили оружје''? …

 Џевад ТОПИЋ:…''Обезбјеђивали смо на ратишту. Значи, имали смо прво мале пушкице итд. Онда,  прије тога, било је, био је 'УНИС'. Па смо имали на Јеврејском гробљу  борбе, гдје смо заробили тада осу и девет пуњења и митраљез. Онда смо имали још пар тих акција прије 2. маја''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Јесте ли знали руковати тим оружјем?….Реците''!

 Џевад ТОПИЋ: ''Тада ми нисмо фактички  знали шта је оса, него смо ми то заробили и донијели у штаб и онда смо мислили, пошто су сви долазили  да узму ту осу од нас, ми нисмо знали. Онда је Џевад Раџен донио једну брошуру преко које смо научили да гађамо, односно Јеж Адем је научио и он је први и опалио 2. маја ту осу''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Срећом, брзо сте научили. Да се вратимо на овај бивши Дом ЈНА''.

 Џевад ТОПИЋ: ''Пошто смо тако сви били увезани, у Центар је дошао из Старог Града Сакиб Пушка и Фудо Абаџић гдје су, ја сам видио да се нешто дешава. Нисам знао шта? Онда су мени објаснили да хоће, да се из Дома ЈНА повуче војска. И они су  рекли могу и отићи, али само без оружја. И тако је у ствари то и почело. Асаф је отишао 'алах рахметиле' и он је био прва жртва тог дана, баш у  Дому 'Љиљана', је ли, садашњем дому 'Љиљана', Дому ЈНА. Послије тога, ја сам предпостављо да ће доћи помоћ Дому, јел ЈНА и онда смо стали ту код Позоришта пар комбија, да не би могли да прођу специјалци са транспортерима. У ствари, тако је и кренуо и 2. мај''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''То су Нишки специјалци''.

 Џевад ТОПИЋ: ''То су Нишки специјалци који су дошли испред Дома, испред Позоришта да би помогли Дому ЈНА. Многи говоре, планирало се, непланирало, било овако, а мислим, тада у то вријеме, па то имамо и снимке и све. Титовом су грађани нормално ходали, а ми смо вамо ратовали. Значи, вамо су људи се убијали, а вамо су људи нормално ходали. Ето, тако је то било. Да многи говоре било планирано, било овако, било онако? То је једноставно. Тако долази. Ту испред Позоришта  они нису могли да прођу транспортерима. Тако су стали. Један транспортер је отишао на Обалу који је ушао гдје је 'Металка', у пролаз, а трећи транспортер је отишао горе код данашње 'Естраде', гдје је погођен. Ја мислим, алах рахметиле да је Алија Радин, то погодио њега. Касније сам то чуо. Мислим, послије те акције се све препричавало и све се знало ко је шта урадио. Тада су ти специјалци ушли опет у 'Театар'. Из 'Театра' су отишли  у кино 'Ђуре Ђаковића'''…

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''То је два спрата испод нас. Ми смо сад у тој згради''…

 Џевад ТОПИЋ: ''Јесте. Ми као група смо дошли ту и ми смо се као са свих страна опколили и пуцали.  Значи, ми смо се борили цијели дан. Послије рањавани људи. Један Горан је рањен навечер, јер су они остали у тој згради. И они су цјелу ноћ били у тој згради. Тек сутра ујутру у 9,00 сати су они се предали. Зоран Чегар, пошто смо ја и он пријатељи, стварно дуго година, он је пролазио. Ја кажем Зоране има ли шта да истјерамо ове. Он је отишао по, како се зове загушљивце, тако да је стварно помого. Ево, чули сте њега шта је рек'о. И Шуман је баш то исто и поновио. Значи, то је било тако. Они су изашли, предали се. Ми смо се тада добро наоружали. Тад је био ухапшен пуковник Шупут, био је Рамбо, злогласни Рамбо који је у Хрватској имао преко 200 убистава. Ми нисмо знали, јер је он био обичан водник. Ми нисмо знали ко је он? Сви ти људи су послије, та војска је дата у размјену и ми смо добили друге људе''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Још само једно питање, молим Вас Топа. Ви сте дијете из Центра града. Шта је вас и људе које сте ви окупили мотивирало да устанете тако спонтано''!?

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Случајно је то све било. Ја сам им'о  у Новом Граду, доле радњу. И на годину дана прије, СДС  хтио да сруши радњу!? Ја сам тражио помоћ од доле, општине Нови Град. Тад је био начелник општине Ченгић. Онда је он рекао СДС не да, ХДЗ шта ја знам и тако. Углавном, по мом ресторану хтјели су да ми сруше. Тад сам ушао у једну организацију из општине јел? Тад сам видјео да морам да се прикључим, јер сам видио да се спрема нешто? Нисам знао шта? Нисам, сада да кажем, ја сам био ово, био оно. Многи људи сада причају да су били, а нису били. Многи људи причају лажи. Ја сам случајно уш'о у то. Послије сам направио списак људи''!?…

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Али, нисте случајно херој''…

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''То је тако испало, вјеруј, случајно. Ја не могу да кажем да сам ја херој, јел? Ја нисам мог'о то сам да урадим. Све што сам радио, радио сам са својим колегама, пријатељима који су били на мом списку. Послије сам био, рецимо 'Зелена беретка'. Био сам 'Патриотска лига''. Био сам територијална одбрана. На крају, док нисам дошо до постављења комаданта Регије војне полиције''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Са нама је и господин Џевад Нумић. Ви сте тада били припадник 'Зелених беретки', а и сада сте у удружењу грађана Кантоналне организације 'Зелене беретке'. Господине Нумићу, гдје сте ви били 2. маја. '92?

 Џевад НУМИЋ: ''Ја ћу на првом мјесту да искористим прилику да поселамим и поздравим слушаоце Федералног Радија и послије овако исцрпног образложења које је дао Топа и Заги и мени је остало врло мало да кажем слушатељству. Базираћу се на учешћу 'Зелених беретки' у тим судбоносним данима 2/3 мај, који за опстојност државе и БиХ чине главну окосницу. Да смо тада ми затајили шта би се десило? Ја не могу ни претпоставити.  Ја сам био у 'Зеленим береткама', замјеник комаданта 'Босне 23', легендарног Дине Магоде. И наша јединица тај дан је дигнута, а наредба из нашег Центра везе, од нашег комаданта Емина Швракића.

Ми смо прво блокирали Команду Друге војне области, а послије тога смо учествовали у заустављању конвоја и оним борбама које су се водиле у Добровољачкој улици, између наших јединица и јединица бивше Армије, Југословенске армије.  Користим прилику да кажем следеће. Да сваки рат па и овај најновији у БиХ, који је трајао од '92. до '95. године, има своју кључну битку, бој или операцију. Ово о чему је господин Заги говорио, то је стварно била једна операција, врло припремљена, добро организована, а сврха јој је била да се са власти скине тадашња гарнитура која је добила изборе, која је била легално изабрана, на челу са предсједником Предсједништва господина Изетбеговића. Они су највјероватније хтјели тада да доведу Фикрета Авдића, који је чекао да преузме власт. То смо чули, ево, и од Сенада Хаџифејзовића који је то рекао. Мада, битка као појам не егзистира у војној терминологији, често поистовјећује се и са бојем. Сваки од тих догађаја, битака, бојева, операција, могу, а и не морају, носити назив - кључни. Зависно од могућности доказивања. Одбрамбено-ослободилачки рат  у БиХ и за БиХ, барата са неколко таквих догађаја, који се сматрају кључним. За опстанак ове земље интересантно да се у свим набрајањима битака 2 и 3. маја '92. године, блокада и борбе око касарне Друге војне области, пресјецање колоне  моторних возила Југословенске армије  у Добровољачкој улици, ослобађање предсједника Предсједништва Републике БиХ Алије Изетбеговића и одбрана зграде Предсједништва Републике БиХ - уврштава се као један од кључних догађаја за опстанак ове земље. Што даје довољно разлога да се тако и третира. 

Било како било, овај догађај гледан историјским редосљедом након признања Републике БиХ, као суверене земље, јесте други кључни догађају у рату '92-'95. година. Разлика међу њима је само у томе, што је први био политички, а други чисто војни догађај, односно наша побједа. Дакле,  након политичке побједе и признања Републике БиХ од свих међународних релевантних фактора, први практични бој за БиХ и прва практична побједа босанско-херцеговачких патриота, јесте управо и догађај који се збио 2. и 3. маја 1992. године''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Господине Нумићу, само кратко да подсјетим и наше госте и наше слушаоце да је 2. мај, не без разлогом проглашен даном опћине Стари Град и Центар. Ви сте данас имали пригодне манифестације. Вјероватно је сад прилика да се присјетите сабораца који нису нажалост, са нама''.

 Џевад НУМИЋ: ''Јесте, врло радо, ми смо. Општина Стари Град је узела баш тај датум 2. мај за дан, а и сусједна општина Центар, исто тако. И данас су биле и јуче биле су манифестације посвећене тим догађајима, тако да смо обишли школе на којим су постављене табле наших шехида и палих бораца, мјесне заједнице, породице шехида и палих бораца. Данас смо 2. маја имали централно окупљање на шехитском гробљу Ковачи гдје је, поред начелника Шкаљића и његовог замјеника Мустафе Решића, била цијела, цјели персонал општине, 'Зелене беретке', 'Патриотска лига' и МУП. Тако да смо на један достојан начин евоцирали успомене на тај догађај. Ја бих само подсјетио да је у тим борбама од стране 'Зелених беретки' изгинуло 18 бораца, а то су:

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: (убацивање водитеља –оп.а)… ''Дакле, тог 2. маја''…

 Џевад НУМИЋ (наставља): ''Дакле, тог 2. маја и неки су и 3. маја, сутрадан гинули, али 2. маја је погинуо рецимо, ево, Абедбеј Махфуд. Он је био у 'Зеленим береткама', јединица 'Босна 200'. Погино је на заузимању Команде града на Бистрику. Агић Алмедин, 'Босна 84', погинуо исто 3.5. Аруковић Нермин,  'Босна 88' , рођен је у Рогатици, а погинуо је 02.05. на Новом Граду, доле. Ово што је Заги говорио да је цијели град био обухваћен борбама, значи и доле су наши људи гинули. А славни Аднан, 'Босна 77', погину 02.05. на Маријином Двору у Сарајеву, добитник златне полицијске звјезде.  Баручија Шефкија, 'Босна 923', погинуо је 02.05. на 'Латинској ћуприји' од гранате. Булић Суад, 'Босна 37', погино 03.05. на Требевићкој цести, јер и горе смо имали окршаје. Јединице одозго агресорске настојале да продру у град. Ђикић Енес, 'Босна 51', рођен у Бијељини, погинуо на Борку 02.05., то је близу Скендерије моста. Хаџић Асаф, о којем је говорио мој уважени колега Заги. Он је погинуо гдје је све и почело. На Дому ЈНА, био је прва жртва. Кадић Махид, такође је погинуо 02.05. на Богушевцу. Клицо Амир је погинуо 02.05. у Неђарићима код касарне. Пељто Нихад, са Газиног Хана одозго, значи погино на команди 2. Војне области 02.05. Адмир Сакић, погино 02.05. на Скендерији. Чешко Мурис, Полицијска управа (ПУ) Стари Град, погино 02.05. на 'Латинској ћуприји'. Хурић Рифет, погино 02.05., на Бистрику, носилац полицијске медаље. Такође,  Калџо Едиб, ПУ Стари град, погино 02.05., на Бистрику. Касимовић Мирсад, ПУ Стари Град, погинуо 02.05. на Бистрику. Медић Смајил, ПУ Стари Град, погинуо 02.05., на Бистрику. Такође и Мушановић Неџиб, ПУ Стари Град, погинуо 02.05., на Бистрику,  носилац полицијске медаље за храброст.

Као што се види из ових података само тај дан, у ствари 02/03. погинуло је 18 припадника ПУ и јединица 'Зелених беретки'''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: (убацивање у програм – оп.а)… ''Ја бих заокружила ово прво јављање из овог пункта Радио Федерације БиХ. Колега Раде Трбојевић је  у студију 4''.


