Slavko Jovičić

БиХ - Јовичић - визни режим РЕПУБЛИКА СРПСКА НИКАДА НИЈЕ РЕМЕТИЛАЧКИ ФАКТОР

— Autor sjovicicslavuj @ 19:31

 

САРАЈЕВО 15. МАЈА /СРНА/ - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић изјавио је данас Срни да Република Српска /РС/ ни у ком случају није реметилачки фактор за испуњавање услова из Мапе пута неопходних за либерализацију визног режима за грађане БиХ са земљама Европске уније.


"Након што је верификована у Дејтонском споразуму, РС је у саставу БиХ. Нама је то јасно. Од тог момента РС није реметилачки фактор и ништа не оспорава што ће допринијети функционалној БиХ", поручио је Јовичић.

Он је нагласио да актуелни сазив српских посланика у Парламентарној скупштини БиХ никада неће дозволити да се под плаштом уласка у Европску унију у европске интеграције намеће све и свашта, као и закони који нису услов у предложеном облику.

"Нама ЕУ није рекла какав ћемо донијети закон о заштити и контроли наоружања, нити закон о граничној контроли. ЕУ је нама поручила да морамо имати те законе, а какви ће бити ствар је договора политичких фактора у БиХ", додао је Јовичић.

Према његовим ријечима , посланици из РС нуде функционална рјешења, која могу имати примјену у пракси.

"Што ће нама закони који нису примјењиви у пракси и проводиви? Бошњачки лидери све чине да путем разних закона које пуштају у процедуру утичу на то да што мање постоји РС, што је циљ сваког њиховог пројекта", навео је Јовичић.

Он је поручио да сваки закон који је усмјерен против интереса РС и српског народа неће добити подршку, те да ће "друга страна увијек тражити кривца за неусвајање закона у српским посланицима".


Европска комисија недавно се обратила Парламентарној скупштини БиХ у вези са шест преосталих закона чије је усвајање потребно за укидање визног режима.

Четири су већ одбијена у Парламентарној скупштини БиХ, а ријеч је о закону о граничној контроли, закону о наоружању, закону о превозу опасних материја и закону о међународној помоћи.

Пети закон суочен је са снажним противљењем у парламенту, а ријеч је о закону о контроли кретања оружја и војне опреме, док је шести закон о забрани дискриминације.


BiH - Odgođeno izjašnjavanje o Prijedlogu zakona o akcizama

— Autor sjovicicslavuj @ 20:35

 

14.05.2009.

Poslanici u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH prekinuli su danas raspravu i odgodili izjašnjavanje o Prijedlogu zakona o akcizama u BiH u drugom čitanja za slijedeću sjednicu.

Razlog za odgodu je nedobijanje mišljenja Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje o amandmanima na ovaj zakon, a koje su predložili poslanici Šemsudin Mehmedović, Momčilo Novaković i Jerko Ivanković Lijanović.

Poslanik Slavko Jovičić podvukao je, kao i na prošloj sjednici Predstavničkog doma PSBiH, da neće, “ni u kojem čitanju niti obliku, podržati ovaj zakon".

“Riječ je o nametu na vilajet. Pitam vas zašto ovim zakonom nije predviđeno oporezivanje luksuzne robe, jahti i automobila koje viđamo po ulicama, a koji su skuplji od 200.000 KM”, kazao je Jovičić.

Akcizno oporezivanje po ovom prijedlogu, odnosi se na naftu i naftne derivate, cigarete i duhanske proizvode, kafu te alkohol i alkoholna pića.

Donošenje ovog zakona podrazumijeva povećanje prihoda na godišnjem nivou za oko 170 miliona KM. To se najvećim dijelom odnosi na prihode od akciza na cigarete i ostale duhanske proizvode, čiji se model oporezivanja u cijelosti usklađuje s relevantnim direktivama Evropske unije, stav je Vijeća ministara.

Ovim zakonom vrši se i korekcija i predviđaju stope akciza za alkohol i alkoholne napitke od osam KM po litru apsolutnog alkohola za voćne prirodne rakije, čime se i dalje podržavaju domaći proizvođači za povećanje proizvodnje tradicionalnih napitaka u odnosu na napitke proizvedene na bazi etilalkohola. Praktično, visina akciza na alkohol i alkoholne napitke neće biti povećana u odnosu na sadašnja zakonska rješenja jer su one gotovo u cijelosti harmonizirane u odnosu na zemlje okruženja.

Prijedlog zakona donosi novi model oporezivanja duhanskih proizvoda i to tako što će uvesti proporcionalnu stopu u visini od 42 posto na maloprodajnu cijenu cigareta i posebnu akcizu koja iznosi 7,50 KM za 1.000 cigareta, odnosno 0,15 KM po kutiji cigareta.

Prijedlog zakona o akcizama dovest će i do promjena u akcizama za autoputove.

Ranijim zakonskim propisima akciza za autoputove iznosila je 0,15 KM/l goriva, tako da će ubuduće ukupna akciza za autoputove i njihovu izgradnju iznositi 0,25 KM/l goriva.
 
(FENA)
 

BiH - Dvije oštrice

— Autor sjovicicslavuj @ 19:34
Dan & noć
D. MAJSTOROVIĆ | 13.05.2009 

Izmjenama Ustava BiH baviće se domaće političke strukture, a svaki pokušaj stranog mješanja ili bilo kakvog nametanja određenih rješenja u samom startu biće osuđen na propast.

Ovo je "Fokusu" rekao Slavko Jovičić, poslanik SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, komentarišući Rezoluciju o ustavnim promjenama u BiH, koju je prije dva dana usvojio američki Kongres.

 

- Pomenuta rezolucija nije ni prva ni posljednja koja je usvojena u američkom Kongresu, a koja se tiče BiH. Ona je rezultat rada bošnjačkih lobističkih organizacija i pojedinaca, koji bukvalno ne izlaze iz Kongresa, kao da su tamo zaposleni. Ipak, na njihovu žalost, ova rezolucija nije obavezujuća i trebalo bi da znaju da se pitanjem ustavnih promjena u BiH bave predstavnici tri konstitutivna naroda, a ne međunarodna zajednica - dodao je Jovičić, naglasivši da je prošlo vrijeme jednostranih odluka i zaključaka, te da u BiH više ništa ne može da se uradi protiv interesa srpskog i hrvatskog naroda.

Slično misli i nezavisni poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH Momčilo Novaković, koji smatra da je najnovija rezolucija dobro izbalansirana i njeni tvorci ovog puta nisu otvoreno stali na stranu samo jednog naroda u BiH. Novaković je podsjetio da su ranije rezolucije, kao i stavovi američke administracije, bili izrazito antisrpski, ali da se to, ipak, vremenom mijenja. On je, međutim, napomenuo da su ustavne promjene stvar kojom treba da se bave isključivo domaće instutucije.

- Ne znam zašto i mi u Predstavničkom domu ne bi predložili rezoluciju o proširenju rezervata u američkoj državi Ohajo, pa da svi lijepo zauzmemo određene stavove i donesemo zaključke po tom pitanju. Šalu na stranu, vrijeme je da se unutrašnja pitanja ostave domaćim vlastima - dodao je Novaković.

Vojno-politički analitičar Gostimir Popović najnoviju rezoluciju američkog Kongresa smatra samo još jednim izlobiranim papirom, kojim će njeni autori pokušati da minorizuju RS, a možda i stvore podlogu za njeno ukidanje.

 

- Politički krugovi iz Sarajeva polažu ogromnu nadu u tu rezoluciju, jer su je dobro i platili, te očekuju da se ostvari barem dio njihovih unitarističkih ciljeva - ocijenio je Popović.

Predsjednik Nevladine organizacije "Kroacija libertas", Leo Pločkinić, smatra, međutim, da političko Sarajevo i nema baš mnogo razloga za likovanje, jer pomenuta rezolucija nije ogledalo samo bošnjačkih interesa u BiH.

- Ova rezolucija rezultat je kompromisa sva tri naroda u BiH i sigurno neće ići na štetu bilo koga. U nju su uvršteni interesi sva tri naroda, a Bošnjaci će se morati zadovoljiti time što BiH ostaje cjelovita i suverena država. Njeno unutrašnje uređenje, međutim, stvar je dogovora tri naroda koji u njoj žive - objasnio je Pločkinić.

On je rekao da je američka administracija svjesna stanja na terenu, odnosno interesa Srba da sačuvaju RS, kao i zahtjeva Hrvata da imaju sopstvenu teritorijalnu jedinicu u kojoj će hrvatski narod biti većinski. O svemu tome, tvrdi Pločkinić, vodilo se računa i pri izradi ove rezolucije. 

Šta sadrži Rezolucija

Kongresmen Hauard Bremen predložio je sredinom februara ove godine rezoluciju kojom se ističe potreba ustavnih reformi u BiH, kao i jače prisustvo SAD u partnerstvu s EU. Rezolucijom se poziva na hitnu ustavnu reformu, koja će omogućiti BiH da radi u pravcu stvaranja efikasne države, sposobne da ispuni domaće i međunarodne obaveze, posebno u vezi s punim prijemom u EU i NATO. U Rezoluciji se naglašava da bi SAD trebalo da imenuju specijalnog izaslanika za Balkan, koji može da radi u partnerstvu s EU i političkim liderima u BiH na olakšavanju usvajanja reformi.

Dodik: Bez stranaca, molim!

Republika Srpska neće ulaziti u priču o ustavnim promjenama ukoliko taj proces budu vodili stranci, kategoričan je premijer RS, Milorad Dodik. Govoreći o Rezoluciji američkog Kongresa, Dodik je kazao da je dobrodošla ukoliko predstavlja ohrabrenje domaćim vlastima da nastave započeti posao. Međutim, ukoliko je Rezolucija najava međunarodnog vođenja ustavnih promjena, onda je za predstavnike srpskog naroda nepoželjna. On je poručio da nema mjesta bilo kakvom likovanju ili tugovanju zbog usvajanja Rezolucije, jer je autonomno, regularno i autentično pravo Kongresa da o tome odlučuje. 

- Ustavne promjene su naš problem i od nas će zavisiti da li će ih biti ili neće - zaključio je Dodik.

 

БиХ - САД - Јовичић Резолуције са стране неће донијетри рјешење

— Autor sjovicicslavuj @ 19:09

 

САРАЈЕВО, 13. МАЈА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић рекао је поводом Резолуције о БиХ, коју је усвојио Представнички дом америчког Конгреса, да ниједна резолуција неће донијети рјешење ако три конститутивна народа у БиХ не постигну договор.

 

"Сигуран сам да нас не обавезује, јер ако се три конститутивна народа у БиХ не договоре ниједна резолуција неће донијети рјешење. Они не треба да се мијешају у наше унутрашње ствари и доста је више тих притисака", рекао је Јовичић Срни.

Он је напоменуо да Резолуција о БиХ америчког Конгреса није прва такве врсте, јер је сличне усвајао и Европски парламент.

Јовичић је истакао да је био у америчком Конгресу када је раније донесена једна резолуција о БиХ.

"Тада сам био свједок лобирања такозване `БиХ дијаспоре`, али то је у ствари дијаспора Бошњака", додао је Јовичић.


Представнички дом америчког Конгреса усвојио је ноћас Резолуцију о БиХ у којој се истиче потреба да се у БиХ обаве уставне реформе и наглашава значај сталног америчког ангажмана у партнерству са ЕУ.


БиХ - Новац кочи рад комисије за трошење донација

— Autor sjovicicslavuj @ 19:00

 

САРАЈЕВО, 13. МАЈА (СРНА) - Привремени извјештај Истражне комисије за утврђивање трошења донаторских средстава биће упућен Комисији за финансије и буџет Представничког дома парламента БиХ, како би она размотрила цијели пројекат и начин обезбјеђивања средстава за његову реализацију.


Комисија је тражила за свој рад 45.000 до 50.000 КМ, уз приједлог да ова средства буду обезбијеђена издвајањем из плата чланова Парламента БиХ.

У расправи о извјештају није било замјерки на предложени програм рада Комисије, али је дио посланика изразио сумњу у оправданост њеног ангажовања.

"Истрагом трошења донаторских средстава треба да се баве Тужилаштво, СИПА, ОБА и њих треба натјерати да раде свој посао", истакао је посланик СНСД-а Славко Јовичић.

Оцијенивши да нема потребе издвајати новац за комисију која би радила туђи посао, Јовичић је рекао да се комисији за избор текста химне БиХ дугује 25.000 КМ.

Представнички дом парламента БиХ вратио је Савјету министара Приједлог мјера за ублажавање утицаја глобалне економске кризе на привреду БиХ јер је у овом документу, према ријечима предсједавајућег Представничког дома Бериза Белкића, "промашена тема".

"Тражили смо анализу и оцјену стања и преглед мјера које се предузимају на различитим нивоима у земљи", подсјетио је Белкић.

Савјет министара БиХ упутио је парламенту Приједлог мјера за ублажавање утицаја глобалне економске кризе на привреду БиХ усмјерених на очување стабилности банкарског сектора, ублажавање посљедица кризе на привреду и ангажовање свих расположивих јавних средстава у складу са законима.

За наредну сједницу одгођено је разматрање Информације о раду Тужилаштва БиХ за 2008. годину јер данашњој сједници није био у прилици да присуствује главни тужилац Милорад Барашин, а како би се посланици боље упознали са добијеним материјалом одгођено је и разматрање извјештаја Министарства безбједности о стању безбједности новинара у БиХ.

На данашњој сједници обављена је и расправа о извјештају о провођењу закона из надлежности Централне изборне комисије БиХ.


Jovičić: Ne bih im dao ni marke

— Autor sjovicicslavuj @ 18:46
Teme
Foto: Arhiv
13.05.2009.
Istražna komisija za svoj rad tražila je iznos od 45.000 do 50.000 KM, a sredstva bi bila obezbijeđena iz plata članova Parlamenta BiH...

Privremeni izvještaj Istražne komisije za utvrđivanje utroška donatorskih sredstava biće upućen Komisiji za finansije i budžet Zastupničkog doma, kako bi bio razmotren cijeli projekat i način obezbjeđivanja sredstava potrebnih za njegovu realizaciju.

Istražna komisija za svoj rad, odnosno za vođenje projekta, tražila je iznos od 45.000 do 50.000 KM, a sredstva bi, kako je predloženo, bila obezbijeđena iz plata članova Parlamenta BiH.

Usvojen je zaključak da cijeli izvještaj s prijedlogom finansiranja bude dostavljen nadležnoj komisiji na razmatranje.

Zastupnik SNSD-a Slavko Jovičić, pozivajući se na 'neslavan mandat' prošlog saziva iste komisije, čiji rad nije dao nikakve rezultate, naglasio je tokom rasprave da ni ovom sazivu komisije "ne bi dao ni marke".

Kako je kazao, utvrđivanjem utroška donatorskih sredstava trebale bi se baviti Obavještajno-sigurnosna agencija (OSA) i Agencija za istrage i zaštitu (SIPA) BiH, a ne Parlament BiH.

Zastupnički dom odbio je danas raspravljati o Prijedlogu mjera iz nadležnosti Vijeća ministara BiH za ublažavanje posljedica globalne ekonomske krize, uz obrazloženje da je Vijeće ministara "promašilo temu".