Наставак бр. 8...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:33
          Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Да. Као логичан наставак приче  о том  терористичком нападу из 2. маја '92. године. У јавним наступима  сви су, ево, закључили смо то, осјетили и данас одричу се те неукусне навике глорифицирања самих себе. Кад је ријеч о Специјалној јединици 'Босна', они не говоре, рећи ћу о оперативном тријумфу са дјеловима званично Пете армије у Европи, већ о нормалној реакцији на догађај и обрану града. Права је штета што у реализацији званичног програма нисмо били у техничкој комуникацији, па да многи једни друге надопуне. Најчешће помињани гости у дјеловима овог програма били су моји саговорници Мушан Ковач, Ивица Шутало. Ал`, ево, они ће сад имати прилику да кажу, изнесу своје виђење свих тих догађања из 2/3 маја, односно од 15 априла, како је, како ми то данас у шали кажу - њихов биолошко млађи командант, господин Викић се свега тога сјећа. Господине Ковачу још једну добродошлицу, ево прилике  да напокон кажете оно што желите, што осјећате и што мислите да треба  рећи баш данас 02. маја 2002. година, а што се  односи на тај догађај  прије 10 година''.

 Мушан КОВАЧ: ''Ја бих искористио да поселамим све грађане града Сарајева који је преживљавао најтеже тренутке опсаде у повијести човјечанства и све браниоце града Сарајева и све ратне комаданте. Ја се нећу сада обазирати, претходне моје колеге су рекли све што је требало рећи око организације. Ја ћу се базирати тачно на 2. мај, гдје сам руководио неким дјеловима операције. Првог на други мај добили смо информацију. У Дому полиције позвао ме комадант Викић. Наш штаб, наше  Специјалне јединице и презентовано нам је план напада и пресјецање града на кључне дјелове, значи да се испарча град  и да се тако освоји. Они су то били планирали као 2-3 дана да ће бити. Правац дејства је био 'Мост', да се споје горе са Велешићима, пошто знамо да у Велешићима, у Пофалићима била њихова паравојна формација добро наоружана. Значи, то је неких пар стотина метара, да направе тенком проходан правац, правац Врбања мост, да се споје горе са Језером и ово што је било горе код Дома ЈНА, значи била већ стационирана једна јединица  и да се повеже са Командом.  Значи, да се град испарча на три четири дјела, правац доле Неђарићи и Ступска петља.

Ја сам добио наредбу са два вода, пошто сам тад обављао дужност командира Прве специјалне јединице. Са два вода сам добио наредбу ујутро у шест сати да покријемо тенко-проходне правце, значи од потеза предсједништво до Пофалића. Заједно, са патриотима овог града ми смо запосјели ујутро у 6 сати положај на, са противоклопним средствима до предсједништва. То је јединица била присутна 'Бисера' и Јуке Празине, Дедо рахметли Шишић. Из територијалне обране је била са Кошевског брда. Не могу се сад сјетити свих имена. Доле је код 'Валтер Перића' смо поставили противоклопну групу са 10 људи. Ту је била група мислим да се звала 'Хасо', од Исмета Бајрамовића. Врбања мост исто је била наша једна противоклопна јединица код Музеја и доле  на Пољопривредном факултету. Мислим да се зове Шумарска школа.

И тако, до  тог кључног тренутка ми смо добили информацију преко радио везе да се  комадант диверзантске јединице, бивше ЈНА, мислим да се звао Лабудовић, налази у Војној болници, одакле су сипали по грађанству снајперским мецима. Добили смо информацију преко Радио везе, они крећу у правцу. Преобукли су се у неке цивилне униформе и тако даље и као да је то камуфлажа. Он је командовао комплетном операцијом и дошло је до значи, на  мјесту Скендерија, то је било негдје ујутро око 7 сати. Кад смо ми видјели колону тамо, тачно су њега уочили, то је био онај блиски додир.

И тада је, мислим Дедо Шишић рахметли, ово што сте помињали око ових оса лансера, спалио, мислим да је спалио двије гранате. Једна је погодила прво возило претходно, а друга је погодила трамвај. Касније доле на Врбања мосту кренули су тенкови из правца Врбања моста, одозго са бензинске пумпе из правца Грбавице. Ту су сада наше противоклопне екипе заједно са овим људима што сам набројао, значи сад прије пар минута уништена су два тенка и ту смо заробили 3-4 пинцгауера са доста муниције. Послије тога је ово што се дешавало горе, не би понављао. Значи, била увезана преко система веза. Били смо увезани и чули смо практично разговоре гдје, шта ко ради, јединица шта ради.

Касније кад смо чули ми да је то киша, кад су осули гранате, знате то је страва била дјеца, жена. Што каже Топа, ходају другом улицом, ми овамо, гори од Скендерије до Врбања моста. Све је горило, 'Валтер Перић'. Тад је погино наш један припадник, рахметли Јунуз Шиљевић који је уништио тенк, у ствари, транспортер горе изнад заобилазнице. То је, по мени, кључни, кључни моменат био одбране града Сарајева. Значи, да су прошли тенковима Сарајево би било''…

 Водитељ Ђуро КОЗАР (убацивање): ''Кристијан Ивелић, ваш саборац, који је сад ваш саговорник у једном од студија, који је снажно и емотивно везан за јединицу и те људе и дан данас, врло често ми је у посљедње вријеме говорио о потпуној спремности вас и специјалне јединице. Увијек то у свакој прилици каже, ти  момци су били потпуно спремни. Уосталом, Ви сте то и на Скендерији и на Врбањи мосту и доказали. Потпуно сте надмудрили те који су били професионални, практично војници и руководиоци''.

 Мушан КОВАЧ: ''Ми смо прије рата, пошто смо ми од '82., ја и мој колега Ивица Шутало били у тој јединици. Обучавали смо се за противтерористичке активности. Значи, били смо способни да руководимо са већим бројем људи и да употребљавамо противоклопна средства. То су осе, ручни бацачи и тако даље, које смо ми имамо на располагању. Ми смо то упуцали и подијелили по осталим јединицама територијалне одбране, тадашње Територијалне одбране БиХ подјелили, обучили људе, јер ми нисмо фактички могли на све стране стићи да покријемо те прилазе''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Ивица Шутало,  оно често помињан у излагањима многих које смо већ чули, најприје Зорана Чегара, онда доктора Бакира Накаша, сједио је снама цијело вријеме и сједиће надаље и пратио све то скупа. Господине Шутало, Ви сте често пута реаговали, онда мислим  и сада је требало помињати и друге детаље који су најдиректније везани за ваше име. Кад је у питању Војна болница и друге, друге акције из ваше непосредне близине, овог тренутка преко поште, око поште и у цијелом овом крају. Изволите''…

 Ивица ШУТАЛО: ''Ја бих поздравио прво све бранитеље града Сарајева и БиХ, слушаоце Федералног радија. И данас, кад се присјећамо 2. маја '92. године, сматрам да је битно напоменути све до тог 2. маја '92. године, ми нисмо имали директно борбених сукоба са Југословенском војском. Управо, због тога што смо поштовали наређења виших истанци и команди надређених да војна возила имају слободна кретања, на основу потписаног протокола, са командом армије у Сарајеву да се слободно могу кретати градом.

Међутим, 2. маја, они су покушали злоупотријебити тај потписани протокол, са већим снагама ући у Центар града и, по мом мишљењу, настојали су остварити садејство изнутра и извана, како би Сарајево оборили на кољена и поразили. Међутим, управо храбрости свих бранитеља града Сарајева они су онемогућени. Више се ту ишло срцем. Нисмо имали ни довољно тог наоружања, али смо имали довољно мудрости и тактике да на мјестима гдје смо очекивали најјаче ударе, тенкопроходне правце, поставимо одважне момке спремне, који су спремни изаћи пред тенк, пуцати у тенк, без обзира на даљу своју судбину.

Мушан је управо напоменуо рахметли Шиљевића Јунуза, који је покушао, испалио из ручног бацача у транспортер, да би од следеће гранате био управо он убијен у улици Вразовој. Оно што је битно још напоменути да је  око Војне болнице, кад се дешавало пред само исељавање Војне болнице, кад смо дошли, ја сам био са једном јединицом. Заузели смо Војну болницу по договору да се обезбједи прије 24 сата њихов несметан, измјештање на основу протокола потписаног између тадашњег Предсједништва Републике БиХ и Команде војске, Југословенске војске.

Уласком у саму Војну болницу ја сам ступио у контакт са тадашњим, он је обнашо функцију директора, команданта Војне болнице Шупут. Био је по чину пуковник. Са њим сам договорио, тражио сам да нам испоручи наоружање, које су, сматрао сам да имају тада у Војној болници, јер је Војна болница била мјесто одакле се непрестано дејствовало по граду из пјешадијског наоружања по предјелу Марин Двора и шире, према Горици и свим тим дјеловима, гдје би се могло пролазити, возила, цивили.  Он је мени упорно тврдио да они немају наоружања. Ја сам са њим завршио тај разговор. Сишао сам доле, узео сам кључеве од  просторија које су се налазиле у подруму Војне болнице, отворио сам, и тад сам из Војне болнице извукао негдје око 150 цијеви дугог наоружања, које смо пребацили у Дом полиције.

Након тога сам се вратио поново у круг Војне болнице. У возилима који су били припремљени за њихов излазак сутрадан за Лукавицу, примијетио сам једно возило које је, сматрао сам, неопходно за нас. И нисам могао да се помирим с тим да то возило иде у Лукавицу. То је било возило  покретне хирургије 'Мерцедес', у који је комплетно урађена мала операциона сала. Ја сам самоиницијативно узео кључеве од тога возила, мада је на мене било тад од стране начелника СУП-а Центар. Било је наређено да се пуца на мене ако извучем то возило, јер је договор био да то све иде доле у Лукавицу. Ја сам на силу извукао, кроз капију сам прошао са возилом и довукао возило у Дом полиције, гдје смо га касније припремили и формирали смо фактички прву хируршку екипу, која је могла радити на терену и пружати помоћ рањеним борцима.

У тој првој екипи, сјећам се, возач тог возила био је наша легенда спорта голман Муфтић (Рефик Муфтић, голман фудбалског клуба Сарајево – оп.а). Од доктора, био је доктор Солаковић, доктор Куртовић и доктор Бесим Чалкић. Значи, формирали смо управо....с тим возилом смо формирали једну прву покретну хируршку екипу која је на лицу мјеста, гдје су се водиле борбе, могла пружити ону прву и основну помоћ  до довожења до Клиничког центра, гдје би се даље вршила санација повреда''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: (убацивање водитеља)…''И сад оно што је господин Лучаревић говорио о касарни 'Маршал Тито' и ваше име се ту често помиње''.

 Ивица ШУТАЛО: ''Ми смо поред касарне 'Маршал Тито' често пролазили кад смо вршили смјене, јер смо држали линију од 'Бристола' до Врбање моста. Пар пута се десило да нисмо били у стању проћи. Једно вријеме смо се пребацивали преко Велешића, па су нас они, откривајући путеве наше, гранатирали из круга болнице, из круга касарне 'Маршал Тито'. Често пута се десило да возила, јер саобраћај се није одвијао, ми смо ишли контра траком, која сад иде из Пофалића према граду. У великој брзини ми би пролијетали. Они би рафалима нас закачили, отприлике су нам на транспортеру избушили све гуме, гдје је вршено дејство кад смо вршили смјену.  Битно је истакнут, самим тим, њиховим дејством из касарне, ми смо успјели једне прилике, дејствовајући на касарну погодити један тенк који је био у кругу касарне. Камион на коме се кретао минобацач у кругу касарне и непосредно 5/6 дана прије самог исељавање касарне 'Маршал Тито', формиране су биле већ припремљене колоне за њихово измјештање. Једном акцијом смо успјели запалити неких 6-7 камиона у самом кругу касарне, који су изгорили''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Господине Ковач и дан данас се препричавају детаљи везани за ону акцију и обрану града Сарајева на дијелу око Скендерије. Момци који су тада имали 19 или 20 година, причају да се дословно поштовале све заповједи у односу на противника који је покушао да нападне град, који је почео да пуца. Мислим да сте издавали заповјед да се према рањеним непријатељским војницима не пуца, да се не убијају, да се поштује, оно што је правило у рату или конвенције, које наши сада често помињу''.

 Ивица ШУТАЛО: ''Ми смо имали кодексе таквог понашања професионализма од прије рата  итд., и утицали смо доста. Мислим да смо доста утицали на ове припаднике који су дошли у резервни састав наше јединице. Тог критичног дана ми смо  ту заробили једну диверзантску јединицу у Кошевском потоку и ту смо затекли једног дечка, рањен војник јел'? Ми смо га, мобилизирали смо  ту рану његову. Пружили му хитну медицинску помоћ, пребацили га у Војну болницу доле. Овога другог што смо  заробили, мислим да је он био из Крагујевца''… 

 Мушан КОВАЧ (убацује се у разговор):… ''Из Чачка''.


Наставак бр. 9...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:30
  Ивица ШУТАЛО (наставља):... ''Из Чачка. Не знам ни ја тачно одакле? Заробили смо их. Одвели у Дом полиције, саслушали и они су поново предати тамо на рад. Значи није све, тог дана што је рађено је чисто професионално, војнички?! Па, Боже мој, ако је страдо у тенку, значи то је његов проблем… Да''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: … ''Колегице Нухоџић, трећег саговорника предвиђеног за овај пункт, ево имамо снимку''

 Водитељ Јасмина: (прузима вођење емисије)… ''Тако је. Ево управо ћемо сада да чујемо  Јуска Исмира. То је специјалац који је био такође 2. маја на улицама Сарајева и бранио је град''.

 Јуско ИСМИР ( иде тонски снимак): ''Тај дан је кренуо необично мирно. Дани прије 2. маја били су, па да кажем, у прекидима. Пола дана је била борба на одређеним дјеловима око града, пола дана опет је владало затишје. Значи, то је трајало мање више од 15 априла, па све према 1. мају.  Ми смо добили задатак да дођемо у рејон Скендерију. У ствари, читава јединица је била распоређена на потезу мост 'Братства и Јединства', па све до кафеа 'Естраде' и реона око кафеа 'Естраде'.

Када смо дошли у општину Центар, ми смо заузели први спрат, значи прозори који гледају према трамвајској станици. Није било никаквих наговјештаја да је могло доћи до неке борбе. Видио сам из правца, из  правца Марин Двора како долази колона возила. На челу колона били су 'пинцгауери'. У зачељу колоне била су нека цивилна возила. Мислим, да се радило о неким возилима караванима, нисам сигуран сада. Шта је било интересантно? На првом 'пинцгауеру' био је војник који је имао пушкомитраљез и држао га је на крову 'Пинцгауера', и остали војници, значи окренути једни наспрем других и мислим, да их је био у сваком 'пинцгауеру' по шест. 'Пинцгауери' нису били покривени. Оно колико смо ми могли видјети са те удаљености, били су доста добро опремљени. Имали су шљемове, панцире, аутоматске пушке са добошима. То смо касније видјели. Једноставно се могло видјети да се не ради о обичним војницима, већ се ради о специјалцима.

Чим су дошли на дио гдје се налази трамвајска станица на Скендерији, 'пинцгауери' су успорили. Војник који је стајао на првом 'пинцгауеру', значи онај који је имао пушкомитраљез, чим је примијетио Деду Шишића и људе који су се налазили у парку испред општине Центар, отворио је ватру по њима. Ми смо у моменту били у шоку јел`, мање  више, прије тог дана, да је ЈНА, заједно са паравојним српским формацијама, али ни једног момента нису се отворено ставили на њихову страну ко тај моменат. Почели су да пуцају по парку. Људи који су били по парку посакривали су се иза саксија, које су биле испред општине. Чим је видио да су отворени прозори на згради општине, јер је дан био доста врућ, ми смо дошли у општину, отворили смо прозор. Он је са парка пренио ватру на прозоре. Значи, отворио ватру по нама. Више се није имало шта размишљати? Значи, ми смо заузели борбене положаје и узвратили на ватру. И ту је настала општа битка.

Желим само напоменути да од тог момента апсолутно нигдје није почела, значи борба. Ни на Врбањи, ни на мосту 'Братства и Јединства'', значи пошто смо имали доста добар радио систем, пошто нам је веза била добро увезана, ми смо знали да од тог момента, значи било тихо. На Скендерији је, значи то прва, значи борба која је кренула 2. маја. Почела је на Скендерији. Ту је дошло до страховито јаке борбе. Момци који су били у 'пинцгауерим' нису били аматери, били су професионалци. Начин на који су они поискакали из возила и заузели положај  око 'пинцгауер' и око трамваја, значи око уопштеног реона, око трамвајске станице, видјело се одма' да се ради о доста утренираним људима.  Али, војник који је био, у ствари то је био  поручник, послије смо сазнали да се ради о поручнику који је стајао на 'пинцгауеру', направио је највећу глупост коју је могао направити. Он уопште није рачунао да се налази људи у згради. Ми смо били у згради, људи  из 'Патриотске лиге' и 'Зелених беретки' били су испред зграде.

Значи, све оне зграде около општине Центар имале су мале групице људи. Неки су били добро наоружани, неки су били лоше наоружани. Углавном, сви ти ћошкови су били покривени наоружаним људима. Тако да се та групица нашла у једном неповољном положају. Међутим, они уопште нису имали намјеру да се предају, чак смо ми у моменту почели, кад смо видјели да трпе јаке губитке, позивали на предају, али свако наше позивање на предају није се значи, одговарало ничим другим, него само јаком ватром. Чак је било ту и рањених на нашој страни, из простог разлога што су хтјели да испадну пуно веће патриоте, значи бољи него што су они на другој страни, позивајући на предају.

Кад смо видјели да се више нема, значи шта разговарати, ми смо наставили, значи са борбом. У међувремену смо добили информације да исто тако почиње, почело се са борбом на Врбањи мосту, да је исто тако у рејону кафе бара 'Естрада' исто да је дошло до борби. Кад су нам рекли да на свим тим тачкама Армија ЈНА укључена у борбу, нама је апсолутно било јасно шта се ради. Све те, значи  дионице, мост Врбања, мост 'Братства и Јединства', кафе 'Естрада' која је  билизу тада била команде, било нам је јасно да они у ствари желе да се увежу, да једноставно ако буду успјели у својим намјенама да ће тотално сасјећи град''.

 (Иде музика из студија, композиција 'Војник среће'.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ... ''Ковач''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Да помогнемо Сенаду и да изговоримо оно што је Заим Бацковић негдје поменуо. Овај, Мушане, Вас управо као човјека који сте били добро обавијештени и најдиректније били везани за многе ствари када је ријеч о броју цијеви и наоружања''.

 Мушан КОВАЧ: ''Да не би било забуне, да не би испало да је била нека дезорганизација првог и другог маја, ово што је малоприје командант Викић напоменуо... значи, све патриотске снаге...Добро се сјећам територијалне штаб. Ту је командант био 'Заги'. То је било на Кошевском брду, па Керима Лучаревића, па ови Швракић и тако даље. Значи, тог другог маја кључног је била једна увезана акција. Значи, представници свих ових јединица били су горе у Дому полиције. Радили смо на једном каналу. Значи, није се могло десити, знало се шта ради Топа, знало се шта се ради код Касарне, знало се шта се ради на Врбања мосту  и тако даље. Значи, ред ствари је ишао системом веза, знало се гдје се шта  дешева и тако даље. Мислим, да и ово што каже Сенад...Телевизија ... Ја скидам њима капу, свака част, али молим вас Сенад зна да је другог маја, све телефонске линије су прекинуте. Да је другог маја блокиран Кукањац са својом јединицама. Да другог маја значи, уништено је доста њихових тенкова, када је он наредио тенковима, када  се он нашао у безизлазној ситуацији. Једина његова комуникације је била телевизија,  једина његова комуникација је била телевизија, а ми на линијама нисмо могли добивати....није било телевизије није било ничег''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Мушане, Мушане, то о чему ти говориш јесте та, у том техничком смислу, јесте била његова потреба. Он никаквог разлога није имао да се јави. Ми смо њега натјерали да се јави...Само молим те да завршим...Натјерали смо га да се јави, јер смо га из простог разлога... јер, смо га прозвали. Јесте био одговоран за напад на град и он је се морао јавити, а не због техничких разлога, јер није имао друге телефонске линије, већ да објасни да ли је или није крив? То је мислим. Али добро, да не бркамо неке ствари''.

 Мушан КОВАЧ: ''Све ја знам. Све  знам. Ми смо добили информацију од људи који су били у штабовима и то је било руковођење и тако даље. Ми смо имали јако добру информацију од система везе ...овај..., а што се тиче оружја, па било је доста лаких цијеви. Нисмо имали система противоклопних. Нисмо имали минобацача. Нисмо имали хаубица. Ја се добро сјећам да смо добили само два минобацача. То је момак један Салкић  полицајац, не сјећам се како се зове, које су донијели у аутобусу у Дом полиције, мислим да су биле осамдесетке. То је све што смо имали, значи од тешких. А разлика је била хиљаду и нешто цијеви тешког наоружања, а ми смо имали пушкице. То је била голобрада дјеца и момци су одбранили овај град''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ:  ''Негдје је у разговору  била поменута обитељ Шутало, син Ивица је овдје. То је господин Викић негдје поменуо, каже - зна то Ивица Шутало све"!

 Ивица ШУТАЛО: ''Ја ћу само рећи констатацију коју су већ изрекле колеге, да у систему руковођења и командовања није било тог хаоса и дезорганизације, како неко жели представити. Напоменуо бих само да на дијелу гдје је моја обитељска кућа, гдје су били моји родитељи,  да сам ја одвезао управо из Одреда и нешто дио оружја, које ми је рахметли Талијан дао - 25 пушака, гдје сам оформио једну јединицу која је покривала терен од џамије Сокоље према градској депонији, гдје се везала за другу јединицу која је  држала Бољаков поток. То је тад била прва линија одбране према Жучи. Тада сам горе одвезао и противтенковске мине да би се запријечили тенковски правци проходни од  правца Крајишникове (мисли на Момчила Крајишника, предсједника Народне скупштине РС – оп.а) куће из Забрђа. И једну би чињеницу изнио у вези другог маја, која никад није ни поменута, нити  је добила неку информацију у било којим средствима информисања. Другог маја су агресорски авиони надлетјели тај дио и избацивали су касетне кумулативне бомбе. Тад од бомбардовања..., јер смо нашли сандуке, те  касније смо ми ишли испред КДЗ-а (јединице контра-диверзионе заштите – оп.а) водио сам их да дижемо те неексплодиране кумулативне бомбе и нашли смо сандуке и људе који знају како су паковане. Рекли су да је ту бачено 500 касетних  кумулативних бомби, које су намијењене за уништавање оклопних колона. Од те једне кумулативне бомбе рањен је, која је бачена, тад је погинуо и Машић Џенан који је био у рову, у земуници коју смо ми већ  били направили,  али га је убио кумулативни млаз који је прошао метар доље. О томе се никад у средствима јавног информисања, ни било гдје појављивало да су авиони бомбардовали тај рубни дио града, већ само да су се водиле борбе у центру града

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна, ево поново се ми укључеујемо из студија три. Топо жели да каже гдје је било његово командно мјесто, оно што је Мушан  малоприје говорио -да су сви знали шта им је задатак тог дана''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Ја сам имао комадно мјесто 'Маршаловој Тито', у МЗ Ослобођење 1.,  и ту смо се  ми као група искупљали.  Сви знају. Долазио је ту и Керим и 'аларахметиле' Талијан и Сефер и сви смо ту долазили и добивали различите наредбе. А те наредбе нису биле ни писане,  него су све биле усмене. И усмене наредбе ја не бих прихватио да, то је, ако је усмена наредба, да је то била наредба, јер ми тада нисмо имали, имали смо ми командовање. Имали смо све, него смо ми иначе и прије тога ...акције каже: 'Идемо на Илиџу,  идемо сви на Илиџу. Идемо сви на Јеврејско, идемо сви на Јеврејско. Идемо на Божића пумпу, идемо на Божића пумпу.  То је било све прије другог маја. Значи, ми смо већ имали ратна искуства као групе, као групице.  Ја сам тада мислио да ће доћи једно војно лице покупити нас десет група и рећи – е, ви ћете бити под командом том и том. Међутим, то никада нико није изашо и ником то није пало на памет. 

Рецимо, ја сам постављен за команданта Војне полиције Регије, а нико ме није пит'о, него ми Керим  донио. Ујутро ме пробудили и донијели ми наредбу. Значи то се...биле су...мислим... нисмо... И зато мислим, да док смо ми тада тако радили, то је било из срца и тако смо ми...добро, добро, онај, како се зове,  функционисали све до оног момента док нам нису дошла војна лица на наша мјеста и гдје разорили нас који смо добро функционисали прије овога, овај, онај, другог априла и маја''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''На кога ти мислиш на војна лица? Јел' на господина Сифета Поџића?