Zastupnički dom je tražio da mu se dostavi pregled i procjena stanja, te analiza do sada poduzetih mjera na različitim nivoima u BiH.

Za narednu sjednicu odgođeno je razmatranje Informacije o radu Tužilaštva BiH za prošlu godinu jer današnjoj sjednici nije bio u prilici da prisustvuje glavni tužilac Milorad Barašin.

Autor: Srna

PARLAMENT BiH Odgođeno izjašnjavanje o uvođenju novih trošarina

— Autor sjovicicslavuj @ 18:28
 

Prolongirano poskupljenje kave, cigareta i benzina u BiH

Autor ELDINA MEDUNJANIN
 
Zastupnici su odgodili izjašnjavanje o uvođenju trošarina
Foto: Arhiva VL
 
 14. 05. 2009.
  

Zastupnički dom Parlamenta Bosne i Hercegovine odgodio je u srijedu izjašnjavanje o Prijedlogu zakona o trošarinama, koji predviđa dodatno oporezivanje duhanskih prerađevina, kave, alkohola i benzina.

O ovome prijedlogu, čije će usvajanje i provedba neminovno dovesti do poskupljenja spomenutih proizvoda, Zastupnički dom će se izjašnjavati na idućoj sjednici, dokad bi trebalo stići mišljenje Upravnog odbora Uprave za neizravno oporezivanje BiH o amandmanima koji su predloženi na ovaj zakon.

Mišljenja zastupnika o zakonskom prijedlogu su podijeljena. Dok jedni ističu da će njegova primjena godišnje povećati državne prihode za 170 milijuna maraka te dovesti do usklađivanja propisa Bosne i Hercegovine s onima u Europskoj uniji, ima i zastupnika čije je mišljenje da će uvođenje trošarina dovesti do lančanog poskupljenja, i to ne samo proizvoda na koje se uvode trošarine.

- Ovo je namet na vilajet. Zašto se ne oporezuje dodatno zlatni nakit, jahte i skupi automobili.

Ovako će država dobiti nešto novca, a distributeri će poskupiti gorivo i dovesti do lančanog poskupljenja svih ostalih proizvoda. Time smo opet udarili na sirotinju, kaže zastupnik Slavko Jovičić Slavuj. Najveće promjene predviđene su u trošarinama na duhan i gorivo. Duhanski proizvodi će se oporezivati tako što će uvesti proporcionalna stopa u visini od 42 posto na maloprodajnu cijenu cigareta i posebna trošarina koja iznosi 7,50 maraka za 1000 cigareta.

Također, sadašnjim propisima trošarina za autoceste iznosila je 0,15 maraka po litri goriva, dok bi ubuduće ona bila 0,25 maraka po litri goriva. Procjenjuje se da će na tržištu kutija cigareta poskupjeti za 15, kilogram kave za 50, a litra benzina za 10 feninga. Ostaje vidjeti hoće li zastupnici tijekom neke od sljedećih sjednica donijeti i odluke vezane uz uvođenje trošarina.


БиХ - Живковић повукао приједлог о провођењу анкете...

— Autor sjovicicslavuj @ 18:11

 

 САРАЈЕВО, 13. МАЈА (СРНА) - Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ одлучио је данас да све иницијативе о уставним промјенама буду упућене Уставноправној комисији овог дома на усаглашавање и договарање, чиме је завршена бурна расправа о приједлогу одлуке СДА о приступању измјенама Устава БиХ.

Претходно је замјеник предсједавајућег Представничког дома Милорад Живковић повукао свој приједлог закључка о провођењу анкете у којој би се грађани БиХ изјаснили у каквој земљи желе да живе, констатујући да је очигледно да нема демократског расположења за такво шта.

Истичући да не доводи у питање суверенитет БиХ, Живковић је оцијенио да је суверенитет ограничен самим присуством ОХР-а.

Посланик СНСД-а Славко Јовичић као ману приједлога одлуке СДА навео је чињеницу да он није договорен са другим посланичким клубовима.

"Пустите Пруд, Пруда више нема, све је сад на нама и зато је потребна сагласност свих странака о овако важном питању", истакао је Јовичић.

Независни посланик Момчило Новаковић констатовао је да је судбина уставних промјена у рукама парламента, али прије свега политичких лидера и јединства међународне заједнице у том процесу.

Предсједавајући Представничког дома Бериз Белкић данас је информисао посланике да још није формирана радна група за припрему приједлога уставних промјена, о чему су су се парламентарне странке на основу иницијативе ХДЗ-а 1990 договориле почетком априла.

"Нема сагласности између колегијума два парламентарна дома - о садржају којим би се бавила радна група ни о ангажовању експертских група", навео је Белкић.

Приједлогом одлуке СДА предвиђа се формирање комисије која ће урадити текст амандмана на Устав БиХ, а коју би уз представнике странака заступљених у парламенту БиХ чинили и домаћи и страни експерти.

Измјене Устава, према овом приједлогу, односиле би се на усклађивање Устава БиХ са Европском конвенцијом о људским правима, надлежности државе, средњих и локалих нивоа власти, функционалније институције БиХ те територијалну организацију БиХ и средњих нивоа власти.


БиХ - О акцизама поново на сљедећој сједници

— Autor sjovicicslavuj @ 17:53
САРАЈЕВО, 13. МАЈА (СРНА) - Расправа о Приједлогу закона о акцизама у БиХ у Представичком дому Парламентарне скупштине БиХ, која је започета данас, биће прекинута и настављена на наредној сједници овог дома како би се у међувремену добило мишљење Управног одбора Управе за индиректно опорезивање о Приједлогу закона и амандманима на њега, када ће се и гласати о овом законском приједлогу.

У данашњем дијелу расправе о Приједлогу закона о акцизама у БиХ, којим се предвиђа повећање акциза на цигарете, кафу и гориво, посланик СНСД-а Славко Јовичић рекао је да не може да подржи тај приједлог, јер њиме нису обухваћени сви потребни производи.

"Мноштво је луксузних производа које треба додатно опорезовати путем акциза", навео је Јовичић, додајући да није ред да исту акцизу плаћају обични грађани и они који имају јахте или луксузна возила.


Замјеник предсједавајућег Представничког дома Милорад Живковић замјерио је што сједници Представничког дома не присуствује директор УИО Кемал Чаушевић, будући да је за овај закон потребна сагласност те институције и да је ријеч о закону који се тиче сваког грађанина.

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог закона о акцизама у БиХ, чијим би доношењем приход БиХ на годишњем нивоу био повећан за око 170 милиона КМ, што се највећим дијелом односи на приходе од акциза на цигарете и остале дуванске производе.

Истовремено, овим би се законом омогућило повећање прихода за још око 120 милиона КМ на годишњем нивоу на основу додатне акцизе за изградњу путева која би износила 0,10 КМ по литру горива.

Када је ријеч о цигаретама, Приједлог закона доноси нови модел опорезивања, тако да би кутија цигарета била скупља за 15 фенинга, док би акциза за увоз сирове и пржене кафе била увећана за 50 фенинга по килограму.

Овим законом врши се корекција и предвиђају стопе акциза за алкохол и алкохолне напитке од осам КМ по литру апсолутног алкохола за воћне природне ракије, чиме се подржавају домаћи произвођачи за повећање производње традиционалних напитака у односу на напитке произведене на бази етилалкохола.

Приједогом закона уводи се и право поврата акциза за лож уље које се користи за гријање, медицински алкохол и алкохол као репродукциони материјал за производњу лијекова.


Bosna i Hercegovina - Uslove za bijeli šengen teško ispuniti

— Autor sjovicicslavuj @ 00:57
RADIO SLOBODNA EVROPA

 

12.05.2009

Do kraja ovog mjeseca moglo bi biti poznato koje zemlje regije ispunjavaju uslove za ukidanje viza. S obzirom da je Bosni i Hercegovini ostao mali broj neispunjenih zadataka, ali veoma bitnih, postoji bojazan da građani ove zemlje i dalje neće moći jednostavno i slobodno putovati, odnosno da će redovi pred ambasadama ostati svakodnevna slika ove zemlje. Međutim, nekoliko bh. političara, podstaknutih i stavom visokog predstavnika, smatra da je moguće ispuniti sve uslove kako bi BiH dospjela na takozvanu bijelu šengen listu.

Građani BiH naredne godine mogli bi nesmetano da putuju u zemlje Evropske unije, ukoliko se domaći političari dogovore. Od njihovog dogovora zavisi i to hoće li Bosanci i Hercegovci i dalje morati da prikupljaju bezbroj papira i da čekaju u beskrajnim redovima pred stranim ambasadama. Zadatke za ukidanje viza tehnički je moguće ispuniti do kraja juna, tvrde neki od bh političara.

Valentin Inzko, Foto: Midhat Poturović
 
Izvještaj o napretku zemalja regiona Evropska komisija trebala bi da završi do kraja ovog mjeseca, što je dovoljno vremena da se u Parlamentu usvoje potrebni zakoni, od kojih je većina već spremna. Od 174 postavljena uslova prostalo je 27 otvorenih pitanja. Sve susjedne zemlje ispunile su postavljene zadatke i najvjerovatnije će ući na takozvanu bijelu šengen listu. Na ovo je upozorio i visoki predstavnik u BiH Valentin Incko i pozvao bh. političare da se dogovore:

„Ako oni mogu, što ne može Bosna? Mislim da bi još uvijek mogla, ako po ubrzanom postupku prihvati neke zakone. Meni je žao ako su neki zakoni nepotpuni. Treba ih poboljšati, u svakom smislu, ali mislim da su to neki uslovi koji su isti za sve. Bili su isti, naravno, i za Austriju. Ja nisam neko ko će podržavati loše zakone. Kao pravnik nikad to ne bih uradio. Ako su to uradile susjedne zemlje, valjda će to biti moguće i ovdje, inače će BiH ostati jedina zemlja sa viznim režimom.“


Beriz Belkić, Foto:
Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH Beriz Belkić podsjeća da je, između ostalog, potrebno usvojiti Zakon o kontroli granice, Zakon o kontroli kretanja oružja i Zakon o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Ova zakonska rješenja, kaže Belkić, nemaju podršku poslanika iz RS:

„Ne vidimo šta je to što nije dovoljan kvalitet za podršku od strane poslanika iz Republike Srpske. Prije će biti standardna priča – ne prenositi ništa na državu Bosnu i Hercegovinu, ne slabiti pozicije entiteta i praviti rješenja koja praktično idu na model rješenja za dva entiteta. Dakle, ne izvornu državnu instituciju, nego neko dogovaranje, da entiteti sinhroniziraju, da imaju posebne strukture koje to prate itd.“

Zastupnica SNSD-a u državnom Parlamentu Dušanka Majkić tvrdi da poslanici iz RS ne žele da prihvate ove zakone jer nisu kvalitetni, što je prema njenim riječima potvrdilo i više međunarodnih organizacija:

„Zašto ne prihvatate zakon za kojeg je pet međunarodnih organizacija reklo da zakon ne valja? Zašto ne prihvatate zakon za koji su pojedini predstavnici međunarodne zajednice rekli da je to zakon koji je lošiji od onog koji imamo? Od četiri sporna zakona, tri ne mogu proći zato što nemaju potreban kvalitet da bi prošli.“

I drugi poslanici iz RS sličnog su mišljenja. Slavko Jovičić:

„Nećemo ih nikad usvojiti zato što ti zakoni nisu na pravi način definisani, što ne mogu dobiti podršku. Stvar je unutrašnje organizacije države koja treba da donese te zakone, ali ako se ti zakoni kroje samo po mjeri jednog naroda, oni ne mogu dobiti podršku drugog i ne možemo mi snositi odgovornost.“

Zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma bh. Parlamenta Niko Lozančić, ipak vjeruje da BiH još ima vremena da ispuni potrebne uslove i omogući svim građanima da nesmetano putuju:

„Ja osobno mislim da postoje sve pretpostavke da već do kraja ovog mjeseca možemo, bar ono što se tiče Parlamentarne skupštine BiH realizirati, odnosno usvojiti zakone, od kojih su neki tek u proceduri, a neki su već ranije bili u proceduri, pa su iz određenih razloga pali. Meni se čini da je najracionalnije u ovom trenutku organizirati ili posebnu sjednicu ili da se Kolegij pojavi kao
predlagatelj tih zakona, da ih uputimo po žurnoj proceduri na sjednicu koja će biti do kraja ovog mjeseca i da ih kao takve razmotrimo i usvojimo.“
 
U opoziciji su pak pesimisti. Denis Bećirović iz SDP-a ne vjeruje da se za kratko vrijeme mogu ispuniti preostali uslovi za liberalizaciju viznog režima. Bećirović svoj pesimizam temelji na tome da se stranke na vlasti ne mogu dogovoriti:


„Ti ljudi uživaju jako dobre privilegije, imaju visoke poslaničke plate, imaju diplomatske pasoše, nesmetano putuju i troše novac poreskih obveznika u BiH, tako da se njima evidentno ne žuri. To što sva tri naroda u BiH nemaju priliku da, realno, ubrzaju svoj put, kao što je to učinjeno u Srbiji i Makedoniji, to njih, izgleda, puno ne zabrinjava.“
 
LINK - http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1730317.html
 

PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: BiH i lobisti

— Autor sjovicicslavuj @ 21:47

Puls-kolumna
 

 11.05.2009

Već više mjeseci, ma ispravnije je reći - više godina, određena lobistička grupa, oličena u bošnjačkim lobističkim krugovima, predvođena pijanistom Sašom Toperićem, ne izbiva iz kabineta nekolicine američkih kongresmena i senatora u Vašingtonu i otvoreno se zalaže za donošenje novog ustava BiH, naravno, na štetu srpskog naroda.

 Drugim riječima, ta grupa otvoreno radi na rušenju Dejtonskog sporazuma i takvim aktivnostima degradira postojanje i ravnopravnost tri konstitutivna naroda - Srba, Bošnjaka i Hrvata, čime se ruši i Ustav BiH, jer se upravo Ustav zasniva na postulatima ravnopravnosti i postojanju konstitutivnih naroda i ostalih u BiH. Jasno je onda da su sve aktivnosti "pijaniste" Toperića trezveno usmjerene na ukidanje RS i na stvaranje unitarne BiH i to po mjeri samo jednog naroda, zar treba i napominjati - bošnjačkog. Zašto se onda pitamo kako to nastaju i kako se donose razne rezolucije, koje po sistemu zadatih optužbi unaprijed za sve optužuju Srbe i RS, i to se dešava i u Kongresu SAD i u Evropskom parlamentu i na mnogim drugim mjestima. Dakle, ti i mnogi drugi lobisti rade samo u interesu bošnjačkog naroda i pritom se lažno predstavljaju za bosansko-hercegovačku dijasporu koja, uzgred rečeno, kao udružena cjelina Srba, Bošnjaka, Hrvata i ostalih, nigdje u svijetu i ne postoji, pa samim tim, ni u Sjedinjenim Američkim Državama!

Sve stalne članice Savjeta bezbjednosti, pa i nestalne, suverene su i samostalne države. BiH ne ispunjava ni minimum tih kriterijuma, pa samim tim i ne ispunjava ni osnovne uslove nezavisne i samostalne države kako je to definisano za sve članice i to u Povelji o članstvu, organizaciji i funkcionisanju Ujedinjenih nacija.