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ... ''Не, не, не''!

 Водитељ Ђуро КОЗАР: (узима ријеч од Топића)... ''Он је био послије, он је сада командант Петог корпуса''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Сифет Поџић, ја сам онај  од Сефера, као ... ја га ставио као свога савјетника, као  команданта. Ја сам био командант батаљона Војне полиције тада, али сад ћу вам рећи, тачно знам и имена који су се скидали да нам покажу да су муслимани, а ми их похапсили у команди и тако.  Ја нећу сада имена, ту онај појављиво, јер незгодно је сада говорити, овај. Мене иритира, јер када у новинама видим за 'Шести апарил' (дан ослобођења Сарајева у Другом свјетском рату – оп.а) неке људе који су били на другој страни, а они су ту, онај,  као за 'Шести април'''...


Наставак бр. 10...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:12
             Водитељ Јасмина: (узима ријеч)... ''Ево, молим те Топа само да се вратимо другом мају и да чујемо један прилог. Члан Предсједништва тадашње Босне и Херцеговине, у телефонском  разговору за Радио Сарајево, између осталог је тада казао''.

 (из студија иде архивски снимак говора Фикрета Абдића)

 Фикрет АБДИЋ (архивски снимак):  "Путујући из Зенице за Сарајево слушао сам радио и обавијештен сам сад око ових свих догађања и мислим да сада нема времена говорит' своје утиске. Мислим да треба усмјерити на то шта сада чинити? Ја прије свега, подржавам у цјелости и дивим се напорима господина Дојла које је учинио. Међутим, ја мислим да ситуација у Сарајеву диктира да се још једном понови тај апел, то је једна ствар. Друго, да то диктира сугестију Дојла да се Европа и Америка далеко више и брже морају повезивати око случаја, око све ове ситуације у Босни и Херцеговини, јер се политичко-безбједносна ситуација, из сата у сат смо говорили до сада, али и из минута у минут погоршава. Мислим да то диктира једну далеко бржу комуникацију  и то је случај, по мом мишљењу и непоновљив у свијету и он захтијева посебан приступ. Док се чине ови напори, лично мислим да би требао покренути хитно  Дојл активност, да се још 3000 посматрача упути у БиХ, јер ми се вртимо. Сви наши проблеми врте се у кругу тога како онемогућити све ове нападе. Јер, док свијет трага која је страна у праву, наши грађани трпе страх. Грађани губе животе. Градови се руше, а поготово град Сарајево. Међутим, оно што сад ја осјећам потребу да кажем. Ја иако сам укључен био у радио, слушао сам генерала Кукањца. Ја га сад позивам да хитно обустави оружана дејства.  ('наштиклан' наставак говора Ф.А. –оп.а) Морам да кажем да су везе  у тој мјери лоше у Сарајеву, да сам ја овдје практично у Неџарићима у овој  згради УМПРОФОР-а, да не могу за сат времена ступити у везу са Дојлом, односно добити телефонски број. Мене чека генерал Мекензи на линији, према томе, од овога разговора зависе све моје даље активности. Ја ћу вам се јављати."

 Водитељ Јасмина:  ''Након тога, господин Абдић је дошао у телевизију. Сенаде...испричај нам тај детаљ, прије него што одеш''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Не знам. То је било пет звјезданих детаља, да  је то нејвероватно. Дакле, прво иде одјава дневника, у тих 20 секунди јавља се пресједник Изетбеговић. Одмах укључујемо наш пункт тзв. четворожичну линију у Предсједништво БиХ, гдје су чланови предсједништва Ганић и Кљујић и у том моменту на врата студија улазе Фикрет Абдић, Јерко Доко ( опаска водитељице, 'тадашњи министар одбране'), преводилац енглеског Весна Црногорчевић. Дакле, ми смо  на три пункта имали четири члана Предсједништва БиХ. Ја не знам, мислим ми смо у току тог пријеноса, поподневног од 15 сати, имали неколико информација о томе гдје је господин Абдић. Једна информација је да иде за Сарајево из правца Сплита. Друга је информација да долази према Сарајеву из правца Загреба. И трећа, која је очигледно тачна, коју и он потврђује да је био у згради УМПРОФОР-а, неколико сати прије него што је ушао у наш студио. Неко је рекао овдје да је онај у току данашње емисије, да је,  да сам ја рекао да је господин Абдић био у студију да би, овај, прогласио да је  ово - није државни удар, али  да би извршио државни удар је ли?  Ја мислим да нико од нас није мјеродаван да у овом моменту то каже. Ја имам неке своје дојмове и неко своје мишљење о њему, о његовој улози те вечери. За то сам чуо од господина Кљујића који је говорио о томе у току рата - да је господин Доко био на неки начин 'фластер' господину Абдићу у студију, да не би он нешто рекао подузео, прогласио и тако даље. Ја нешто баш такав дојам нисам стекао, јер је господин Доко цијело вријеме  излазио и улазио у студио, тако да он баш није био фластер. Ал' ето, да кажем неке ствари које су битне.

Битно је да ми данас, десет године послије тога, говоримо о том другом мају. Мало је сва ова прича збркана. Ко је био на којем нивоу? Каква је била комадна одговорности? Како су командне линије биле увезане? Ко је био под чијом командом? Шта се дешавало на телевизији и тако даље. Али је битно, да смо почели да говоримо о томе. Ја се добро сјећам, јер сам потупно свјестан важности другог маја, да је другог маја 1993. године држава Босна и Херцеговина, барем оно што је од те државе било у Сарајеву, дакле званичне институције, су обиљежиле ту прву годишњицу другог маја. Врло, не могу да кажем свечано, али, али, обиљежено је.  И то је обиљежено као хисторијски, историјски,  повијесни датум и тада је тај датум окарактерисан  као дан 'Д' за Босну и Херцеговину, као дан  када је покушан државни и војни удар на тек признату, ни мјесец дана стару државу Босну и Херцеговину. Од 1993. године, до овог дана,  до ове емисије Радија Федерације Босне и Херцеговине,  тај дан никада више није помињан ни у каквом контексту, чак ни у ...ето, у неком 15-то секундном прилогу у дневнику. Тако да је битно да смо почели да говоримо о томе и очигледно је, да на основу ове приче од 3 сата и 15 минута, да има толико детаља, да је то толико битан дан,  да је то толико значајан датум, да је толико преломан био, да  треба о томе, заиста врло озбиљно направити у неком документу, направити у неком, неком, историјском документу. Колико ту нивоа има? Улога медија, улога ове јединице, улога специјалаца, колико је ко био наоружан? Занимљиво је сад колико смо мало отишли криво у овој причи. Ми говоримо о нама другог маја, нико не говори ко је нападао другог маја и како је то текло? Како је то било планирано? Шта је био циљ свега тога? То треба да буде прича ових наредних емисија којих буде, а знам да ће их бити. Е сад, предуго смо шутјели о свом, да тако кажем, тешка је ријеч, али.... факат,  о свом херојству, да бисмо онај, изгубио сам мисао''... (смије се)

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: (упада у разговор) ''Колегице Јасна, ево господин Бацковић би да коментира изјаву Фикрета Абдића''

 Водитељ Јасмина: ''Само изволите''!

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Ја нећу да коментирам изјаву господина Абдића, али хоћу чињенично стање да кажем. Сенаде, у предсједништво је дошао генерал Мекензи и врло прецизно рекао - до рјешења проблема са Изетбеговићем да ће Фикрет Абдић преузети вођење, чак диктирао то''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ:  ''А кад је рекао то? У колико сати''?

 Заим БАЦКОВИЋ: ''То ти ја, немој ме сад, имам дневник, спремам сам ти га дати да прочиташ. А Стјепан Кљујић и Ејуп Ганић би то ... не... потврдити, него морају потврдити. Значи, одржано у предсједништву''...

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ (упада): ''Кад је то било? То је врло битно''!?

 Заим БАЦКОВИЋ (не одговара него наставља):.....''Тад смо први пут сазнали да се он налази у Сарајеву. Мистериозно дошао у Сарајево. То је истина''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: .... ''Па, и ја сам рекао да је мистериозно дошао''.

 Заим БАЦКОВИЋ (наставља):.... ''Значи, рекао да ће преузети и да ће то објавити''.

 Водитељ Јасмина: (упада у разговор) ....''Ево, имамо врло кратко''...

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Не! Не! Само да кажем''!

 Водитељ Јасмина: ''Само изволите''!

 Заим БАЦКОВИЋ (наставља): ... ''Тада су одређена два момка. Сенад их се мора добро сјетити. Једног зна одлично. Чомбе и Самир, били су ти са пушкама у студију. Значи, Сејо Бајрактаревић''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Нико са пушкама није био у студију''!

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Присјети се''!

 Водитељ Јасмина:  ''Упитали смо господина Јерка Доку - да ли је другог маја 1992. гопдине  имао задатак да спријечи, тадашњег члана предсједништва Фикрета Абдића, да се прогласи новим предсједником, како је то својевремено господин Кљујић изјављивао. Ево, само кратко да чујемо одговор''.

 Јерко ДОКО (снимак): ''Не, ја се са тиме не слажем, јер то не одговара истини. Нити је он што пришао ту, нити сам ја имао каква задужења у том правцу, нити сам ја то знао. Ја сам са господином Кљујићем расчистио. Рекао сам му да то није истина, да то није истина тај дан, а за друго ја не знам. Не могу рећи оно што није''.

 Водитељ Јасмина: ''Ево, то је била изјава коју смо добили прије неки дан од господина Доке. Изволите наставите''!

 Мушан КОВАЧ (јавља се  први за разговор): ''Ја бих мало допуинио ово што Сенад каже''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Ово је Мушан Ковач, ваљда га препознајете''!

 Мушан КОВАЧ (наставља): ''Кључни детаљ, кључни детаљ, значи други мај, била је отмица предсједника и мсилим да је телевизија одиграла кључни моменат у свему овоме. Јер, чим је успостављена веза да је предјседник жив... ми нисмо имали информација... да ли је жив, није ли жив? Знали смо да је слетио тамо. Значи, сва поента је била да се уклони предсједник државе, да се направи општи хаос и да се заузме град Сарајево и чим се заузме град Сарајево, значи Босне не би било. Ово што Сенад каже, свака му част и да је ово, значи након мјесец дана од признања Босне и Херцеговине,  да је било планирано да се уништи једна млада држава. А како ће те рибу убити, него да јој смрскате главу. Значи, кључни детаљ је била отмица предсједника и његово заробљавање''.


Наставак бр. 11...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:09
         Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Хтјели би смо се укључити и ми из студија 2. Дуго нас није било на таласима. Па ево, остали смо дужни господину Ивелићу''.

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ''Па, ево овако, ми овде у студију коментирали смо ове неке ствари, већ 25 минута чекамо констерирани након једне изјаве господина Хебиба који нажалост, вјероватно, сада није у студију''?

 Водитељ Јасмина: ''Још увијек је ту''.