Niz je primjera koji BiH oduzimaju atribute suverene zemlje. Opšte poznato je da je BiH jedina zemlja u svijetu kojom upravlja i vlada OHR, zapravo institucija koje čak nema ni u Dejtonskom sporazumu. Ali birokratizovani OHR jeste sve u BiH. OHR je i Predsjedništvo BiH i Skupština BiH i Savjet ministara BiH i cjelokupni pravosudni sistem, ma sve i svja je OHR. Nijedna domaća institucija niti njeni predstavnici koji su izabrani na demokratskim i legalnim izborima ništa ne mogu, a mnogo puta i ne smiju uraditi bez saglasnosti OHR. Nadalje, BiH je jedina zemlja na ovoj planeti u kojoj u najvišoj sudskoj instanci, dakle u Ustavnom sudu, sjede i rade tri stranca!? To je nezabilježen slučaj u svijetu i nijedna demokratija, autokratija, diktatura, anarhija... takav slučaj ne poznaje u praksi! Ista situacija je i u Sudu BiH. To implicira da ovom zemljom ne upravljaju domaće vlasti, kao što je to normalna situacija u svakoj drugoj zemlji! Za BiH bi mnogo značilo da postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti za period 2010-2011. godine, ali kako doći do toga ako su domaće vlasti, koje su izabrane na demokratskim izborima, samo paravan iza kojeg vladaju predstavnici međunarodne zajednice.

I da zaključim. BiH je već izdvojila određena sredstva, a ministar spoljnih poslova, Sven Alkalaj, traži još para kako bi se ojačala Misija BiH pri UN u Njujorku i koja bi još intenzivnije lobirala kod ostalih članica UN da BiH postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti. Naravno, da su prilike u ovoj zemlji normalne i da domaće institucije upravljaju ovom državom, sasvim logično bi bilo i odgovaralo bi svakom čovjeku u BiH da ova zemlja bude izabrana u izvršni organ UN. Ali, pošto BiH nije suverena i samostalna i ona to neće ni biti sve dotle dok ovom zemljom upravljaju stranci, onda je sasvim razumljivo da naša zemlja ne treba i ne može da bude nestalna članica Savjeta bezbjednosti.

Obje opcije su u igri i, sad za sada, ravnopravne su i sa istim su izgledima na uspjeh ili neuspjeh. Dakle, mogući rezultat je: iz jedan u dva, ali i iz dva u jedan, odnosno i nula!?


Предузети мјере и радње да се не понови фебруарска штета из Херцеговине

— Autor sjovicicslavuj @ 21:42
РАВНО, 11. МАЈА (СРНА) - Чланови Комисије за спољну троговину и царине Представничког дома парламента БиХ разматрали су данас у општини Равно узроке и посљедице настале након поплава у Поповом пољу у фебруару ове године и закључили да се морају предузети мјере и радње да се овакви случајеви више не би догодили.

"Комисија је од Представничког дома добила задатак да испита све околности и узроке који су настали након великих поплава које су се десиле у фебруару, када је водостај у Поповом пољу на одређеним мјестима износио и више од 15 метара, због чега је било угрожено цијело подручје", рекао је Срни предсједавајући ове комисије Славко Јовичић.

Он је навео да ће закључак са данашњег састанка, којем су присуствовали начелници општина Равно и Требиње Андрија Шимуновић и Доброслав Ћук, бити усвојен на наредној сједници комисије у форми информације.

Јовичић је додао да ће информација бити достављена свим заинтересованим субјектима да би могли да се увежу и успоставе систем међусобног обавјештавања такве непогоде, која није проузрокована људским фактором, да се предуприједе и да се овакви случајеви не дешавају.

Састанку су присуствовали представници оба ентитетска министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство, ентитетских водопривреда, Електропривреде РС и Електропривреде БиХ и Електропривреде Херцег-Босне, хидроелектрана Требишњица и Чапљина, као и представници Министарства за спољну трговину и економске односе и ентитетских агенција за воде.


Može li Bosna i Hercegovina postati nestalna članica Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija?

— Autor sjovicicslavuj @ 18:09

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Već više mjeseci, ma ispravnije je reči - više godina,  odredjena lobistička grupa, oličena u bošnjačkim lobističkim krugovima, predvodjena pijanistom Sašom Toperićem ne izbiva iz kabineta nekolicine američkih kongresmena i senatora u Vašingtonu i otvoreno se zalaže za donošenje novog Ustava Bosne i Hercegovine, naravno na štetu srpskog naroda. Drugim riječima, ta skupina otvoreno radi na rušenju Dejtonskog sporazuma i takvim aktivnostima degradira postojanje i ravnopravnost tri konstitutivna naroda – Srba, Bošnjaka i Hrvata, čime se ruši i Ustav BiH, jer se upravo ustav zasniva na postulatima ravnopravnosti i postojanju konstitutivnih naroda i ostalih u BiH. Jasno je onda da su sve aktivnosti „pijaniste“ Toperića trezveno  usmjerene na ukidanje Republike Srpske i na stvaranje unitarne BiH i to po mjeri samo jednog, zar treba i napominjati – bošnjačkog naroda. Zašto se onda pitamo kako to nastaju i kako se donose razne rezolucije, koje po sistemu zadatih optužbi unaprijed za sve optužuju Srbe i Republiku Srpsku, i to se dešava i u američkom Kongresu i u Evropskom parlamentu i na mnogim drugim mjestima. Dakle, ti  i mnogi drugi lobisti rade samo u interesu bošnjačkog naroda i pritom se lažno predstavljaju za bosansko-hercegovačku dijasporu koja, uzgred rečeno, kao udružena cjelina Srba, Bošnjaka, Hrvata i ostalih, nigdje u svijetu i ne postoji, pa samim tim, ni u Sjedinjenim američkim državama!

 Sve stalne, pa i nestalne članice Savjeta bezbjednosti su suverene i samostalne države. Bosna i Hercegovina ne ispunjava ni minimum tih kriterija, pa samim tim, i ne ispunjava ni osnovne uslove nezavisne i samostalne države kako je to definisano za sve članice i to u  Povelji o članstvu, organizaciji i funkcionisanju Ujedinjenih nacija.

 Niz je primjera koji Bosni i Hercegovini oduzimaju atribute suverene zemlje. Opšte poznato je da je pak Bosna i Hercegovina jedina zemlja u svijetu kojom upravlja i vlada OHR, zapravo institucija koje čak nema ni u Dejtonskom sporazumu. Istina, u Dejtonskom sporazumu je predvidjena funkcija visokog predstavnika kao tumača civilnog dijela iz Anexa 10.  Dejtonskog sporazuma. Ali birokratizovani OHR je sve u Bosni i Hercegovini. OHR je i Predsjedništvo BiH i Skupština BiH i Savjet ministara BiH i cjelokupni pravosudni sistem, ma sve i svja je OHR. Jer, nijedna domaća institucija niti njeni predstavnici koji su izabrani na demokratskim i legalnim izborima ništa ne mogu, a mnogo puta i ne smiju uraditi bez saglasnosti OHR-a.

 Nadalje, BiH je jedina zemlja na ovoj planeti u kojoj u najvišoj sudskoj instanci, dakle u  Ustavnom sudu sjede i rade tri stranca!? To je nezabilježen slučaj u svijetu i nijedna demokratija, autokratija, diktatura, anarhija... takav slučaj ne poznaju u praksi!  To nijedna zemlja svijeta, pa ni one od svega desetak hiljada stanovnika sebi nisu i ne bi to dozvolile. E, takva „pravna“ organizacija je nametnuta BiH i samim tim -  Ustavni sud BiH je, nažalost, izgubio svaki legalitet i legitimitet kao  najvažnija domaća sudska instanca.

 

 Ista situacija je i u Sudu BiH u čijim najvažnijim odjeljenima sjede i kojim upravljaju strani tužioci i sudije. U ovoj zemlji i o ovoj BiH može da o pravosudnom sistemu govori i Doris Pak (članica Evropskog parlamenta), i ko god to želi od stranaca,  samo mi domaći političari smo lišeni takve mogućnosti, jer zaboga, odmah nam se spočitava da se, eto, kao miješamo u nezavisno pravosudje? Ne miješamo se mi niti to želimo, a i kako bi, kad nam  nije omogućeno da se miješamo čak i u svoj posao! To implicira da ovom zemljom ne upravljaju domaće vlasti, kao što je to normalna situacija u svakoj drugoj zemlji!

 Za BiH bi mnogo značilo da postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti za period 2010.-2011. godine, ali kako doći do toga, ako zemljom upravljaju stranci, ako su domaće vlasti koje su izabrane na demokratskim izborima samo paravan iza kojeg vladaju predstavnici medjunarodne zajednice, iste te zajednice koja nas je sve zajedno vratila u prvi razred osnovne škole i koja nam je propisala da svi, bez obzira na godine i obrazovanje, moramo tek početi učiti pisati i čitati o demokratiji i savremenoj civilizaciji. Ista ta medjunarodna zajednica sve naas u BiH gleda kao da smo juče sišli sa drveća ili da smo izašli iz nekih divljih katakombi!

 I da zaključim. BiH je već izdvojila odredjena sredstva, a ministar inostranih poslova Sven Alkalaj traži još para kako bi se ojačala Misija BiH pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku i koja bi još intenzivnije lobirala kod ostalih članica UN-a da BiH postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti. Naravno, da su prilike u ovoj zemlji normalne i da domaće institucije upravljaju ovom državom, sasvim logično bi bilo i odgovaralo bi svakom čovjeku u BiH da  ova zemlja bude izabrana u izvršni organ UN.

Savjet bezbjednosti UN-a

 

Ali, pošto BiH nije suverena i samostalna i ona to neće ni biti sve dotle dok ovom zemljom upravljaju stranci, onda je sasvim razumljivo da naša zemlja ne treba i ne može da bude nestalna članica Savjeta bezbijednosti. Druga je stvar što bih ja iskreno želio i volio da  BiH bude izabrana. No, rekao sam koji su to limitirajući faktori....Ali, danas u svijetu ne postoje pravo i pravda i to su samo izvedene fikcije iz sile, snage i moći onih velikih. Zato, nikakvo iznenadjenje  neće biti ako BiH bude izabrana ili ne bude izabrana za nestalnu članicu Savjeta bezbjednoosti Ujedinjenih nacija. Obje opcije su u igri i, sad za sad,  ravnopravne su i sa istim su izgledima na uspjeh ili neuspjeh. Dakle, mogući rezultat je: iz jedan u dva, ali i iz dva u jedan, odnosno i nula!?

 _______________________________________________________

Comment on the English language
Can Bosnia and Herzegovina inconstant become a member of the United Nations Security Council?

By: Slavko Jovicic Slavuj
 
Already more months, any accurately the words - for several years, a certain logistics group, embodied in the Bosnian logistics community, led by pianist Sasom Topericem not leving from the office of a few U.S. congressman and Senator in Washington and openly advocates for the adoption of the new Constitution of Bosnia and Herzegovina, of course, to the detriment of the Serbian people. In other words, the group opened for demolition of the Dayton agreement, and such activities degrades the existence and equality of the three constituent peoples - Serbs, Bosniaks and Croats, which is unfortunate and the Constitution of BiH, because it is the constitution based on equality and postulates the existence of constituent peoples and others in the Bosnia and Herzegovina. It is clear then that all activities, "pianist" Toperica soberly routed to the abolition of the Republic of Serbian and the creation of unitary Bosnia and Herzegovina and to the extent only one, is should leader - the Bosniak people. Why are you asking how to appear and how to make a variety of resolutions, that the system given in advance for all charges accuse the Serbs and the Serb Republic, and that happens in the U.S. Congress and European Parliament and many other places. So, you and many other lobbyists working in the interests of the Bosniak people, and while falsely representing to the Bosnia Herzegovina diaspora, which, in passing said, as a united entity of Serbs, Bosnians, Croats and others, Nowhere in the world and does not exist, and consequently, even in the United States of America!

  All permanent, and inconstant Security Council members are sovereign and independent state. Bosnia and Herzegovina does not meet even the minimum criteria, and the team, and does not meet even the basic terms of independent and independent state to the defined for all members to the Charter of the membership, organization and functioning of the United Nations.

  A series of examples is that Bosnia and Herzegovina take attributes of sovereign countries. Generally known that the Bosnia and Herzegovina the only country in the world which manages the government and the OHR, in fact, even institutions that there is no agreement in Dayton. However, in the Dayton agreement provides for the functions of the High Representative as part of the civilian interpreter Anexa 10th The Dayton Agreement. But all the bureaucratic OHR in Bosnia and Herzegovina. OHR and the BiH Presidency and BiH Parliament and the Council of Ministers and the entire judicial system, any and all any the OHR. For any local institutions or their representatives who were elected on the democratic and legal elections, nothing can, and many times and not be done without the consent of OHR.

  Furthermore, BiH is the only country on this planet where the highest judicial instance, then sat in the Constitutional Court and the work of three stranger!? This is the unbooked case in the world and no democracy, monocracy, dictatorship, anarchy ... such cases do not know in practice! To any country around the world, not even one of only ten thousand inhabitants themselves are not, and should not be allowed to. E, such a "legal" organization is imposed Bosnia and Herzegovina and the team - the Constitutional Court of BiH has, unfortunately, lost all legality and legitimacy as priority home jurisdiction.

  The same situation is in the Court of BiH in which the most important sectors sat and managed by the prosecutors and judges. In this country, and the BiH can speak about the judicial system, and Doris Pack (member of European Parliament), and who wants the foreigners, just like local politicians, we deprived of such opportunities, because  now we are remakes to behold, as mix independent judiciary? No  we not want to, and so that, when we are not able to mix  even your job! This implies that the land is not managed by local authorities, as is the normal situation in any country!

  For Bosnia and Herzegovina would mean a lot to be inconstant member Security Council for the period 2010.-2011. years, but how to get to, if the land is managed by the party, if the local authorities that are selected in democratic elections, only a screen behind the rule that representatives of the international community, the community and that we were all together back in the first grade of elementary school and we prescribed to all, regardless of the year and education, we have only begin to learn to write and read about democracy and modern civilization. The same all the international community in BiH us looks as if we came down yesterday with trees or that we came out of some wild catacombs!

  And to conclude. BiH has already allocate certain funds, and the Minister of Foreign Affairs Sven Alkalaj search more money in order to strengthen the BiH Mission to the United Nations in New York and that more intensive lobirala with other members of the UN to Bosnia and Herzegovina to become inconstant member Security Council. Of course, that the situation in this country and the normal domestic institutions to manage this state, it would be logical and appropriate to each man in this land of Bosnia and Herzegovina to be elected in the executive body of the UN.

UN Security Council and But, as BiH is not a sovereign and independent, and it will not even be all that far, while the land is managed by foreigners, it is quite understandable that our country should not and can not be a member of the Council of inconstant sekurity. The second thing is that I genuinely loved and wanted to BiH be selected. No, I said that they are limiting factors .... But, in today's world there is no law and justice and are derived from the fiction of force, power and the power of those large. So, no surprise will not be If I be selected or not selected for inconstant sekurity member of the Council of the United Nations. Both options are in the game, and now, for now, are equal and the same with the prospect of the success or failure. So, the result is possible: from one in two, and from two to one, or zero and!?
 