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ''Још увијек је ту?  Па, ево коментирали смо ту, будући да су ту заповједник специјалне и заповједник војне полиције. Морамо казати да једна ствар једноставно фактички не одговара истини, а која је то? Данас у ово доба, десет година касније,  ретуширати и отворити оно што је повијесна истина, врло је  двојбено. О чему говорим? Говорим о томе, ево живих свједока овдје поред мене, кажем, заповједника специјалне и заповједника војне полиције - да Јука Празина, уз дужно поштовање према онима који су погинули у обрани града у његовим формацијама - није био  под контролом МУП-а. Да је био под контролом МУП-а, не би радио оне ствари које је радио код 'Делминијума''. Не би завршио у Херцеговини.  Не би се придружио Кажњеничкој бојни Младена Налетилића Туте и не би судјеловао у многим стварима које су, зна се, како криминогене. Не би имао онолики број људи с досјеима, за које полиција јако добро зна, нити би извршио, нити би судјеловао у ономе што је било у пљачки 6.000 трговина у Сарајеву. Тако да морамо то нагласити, да то једноставно не одговара чињеници. Ако неком одговара да данас тврди да је тако било, бојим се, да поред живих свједока, та истина не може проћи":

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево, сад би хтио да се укључи и господин Керим Лучаревић''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ево, само ја бих најкраће, јер смо дуго чекали, па на неки начин мислим да се ова емисија и приводи. Хтио бих рећи да су и познате ствари које су се дешавале са Јуком Празином. А колико је  он био под стварном контролом Републичког МУП-а? Како је онда могуће да је он упадао Сеферу Халиловићу у штаб, постројавао их доле, тражио их да их малтретира, да му потписују да је он генерал?! Па сам ја онда морао интервенисати, то истјеривати и тако даље. Неке ствари се нису смјеле догађати. Друга ствар која, то мислим, се мало повезује и за овај трећи јануар, овај, извињавам се 3. мај, то је у доба када је овај  Фикрет Абдић ишао у телевизију и  тако даље. Дешавало се то што се дешавало. Могу рећи није само телевизија о томе одлучила, одлучили су борци армије, прије свега. Могли сте о телевизији причати и пуно више, вјероватно је дала допринос, али да није било омладине, ослободилаца, бораца који нису жалили животе и дијелове тијела, вјероватно би ситуација била сасвим другачија. Међутим, у Штабу територијалне одбране Републике Босне и Херцеговине дешава се да старјешине отказују послушност и према Халиловићу и тад они говоре да ће они прихватити Абдића. Тако да ја тог трећег маја добијам хитан позив Сефера, да хитно дођем у Штаб територијалне одбране, као војна полиција. Мени је жао што није присутан и господин Сефер Халиловић, који би ми то могао и да потврди. Кад смо ми тамо дошли? Дошао сам ја са својим људима да видим о чему се дешава, јер је ситуација била тотално хаотична. Тад смо им рекли да ће се морати придржавати закона и правила које су сами усвојили и донијели, да се мора поштовати начелник Главног штаба Сефер Халиловић. У противном мораће сносити санкције, које су они кроз закон дефинисали. Након тога се помиче ситуација у Главном штабу Босне и Херцеговине, јер су видјели да је оружана сила на страни легалних органа Босне и Херцеговине''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево, сада из нашег студија''....

 Водитељ Јасмина: ... ''Ево сада''...

 Јован ДИВЈАК (упада): ... ''Само ја морам рећи, ја сам био у Штабу територијалне одбране. Прво, у то вријеме Сефер још није био начелник штаба. Био је оперативац и ја бих те замолио Лучаревићу, кажи именом и презименом ко је из Штаба територијалне одбране био спреман да подржи Абдића''?

 Керим ЛУЧАРЕВИ: ''Ја то знам. Али, када сутра дође Халиловић, буде порилика нека и он изнесе, јер ако се сјећаш''? ....

 Мушан КОВАЧ: ...''Ако не у књизи, ја их знам поименично, али не бих сад то. Нека то уради Сефер Халиловић''.

 Јован ДИВЈАК: ''Мислим да Сефер тада још није био начелник штаба''.

 Мушан КОВАЧ: ''Ма није! Али, је била општа пометња. Схватате! Али, је Сефер у тој ситуацији координирао тим мјестом''.

 Водитељ Јасмина: ''Ево, враћамо се поново другом мају. Наши гости, Сенад Хаџифејзовић и Авдо Хебиб, морају да иду. Ево, да их чујемо''.

 Авдо ХЕБИБ: ''Ја бих само на кратко желио да ме се погрешно не схвати, кад сам говорио о координацији и утицају МУП-а на организовано дјеловање највећег броја свих група у граду, а чак и група Јуке Празине, у једноме доброме дијелу. Свакоме је познато да су јединице 'Игмана', на одређеним просторима, биле под контролом и да су сачувале... Јединица 'Игман 80' је сачувала улаз у град Сарајево на Ступу и Ступскоме брду. Према томе, те јединице не можемо везати за оно што се ја апсолутно слажем, да је у тим групама и јединицама било оних који су искакали, који су правили оно против чега се, читав МУП, цијело вријеме борио. Тако да не би желио да будем  ту погрешно схваћен. Међутим, мислим да ова емисија не би била потпуна, ако не би се, један значајан догађај који се десио трећег маја, ово о чему је господин Хаџифејзовић говорио. Да је међународна заједница била добрим дијелом погрешно информисана  од њихових представника овдје,  о стању и ситуацији, која се овдје  дешава.

Ја сам самоиницијативно трећега маја назвао Раифа Диздаревића у Фојници, преко свога шефа полиције - да обезбиједимо и да покушамо успоставити контакт са Бутросом Бутросом Галијем - да му пренесемо праву информацију, јер сам знао да одавде често иду погрешне иформације према УН о стању у Босни и Херцеговини. Успјели смо, господин Диздаревић је успио успоставити директни контакт са господином Бутросом Бутросом Галијем. Дао му праве информације. Замолили смо га да учини, оним другим дипломатским путевима, да се Сарајево ипак не доведе у ону позицију у коју се било доводило и мислим да је велики допринос и господина Диздаревића и господина Фаика Диздаревића, који је анимирао,  у исто вријеме и Француску владу,  да у оквиру УН и Савјета безбједности дају, да добију прије свега праве информацију и  да дају свој одређени допринос у даљем току и борбе и информација, које су ишле одавде из Сарајева. Мислим да тај дан не би био, ова информација не би била? Мислим, била би штета ако се не би у контексту читавога овога договора и ове  ситуације првога, другога, трећег и осталих мајева - ако се не би знало, с обзиром да је то један од великих доприноса, који  ће касније имати сасвим други утицај на понашање дипломата према Босни и Херцеговини''.

 Водитељ Јасмина: ''Још један аспект наше одбране. Господине Хехбибу, хвала вам најљепша што сте се одазвали нашем позиву и били учесник и гост специјалне емисије Федералног радија. Сенаде и ти треба да идеш''...

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Ја бих само. Још пола сата има до краја емисије, мислим да неке ствари можемо закључити. На примјер, а да не погријешино. Очигледно је, сасвим очигледно, да се тог другог маја, та драма дешавала у нека два периода. Мислим, то сасвим нема дилеме. То је дакле, војним средствима покушан, сасвим  сигурно, непогрешиво дефинисан термин –државни-војни, или државни удар?! Када то није успјело преко дана, онда је сасвим очигледно да је киднаповање предсједника државе, у овој другој етапи можда случајно?! Је ли...  то исто пробало од његовог слијетања авионом у Сарајево, а све ово друго... рецимо прича, ко је гдје био у моменту? Шта се дешавало? Колико је ко био наоружан? Сва та, на неки начин конфузија, која је овдје у току  три и по сата презентирана, значи да ми само дуго нисмо говорили о томе. Само дуго нисмо говорили и да треба заиста  о оваквим стварима чешће говорити. И о овоме свему, треба некако да завршну ријеч кључну,   да неко ко је специјализиран за објашњење свега тога. Можда су то неки новинари, који имају више информација? Можда су то хисторичари? Можда су то некакко неутралнији људи итд. Али, нема никакве  дилеме, да је други мај био пресудан дан за државу Босну у Херцеговину.  Било како да се тај дан завршио у корист оних који су нападали на овај град, ми данас сигурно у овом студију не би сједили''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Колегице Дучић''...

 Водитељ Јасмина: ''Изволите!  Ево, само да се ја захвалим Сенаду Хаџифејзовићу. Хвала ти лијепа што си данас био са нашим слушаоцима''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Хвала''!

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево и Драган Викић би  треба да иде по другом послу, па да га на крају чујемо''.

 Водитељ Јасмина: ''Изволите''!


Наставак бр. 12....

— Autor sjovicicslavuj @ 22:04
  Драган ВИКИЋ: ''Па ево, штошта се данас чуло. Нешто смо били заборавили? Доста смо се данас ствари подсјетили. Међутим, овај, добро је то што је и Хаџифејзовић казао и што је Авдо казао, везано за Галија, везано за Макензија, за Фикрета Абдића. Али ћу ја ово завршити једним својим виђењем. Ни  овог студија ни нас не би било да није било оних голобрадих младића, да није било патриота. Морам казати, оних момака због којих ми данас у школама немамо потомака, немамо дјеце да иду у прве разреде основне школе. Све су то неке политичке ситуације које су се дешавале. Ја мислим да  оне се нису случајно дешавале. Помињем оно што су два претходна саговорника казала, овај, нормално тако је у политици - иде се на најлакши начин како се може шта  урадити. Наравно, али овде нас колико  сједи у свим овим студијима, то су углавном људи који су се тог дана налазили на улицама Сарајева и бранили овај град. И мислим да  моје завршне ријечи морају бити усмјерене ка томе да без људи, многих којих данас нема међу нама, који су погинули, многих тих голобрадих момака, кажем наше красне омладине, овај, која је до другог маја. Све се ради о добровољцима које нико није присилио, које нико на никакав позив није мобилизирао, који су самостално се прикључили свим овим,  до сада побројаним јединицама и групацијама, полицији, овај, су омогућили да ове политичке инсинуације које су се дешавале и  тог датума и прије, тог дана и касније, током цијелог рата, су могле да падну у воду. Јел' је снага која је међу нашим грађанством, међу грађанима БиХ бивала, мислим да је  она пресудна била, у свим тим даљњим догађајима и преговорима, који су бивали.

И морам још завршити са тим, да тих момака, тих наших најбољих, кажем синова. Нажалост, ми данас немамо времена да сви читамо колико је људи дало животе за град Сарајево, а онда морамо казати за Босну и Херцеговину. За то нема сигурно времена. Међутим, да њих није било, прво њих који су дали своје животе, који су дали своје дијелове тијела и људи који су у организационом дијелу јако пуно посла урадили , мислим да данас не би сједили овдје, да  Сарајева не би било, да Босне и Херцеговине не би било. Нажалост, од нас нико  није у политици па да ми сада причамо шта се кухало и гдје се већ шта било скухало? Наравно, многи су новинари о томе писали. Ми знамо каква је се кухиња спремала Босни и Херцеговини. Али ето, фала Богу, ти наши младићи су ту  кухињу спознали и осујетили је и ја им, мислим, одајем сва признања за што су урадили. Наравно и они који су данас живи, наравно и многи данас незадовољни својим статусом. Наравно, данас  о томе немамо времена да, да,  да, да,...., нит' је можда мјесто да се о томе говори? Али се мора казати стварно о једном елану и једном духу и једном патротизму, који је провејавао међу свим борцима, међу свим тим командантима.

Нормално, бивало је проблема, али мислим да они, на данашњи дан, нису толико ни битни,  који су се дешавали у одређеним штабовима, на неким политичким нивоима. Међутим, ја кажем, нашој омладини и патриотима треба одати сву почаст. Јел, захваљјући њима и људима који сједе и оним који не сједе данас у овим студијима, који су на неким другим мјестима, овај, захваљујући имамо град Сарајево! Имамо Босну и Херцеговину! Ако Бог да - имаћемо је, нако нормално, како је се некад сјећамо''

 Водитељ Ђуро КОЗАР:  ''Ја бих се у име Радија Федерације Босне и Херцеговине зафалио господину Драгану Викићу,  а захвалио бих се и специјалцима за њихов допринос који су дали другог маја. И ја бих за кратко дао ријеч господину Бакиру  Накашу, који нам се дуго запостављен. Он није по овој заповједној линији био ангажиран, али желио бих нешто о томе да каже''.

 Бакир НАКАШ: ''Ево ја бих...него баш кроз живи разговор. Исто тако било би ми тешко да нисам био судионик свега овога и да нисам, провео сам цијели рат у Сарајеву, не би имао о чему свједочити. Међутим, ја сам имао војно образовање прије овога дешавања. Имао сам чин потпуковника бише ЈНА, тако да посједујем одређена образовна знања и сазнања у командној, руководној функцији. И могу констатовати да је било илузорно очекивати да 2. маја постоји било каква командна повезаност на овом нивоу. И да смо свјесни да је тадашња агресорска ЈНА остала без команде и без повезаности. И толико увјежбавана и толико тренирана да није била у стању да координира ту активност, а ови голобради младићи су је искоординирали.

Прво што бих хтио да кажем јесте то, а и то је везано за моје образовање. Ипак се потврдила теорија наоружаног народа као оправдана и једина могућа, уколико постоји оправдан и реалан мотив да се прихвати одбрана и да се прихвате оне тековине зашто се неко борио. Из тог разлога, мислим да  ове све групе и групице и сви ови организовани облици отпора, који су се каснијим слиједом догађаја морали увезати, у суштини су пут стварања система који није могао бити створен преко ноћи, а није могао бити планиран. И на крају, нешто о чему смо мало говорили, а то је улога међународне заједнице.