ОПЕТ СЕНКИЋ...иако заиста не знам ко је тај човек???

— Autor sjovicicslavuj @ 18:17

U subotu protesti širom BiH

LINK - http://www.tip.ba/2009/05/07/u-subotu-protesti-sirom-bih/

 7 Maj, 2009

Početak borbe građana za građanska ljudska prava.

_____________________________________________

Одговор:

Напомена: Не рекламирам протесте, но слика плаката ме мало збуни и подсети на неке србијанске организације и "револуционаре", па се запитах да то "отпораши" из "братске" Србије нису стигли у помоћ  "браћи" у БиХ, под условом, ако су посао  рушења власти завршили у Грузији???

          ----------------------------------------------------------

   НАПОМЕНА: На слици, ваљда су то ови организатори, али  нисам хтео да "ризикујем" и да, не дај боже, којим случајем, заменим идентитете - јер, заиста не знам ко је који од вођа протеста!?

"Солидаришући" се са демонстрантима, ипак сам дао и свој лични "допринос", јер сам им знатно увећао слику од оне завничне, аутентичне, која се налази на горе поменутом сајту....

                            ------------------------------------------------------------

U subotu će se održati mirni protesti širom BiH, a u Tuzli od 12 sati na Sonom trgu. Kako je rečeno na današnjoj konferenciji za medije u Tuzli, cilj je podizanje građanske solidarnosti, te pružanje podrške Tužilaštva Bosne i Hercegovine da se konačno obračuna sa kriminalom i korupcijom sa najvišim predstavnicima vlasti u oba entiteta.

Predsjednik Udruženja građana Front koje koordinira aktivnostima protesta u Tuzli Danijel Senkić smatra da u državi poput naše, u kojoj dva pogona štrajkuju odvojeno u jednoj firmi, nužno treba raditi na građanskoj solidarnosti. „Poslali smo 10 zahtjeva zastupnicima u parlamentu ispred nevladinih organizacija, međutim nismo dobili odgovora osim javnog odgovora Slavka Jovičića Slavuja zastupnika iz SNDS-a i njegove prijetnje ocjepljenjem RS-a”, rekao je Danijel Senkić.

"Početkom aprila 2009. godine, Predstavničkom domu Parlamenta BiH, uputili smo deset prioritetnih zahtjeva koje treba početi rješavati kako bi se olakšao život grañana u BiH. Do danas, niko se nije oglasio niti izjasnio o zahtjevima, osim što je državni zastupnik Slavko Jovičić Slavuj iskoristio te zahtjeve za ismijavanje građana, što je rezultiralo konačnom odlukom za organiziranje navedenih protesta", istakao je uz ostalo tada Senkić.

 ___________________________________________________________________________

                                             ОДГОВОР:

Жали се човек да му нико неће да одговори, па ко велим, ево ја ћу.... Ја му одговорим, иако појма немам ко је тај тип, и он се сад љути што сам му одговорио. Истина, помињене  и  то да су га све моје колеге у парламенту игнорисале!?

На сву срећу, па постоји текст који сам објавио на свом блогу,  под насловом "Фронтовци", али и као колумну која је објављена у дневним новинама Фокус“ и свима је тај текст доступан, те се  сва истина може утврдити, ако се пажљиво прочита тај мој коментар.

Наравно, да никада до сад, а сад поготово, нисам и нећу бити под било чијим утицајем или, не дај боже, под пристиском или уценама. На најаву мени непознате тзв. невладине организације "Фронт" да ће организовати протесте „широм“ БиХ, ваљда су организатори мислили и на Републику Српску, јер је она саставни део БиХ – наравно да ми није падало на ум да озбиљно прихватим ултимативне захтеве Сенкића и његових протестаната!!!

 Свих десет захтева упућених Парламенту БиХ је политичке природе и то са императивним и ултимативним захтевима.

Написао сам тај текст, као осврт на авантуристичке потезе разних комедиографа у лику извесно-неизвесног Сенкића...И замислите – тај тузлански „Че Гевара“  не одустаје од рушења власти у БиХ и баш се онако обрадујем??? Да човек нема мере и да су његови потези лакрдија од демократије, ето, затражи ОН да се и Сипа и тужилаштво, ко бива, позабаве мојим сепаратистичким циљевима!? Шта сам могао да урадим, већ да се грохотно насмејем....Али добро!

Ето, дотични каже да ја као исмејавам грађане??? Све ми се чини да је извесно-неизвесни Сенкић себе поистоветио са грађанима? Уосталом, кога он представља и откуд му право да се крије иза грађана? Којих грађана? Али, ваљда само њему знаних!  

Срба из Републике Српске сигурно не и никада!

______________________________________________________________________________

Prema mišljenju predsjednika Udruženja malih dioničara Rizaha Softića ovo je odlična prilika da se predstavnicima aktuelne vlasti pošalje jasna poruka da je krajnje vrijeme da vlast počne raditi u interesu države i građana. „Mi smo otkrili jako puno kriminala zahvaljujući vlasnicima kapitala u preduzećima, otkrili smo ko su tajkuni i sa kojim organom su povezani”, kazao je Softić istakavši značaj poznavanja Krivičnog zakona i Zakona o prekršajima.

                             ___________________________________

                                                         ОДГОВОР:

Ево га, сад је Сенкић појачан и са другим активистима и то сви су баш из Тузле!? Видљиво је из изјаве извесног Ризаха Софтића да су, ето, они и његови - открили доста криминала и да знају ко су тајкуни који су повезани и са којим органом власти?! Баш супер! Али, зна ли господин Софтић да је кривично дело и да је  управо он одговоран ако зна који су то лопови и кога су  то опељушили,  а да то није пријавио надлежним правосудним институцијама. Зато, господин Софтић и разни Сенкићи требају да одговарају ако прикривају лопове и ако их не пријаве надлежним органима.

______________________________________________________________________________

Protesti koji će se održati paralelno u više bosanskohercegovačkih gradova samo su početak konstantne borbe građana za njihova prava, poručuju organizatori. Mladi su duboko razočarani u indolentnost vlada i pasivnost građanstva. Kako kaže omladinski aktivista iz Tuzle Jasmina Alić, od vladajućih kriminaliziranih struktura zavisi da li će se tokom narednog mjeseca organizovati masovni protest ispred Parlamenta BiH. „Ukoliko dođe do centralnog protesta u Sarajevu imat ćemo samo jedan zahtjev, a to je smjena vlasti i raspisivanje vanrednih općih izbora u BiH”, istakao je Jasmin Alić.

______________________________________________________________________________

                                                        ОДГОВОР:

Види сад овог? Ето, Јасмин би на улици смењивао легално изабрану власт!? Опаааа...Зар то није плишана револуција и рушење Устава БиХ и легално признате државе? Јесте Јасмине! Само ти морам речи да су следећи избори идуће године у октобру, па бујрум, кандидуј се и победи и ти води ову земљу, наравно не и ентитет Републику Српску, јер знам ја где би ти одвео Републику Српску? Пупупу..., не дао Драги Бог! А, не дају ни Срби, јер ми само бранимо уставну позицију Републике Српске, а тиме и Устав БиХ!!!

Такође, најдобронамерније ти кажем да Срби из Републике Српске неће учествовати ни на каквим протестима, поготово неће долазити у Сарајево, јер тамо је остала шаћица Срба, а нама из Републике Српске да долазимо, е, па  и није  баш згодно – јер, далек је то пут!

Не знам зашто у свој програм рада нисте ставили и зашто се нисте ангажовали да 15. маја на достојанствен и примерен начин обележите трагично страдање војника ЈНА у Тузланској колони. То би вам било паметније, али нећу вам ја ништа сугерисати, јер ви, забога заступате све грађане, па самим тим и српски народ!?! Ух...глуво и далеко било!

------------------------------------------------------------------------------------------

НАПОМЕНА: Да се не уноси забуна, моји одговори су на ћирилици из разлога да се барем на тај начин раздвоје текстови протестаната и моји одговори!


PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: Globalna kriza

— Autor sjovicicslavuj @ 20:07
Puls- kolumna
  06.05.2009
   
Sve iole ozbiljne ekonomske analize, sasvim egzaktno, ukazuju da problem globalne finansijske krize ne može biti riješen prostim kratkoročnim ad hok mjerama posrnulog tržišta, koje se nalazi u strmoglavom sunovratu.

 Razloga je mnogo i pošto, po svemu sudeći, nije moguća neophodna promjena u samoj strukturi sistema, koji je duboko dehumanizovan, s obzirom na to da se u njegovom centru kao vrhunska vrijednost ne nalazi čovjek već profit, onda se ne treba mnogo truditi, pa predvidjeti da ekonomski kolaps svjetske privrede, nažalost, nije privremenog karaktera, već, izgleda, dugotrajnija agonija kojoj se ne naslućuje kraj.

Cijeli sistem kapitalističke privrede nije koncipiran ni usmjeren ka zadovoljavanju potreba čovjeka kao jedinke, već naprotiv, upravo je čovjek postao proizvod sveden na kvantitativno određene kategorije radnog učinka u kontekstu ostvarivanja kapitalističkog profita. Stoga nije nikakvo čudo što je čovjek od subjekta kupovine postao objekat u jednom nemilosrdnom sistemu, u kojem je bogatstvo jedina važeća i priznata kategorija. Nakon rečenog, nije teško zaključiti da je osnovni etički generator krize egoistička pohlepa za ličnim bogatstvom neviđenih razmjera.

Naprosto, ovo je vrijeme sulude trke ka samo jednom cilju, trka bez starta, ali s jasno definisanim ciljem, profitom i interesom! Dakle, ako isključimo emocije i ljubav, za koju mnogi kažu da je pokretač svega, onda se može konstatovati da su i ljubav i mržnja nametnute trenutne kategorije, a da je samo trajna konstanta interes, i to zasnovan na glavnom stubu potrošačkog mentaliteta i opšte grabeži po sistemu: "Daj samo meni, i samo je bitno da ja imam i da sam što materijalno bogatiji"!

Niz je primjera koji vode, naravno, ka napretku civilizacije, ali ništa nije manji broj i onih tehničkih dostignuća, koja su najveća opasnost po opstanak iste te civilizacije. Kao šlagvort za ilustraciju uzeću nobelovca Ahtisarija, koji je apsurd apsurda vrednovanja doprinosa napretku civilizacije. U stvari, kako je moguće da čovjek koji je u potpunosti satanizovao srpski narod u cjelini dobije jedno od najvećih i najprestižnijih svjetskih priznanja za pokazane rezultate i za humanistički doprinos miru?! Nevjerovatno, ali istinito, nažalost! Ali, Albanci i proalbanski orijentisani bjelosvjetski lobisti sigurno se neće složiti s gore rečenim.

No, da se vratim svjetskoj ekonomskoj recesiji, u kojoj leži jedan dublji problem, a to je monstruozni koncept uništavanja osnovnih ekonomskih postulata, prema kojima bi trebalo da budu bar donekle uravnoteženi ponuda i tražnja na tržištu. Tačnije, imperativ vremena nam diktira da živimo po formuli - prilagoditi se, a ne odabrati, odnosno uključiti se u novi tok, umjesto odrediti ga, pogotovo u slučaju monopolističkih okruženja i strahovitog ekonomskog pritiska velikih sila i nastavak njihovog nikad prekinutog tlačenja malih naroda, a pod tim mislim i na male zemlje, ali i na njihove mikroekonomije. Imajući sve to u vidu, ideja samoregulatornih mehanizama održanja tržišta u uslovima divljeg kapitalizma čista je besmislica.

-------------------------------------------------------------------
Comment on the English language
 
By Slavko Jovicic Slavuj:
Global crisis

    Pulse-column "FOKUS"
   06.05.2009
   
All possibly serious economic analysis, very exact, indicating that the problem of the global financial crisis can not be resolved a simple short-term ad hoc measures posrnulog market, which is located in the headlong narcissus.

  This is a lot and because, by all odds, there is no required changes in the structure of the system, which is deeply dehumanizovan, considering that in the center as the supreme value is not a man but a profit, then you do not have much trouble, and prognosticated that the economic collapse the world economy, unfortunately, is not temporary, but seems longer torment which is not the end of sugestive.

The whole system of capitalist economy is not designed nor directed towards meeting the needs of human being, but rather, just the product of a man reduced to certain categories of quantitative performance in the context of realization of capitalist profit. Therefore, it is not any wonder that the man is the subject of buying a property in one mercilessly system, in which wealth is the only valid and recognized categories. Once said, it is not difficult to conclude that the basic ethical crisis generator egoistička lust for personal wealth  Measurers.

Simply, this is a crazy time of the race to one end, the race without a start, but with clearly defined goals, profit and interest! So, if you turn off their emotions and love, which many say that the initiator of all, it can be noted that the love and hate imposed current categories, and that the only lasting constant interest, and based on the main column and the general consumer mentality despoilment by the system: "Give me only, and is only important that I have and I'm as rich material!"

A series of examples is that of water, of course, to the progress of civilization, but is not a small number of those technical achievements, which are the biggest threat to the survival of the civilization. As a cue for illustration I'll Ahtisaari Nobel Prize winner, which is absurd absurd evaluation of the contribution of the progress of civilization. In fact, how it is possible that a man who is fully destroyed the Serbian people as a whole gets one of the largest and most world recognition for demonstrated results and humanitarian contribution to peace? Incredible, but true, unfortunately! However, Albanians and proalbanians oriented  lobbyists certainly will not agree with the above said.

However, to return the world economic recession, which is a deeper problem, which is the monstrous destruction of the concept of basic economic postulates, according to which should be at least somewhat balanced supply and demand in the market. In particular, the imperative of time dictates that we live by the pattern - to adjust, and do not choose, or include in the new course set for it, especially in the case of environment and strong economic pressure of big powers and continue their oppression never his small, and I think the team and the small, but their Mikroekonomija. With this in mind, the idea of maintaining market samoregulatornih mechanisms in terms of wild capitalism is pure nonsense.
 

Belkić: Lijanović je izmanipulirao poslanike

— Autor sjovicicslavuj @ 15:22
Teme
Autor: S. ROŽAJAC 
 

Parlament BiH: Direktno kršenje CEFTA-e
Foto: Arhiv
04.05.2009.
Domaća proizvodnja zaštićena je sporazumom CEFTA i to smo trebali poštovati, kaže Belkić...

Zakon o zaštiti domaće proizvodnje, koji je u prvom čitanju usvojio Predstavnički, a nakon njega i Dom naroda Parlamenta BiH, definitivno je podijelio poslanike i delegate iz SNSD-a i SBiH. Dok su delegati Doma naroda iz ovih stranaka jednoglasno podržali Prijedlog zakona poslanika Jerka Ivankovića Lijanovića, zastupnici u Predstavničkom domu su ipak bili razjedinjeni.

Upitan zbog čega je SBiH podržala ovaj zakon, koji direktno krši odredbe sporazuma CEFTA, predsjedavajući Predstavničkog doma i poslanik te stranke Beriz Belkić kazao je za "Dnevni avaz" da je on glasao protiv.

- Slobodno mogu reći da je Lijanović uspio izmanipulirati poslanike, šireći priču da je ovaj zakon dobar za BiH i da štiti domaću proizvodnju. Domaća proizvodnja zaštićena je sporazumom CEFTA koji smo potpisali i trebali smo ga poštovati. Ovo zasigurno nije bio način da se zaštiti domaća proizvodnja, jer rezultat debalansa u robnoj razmjeni nije rezultat superiornosti susjeda. Poslanici SBiH glasali su onako kako su mislili da trebaju i ja tu nisam mogao ništa učiniti - rekao je Belkić.

Ni poslanik SNSD-a i predsjednik Komisije za carine i vanjsku politiku Slavko Jovičić nije bio za usvajanje ovog zakona. Prema njegovim riječima, problem zaštite domaće proizvodnje trebalo je riješiti bilateralnim razgovorima sa susjedima.

- Osim toga, kroz budžet je trebalo štititi domaću proizvodnju. Sigurno je da će ovaj zakon dovesti do toga da nam susjedi uvedu kontramjere. Također, ukoliko dođe do arbitraže, sigurno je da će rezultat po nas biti negativan - istakao je Jovičić.

Zarada od 160 miliona KM godišnje

Procjene Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH govore da bi, ukoliko bi Lijanovićev zakon, u konačnici, i bio usvojen, prihodi od carina mogli porasti do 160 miliona KM godišnje.

Prema podacima UIO o uvozu robe iz Hrvatske i Srbije u prva tri mjeseca ove godine, da je ovaj zakon bio na snazi od početka godine, BiH bi na jedinstvenom računu imala oko 40 miliona KM više. Ako bi se, prema tome, zadržao isti nivo uvoza kao u prvom kvartalu ove godine, od početka 1. jula, kada bi se zakon trebao početi primjenjivati, do kraja godine BiH bi inkasirala još oko 80 miliona KM od carina. No, nije isključeno da bi zbog mjera prema uvoznim proizvodima i potražnja za njima opala, pa time i uvoz i prihodi od carina. 


Добровољачка улица у Сарајеву - почињени злочини над војницима ЈНА 1992. године...

— Autor sjovicicslavuj @ 23:08

ПРИПРЕМИО И ПРИРЕДИО: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 ********************************

Поводом седамнаестогодишњице стравичног масакра и напада муслиманских војних и паравојних формација на колону Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву -  објављујемо транскрипте из емисије Радија Федерације Босне и Херцеговине: емисије која је емитована 2002. године, како су учесници у програму и већина главних актера тог злочина навели – ''судбоносне битке за одбрану Сарајева и цијеле Босне и Херцеговине''!?

Наиме, према постигнутом договору са муслиманским политичким врхом, колона возила, технике и људства ЈНА требала је да напусти Сарајево и, у пратњи тадашњег УМПРОФОР-а, стигне на првобитно одређену локацију - у касарну у Лукавици. Међутим, мирно ''извлачење'' колоне ЈНА напале су муслиманске полицијске, паравојне и снаге територијалне одбране.

У том злочину  убијена су 42 војника и официра. Рањена су 73 припадника ЈНА. А, 215 је заробљено, касније малтретирано и злостављано. 

        Емисија је снимљена на три пуне аудио-касете.

        Учесници у емисији најбоље и најјасније говоре о том злочину. Зато би сваки наш коментар био  сувишан!

_________________________________________________________________________-

 Као увод у емисију - текст наизмјенично читају два  водитеља - спикера:

 -  Сада је тачно 12 сати. Радио Федерације БиХ. 2 мај 1992.

године. Специјална   емисија   Федералног   радија  ''СВЕ ТО КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕР'', посвећена мајским догађајима прве године опсаде. Одбрањена сувереност БиХ!

 -         2 мај 2002. године (емисија)

 -         ''Све то као да је било јучер''

 -         Други март Сарајево:  Паравојне јединице СДС на више мјеста у граду поставиле барикаде.

 -         Трећи март: Резултати референдума показали да је већина грађана за самосталну, суверену и јединствену Републику Босну и Херцеговину.

 -         4 април, Сарајево: Српске барикаде на Врбања мосту, Пофалићима, подручју Враца и на Грбавици. У граду се пуца.

 -         7 април, Фоча: Срби заузели све виталне објекте у граду.

 -         8 април, Купрес: Сукоб ЈНА и Хрватских снага. Погинуло на стотине људи.

 -         12 април: Драма у Вишеграду. Мурат Шабановић пријети дизањем у ваздух бране.

 -         15 април, Горажде: Град избјеглица. Стигло преко 40.000  из Вишеграда, Фоче и Чајнича.

 -         17 април: Јединице Ужичког корпуса ЈНА ушле у Вишеград и преузеле контролу над цијелим градом.

 -         30. април: Добриња потпуно блокирана

 -         1. мај: Од 183 Радио-телевизијска предајника и осам радио телевизијских релејних станица, у Републици Босни и Херцеговини, само се на два несметано врши емитовање програма Радио-телевизије Сарајево.

 -         2 мај: Најтежа ноћ у Сарајеву. Многи дијелови града личили су на буктињу. По повратку из Лисабона на сарајевском аеродрому, од стране ЈНА, ухапшен Алија Изетбеговић (снимак из архиве радио-тонски – оп.а): 

''У Сарајеву је на снази знак зрачне опасности. Агресорске снаге данас су  напале и сам центар Сарајева. (Тонски се чују гранате и пуцњава – оп.а). Рањени град данас је окупан сунцем, али без оне уобичајне недељне живости његових грађана. Улица Маршала Тита, главна градска авенија Сарајева, током протекле ноћи, претрпила је велика разарања. Погођена је робна кућа ''Зема'', Народна болница, излози ''Супермаркета'', продавница ''Новитета'', ''Беко''... разбијена су стакла на свим осталим излозима. Овај дио града је без струје. Међу онима који су дошли да са сузама у очима лично се увјере у ова дивљачка бомбардовања стамбених четврти био је и рођени Сарајлија Винко Ребац (тонска изјава – оп.а).

 Винко РЕБАЦ (архивска изјава): ''Ово не може урадити човјек. Ово може звијер урадити. Нема оног ко не би заплакао данас у овом дијелу Сарајева, у коме смо и младост и сву радост доживљавали….

 НН репортер (архивски снимак): ''Један од значајних објеката и понос града Сарајева, свакако је била и велика ''Пошта'', грађена још у доба Аустрије, на Обали. Она је и јутрос добрим дијелом у пламену. Овдје су двије екипе ватрогасаца који снажним воденим топовима покушавају да зауставе пламене језике. Разговарамо са командиром ове ватрогасне јединице… (лош тон – оп.а)… Николић Момчилом.

 Момчило НИКОЛИЋ (архивски снимак): ''Да. Ја сам од јутрос. Пожар је локализован и сада само санирамо да се не би проширио на сусједне стамбене објекте''.

 НН новинар (архивски снимак): ''Кажите, Ви сте улазили у саму зграду, каква је ситуација''?

 Момчило НИКОЛИЋ (архивски снимак): ''Да. Ми смо извршили унутрашњу провалу. Све је тотално изгорило, уређаји и инвентар''. (крај)

 Нови извјештај новинара (архивски снимак): ''У обиласку града примјетили смо да је тржни центар ''Хепока'' на Отоци дјелимично изгорио. На Ченгић Вили је пало десетак граната. Сви излози око АБЦ-а су разбијени. Раскршће око моста на Скендерији и даље пружа стравичну слику. Скелет угљенисаног трамваја. Одмах до њега дјелимично изгорјели трамвај. Трећи трамвај изрешетан. Два војна пинцгауера (џипа – оп.а) и два војничка возила  (хитна помоћ – оп.а) угљенисани. Бројна оштећења на старој згради старе електричне централе (зграда ''Валтер Перић'', Скендерија – о.п.а). Чеони дио Скупштине града, ове прелијепе зграде, такође је погођен. Примјетни су бројни прави кратери.

Преко пута хотела Београд (данас ''Босниа'', у центру града, близу Титове улице – оп.а) погођена гранатом стамбена зграда. Пошта на Обали догоријева на првом и другом спрату. Град остао без 45.000 телефонских прикључака (музика из студија – оп.а)

________________________________________________________________

 -         (наставак програма - новинари читају –оп.а): ''Други мај 2002. године. Специјална емисија Федералног Радија ''СВЕ ТО КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕР'', посвећена мајским догађајима прве године опсаде''.

 -         Одбрањена сувереност Босне и Херцеговине.

 ________________________________________________

 2. мај 2002. године – ''СВЕ ТО КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕР’’

(Почетак директне радио емисије из студија).

      Водитељ у студију радија Јасмина ДУЧИЋ-НУХОЏИЋ (у даљем тексту Јасмина – оп.а): ''Данас је 2. мај 2002. године. На данашњи дан прије 10 година, на сарајевским улицама водила се одлучујућа борба за опстанак Босне и Херцеговине. Бранитељи, грађани Сарајева, показали су и тада велику храброст и патриотизам, а разбијен је мит о непобједивости, некада заједничке Југословенске народне армије. О тим херојским данима босанског отпора говорићемо, поштовани слушаоци, у данашњој четверосатној емисији.

Наши гости, иначе распоређени у четири студија, директни су учесници мајских догађаја с почетка маја, прве године опсаде. Током емисије чућемо и аутентичне тонске записе из архива Радио Сарајева, односно Радија Босне и Херцеговине.

Ја сам Јасмина Дучић-Нухоџић. Поздрављам поштовани слушаоци вас и све наше данашње госте. Са мном у студију су господа:

 

1.   Јован ДИВЈАК

2.   Авдо ХЕБИБ

3.   Кемал АДЕМОВИЋ

4.   Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ.

 У сусједном студију Федералног Радија је колега Ђуро Козар са гостима.

-----------------------------------------------------------------------------

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Желим вам добар дан поштовани слушатељи.  Поздрављам наше уважене госте. Са мном су господа:

 5. Драган ВИКИЋ

6. Керим ЛУЧАРЕВИЋ

7. Др. Бакир НАКАШ

    и колега

8. Кристијан ИВЕЛИЋ''.

 --------------------------------

Водитељ из студија Јасмина ДУЧИЋ-НУХОЏИЋ:

''Поздрављамо и репортерску екипу и госте на пункту 1., који се  налази у центру Сарајева. Репортер је колегица Азра Сиповић''.

----------------------------------------------------------------------

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Добар дан поштовани слушаоци. Добар дан нашем великом броју драгих и цијењених гостију, који се сјећају 2. маја '92. године. Ми смо у центру града у згради УПИ-ја, (код Позоришта, близу Хотела "Београд" – оп.а), пословног система гдје су се на данашњи дан прије 10 година водиле жестоке уличне борбе. Са нама су неки од директних учесника тих борби, односно одбране града. Ту је:

 

9.   Заим БАЦКОВИЋ

10. Џевад ТОПИЋ и

11. Неџад НУМИЋ''.

 -----------------------------------------------------

Водитељ из студија Јасмина:''На нашем другом пункту је колега Раде Трбојевић са гостима''.

---------------------------------------------------------------------------------

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: … ''И ја вама желим свима добар дан. У програму медијског подсјећања који је Радио Федерације емитирарао за своје слушаоце, а који говори о анатомији зла из 2. маја 1992., који сам, сјећам се, назвао наставком циклуса српских геноцидних радњи и ми ћемо дати, са замишљеног пункта, свој допринос. Дакле, у сарајевској опћини Центар са нама се налазе господа:

 12. Мушан КОВАЧ и

13. Ивица ШУТАЛО.

 Ето толико Јасна за ово прво подсјећање и са овог пункта''.

----------------------------------------------------------------------

 Водитељ Јасмина:… ''Ево, само да кажем Раде, да су твоји гости специјалци. Хвала свим нашим гостима што су се одазвали за учешће у специјалној емисији Федералног радија. Ево, да кренемо одмах и са причом. Питање за господина Дивјака. На почетку да нам кажете како је започео сукоб 2. маја'92., одакле је заправо, агресор кренуо тог дана''?

 Јован ДИВЈАК: ''Ако дозволите, ја бих нешто мало шире  да би дошли до 2. маја, јер све је претходило раније. Па да кажем, да ... сви ефективи ЈНА, послије потписивања споразума 2. фебруара у Сарајеву, између Југословенске народне армије и Хрватске власти, су пребачени у Босну и Херцеговину и када смо вршили анализе, онда смо схватили да је ЈНА та која је окупирала Босну и Херцеговину. У периоду од… поред оног што је већ била имала своје јединице на простору БиХ 1991. и  1992. до марта. Сви гарнизони са највећим бројем јединица које су се налазиле до тада, повећане су, ево, да говорим за Сарајево. Ви знате да су све касарне пренапучене војском, питомцима... касарна 'Маршал Тито', то су све питомци који су пребачени из Задра… У касарни 'Виктор Бубањ' довучена је артиљерија, касарна 'Џонлић', тенкови…. 'Змај'… што значи, на неки начин, дошло је претходно до окупације. То је једна од оних ствари које треба рећи. Друго, треба да знамо да је 27. априла '92. проглашена Савезна Република Југославија. Значи, тог момента Југословенска народна армија, односно Југословенска армија, која је тада већ трансформисана, постала саставни дио једне земље која је нова и која је извршила агресију. Оно што је следеће: половином априла месеца, Председништво Босне и Херцеговине је у контакту са Секретаријатом у Београду договорило да Југословенска народна армија мора негдје до краја априла да напусти Босну и Херцеговину. А у граду је договорено да ниједна војна колона не може да се креће без одобрења МУП-а Републике Босне и Херцеговине. Значи, било  какво кретање у граду, … да то иду транспорти хране и санитетска возила. Међутим, само по одобрењу. Тај 2. мај је показао  кршење тих споразума… И претходно још један детаљ. Оно што је провоцирало грађане тих дана крајем априла, то је да је из касарне на Бистрику, да су убијена два младића - Сенад Шећеровић и Фадил Шера - без икаквих разлога, који су пролазили туда колима. Значи, створена је једна атмосфера да се испровоцира сукоб између грађана и Југословенске армије.

Други мај, па мислим, све до тада што се дешавало показивало је да је некоме био интерес да  испровоцира да би оптужило грађане Сарајева, односно тад већ територијалну одбрану… Било би сад заиста нефер, али он је тако добро Билић ( предратни новинар ''Јутела'' Владимир БИЛИЋ – оп.а)  рекао.  Билић нам је описао све што се дешавало. Јер, прва ствар која се десила у Сарајеву - то је ујутро - српски диверзанти, мислим они који су радили, дигли су у зрак, буквално речено, пошту. Ви знате, Сенад (Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ, новинар РТ Сарајево – оп.а) је то описао кад су били у контакту негдје у авиону. Они су покушали, Алија кад се враћао да успоставе везу у Сарајеву. Међутим,  нису функционисали у том дијелу града је 40.000 веза. Даље, цијеним да је 2. мај  био покушај  потпуне   окупације Сарајевом.

Није то само напад на предсједништво, него је то била жеља, усто да се споје све јединице у граду од касарне до касарне, везано према Другој војној области и да поставе тада услове Предсједништву БиХ - грађани Сарајева једноставно дижите руке!  Предајте се! То су моја виђења онога шта се дешавало тог 2. маја''.