Ми смо само овлаш дотакли УНПРОФОР, Мекензија и Бутроса Бутроса Галија и посматраче. Чули смо из Авдићеве изјаве да их треба још довести, јер су посматрачи требали да посматрају то све. Мислим да би требало у једном проспектном и ретроспективном поступку дати оцјену УМПРОФОР-а  у тадашњем тренутку, који је био у граду Сарајеву. Која је била његова улога од недоласка и не дочекивања предсједника,  верифициране и признате државе на аеродрому? Омогућавања да он буде ухапшен и одведен, до измјена и допуна, које су биле биле рјешаване у току, а ми очекујемо.... Пазите! УМПРОФОР у току акције мијења стратешке циљеве и доноси нове одлуке, које доноси један појединац Мекензи, а очекујемо да ми можемо имати систем од људи који су у тенама и патикама и од обичних цијеви направили одбрамбено оружје. Мислим да би то требала бити једна озбиљнија активност која, можда не би требала ићи уживо? Али би се и том  моменту морало посветити дужна  пажња, а а све да би се одала стварно  почаст и признање свима онима којих данас нема међу нама или онима који су дали дио тијела за ово''.

 Водитељ Јасмина: ''Иако је агресор у главном граду Босне и Херцеговине покушао уништити све комуникације, јер је већ била запаљена Главна пошта, на дипломатском плану се интензивно  радило на томе да истина о нашој трагедији оде у свијет. О односу свијета према агресији на Босну и Херцеговину тог 2. маја 1992. године, савјетник у Предсједништву БиХ Хајрудин Сомун, нам је рекао'':

 Хајрудин СОМУН (снимак): ''Током дана обавијештени су сви главни центри свјетски, прије свега Европска заједница. Обавијештена је Америчка амбасада. Обавијештена је Њемачка амбасада. А пошто су нам од скора прије пола сата-сат, вјероватно неке линије ометане или су прекинуте, врло је тешко даље контакте обављати са свијетом директно. И зато то радимо преко сједишта посматрачке мисије Европске заједнице на Илиџи, који имају своје 'сат-ком', тзв. директне линије. Господин Дојл, изасланик лорда Карингтона, он такођер свијет обавјештава о томе. У међувремену је још више активан на покушају смиривања, односно прекида ватре у самом граду. И ту се чине покушаји да се прекине ватра, бар привремено, како би, како Армија тврди, покупила своје рањене, можда и погинуле, између Команде града и ЈНА. А онда ће у том случају престати покрет тенковима. Европа се обавјештава на све начине о истини, али истина има више крајева.

Питање је - како ко том крају приступи. Европа... ја не знам из којих све  разлога, Европа у посљедњих седам дана покушава да изједначи све кривце за ово што се догађа у БиХ. Могуће је, да је то једна врста притиска према овој страни која напада, према ЈНА и према екстремном крилу СДС-а да се прихвати прекид ватре и преговора. Али, ово што се догодило синоћ и  данас, то је превршило сваку мјеру, што могу да тумачим отпором. Управо, ова два главна фактора агресије на Сарајево, да  против одлуке КЕБС-а у Хелиснкију, односно закључка КЕБСА у Хелсинкију, да је ЈНА главни кривац за рат у Босни и Херцеговини. А и такођер и одлуке амбасадора Кутиљера да прекине разговоре у Лисабону, како би затражио од СДС делегације да дође у Босну и Херцеговину и  да учини све на прекиду ватре, што је индиректно и ипак знак да они мисле да је СДС екстремно крило ... С друге стране, свијет је знате такав.  Када виде да се неко завадио, они гледају реално стање, реално  стање је такво да они који нападају имају све, а они који се бране да немају готово ништа. И онда, да би оне који немају ништа спасили, бар њихове голе животе спасили,  онда настоје да мало уразуме који имају све, односно да им пружају уступке и то траже и од нас, очито''.

 Водитељ Јасмина: ''Био је ово још један архивски снимак из архиве Радија Босне и Херцеговине. Ево и господин Дивјак спрема се да напусти наш студио. Има других обавеза. За крај, шта ћете нам рећи''?

 Јован Дивјак: ''Наравно, ја мислим да је прилика да сви грађани, па и преко .... Ја изражавам захвалности свим оним патриотама који су тог дана - говорим о другом. Мислим да тад тенкови нису задржани у граду...малопре смо говорили о томе и хватање Изетбеговића не би ништа променило. Значи, све што се десило ујутро од осам, па све до негдје, до заробљавања Изетбеговића, то је оно. Ето што су све групе, које су тог момента се нашле на удару добро наоружане војске Југословенске армије, успеле су да створе све предуслове да се касније добро одради 'Пофалићка битка'. То је било предуслов да се касније изађе на Мојмило брдо и да се уђе у Добрињу. То је све оно што је дало некакав подстрек и моралну снагу грађанима, тај други мај.

На тај други мај, ја се поносим што сам био један од свједока, као и ми сви који смо у студијима. И хвала вам што сте позвали. А грађанима града Сарајева нека други мај, нека остане као један од најснажнијих показатеља заједничке борбе граћана и њихових наоружаних делова за одбрану Сарајева и Босне и Херцеговине''.

 Водитељ Јасмина: ''Господине Дивјак хвала вам лијепа што сте се одазвали нашем позиву. Ево, сада да чујемо. Азра сад да чујемо нашег фото-репортера (у овом тренутку из студија 4. - ријеч узима новинар Раде Трбојевић)''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Овдје студио четири! Моји гости су Ивица Шутало и Мушан Ковач, наравно ја им дугујем захвалност што су одвојили оволико дуго времена за реализацију овог пројекта Радија Федерације, који је био посвећен другом мају и терористичком нападу на град Сарајево. Господине Ковач, желите ли Ви на крају, нешто да кажете''?

 Мушан КОВАЧ: ''Хвала и вама. Ја се поносим на град Сарајево и на све пале борце и одам дужно поштовање и град Сарајево то никада не смије заборавити. Можемо опростити али, заборавити не''?


Наставак br. 13......

— Autor sjovicicslavuj @ 21:59
  Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Ивица Шутало''?

 Ивица ШУТАЛО: ''Ништа не бих посебно. Подржао бих ово све, саговорнике. Други мај мора остати за нас један датум којег се сарајлије морају сјећати и цијела Босна и Херцеговина. Јер, да другог маја нисмо пркосно стали, одбранили овај град, не би било ни овог града ни Босне и Херцеговине''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Ево завршавамо јављање са пункта број четири. То су били наши саговорници Мушан Ковач и Ивица Шутало. У реализацији овог дијела програма са овога пункта, судјеловали су људи који су цијели рат пружали активан отпор агресији на БиХ: Аднан Ибричевић, Џевад Делић и Мухамед Окерић. Репортер са пункта број четири био је Раде Трбојевић.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Ево прелазимо на пункт три. Господине НУмићу, Ви баш нисте у цвијету младости, уз дужно поштовање момцима који су устали да бреане овај град и ову земљу и сад имате 67 година. Када сте, значи ''92. имали 57, ипак сте узели пушку и цијело вријеме били у одбрани''.

 Џевад НУМИЋ: ''Тада сам имао 57 година. '92. године кад сам почео сарађивати са организацијом 'Зелених беретки'' и могу Вам рећи да је овај град и одбранила ова младост. У ствари, то су бранили патриоти овог града,  а највише, вјерујте, највише је било тих са падинских дијелова овога града, који су устали не жалећи своје животе. Могу вам рећи на крају ове емисије да је... Видим да се приводи крају... Да можда мало и популаришем 'Зелене беретке'. Недавно је изашла и књига 'Живи мртвима'. У њој је 1224 погинулих бораца А РБиХ, 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге' и свих других, овај асоцијација, које су браниле овај град и ову државу. А од 1225, њих је погинуло у 1992. години - њих 660. Шта то говори,? То говори да је у првим налетима највише људи погинуло. Гинула је младост. Она је у тенама и слабо обучена, али са једним невиђеним моралом, са једним полетом који је задивио цијели свијет, да смо могли да се одупремо једној таквој сили''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Господине Бацковићу, по чему ћете Ви памтити други мај 1992. године? Шта је то било пресудно''?

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Пресудно, пресудна је  жеља младости Сарајева да Сарајево буде оно што јесте и оно што имамо данас. Наравно, не у оваквом облику каквим га имамо данас. Наиме, жеља да сачувају свој град грађани Сарајева.  И овом приликом на крају,  желио бих поздравити оне грађане Сарајева који су остали да чувају и да у коначно сачувају свој град. И коначно прецизно - све оне који су били ту и бранили Сарајево. Нису га бранили само они са пушком, него сви који су остали бранили су Сарајево''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: Џевад Топић-Топа?

 Џевад ТОПИЋ  ТОПА: ''Ја бих поздравио свију и за крај рекао да се зна ко је урадио све. И неистина никад не може да дође до изражаја. Ја мислим да је овај град, иначе  у принципу, и прије другог маја, одбранила младост и сарајлије, али праве Сарајлије и са осталим који су дошли у овај град. Значи, свима фала за  што су урадили. То,  јер ми данас не би били ово што јесмо да није било тога''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Ја се захваљујем мојим гостима Неџаду Нумићу, Џеваду Топићу и Заиму Бацковићу.  У реализацији овог јављања из студија три судјеловали су: Ризо Лукачевић, Бранко Васић, Нихад Пенава, Нермин Шуњ и Азра Сиповић. На крају, дужна сам да изразим захвалност пословном систему УПИ, који нам је омогућио да у њиховом простору направимо импровизовани студио''.

 Водитељ ЂУРО КОЗАР: ''Јасна, хоћемо ли се и ми одјавити

 Водитељ Јасмина: ''Па, ево полако приводимо крају ову нашу данашњу четверосатну емисију. Изволите!

        Водитељ Ђуро КОЗАР:  ''Ево ја бих на крају. Само да уважени командант војне полиције из тог времена господин Керим Лучаревић Доктор каже, у име нас, из овог студија, једну  завршну ријеч.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ја бих се, прије свега, захвалио Вама кад сте ме позвали. Ово је први пут у задњих десет година да сам и ја дошо да, на неки начин, евоцирамо неке  успомене. Мислим да би требало да буде више оваквих емисија због аутентичности догађаја из тог доба, о  и о њима могу само да причају, само они који су активно учествовали. Тако ће се доћи до једне објективне истине, која ће послужити да се тај период не заборави. Желио бих поздравити све слушаоце, прије свега борце, који су преживјели све те страхоте, посебно борце у јуришним јединицама, јер то су најтежа борбена дејства, која су они осјетили на својим леђима. Мислим да није им се на адекватан начин држава одужила, за све што оно су урадили и надам се да ће у наредном периоду настојати да  бар неко повести мало више рачуна о тим који су одбранили,  ово што данас имамо  и што настојимо да буде Босна и Херцеговина каква је била и прије рата''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево пожељели нешто на крају да кажу и остали судионицви у овом студију. Ево, колега Ивелић''.

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ''Па, неком ће то звучати као патетична реторика, али треба казати једну ствар у име наших мртвих, у име оних који су преживјелу и који, унаточ свему, сматрају и свих година разочарања и онога што нам је рађено изнутра и извана, од стране меуђународне заједнице. Дакле, у име свих оних који сматрају и даље Босну и Херецеговину својом домовином, а и у име свих покушаја извана и изнутра да се селективном меморијом пребрише сјећање и наше заједничке успомене. Треба казати да је 2.5. један од кључних датума наше укупне повијести, свих нас Босанаца и Херцеговаца који смо бранили ову земљу, да је коначно након дугих низа година резигнације, шутње, прешућивања, или замагљивања на десету обљетницу. Овај датум обиљежен како треба, не само на нашем медију и да би у том смислу требало се надати да ми који смо преживјели, да ћемо једнога дана дочекати да Босна и Херцеговина, за коју смо  стали у одбрану прије десет година и да ће једнога дана бити онаква, какву смо жељели да буде''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Доктор Накаш''?

 Др Бакир НАКАШ:  ''Ево и ја бих на крају, након свих ових изјава - желио да се сјетим свих оних који данас нема са нама и у свих оних који ће доћи иза нас. Да замолим све оне који мугу да то омогуће, да истина о Сарајеву, да истина о Босни и Херцеговини не буде заборављена и не буде причана устима и пером оних који нису били у Сарајеву и оних који нису били у Босни и Херцеговини.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ја бих се на крају захвалио свим учесницима у студију. Овде су били уважени ратни команданти:  господин Драган Викић и господин Керим Лучаревић, бивши специјалац и наш колега Кристијан Ивелић. Доктор Накаш, технички  реализатор био је Елвир Хето, а водитељ и уредник у овом студију био је Ђуро Козар.