 Водитељ Јасмина: ''Уз помоћ наших данашњих гостију ми ћемо покушати реконструисати шта се заправо дешавало тог 2. маја у Сарајеву. Господине Хебибе, прије званичног  почетка рата активно сте се укључили у припрему  за одбрану земље. Гдје сте били тог 2 маја? Ево, да се сјетимо десет година од тог 02. маја. Ево, ја сам негдје нашла у архиви да сте ви били у згради МУП-а у центру града''.

 


Наставак бр. 1...

— Autor sjovicicslavuj @ 23:02
  Авдо ХЕБИБ: ''Ја бих желио да поселамим и поздравим све слушаоце Радио Федерације БиХ. И евоцирајући данас успомене на оне трагичне дане почетка рата, тешко се свега присјетити гдје је човјек у том тренутку био? Ја могу рећи ово нескромно - не знам гдје нисам био у тим првим данима и предратним данима.  Не знам гдје нисам био, а знам да сам био нажалост, на доста веома критичних мјеста. Ја бих такође, као што генерал Дивјак рече, мало само скренуо пажњу шта је предходило 1. и 2. мају? Управо ове блокаде су претходиле. Претходило је пребацивање снага Југословенске војске са територије Хрватске и Словеније на наше подручје Босне и Херцеговине, што је требало по тадашњим прописима да иде све уз контролу, уз пријаву и пратњу органа унутарњих послова. Међутим, војска је већ била преузела, преузимала је власт и нас  уопће нису координирали, нити нас обавјештавали о великом броју транспорта који су тада шпартали кроз Босну и Херцеговину. Транспортовали су 60 возила које смо зауставили на Комару - до камиона напуњених оружјем  у Горажду које смо заробили и довели у Сарајево - до ракета касније. Па  на Бистрику ракета које смо касније зауставили на Бистрику, које су имали путне налоге да превозе банане. То су биле јако велике банане које су биле јако опасне. Нису оне слатке као ове банане. Те су биле јако горке банане. До транспорта даље муниције и оружја и технике комплетне, које смо ми покушавали тада  малтене гањати  по Босни и Херцеговини... да их зауставимо. Нажалост, било је врло тешко, али смо имали и одређених акција. Мени је било најављено у МУП-у да ће војска са тенковима да сравни МУП са земљом и ми смо организирали одбрану зграде МУП-а. Покрили смо све сусједне улице и били смо спремни да се упустимо у сукоб, малтене и саможртвовање у одбрану. Јер, знали смо шта значи институција МУП-а у том тренутку. Ја сам 1. маја се  нашао у згради предсједништва са  господином Милетом Акмаџићем који је тада био секретар предсједништва; господином Сомуном... Кад смо сједили уз каву  и када нам је Зринка, шефица протокола саопштила да је предсједник Изетбеговић на путу, да би требао да дође сутра у Сарајево. Заиста ово први  пут саопштавам јавности. Знајући ситуацију каква је на простору Сарајева и околине ја сам упозорио Зринку да покушају да ступе у контакт са предсједником и да не долази у Сарајево: да ако дође у Сарајево може бити белаја. Јер, аеродром је покривен, а немамо никаквих гаранција за његово сигурно слијетање и повратак у Сарајево. Нажалост, тада ми је излетило из уста и рекао сам - ако дође може бити и заробљен.

Сутрадан, та моја најава нажалост, остварила се. Предсједник је дошао. Колико располажем информацијама - то њему није пренешено. Јер, је предсједник тражио информације каква је ситуација у Сарајеву и  тако даље. Није му пренешено! Он је дошао и десило се оно што се десило кад је слетио на аеродром. Сутра је дошао господин Сомун  и Миле и питају мене откуд ја знам, откуда сам ја знао да ће бити предсједник ухапшен. А ко је мало пратио ситуацију није морао бити толико наиван да не види како је ситуација озбиљна: да се може свашта десити, не само хапшење: да се могла десити и одмах ликвидација на аеродрому и тако даље''.

 Водитељ Јасмина: ''Наравно и грађани су били узнемирени свим тим догађајима''…

 Авдо ХЕБИБ: ''То би сигурно промијенило читаву ситуацију да се то десило''.

 Водитељ Јасмина: ''Легендарни специјалац Кемо Адемовић тог дана и наредних дана бранио је Сарајево и БеХа. Гдје сте господине Адемовићу били 2. маја''?

 Кемо АДЕМОВИЋ: ''Прије свега, желим да искористим прилику да поздравим све слушаоце Радија Федерације.  Колико се сјећам био је лијеп мајски дан. Исто као и данас, дакле сунчан. Наша јединица добила је задатак да заштити зграду предсједништва и зграду Републичке скупштине, данашњу зграду Вијећа министара.  Јер, ми смо тамо имали распоређене дијелове јединица који су обавили свој задатак. Нажалост, имали смо, колико се ја сјећам, и погинулих и рањених. Ја сам био у Дому полиције, а касније у току дана излазио сам на терен да обиђем ове дијелове гдје су била ова дешавања. Дакле, иначе јединица свих тих дана, па и претходних дана, дјеловала је интервентно по цијелом граду. Дакле, излазила је на терен. Дјеловала је интервентно гдје се указивала потреба. И свакако, што ово говори господин Авдо Хебиб - били смо исто тако распоређени тамо и штитили смо зграду Републичког министарства унутрашњих послова, данашњи Федерални МУП.

Дакле, био је то један врели дан који ми свакако не можемо рећи ни да смо очекивали. А није ни неочекивано обзиром да је свих претходних дана указивало да ће се почет дешавати значајнији атаци према граду: да ће покушати да се изврше неки значајнији напади - пресјецање града, заузимање зграде предсједништва: пресјецање града на двоје, спајање ових касарни које су биле распоређене по дубини доле гдје је била смјештена касарна 'Маршал Тито'. Дакле, мислим да је можда чак и тих дана критичније било на овим доле дијеловима, нарочито поред касарне 'Маршал Тито', гдје се није могло уопће проћи. Гдје је практично само један уски простор зграде Филозофског факултета дијелио касарну 'Маршал Тито' од Грбавице. Практично неколико, стотину метара требало је ту да се споје снаге са Грбавице са касарном 'Маршал Тито' и да град буде дефинитивно  пресјечен на два дијела''.

 Водитељ Јасмина: ''Колега Сенад Хаџифејзовић памтиће 2. мај. 1992. године, претпостављам, цјелога живота. Реци нам Сенаде, како је текао директни ТВ пренос - отмица предсједника Републике БиХ Алије Изетбеговића. То су они судбоносни дани''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Познато је и јасно слушаоцима Федералног радија. Тај 2. мај је у ствари, је медијски занимљив и карактеристичан по томе. Ја сам тог дана био у  смјени као уредник дневника и припремао сам дневник за пола осам. Те редовне шихте су почињале око десет ујутро. И ми смо већ од тог периода почињали да добијамо информације шта се  дешава. То је то по граду и тако даље. Имали смо само једну дилему - да ли пратимо шта се дешава у граду тог дана, па да људима тек у пола осам саопштимо: десило се то и то, или да кренемо у програм?  И ми смо тачно у 15 сати - ТВ БиХ и Радио БиХ - спојили смо се на заједнички талас. Тако да је радио ишао на фреквенције телевизије, телевизија на фреквенције радија. Ушли смо у студио и то смо назвали рецимо неки отворен ванредни програм.  Што  би рекли Американци ''брејкинг њуз'', ванредне вјести. И ја мислим сада, након што сам књигу писао, па сам то гледао, те касете, тај архивски материјал, уствари то је био дневник који је почео у 15 сати - директан пријенос рата.

Дакле, рат уживо!

То је почело у 15 сати. Завршило се ујутро у 5 сати и 25 минута. Наставили смо са програмом, али смо прекинули програм из студија. У студио сам ушао ја, Владимир Билић и покојни колега Младен Пауновић. На радију је била Милка Фигурић. Онда су почела јављања свих наших колега, рецимо Зринка Јовановић се јављала, спикерка наша, то је врсни репортер са Циглана. Говорила да се напада Дом милиције. Јављао се  професор Здравко Гребо из Скендерије. Значи, јављали су се људи гдје су се затекли. То је заиста један чудан медијски феномен. Мислим да људи слушају радио и телевизију и онда се јављају у програм. Извјесни господин Мујо Пашић који је био официр ЈНА у пензији,  који је тада дао неколико реченица, дефинисао ту Југословенску армију, што каже господин Дивјак у том моменту и тако даље. Дакле, један заиста невјероватан моменат. И негдје смо онда око пола осам наставили смо тај дневник, само са краватом или као уредник дневника  у 20 сати и 23 минуте.

Заиста, невјероватна ситуација, невјероватан моменат. Та се ситуација толико пута понављала у ратним дневницима да је ја заиста не могу другачије да објасним, него као оно... Толико сам се трудио да је дефинишем. Да кажем судбина и тачка. Мислим заиста, рецимо у 20.23 минуте ишао је прилог из Београда,  Скај-њуз, нека економска ситуација у Београду итд. И кад сам се припремао за одјаву значи,  можда је неких 20 до 25 секунди зазвонио тај телефон који стоји у уредничком столу. И тај телефон је, мислим оно увијек био једна обична маска, јер он јесте телефон, али никад није био у функцији. Јер, како је он зазвонио, мислим да ми на ту драму требало још неко, је ли да ме драматизира још више. И као из режије ми кажу јави се! Јави се! И ја сам се јавио. И човјек каже - 'хало ко је'? И познат ми глас. Али, онај из режије ми каже – Алија... Алија!? Знаш, има ту неких ситуација које се дешавају у дневнику гдје се људи опусте и мало нашале и тако даље. Тако да сам ја мислио у том моменту  да је то шала. И онда је он рекао - да је то Алија. И онда сам ја насмијао се и рекао - добра имитација предсједниковог гласа, била. Онда, ја кажем - реци Алија. Он, па ко је? Није знао кога је добио. И онда је то лудило кренуло. Мислим, кад сам сконто да је он, уствари у једном моменту кад сам погледао монитор видио сам да сам умиксан, да сам у програму. Дакле, неких 20 секунди до одјаве дневника се десило то да је он назвао тај телевизијски број. Није могао назвати никога у предсједништву, јер су телефони у прекиду били. Тако да је само ова пошта, коју се ја технику разумијем, само пошта на Долац Малти имала телефоне, тако да је Лукавица и наш РТВ Дом на некој истој телефонској линији централе. То је тако почело и трајало до пола шест.

Ја сам неких првих 20 минута тог пријеноса заиста се понашао, како би ти рекао - као посредник: као неко техничко лице. Настојао сам да повежем предсједника у Лукавици и студио. У студио је ушао одједном, изнебуха, члан предсједништва  Фикрет Абдић. У предсједништву су већ били Стјепан Кљујић и  Ганић (Ејуп – оп.а) и чланови предсједништва. У Лукавици је био предсједник Изетбеговић. У некој 20 и 25 минути када сам чуо да је тамо поред предсједника генерал Војислав Ђурђевац, онда сам у том моменту осјетио ту потребу да бих могао с њим да поразговарам. Јер, то је опет једна невјероватна коинциденција. Тај човјек је мени био командант у војсци, тачно десет година прије тога. Мада нисам толико стар. И онда сам поразговарао са њим и, онда сам осјетио, знао сам, добро сам познавао тог човјека, и онда сам осјетио да могу да разговарам с њим. Али, право да ти кажем, осјетио сам да и он жели да разговара. То је за некога другога, нека неко други тумачи због чега је он избјегавао ту неку официјалну линију преговарања. Чак није ни желио да преговара са члановима предсједништва. Је ли, али је желио са мном.

Вјероватно то је то. Овако како би ја рекао, био би  паметан војнички потез разговарати официјелно. Ништа се није десило. Он је овдје склоњен, предсједник из сигурносних разлога итд. Тако да ми је он, на неки начин, ескивирао неку ситуацију у коју ја, право да вам кажем, оно нисам  је нимало прижељкивао и цијели рат, колико су се те ванредне ситуације понављале,  имао сам трауме од тога. Оно са тим питањима - зашто баш мене, што неког другог то није итд.  Врло драматично је то било и ето на срећу, завршило се''.

 Водитељ Јасмина: ''Ево предлажем да сад чујемо тадашњег предсједника Предсједништва БиХ - господина  Алију Изетбеговића. Забиљежили смо то прије пар дана, ту изјаву''.

 (архивски снимак изјаве Алије Изетбеговића – оп.а)

"Рат је већ био увелико кренуо када смо ми ишли у Лисабон, у покушају да се нађе некакво рјешење да се рат обустави. Ми смо кренули концем априла, мислим да је то био 29. или 30. Ја и Лагумџија (Златко Лагумџија, предсједник СДП-а БиХ – оп.а), моја кћерка Сабина као преводилац и Нурудин Имамовић као пратилац. Под пратњом УНПРОФОР-а стигли смо у сарајевски аеродром. Они су рекли да ће нас и дочекати. Они су наручили и авион. И то је био авион који је наручила Европска посматрачка мисија. И њиховим авионом смо ми отпутовали за Лисабон. У Лисабону међутим, преговори нису текли како треба и ми смо онда 2. маја негдје у рано  поподне кренули натраг за Сарајево. Враћајући се натраг, Сабина је покушавала да добије некога у Сарајеву да потврди да ми долазимо, да би они изашли пред нас УНПРОФОР-ци на бутмирски аеродром. Међутим, иако је зовнула 50 мјеста што приватно, што службених, наравно прије свега, никога није успјела добити, тако да смо ми напамет кренули у Сарајево.  Кад смо ми били негдје на половини пута, половини изнад мора, ова стјуардеса, која је била у функцији копилота тамо, пришла нам је и рекла да се не може спустити у Сарајево, да морамо да бирамо Загреб или Београд. Ми смо наравно, изабрали Загреб. Међутим, послије пар минута она нам је поново пришла и рекла - сад нам је јављено да можете да се спустите у Сарајево, на вашу одговорност. Ја сам рекао - да! Спуштамо се у Сарајево. Негдје смо се предвече спустили овдје на аеродром'Бутмир'. Међутим,  већ кроз прозор сам видио да моје УНПРОФОР-ске пратње нема? Јесу неке прилике биле у униформама, али то нису били УМПРОФОР-ци. То су биле јединице, војници ЈНА, који су били, као што ће се касније показати врло јасно кад смо прешли у Лукавицу - да су били потпуно под утицајем и под командом практички Караџићевих официра. Ми смо изашли из авиона. Наређено нам је да идемо у зграду директора аеродрома. Видјели смо да се према нама понашају као према заробљеницима. Ушли смо у зграду аеродрома и ту је са нама остао, овај, у канцеларији један војник са пушком на готовс.