 Водитељ Јасмина: ''Ево, остало нам је још десет минута до краја емисије. Сад предлажем да чујемо једну лијепу композицију, а онда ћемо да се опростимо са још једним гостом који је остао у нашем студију.....након композиције.....

 (режија емитује пјесму 'Понеси заставу Драгане Викићу'' – оп.а)

 Водитељ Јасмина: Ево пред крај смо данашње емисије поштовани слушаоци, у којој смо говорили о другом мају хисторијске битке за Сарајево и за БиХ и у којој смо говорили о храбрости бранитеља Сарајева и Босне и Херцеговине. Наравно, и вас поштовани слушаоци наших суграђана. Господин Кемо Adемовић специјалац, легендарни специјалац, ево, да за крај  и вама каже''.

 Кемо АДЕМОВИЋ: ''Прије свега, желим да Вам се захвалим на позиву и учествовању у овој емисији. Шта на крају рећи? Чули смо много информација и да ја не бих сада понављао. Прије свега, желим да поручим свим грађанима Сарајева, Босне и Херцеговине - да се овог важног датума - другог маја присјећају, али не зато да се само сјећају тог датума ради сјећања, него да се зло не понови. Са друге стране, желим да поручим свима онима који брину о борачким популацијама, шехитским породицама, ратним војним инвалидима итд., да уложе максимум напора да овим популацијама обезбиједе што бољи живот: да обезбиједе посла демобилизираним борцима. И на крају, још једном хвала''.

 Водитељ Јасмина: ''Хвала вам што сте се одазвали нашем позиву. Поштовани слушаоци,  у протекла четири сата покушали смо се сјетити догађаја који су се десили на данашњи дан. Ако смо успјели у нашој намјери биће нам задовољство, ако нисмо биће прилике да поново о томе причамо.

Данашњу емисију реализовали су: Нермин Хоџић, Елвир Хето, Дијана Бечо, Слујеман Југо, Јадранко Одаловић, Перо Напрта, Милан Ђајић, а ја сам Јасмина Дучић - Нухоџић.

 Лудилу нема лијека, али сва срећа, има краја! До виђења''!

 

К Р А Ј


Svojim očima vidjeli oni koji su prošetali zgradom državnih institucija

— Autor sjovicicslavuj @ 20:54
                                            Petak, 01 Maj 2009      


                                                                

Možda bi za 1.maj najbolje bilo otputovati nekud gdje nema ni recesije ni ekonomske krize.  
Tamo bi možda sreli naše državne delegate, zastupnike, ministre i predsjedavajuće, jer već u 12 sati gotovo niko od njih nije bio na svom radnome mjestu.

Svojim očima vidjeli, oni koji su prošetali zgradom državnih institucija.

"Nema ih, ne mogu da lažem.“ - kaže zastupnik Slavko Jovičić, jedan od rijetkih koji je bio prisutan.

"Pa znate kako, oni nisu dužni da dođu na kapiju i upišu se u osam sati ili u devet, od koliko počinje ovdje radno vrijeme, pa kad izađu da ubace karticu i kažu: 'Evo, bili smo'. I to pokazuje odnos prema poslu za koji su izabrani.“ - smatra gospodin Jovičić.

Za razliku od odnosa prema poslu, njihovo interesovanje za prvomajska putovanja, vjerovatno, nije smanjeno. Zbog takvih, i luksuzne destinacije još su tražene.

"Za 1. maj, top-hit destinacija je kraljevski Maroko, naravno Dubaji, potom opet Istanbul, koji iz godine u godinu privlači najviše pažnje.“ - potvrđuje Lejla Fočo, iz "Relax Toursa".

Slavko Jovičić ne vjeruje da će 1. maj političare spriječiti da nekud putuju.
"Pretpostavljam da će ova, kako je zovu svinjska gripa, da će ih spriječiti, jer više niko ne smije da putuje nigdje, i to je dobro da ćemo smanjiti putovanja na nivou države.“
- kaže Jovičić.

Oni koji radna mjesta ne napuštaju u 12 sati, broj svojih putovanja davno su smanjili.
Nekada su aviokompanije za 1.maj organizirale dodatne čarter letove, ali radnici očito nisu izbjegli posljedice ekonomske krize.
 "To se osjeti od početka ove godine. Generalno, i za 8. mart i za 1.maj je i redovni saobraćaj negdje za 20% manji nego ranijih godina.“ - tvrdi Nudžejm Rečica, generalni direktor "BH Airlinesa".

Umjesto na praznična putovanja, sretnici koji dobiju zarađenu plaću, troše je uglavnom za preživljavanje. Prvi maj proslavit će u kućama.

 Ni to nije toliko zabrinjavajuće, koliko je tragično nemati posla ni poslije praznika.
Broj otpuštenih radnika sve je veći. Problem mogu riješiti oni koji svoja radna mjesta uoči praznika napuštaju prije 12 sati.

(Emir Skenderagić, Hayat TV)


Bosna i Hercegovina - Neophodno ojačati civilni sektor

— Autor sjovicicslavuj @ 20:14

 
 
 
 
 
02.05.2009

Koliko su jake građanske inicijative u BiH, odnosno kakva je zainteresovanost za uključivanje u procese donošenja odluka i zakona ili u njihove promjene? Misija OSCE u BiH podstakla je raspravu među poslanicima Parlamenta i predstavnicima nevladinih organizacija o tome kako ojačati stav civilnog sektora.

 Zaključeno je da ne postoje adekvatna rješenja za inicijative pojedinaca i grupa u Parlamentarnoj skupštini BiH, te da taj mehanizam treba ojačati.

Podnošenje inicijativa za izmjene postojećih ili donošenje novih zakona različito se tretira u bh. entitetima. Dok u Federaciji svaki građanin može podnijeti inicijativu, u Republici Srpskoj neophodno je tri hiljade potpisa kako bi uopšte mogla biti pokrenuta procedura u izvršnoj, odnosno zakonodavnoj vlasti.

Iako proces učešća građana u donošenju odluka u Federaciji nije komplikovan, poslanik u federalnom Parlamentu Slaviša Šućur priznaje da ne zna niti jedan primjer da je neko podnio inicijativu:

„Građani, vjerovatno zato što nisu informisani uopšte o toj mogućnosti, mnogo češće se obraćaju pojedinačno poslanicima ili klubovima poslanika, što je opet, s jedne strane, dobro, jer omogućava da inicijativa dođe, ali vrlo često ima i negativne posljedice, jer nije urađena kompletna procedura i vrlo često ti prijedlozi nisu obrađeni na način da budu uklopljeni u cjelokupan sistem.“

Predstavnica Zakonodavnog odbora Skupštine RS Andrijana Marjanović kaže da su se građani u tom bh. entitetu aktivirali protekle dvije godine, te da je sve više onih koji podnose inicijative kako bi se izmijenili postojeći ili donijeli novi zakoni:

„Primjećujem da od 2007. godine do danas broj podnijetih inicijativa na godišnjem nivou raste, što vjerovatno pokazuje da su građani sve više svjesni prava koje im poslovnik i Narodna skupština omogućuju. Svjedoči to i o njihovoj većoj zainteresovanosti, tako da mi već u prva tri ili četiri mjeseca ove godine smo zaprimili onoliko inicijativa koliko smo 2007. u cjelini.“


Predstavnici nevladinog sektora nisu zadovoljni odnosom vlasti prema njima. Oni ukazuju na podatak da godinama pokušavaju da uspostave bolju saradnju sa bh. vlastima, ali im to ne uspijeva. Goran Bubalo, predstavnik organizacije Terca, BiH NVO Vijeće, navodi primjer da je prije dvije godine potpisan ugovor o saradnji sa predsjedavajućim Vijeća ministara, Nikolom Špirićem, kojeg državne vlasti ne poštuju:

Mi već zadnje tri godine pokušavamo da uspostavimo kontakt sa državom jer nismo uopšte konsultirani u prioritetima bh. društva.
„IPA je recimo sjajan primjer – instrument pretpristupne pomoći. Mi već zadnje tri godine pokušavamo da uspostavimo kontakt sa državom jer nismo uopšte konsultirani u prioritetima bh. društva. Dakle, sem djelimičnog finansiranja civilnog društva, bh. civilno društvo uopšte nije konsultirano o tim ključnim pitanjima po BiH.“


Za predsjednika Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH Srđana Dizdarevića učešće građana u iniciranju izmjena i donošenju novih zakona, predstavlja demokratski proces u svakoj zemlji, pa tako i u BiH. S druge strane, navodi da taj proces uključuje ukidanje cenzusa za podnošenje inicijativa, kao što je to slučaj u Republici Srpskoj:

„Kvalitativni odnos prema demokratiji bi morao da ima u vidu ovo da i najmanja društvena grupa, i najmanja kategorija građana ima pravo da zatraži zakonsko regulisanje svog statusa, svog položaja.“
 
Iskustva vodećih demokratija u svijetu i Evropi, koja su predmet naših istraživanja i iskustva bivših republika Jugoslavije su takva da u većoj ili manjoj mjeri svugdje postoji mogućnost da se građani uključe u zakonodavni postupak. Obzirom da je sada u toku revizija poslovničkih pravila oba doma Parlamentarne skupštine, sada je pravo vrijeme da se dodatno pravno uokviri i reguliše i institut građanske inicijative ili nekih drugih modaliteta građanskog učešća.“
 
LINK - http://www.slobodnaevropa.org/content/osce_bih/1619936.html

Domaći proizvođači ponovo u nezavidnom položaju. Namet na vilajet, umjesto na mafiju i lopove...

— Autor sjovicicslavuj @ 17:08
Teme
30.04.2009.  Foto: M. Kadrić
 
 Predstavnički dom BiH: Zatraženo mišljenje UO UIO
              Akcize štite ilegalne trgovce alkoholom?
 
Predstavnički dom Parlamenta BiH u srijedu je, nakon burne rasprave, u prvom čitanju usvojio Prijedlog zakona o akcizama BiH, uz zaključak da se zatraži mišljenje Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH.

 Zamjenik predsjedavajućeg Kluba SDA Šemsudin Mehmedović ukazao je na opasnost od usvajanja ovog zakona, a posebno je upozorio na mogućnost otvaranja puta ilegalnim proizvođačima i trgovcima alkohola.


- Zašto je alkohol, koji se najviše uvozi, oslobođen akciza, kad znamo da je najviše bilo upravo ilegalnih punionica. Kada pogledamo zakon s te strane, zaključimo da je onaj ko ga je pravio otvorio mogućnost za nelegalnu trgovinu - rekao je Mehmedović.

Nezavisni poslanik Momčilo Novaković primijetio je da su "akcize nametnute na domaće cigarete, čime su domaći proizvođači dovedeni u znatno lošiji položaj u odnosu na uvozne".

Ilustracijom da će ovim zakonom poslanici moći pušiti "marlboro", a penzioneri ni "dravu" poslanik SNSD-a Slavko Jovičić ocijenio je da je ovo "namet na vilajet umjesto na mafijaše i lopove", te da akcize treba uvesti na strane cigarete, ali i na druge proizvode, "luksuz i uvoznu robu kako ne bi ugušili domaću proizvodnju".

Slavko Jovičić 

Taj stav podržao je i poslanik SBiH Sadik Bahtić, uz opasku da bi usvajanje ovog zakona BiH godišnje, umjesto gubitka od 200 miliona, donijelo dobitak od 250 miliona maraka.

 

 

Sadik Bahtić


Prijedlog zakona o akcizama predviđa poskupljenje kutije cigareta za 15, a kilograma kafe za 50 feninga. Akcize na kilogram sirove kafe umjesto dosadašnjih 1,5 iznosile bi dvije KM, a na kilogram pržene umjesto tri - 3,5 KM. Akciza na pića bila bi osam KM po litri apsolutnog alkohola za voćne prirodne rakije.

Uvoz vozila starih deset godina

Predstavnički dom usvojio je inicijativu poslanika Adema Huskića i Šemsudina Mehmedovića za izmjenu odluke o uvozu putničkih i teretnih vozila. Time se bh. građanima omogućuje da uvoze automobile stare i do deset godine umjesto sadašnjeg ograničenja na sedam. Uvozna teretna vozila i gume moći će biti stari i do 13 godina.

BiH se miri s etničkim podjelama?!