Зазвонио је телефон на аеродрому. Моја кћерка Сабина дигла је слушалицу.  С оне стране се чуо глас неке госпође, која се распитивала за неке летове, да ли их има још увијек или нема. Међутим, Сабина је рекла само,успјела да каже - молим Вас јавите да се овдје предсједник Изетбеговић и његова пратња налазе заробљени на аеродрому. Прошло је 10-15 минута, можда нешто више, зазвонио је поново телефон. Овај пута сам ја дигао слушалицу. С оне стране жице јавио се Хаџифејзовић. Њему је ваљда, ова госпођа то рекла и питали шта се са нама догађа? Ја сам рекао да смо фактички заробљеници тамо и, чините тамо и, јавите тамо шта се догађа у земљи у којој паравојне јединице заробљавају предсједника државе и у којој УМПРОФОР не врши функцију, у којој се налази УМПРОФОР ради реда и мира али, то се ипак догађа. Ове околности вјероватно су нам спасиле живот, јер смо били у изравној животној опасности тамо. Кад смо прешли у Лукавицу, тамо сам затекао генерала Ђурђевца и неког пуковника Гаговића. Разговарали смо доста дуго. Дошло је вријеме за спавање. Инпровизирана је за мене нека спаваоница у тој канцеларији команданта. А по моју Сабину је дошла једна жена, која се представила као љекар и одвела је у неку другу собу, тамо да спава. То је једна од ријетких вечери када нисам уопће заспао. То је била једна због бриге за Сабином, а друга што је читаво вече артиљерија из круга касарне бљувала ватру према Сарајеву, без престанка скоро.

Око седам сати су дошли ови службеници и дошао је генерал Ђурђевац. Онда су почели мукотрпни преговори. Послије ти телефони, дај да се ми пустимо. Ови нису дали. Читаво јутро прошло је у тим безуспјешним разговорима. Поподне међутим, договорена је замјена мене за Кукањца (Милутин Кукањац, генерал-пуковник, командант Друге армијске области ЈНА – оп.а). Да Кукањац слободно изађе из касарне и оде у Лукавицу, а да се ја из Лукавице  вратим у Сарајево. То је на концу конаца, послије дугих натезања - договорено. По нас су дошли ови припадници УНПРОФОР-а са оклопним возилима: узели нас из Лукавице и онда смо прошли преко Враца. Сишли смо у град. Ја сам кроз оно мало прозорче видио уништена возила и неки тенк уништен.  Трагови борби од јучер. Кад смо пролазили поред  Скендерија моста, с оне стране Миљацке, видио сам изгорјели трамвај како стоји тамо. Прошли смо лијевом страном дакле, кроз Добровољачку улицу. То је потпуно пуст град. Није нигдје никога било. Нисам више  никога видио ни живог ни мртвог, ни на обали, ни на једној страни обале Миљацке.

Дошли смо до касарне на Бистрику. На улазу са Бистричке стране, на улазу је био углављен огромни тенк који је скоро потпуно затварао улаз. Једва смо се провукли улазећи унутра. Ту смо посједили неких 15-20 минута. Мекези (командант УМПРОФОР-а – оп.а) је наредио да се да покрет. И ми смо кренули ван. Било је неко лијепо мајско вече, мајско касно поподне. Било је потпуно мирно и ништа није говорило, слутило на неку конфронтацију. Кад смо изашли ван, то је била једна дуга колона Југословенске војске под командом генерала Кукањца. Ја и Кукањац смо били у истом оклопном возилу и моја Сабина и Лагумџија. Колона је била нападнута на средини Добровољачке улице. Дошло је до напада. Мислим да је погинуло 4-5 официра или војника армијских. Заробљено је преко 100-120 њих. Мислим, предали су се истог момента, преведени тамо у Фискултурни дом. Ми смо успјели да на неки начин продужимо пут. Напад се зауставио. Видјео сам ту генерала Дивјака, у Добровољачкој улици. Захтијевао сам прекид ватре, јер је тако договорено. Ја сам изашао код моста Скендерија, а Кукањац је продужио у Лукавицу.

Значај тога дана 2. маја, дакле дана кад се одржала одлучна битка за град, важан је због тога што смо тада, на неки начин, скинули са врата страх од четника. Јер, смо имали тај комплекс страха. Ми смо тада устали и оружјем одбранили град и показали да ми можемо - ако устанемо сложно - да можемо се бранити. То смо касније, тај дан нас је вјероватно охрабрио и за даље да издржимо све оно што нас је чекало касније, даљних 1200 дана опсаде града. А у том тренутку је БиХ била највећи војни логор на свијету. Ту је било три корпуса армијска кад је рат почео, која су била стационирана ту. Плус дошли су Подгорички корпус у Босну и Херцеговину и Ужички корпус. И затим, послије повлачења из Словеније дошао је и Четрнаести Словеначки корпус. Из Загреба, након закључења мира са Хрватском, дошао је Десети корпус. Тако да се ту нашло ето седам корпуса ЈНА, у БиХ. То показује у каквим тешким увјетима смо почели нашу одбрану''.

 - (музика из студија оп.а)

 Водитељ Јасмина: ''Други мај 1992. године'' ....

 (архивски снимци - НН спикер – оп.а): ''2 мај 1992. године…… Ја сам из телевизије гледао директне погодке релеа на Хуму и пратили смо ракете које погађају онај стуб горе, одашиљач јел''...

 НН лице: ''У име Територијалне одбране Босне и Херцеговине, свих бораца и народа БиХ, свим запосленим на Радио и телевизији Сарајево, а посебно некадашњим мојим ђацима и војницима да им пренесем поздрав и захвалност за надчовјечанске напоре да истина о нама , народу и његовим патњама у БиХ - дође у све крајеве свјета''.


Наставак бр. 2...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:58
  "Ја се зовем ЛАГУМЏИЈА ФАДИЛА. Станујем у Ивана Крндеља, Храсно. Грозно је било. Ја сам мислила, а иначе на деветнестом станујем. Ја сам мислила, све оде у зрак ипак... ипак, превише за Сарајево, за један тако диван град"

 НН лице:….''Поручујем из оперативног штаба - Сарајлије држите се храбро! Наоружани браните град! Јавићемо се још!''

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Поново смо драги слушатељи у студио РФ БиХ и настављамо реконструкцију догађаја који су били 2. маја 1992. године у Сарајеву. С нама је гост и омиљени командант легендарних специјалаца МУП-а БиХ Драган Викић.

Господине Викићу, Ви сте чули предходно  шта је говорено. Јесте ли имали обавјештајне податке о  снази непријатеља, о његовим намјерама и о томе гдје су се све они стационирали тог дана, 2. маја''.

 Драган ВИКИЋ: ''Прво да искористим прилику да поздравим све слушатеље Федералног радија. Нарочито морам да поздравим ветеране специјалне јединице и све саборце, у то вријеме територијалне одбране, касније Армије БиХ, који су 2. маја дали све од себе.

Ја ћу се надовезати мало на господина Дивјака, који је у уводном излагању дао једну војно политичку ретроспективу. Ја би сад казао да се Сарајево град није случајно одбранио. По мени, нека три битна аспекта која су утицала да 2. маја буде онако како је било, уствари да Сарајево остане сачувано је. Морамо се вратити на 5/6 април, оне велике демонстрације које су биле против рата, које су биле у Сарајеву, гдје се скупило негдје око 200-300 хиљада људи, патриота Сарајева, патриота БиХ: људи који су у то вријеме знали шта ће се десити, који су са својим пријатељима, комшијама организирали се у групе и размишљали у то вријеме већ  о отпору. Морам казати другу ствар која је, по мени, јако битна. Ову прву, само да напоменем да је, по мени, тог 5/6 априла упаљена бакља једна, која је запалила грађане БиХ, све патриоте који су тог датума казали – не  агресору и казали да ће се оружјем супроставити заузимању града Сарајева и БиХ. По мени, друга ствар која је јако битна, морам напоменути је, да смо ми дошли у посјед негдје 7/8 априла, значи непосредно послије 5/6 оног великог скупа пред скупштином и у самој скупштини до комплетне ратне документације, војне  документације, паравојних формација СДС-а. То смо наравно нашли код предсједника, у стану предсједника СДС-а господина, данас покојног Јове Јовановића (предсједник СДС-а Сарајевооп.а) који је, хвала Богу, ето, оставио у једној војној торби, да кажем ратној торби, комплетну организацију, која нам је јако много послужила у разоружавању тих паравојних формација код којих смо дошли до великог броја наоружања. Наравно, ја нећу казати ни приписати тај посао који је урађен људима којим сам ја заповиједао. Овдје је  Керим који је водио војну полицију. Ту су биле и друге станице. Ту су биле и друге формације, гдје смо ми заједно. Тад се 'Патриотска лига', 'Зелене беретке', гдје смо у једној заједничкој акцији, значи једног комплетног терена, тај посао ефикасно и брзо урадили. Што значи да смо један битан сегмент агресије на град Сарајево у тим првим данима априла, значи много прије 2. маја, сломили. Морам казати и једну трећу ствар која је, по мени, јако условила оно што ће се 2. маја десити и одиграти, а то је улазак у 'Претис' ( предратно предузеће намјенске војне производње – оп.а), који се одиграо 13/14 (април 1992. године – оп.а). У другом студију сједи Кемо Адемовић, мој замјеник који је у то вријеме водио ту акцију. У тој акцији је  дошло  у посјед великог броја, могу казати негдје око 788 пројектила осе. А ту је и Керим, ево сједи, па и он може о томе касније, можда и шире да говори до  великог броја минобацачких граната 120, онда граната 'зисових' граната. Мислим да су тада већ створени предуслови да се Сарајево, значи може много ефикасније супроставити аресору''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Значи Драгане, Ви сте се са полицијске престројили у једну војну формацију''.

 Драган ВИКИЋ: ''Јесте. Међутим, морам да кажем још неке друге ствари. Ове су, по мени, како ја гледам, што наравно, да сви ми овдје у студију који смо у то вријеме почетка рата и цијели тај рат провели у Сарајеву, нормално да свак има своје запажање. Морам да кажем и ово, да надопуним господина Кему Адемовића, да се већ од самог почетка, значи 5. априла, да су све касарне биле покривене. Наравно, касарне су биле покривене од наших људи који су у то вријеме имали своје групе, који су у то вријеме трансформисали територијалну одбрану, војну полицију, касније војску. Тако да морам поменути, значи овај дио је с почетка рата, значи разоружан, овај дио, а Дивјак је довољно казао. Ја не бих понављао.  Биле су пренакрцане те касарне. Оне су већ биле изолиране и блокиране. Ови тенкопроходни простори су исто били  запосједнути. То је горе, по мени, један од битних тенкопроходних подручја су били Доглади (стратегиско мјесто српске одбране на Илиџи – оп.а). Знамо да се велика касарна у Бутилама налазила и запречавање и покривање са противоклопним групама, и оним дјеловима мостова који су разграничавали значи, ово са Грбавицом. И оно горе што је ишло значи, не само око скупштине и Скендерије, предсједништва, опћине Центар, него и ово све  редом горе што је ишло око Економске школе и горе ти мостови, и тај дио је био блокиран. Јер, то су била по мени два најудаљенија мјеста гдје су они могли да крену. Значи, ово су све неки предуслови били. Мислим да се у то вријеме јако пуно  радило. Ми сви знамо који смо у то вријеме руководили  великим бројем људи. Морам поменути и Телевизију Сарајево, у то вријеме БиХ телевизију, мада смо је ми покривали и много прије почетка рата. Господин Хебиб зна, који је прије почетка рата био помоћник министра за полицију, дигнуте су тада двије резервне чете. Тада је одред имао осам чета и тако  да се процјенило да се требају двије дигнути. Тако да се са једним већим бројем покривале и зграде државних институција, личности које су радиле су се посебно покривале. Богами се и телевизија добро покрила и фала Богу, она је остала, ево, како знамо, што се тиче, није никад дошла у ситуацију да се могла запосјести. Што је била оштећена од гранатирања током рата, била је, али је остала читава за разлику рецимо од поште, која је,  по мени,... Још неке друге битне ствари које су могле у то вријеме да се ураде, а нису се урадиле, нажалост. Ако се сјећамо појединих политичара који су нам говорили на самом почетку да рата неће ни бити, вјероватно онда самим тим то и говори да се није много ни размишљало о свему томе''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Викићу, Ви ћете у  наставку''...

 Драган ВИКИЋ: ''Хоћу још једну ствар да кажем, пошто сте ми поставили питање. Морао сам опширно. Међутим, није једноставно говорити о 2. мају, а казати у пар реченица. Много ћу ја  ствари овдје и пропустити. Нека ми  не замјере људи који су свој велики допринос дали 2 маја, јел десет година је послије рата. Много штошта се ту већ заборавило. Међутим, морам да  кажем да смо ми од господина Муње Алибабића, тада начелника  Сектора СДБ Сарајева, добили пуну и праву информацију да ће они у јутарњим сатима напасти Сарајево. И напали су га из више праваца. Ако се сјећате оних тенкова који су остали код Врбање моста? То се десило тада. Ако се сјећате напада овог Шупутовог заштиног пука и тих његових специјалаца, који су кренули из Бутила? Значи, без икаквог овлаштења и тако даље, који су похватани њих негдје око 158 на челу са њим, капетаном Марковићем, пуковником Белошевићем (Славољуб Белошевић Бели, пуковник ЈНА – оп.а) итд. То је урађено тада, захваљујући правој информацији коју ДБ Сарајево, морам напоменути,  које је у то вријеме руководио Мунир Алибабић Муња, била ми смо правовремено, значи и моја јединица и састав јединица са којим су људи у граду руководили и командовали су исправно дочекали и тај дио тог посла је и урађен. И при томе, могу да кажем да је тај дан и то да кажем, битка јако повољно се одразила на комплетне борце у одбрани града Сарајева.

Да је тад у наш посјед и кад кажем наш, мислим заједнички свих бораца у граду, дошле велике количине тих материјално-техничких средстава, технике. Да је велики број људства заробљен. Међутим, он је мени послије причао, са њим што је био размјењен, и да им је тада један велики ударац задат и мислим да је тада пропао план пресијецања Сарајева, који је, по мени, био увод у даљње изумирање Сарајева. Јер, сваком је јасно - пресјецање Сарајева, потезом Врбања или Скендерија, горе према Пионирској долини и Нахореву, шта би то значило за овај дио Сарајева? А и онај доле, један без другог,  не би могао уопште да опстане и мислим да је тог дана, да су они зубе над Сарајевом јако поломили и од тада почиње оно - мучка гранатирања града , убијање цивила, убијање дјеце, уништавање добара по Сарајеву итд. Али, мислим да је тог датума,  по мени, мом скромном неком  размишљању, по мени, један кључни датум био за БиХ, за град Сарајево се подразумјева. И мислим да од тада рат и његов ток добива неке друге димензије''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Један од ваших специјалаца, господине Викићу,  био је и Зоран Чегар (руководио заробљавањем српских цивила и затварао их на фудбалски стадион Кошево – оп.а). Он нам је ових дана испричао и своја  сјећања о другом  мају….. Па да чујемо'':

  (арихвски снимак – оп.а)

 Зоран ЧЕГАР: ''Ја сам радио са групом људи, сада се тачно не сјећам ко је све био са мном. У кино 'Ђуро Ђаковић' кад је ушла јединица специјална из Ниша, ови  диверзанти, то је заштитни пук из Ниша, који је предводио овај Мирослав Шупут, ту сам ја први пут рањен. Кад ми је један  из оклопног транспортера на Обали, који се упаркирао у овај пролаз иза позоришта гдје се излази из кина 'Ђуро Ђаковић' према Миљацки, према Обали, ту је био паркиран један "Бов" њихов, и ја сам га гађао тромблонском ручном бомбом. Из тог транспортера кад сам га погодио, неко ми  је бацио ручну бомбу. Ја сам ту први пут рањен. Отишао сам горе у болницу да ме превију. Превили су ме. Извадили су  оно гелера што је било видљиво. Сашили су ме. Ја сам се вратио доле. Онда смо 'хемијом' (бацили хемијске отрове – оп.а)  истјерали Шупута и ту њихову специјалну из кина.