Srpski poslanici odbili su usvajanje zakona o proporcionalnoj etničkoj zastupljenosti u organima uprave i lokalne samouprave prema popisu iz 1991. koji je predložio Klub poslanika SDA. Tim povodom Šefik Džaferović ocijenio je da će se BiH, ako ovaj zakon ne bude usvojen, početi miriti s postojećim etničkim podjelama.


Stav SDA podržao je dopredsjedavajući Predstavničkog doma Niko Lozančić (HDZBiH), rekavši kako bi ovim dokumentom jednim dijelom bili anulirani rezultati etničkog čišćenja.


O SIPA-i i Dodiku

Poslanici su usvojili i inicijativu Željka Kuzmanovića, poslanika SNSD-a, da na jednoj od narednih sjednica razmatraju izvještaj Tužilaštva BiH o "načinu primanja i daljnjem postupanju u vezi s dostavljanjem Izvještaja SIPA-e o počinjenom krivičnom djelu protiv premijera RS Milorada Dodika i ostalih osoba iz RS".

Iako su poslanici SDA bili žestoko protiv, konstatirajući da ovakav zahtjev zadire u rad pravosuđa, Dom je na kraju, ipak, usvojio SNSD-ov prijedlog.

Autor: S. ROŽAJAC
 

Представнички дом Парламента БиХ подржао иницијативу посланика СНСД-а Славка Јовичића да се расправља о стању у СИПИ..

— Autor sjovicicslavuj @ 00:33

 

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА (СРНА) - Представнички дом Парлементарне скупштине БиХ прихватио је иницијативу посланика СНСД-а Славка Јовичића да на некој од нардних сједница буде размотрен извјештај Агенције за истараге и заштиту /Сипа/ о достављању извјештаја о почињеном кривичном дјелу против више лица из Републике Српске.

Славко Јовичић


Јовичић је као разлог иницијативе навео да жели да зна да ли Сипа функционише на законит начин и да ли је, у овом случају, испоштована законска процедура.


Подржана је и иницијатива посланика СНСД-а Жељка Кузмановића да се на некој од сједница разматра и извјештај Тужилаштва БиХ о начину примања и даљем поступању у вези са достављањем извјештаја Сипе о овом случају.

Жељко Кузмановић


Кузмановић је подвукао да не жели, нити има намјеру да задире у рад и независност Тужилаштва БиХ, него да жели да буде информисан да ли је испоштована законска процедура утврђена законом.

Посланик СДА Шефик Џаферовић рекао је током расправе о овим тачкама да је разматрање ових иницијатива недозвољен посао за парламент, те да би то било мјешање законодавне, извршне и судске власти што би могло резултовати хаосом.

Представнички дом на данашњој сједници подржаo je и иницијативу посланика Адема Хускића и Шемсудина Мехмедовића за измјену одлуке о ограничењу увоза путничких аутомобила, теретних возила и аутомобилских гума, којом би био омогућен увоз аутомобила старости до десет година.

Посланици су данас усвојили годишњи и финансијски извјештај Централне банке БиХ 2008. годину, Извјештај о активностима Канцеларије за ревизију институција БиХ за 2008. годину, Извјештај о утрошку средстава Предсједништва БиХ за 2008. годину, Извјештај о раду Државне комисије за ревизију одлука о натурализацији страних држављана у БиХ за период од 1. јанура 2008. године до 16. фебруара 2009. године, са приједлогом закључака.

Усвојен је и Извјештај о раду и финансијски извјештај Агенције за поштански саобраћај БиХ за 2008. годину, Извјештај о раду Управног одбора Извозно-кредитне агенције БиХ за 2008. годину и Извјештај Привремене заједничке комисије за утврђивање старе девизне штедње грађана БиХ положене на рачуне домаћих банака и филијала у БиХ.


У Парламенту БиХ поново расправа о конститутивности народа

— Autor sjovicicslavuj @ 00:27

 

Посланици странака из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ успротивили су се данас Приједлогу закона о обезбјеђењу пропорционалне етничке заступљености у органима управе и локалне самоуправе у БиХ.

Инфо



29/04/2009

 

 

Извор: РТРС


Овим Приједлогом закона предвиђа се да у органима управе на свим нивоима власти буде испоштована етничка заступљеност у складу са резултатима пописа из 1991. године.

 Независни посланик, Момчило Новаковић, сматра да се овај Закон не може спровести, као и да се њиме крше људска права, јер неко мора остати без посла да би на то мјесто било запослено лице одговарајуће етничке припадности.

И посланик СНСД-а, Славко Јовичић, успротивио се доношењу оваквог закона, подсјећајући да у Парламенту није било могуће постићи сагласност да се у питања за будући попис становништва уврсти и питање о националној и вјерској припадности, за шта су се залагали посланици из РС.

 

Подршку приједлогу закона дали су бошњачки посланици, који су, као један од аргумената за његово усвајање, навели да би тиме био потпомогнут повратак.

ЛИНК - http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=2892
 
 

Обављена расправа о Приједлогу закона о акцизама

— Autor sjovicicslavuj @ 00:04

 

САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА (СРНА) - Посланици Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ обавили су расправу о Приједлогу закона о акцизама БиХ којим је предвиђено повећање акцизне стопе на дуванске производе, кафу и гориво.

Парламентарној расправи о овом приједлогу закона није присуствовао нико из Министарства финансија и трезора БиХ које је предлагач закона, што су посланици током расправе оцијенили недопустивим.

Посланик СНСД-а Славко Јовичић рекао је током расправе да је овај приједлог закона "намет на обичан народ, а не на оне који су направили енормно богатство", те да листу акцизних роба треба допунити са још производа.

Славко Јовичић

Независни посланик Момчило Новаковић током расправе је навео да се овим приједлогом закона домаћи произвођачи дувана доводе у неравноправан положај у односу на стране прозвођаче.

Момчило Новаковић


Посланик Странке за БиХ Садик Бахтић рекао је да се ради о важном економском закону којим би се могло прикупити додатних 290 до 300 милиона КМ, и да у њему има сегмената који штите домаћу производњу, али да је потребно да се њиме обухвате још неке луксузне робе.

Садик Бахтић


Савјет министара БиХ утврдио је раније Приједлог закона о акцизама у БиХ, чијим би доношењем дошло до повећања прихода на годишњем нивоу за око 170 милиона КМ, што се највећим дијелом односи на приходе од акциза на цигарете и остале дуванске производе.

Истовремено, овим законом ће се омогућити повећање прихода за још око 120 милиона КМ на годишњем нивоу на основу додатне акцизе за путарине од 0,10 КМ по литру горива за изградњу путева, а укупна акциза за аутопутеве и њихову изградњу износила би 0,25 КМ по литру горива.

Када је ријеч о цигаретама, приједлог закона доноси нови модел опорезивања, и то тако што ће увести пропорционалну стопу у висини од 42 одсто на малопродајну цијену цигарета и посебну акцизу која износи 7,5 КМ за хиљаду цигарета, односно 0,15 КМ по кутији цигарета.

Новим приједлогом закона у односу на постојеће законске одредбе увећане су акцизе за увоз сирове и пржене кафе за по 0,50 КМ по килограму, тако да ће укупно износити 1,50 КМ по килограму за сирову, односно три КМ по килограму за пржену кафу.

Овим законом врши се корекција и предвиђају стопе акциза за алкохол и алкохолне напитке од осам КМ по литру апсолутног алкохола за воћне природне ракије, чиме се подржавају домаћи произвођачи за повећање производње традиционалних напитака у односу на напитке произведене на бази етилалкохола.

Висина акциза на алкохол и алкохолне напитке неће бити повећана у односу на садашња законска рјешења, јер су оне скоро у цијелости хармонизоване у односу на земље окружења, а приједлогом закона уводи се и право поврата акциза за лож уље које се користи за гријање, медицински алкохол и алкохол као репродукцијски материјал за производњу лијекова.

 


Nije prošao Zakonu o etničkoj proporcionalnosti...

— Autor sjovicicslavuj @ 23:58

 САРАЈЕВО, 29. АПРИЛА (СРНА) - Посланици странака из Републике Српске (РС) у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ успротивили су се данас Приједлогу закона о обезбјеђењу пропорционалне етничке заступљености у органима управе и локалне самоуправе у БиХ, којим се предвиђа да у органима управе на свим нивоима власти буде испоштована етничка заступљеност у складу са резултатима пописа из 1991. године.

Независни посланик Момчило Новаковић сматра да је ово непроводив закон и да се њиме крше људска права, јер неко мора остати без посла да би на то мјесто било запослено лице одговарајуће етничке припадности.

"Не треба нам закон о пропорционалној етничкој заступљености, већ је потребно пронаћи начине да се испоштује Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности народа", став је замјеника предсједавајућег Представничког дома БиХ Милорада Живковића.

И посланик СНСД-а Славко Јовичић успротивио се доношењу оваквог закона подсјећајући да у Парламенту није било могуће постићи сагласност да се у питања за будући попис становништва уврсти и питање о националној и вјерској припадности, за шта су се залагали посланици из РС.

"Није било сагласности о томе, а овим се враћамо на 1991. годину", закључио је Јовичић.

Замјеник предсједавајућег Представничког дома и посланик ХДЗ БиХ Нико Лозанчић мишљења је да би ово био "први покушај анулирања резултата етничког чишћења".

Подршку приједлогу закона дали су бошњачки посланици, који су као један од аргумената за његово усвајање навели да би тиме био потпомогнут повратак.

Приједлогом закона о обезбјеђењу пропорционалне етничке заступљености у органима управе и локалне самоуправе у БиХ, чији је предлагач Клуб посланика СДА у Представничком дому БиХ, предвиђено је да се при запошљавању предност даје представницима недостајућих конститутивних народа.

За надзирање провођења закона било би задужено Министарство правде БиХ, а предложене су и казне за његово кршење у износу од 1.000 до 10.000 КМ или до три године затвора за одговорно лице у органу управе.


Suprotstavljeni stavovi o Zakonu o etničkoj proporcionalnosti...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:41
Aktuelno
29.04.2009.  Foto: Arhiv
 
Pokušaj anuliranja rezultata etničkog čišćenja

Poslanici stranaka iz Republike Srpske (RS) u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH usprotivili su se danas Prijedlogu zakona o obezbjeđenju proporcionalne etničke zastupljenosti u organima uprave i lokalne samouprave u BiH, kojim se predviđa da u organima uprave na svim nivoima vlasti bude ispoštovana etnička zastupljenost u skladu sa rezultatima popisa iz 1991. godine.

Nezavisni poslanik Momčilo Novaković smatra da je ovo neprovodiv zakon i da se njime krše ljudska prava, jer neko mora ostati bez posla da bi na to mjesto bilo zaposleno lice odgovarajuće etničke pripadnosti.

"Ne treba nam zakon o proporcionalnoj etničkoj zastupljenosti, već je potrebno pronaći načine da se ispoštuje Odluka Ustavnog suda BiH o konstitutivnosti naroda", stav je zamjenika predsjedavajućeg Predstavničkog doma BiH Milorada Živkovića.

I poslanik SNSD-a Slavko Jovičić usprotivio se donošenju ovakvog zakona podsjećajući da u Parlamentu nije bilo moguće postići saglasnost da se u pitanja za budući popis stanovništva uvrsti i pitanje o nacionalnoj i vjerskoj pripadnosti, za šta su se zalagali poslanici iz RS.

"Nije bilo saglasnosti o tome, a ovim se vraćamo na 1991. godinu", zaključio je Jovičić.

Zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma i poslanik HDZ BiH Niko Lozančić mišljenja je da bi ovo bio "prvi pokušaj anuliranja rezultata etničkog čišćenja".

Podršku prijedlogu zakona dali su bošnjački poslanici, koji su kao jedan od argumenata za njegovo usvajanje naveli da bi time bio potpomognut povratak.

Prijedlogom zakona o obezbjeđenju proporcionalne etničke zastupljenosti u organima uprave i lokalne samouprave u BiH, čiji je predlagač Klub poslanika SDA u Predstavničkom domu BiH, predviđeno je da se pri zapošljavanju prednost daje predstavnicima nedostajućih konstitutivnih naroda.

Za nadziranje provođenja zakona bilo bi zaduženo Ministarstvo pravde BiH, a predložene su i kazne za njegovo kršenje u iznosu od 1.000 do 10.000 KM ili do tri godine zatvora za odgovorno lice u organu uprave.

Autor: SRNA


Powered by blog.rs