Наши су из специјалне  горе ухватили... сјећам се да је ту акцију радио Ковач Мушан, да су они ухватили ону групу диверзаната која је покушала да прође испод моста Кошевским потоком горе. Они су их ухватили код предсједништва. Мислим, да  су то  радили Шутало (Ивица – оп.а) и Мушан. Не могу тачно да се сјетим свих детаља, али мислим да је то било. Стварно срцем бранили овај град. Ја кажем, ја бих га бранио да га је мој покојни  отац напао!? Ја бих стао да га браним и Драган Викић. И ја опет кажем, ја сам поносан што сам сарајлија. Нама је привилегија што смо сарајлије. И ако опет почне, ми ћемо опет стати".

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Керим Лучаревић, популарни 'Доктор', који је познат под тим надимком, у то вријеме у Сарајеву и касније  током одбране од  агресије, водио је групу наоружаних бранитеља, која је већ тих дана била доста добро организирана и наоружана. Чега се тих дана највише сјећате, господине Лучаревићу''?

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Поздравио бих све слушаоце радија. Можда да,  на неки начин,  кад би хтјели да разговарамо о 2. мају, врло би значајно било ово што је рекао и Дивјак и Викић, неке предуслове. Јер, сваки дан је фактички 2. мај. Други мај се наставио и послије 2. маја. Специфичност тих догађаја, на одређен начин, има један  велики број људи који позна неку ситуацију, има велики број људи који није упознат. Сарајево је рецимо 4. априла, када је кренуло једна стихијски организована блокада Сарајева и тако даље, онда је већ било. Агресор је већ био на припремљеним положајима. Не могу се ти положаји припремити за дан. То се мора багером копати, тако да је  то  копало бар  шест мјесеци. Сви су то посматрали али, нико није дао рећи, иако смо, ја лично, упозоравао све структуре итд. Сви су причали да ће то бити вјежба.

Сарајево има 16 касарни. Постављањем на врло значајне тачке ови артиљеријски положаји, као што је Жуч, Мојмило, Гаврића брдо, Требевић и низ других, дошло се у једну позицију да  једноставно  се Сарајево налази у двоструком прстену. Значи, он је имао спољни прстен, имао је унутрашњи прстен, које су чиниле 16 касарни. У свакој од тих касарни ви сте имали артиљеријске положаје. С друге стране, у значајној мјери је подјељено наоружање 'петој колони'. Тако да смо ми формација која је била војна полиција, коју сам ја водио. Она је бројала 2.600 људи. Била је можда,  најјача формација тада у Сарајеву. Произвела је низ људи – хероја, од Рамиза Салчина, Смаја Шикала, затим Сенада Потурка, Зорана Петровића, Исмета Бајрамовића, Рамиза Делалића (надимак Делалића је Ћело. Он је 01. марта 1992. године, на Башчаршији – убио српског свата Николу Гардовића. Управо, на основу доказа српске стране - сва ова братија, о којој се говорило и који су учествовали  у овој емисији је и починила највеће злочине над српским цивилима у Сарајеву – оп.а). Сви су то људи који су били у војној полицији. Као што је говорио малоприје Викић, врло значајна једна акција коју је водила специјална јединица, гдје су били укључени и други припадници - то је одузимање оклопних средстава из 'Претиса', је била од веома велике важности. Јер, тада  у граду је било врло мало противоклопа. Међутим, сад се појавио један други проблем? Ми имамо 750 оса (најсавременије и најубојитије противоклопно оруђе – оп.а)!? Од тога је било 150 без кошуљица, али немате из чега да пуцате. Има један лансер у специјалној јединици. Тако да сам ја, пошто сам стицањем околности радио у 'УНИС-у' и познавао неке људе, отишао у 'Претис'. Њихово сједиште је било у зградама 'Момо' и 'Узеир' у 'УНИС-у' (највећи небодери-близанци у Сарајеву – оп.а) и нађем магистра који је радио на тој … Тада ја питам чиме може домјестити лансер, тако да дођемо на идеју. Он каже може се -  челичне цијеви 1,5 м фи 90 да се пресјеку, узме се акумулатор монтира се и да се једноставно, на такав начин, може преко 100 испаљења извршити. Тако смо ми преко ноћи заварили, направили преко 50/60 лансера.  То су били они топови о којима  су они причали да ми имамо. Једноставно, једна креативност. Један босански дух. Једноставно, једна жеља за отпором. Та младост је успјела да се снађе у једној немогућној ситуацији, да ујутру малтене једноставно, у свим правцима имамо  противоклопне јединице постављене. Планове код Кукањца, које сам ја нашао, биле су да Сарајево пада за три дана: за 14 дана Босна и Херцеговина. Сад кад узмете какву смо ми имали структуру комплетног, да кажем политичком апарату који је био један предуслов, да би та одбрана била што ефикаснија.

Ми смо имали разорено предсједништво. Влада није постојала. Предсједник у комисији заштите уставног поретка Симовић, ( др Миодраг Симовић, потпредсједник Владе БиХ – оп.а),  министар МУП-а Алија Делимустафић. Његов замјеник Витомир Жепинић у јуну је прешао у РС. Одмах је постао пуковник безбједности. Министар одбране Доко (Јерко Доко, министар одбране БиХ – оп.а) сад једноставно је у једном таквом хаосу, гдје је питање било сата кад ће пасти Сарајево, као симбол,  главни град државе. Самим тим, пада и Босна и Херцеговина. Ми смо једини ослонац имали и сарадњу стварно добру са специјалном јединицом. Једноставно, никоме другоме ми нисмо могли да повјеримо планиране акције које смо ми спремали. 

Сефер Халиловић  је ту био човјек који је имао пуно наше повјерење и који је координиро заједно са нама и са специјалном јединицом. И кажем, малоприје је говорио Викић да су касарне биле блокиране. Блокирала их је наша војна полиција, све касарне у граду, јер то није смјео нико други. Касарну 'Виктор Бубањ'  (данас Рамиз Салчин, у којој је смјештен Суд БиХ – оп.а) Рамиз Салчин је блокирао.  'Маршал Тито' – 'Делта' (муслиманско-хрватске специјалне  јединице – оп.а), 'Јусуф Џонлић' - Смајо Шикало. Поред касарне 'Маршал Тито' ви нисте могли проћи. Само сам ја пролазио. Нико други није смио! Радили су по ноћи. Јер, и сад кад кренете аутомобилом - погледајте колика је та касарна 'Маршал Тито'. Сваки прозор је ватрена тачка. Ми смо пролазили аутомобилом 200 на сат  да би смо дошли у Нови Град и да би смо видјели  ситуацију у касарни каква је? Једна потенцијална опасност која је стално била присутна, то је, да из свих касарни изађу оклопно-механизоване јединице и да једноставно се ви нађете пред ситуацијом - да имате 100 оклопних возила. У тој ситуацији би вјероватно пао град. То је био разлог што смо ми заједно са специјалном јединицом морали дан и ноћ држати касарне под контролом. Јер, и кад се десио 2. мај, Џевад Топић је био на релацији према УПИ-јевој згради и он је држао ту локалитет.

Бајрамовић (Исмет – оп.а) Ћело је држао према Скендерији мосту. Ја сам њима стално говорио - што год да се деси - не смијете се помакнути, јер ми не знамо,  може бити то варка.

Ми смо држали касарну као највећу потенцијалну опасност, тако да смо добијали поједине противоклопне групе које су нам из специјалне јединице помагале, да би се нека могла одморит група, да би се извршила нека акција, али да се стално држи под контролом касарна''.


Наставак бр. 3...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:53
          Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Јесте ли Ви тада, господине Лучаревићу,  знали шта се догађа у тим касарнама''?

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Пазите! Ми смо то знали, јер су стално вршена дејства из тих касарни. Јер, ви никад не знате кад се врше јача дејства да ли ће се доћи до овога што сам малоприје причао. Јер, ако једна касарна у Лукавици је примила комплетне механизоване јединице из Хрватске - ја сам бројао 75 транспортера је дошло. Касарна 'Маршал Тито' је имала  оклопно-механизоване јединице, транспортере, тенкове... имали су минобацачке батерије постављене у 'Маршал Титу'. Кад смо ми ушли - ми смо видјели - то су положаји 120 и 122 милиметарски итд., из којих су директно тукли коју хоће тачку у граду. Значи, сад дешавањем 2. маја. Вјероватно су њихове претпоставке биле да ће ова 'пета колона' (сви Срби који су остали у Сарајеву су тако названи. Први их је издајницима БиХ назвао Алија Изетбеговић, након чега је почео стравичан прогон и злостављања тих недужних људи – оп.а) да дјелује, јер нису знали шта им је.....априлу. Јер, ми смо, око 20.000 цијеви одузела је војна полиција од пете колоне који су били у становима, по зградама и снајпера, па чак и минобацаче смо по становима налазили. Од тога је наоружано око четири бригаде. И ми смо у априлу, јер  против мене су,  Симовић тражио да се  против мене покрену кривични поступци, јер ја разоружавам српско становништво. Ја узмем и тамо фино пише. Ја пишем одузет снајпер од Марка Марковића, одузета аутоматска пушка итд. Покренуте кривичне пријаве међутим, ја нећу  дозволити да гину цивили и да се ватреним дејствима кроз прозоре ствара хаос. То је пета колона. А ми смо већ имали наредбу да се од Штаба територијалне одбране сво наоружање, дуге цијеви, ставе у функцију територијалне одбране. И пошто није било проглашена непосредна ратна опасност - то је један посебан феномен. Пазите! Земља у рату, падају градови, пао је Вишеград, Бјељина, Зворник, Босански Брод, а не проглашава се непосрдна ратна опасност!? Код мене су били све добровољци. Пазите! Ви водите са добровољцима одбрану, рат -  једну стравичну агресију? Око 60.000 војника је било који су били ангажовали напад на Сарајево, а ви водите стална борбена дејства са добровољцима. Тек је проглашено непосредна ратна опасност 17. 06. (мисли на 1992. годину – оп.а).  То је онај дан кад сам ја ушао у Добрињу, што мислим да самој овој  борби и овој  младости даје једну посебну тежину''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Хвала господине Лучаревићу. Ево, хоћу да изразим своју радост и радост  осталих колега што је с нама у студију и Кристијан Ивелић, који је сада уредник у Федералном радију - контакт програму, а овдје је као бивши специјалац. Како колега Ивелићу изгледа 2. мај  са аспекта једног специјалца који је био у одреду господина Викића''?

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ……''Ја се 2. 05. сјећам и по томе што сам тад први пут отишао на рапорт код команданта, јер сам 21. 04. тешко био рањен на Врбањи, у сукобима са 'Белим орловима', паравојним формацијама. И рука ми је била још у лангети и онда сам оставио своју аутоматску у спаваоници. Од колеге Звонета Мустафића сам узео хеклер, јер сам га могао држати десном руком, јер сам љевак. Није био тежак. У предвечерју тога дана био сам на рапорту код комаданта и код Зорана Чегара, зато што сам без допуштења отишао са покојним Винком Шамарлићем, заједно са Зораном Чегаром, на положај који смо држали. То је једно. Оно што је малочас мој комадант (Драган Викић –оп.а) казао је збиља тачно. Немогуће је дословце реконструирати све и прецизно објаснити оно што се 2. 05. догодило? Што можемо казати? Само би искористио једну дигресију и то не куртоазно, ни конвенционално, него искрено и од срца да поздравим све преживјеле припаднике специјалне јединице МУП-а; полиције опће намјене; војне полиције; 'Патриотске лиге'; 'Зелених беретки' и свих оних територијалаца који су судјеловали с нама  у обрани града.  А 2. 05., дакако да је кључан и пресудан. Али, ја се само не би са Изетбеговићевом констатацијом сложио да смо ми имали некакав комплекс или страх од ових, који су нападали град. Комплекса није било. Мислим да је комадант, у скупштини кад је позвао на обрану цјелу БиХ, показао да нема нити комплекса, нити страха. А уз специјалну јединицу стајало је, у том тренутку, велики број припадника полиције опће намјене; војне полиције; 'Патриотске лиге'; 'Зелене беретке'; 'територијална обрана'.

Дакле, много је тих момака који су дословце били буквално, већ постоји опће мјесто оним фармерицама и тенисицама у којима су ишли у обрану. Устало се истога трена у обрану града и обрану БиХ, без икаквога комплекса. Ја само могу казати да је политички врх допустио да многе ствари затекну многе људе у овој земљи. Имали смо искуство Хрватске, Вуковара, Дубровника, Источне Славоније; имали смо искуство реалност Бијељина; имали смо искуство око Босанског Брода и свега осталог, и то се није могло допустити да многи дјелови, да многи дијелови БиХ тако затечени, одговоре на агресију тзв. Југословенске армије. Други 05. се може упамтити по милион детаља и милион догађаја, који су се тога дана збили. Ја се само  сјећам да је комадант, прије него што смо ми кренули са интервентним водовима, водио један врло жесток и громогласан разговор са појединим припадницима Југословенске армије који су тражили да се наше снаге, наше формације да се не дижу. И онда је комадант рекао, ја се не сјећам точно гдје је то било отприлике, али, комадант је буквално галамио, тако да смо ми сви који смо стајали у холу јединице то чули. Неком пуковнику је говорио: пуковниче хоћете ли склонити те људе или ћете да их моји људи склоне. Дакле, био је веома  резолутан.  Није било никаквог компромиса, нити разговора о томе хоћемо ли ми дјеловати или не.  Наравно да смо дјеловали.

Што комадант каже, захваљујући тим обавјештајно сигурносним подацима, на вријеме смо реагирали ми и сви наши суборци, касније јел` борци Армије БиХ. Големе су формације биле ангажиране. То је сад већ познато приликом напада, односно агресије на Босну. Малоприје је комадант поменуто пуковника Шупута, заповједника специјалне јединице Југословенске армије. Ја се не сјећам, не знам да ли се Керим сјећа, како се звао човјек којег смо ми такође, у Дому Југословенске армије окружили. Пуковник је такође, био. Мислим да је био Македонац… Божиновски… јесте. У овом тренутку сјећам се, малоприје смо слушали Зорана''….( упада водитељ Ђуро Козар – оп.а): ''Он је био начелник Дома армије'' .... ( у разговор упада Јован Дивјак  -оп.а)... ''Јесте,  са њим је био Белошевић, обавјештајац Бели је био…..да''. ''Да....(поново ријеч преузима Кристијан Ивелић – оп.а).... Добро је ово суфлирање генерала. Хвала генерале.  Дакле, сјећам се акција коју смо изводили са територијалном обраном и војном полицијом. Били смо и код поште када је Зоран Чегар рањен. Он је 15 дана касније ходао са бандажама попут боксача. Кад су му превили руке он је тад ручно-кумулативном бомбом уништио један транспортер. Касније из војне полиције припадници, територијалци,  још су три транспортера уништена. А колико се сјећам, командант ће ме исправити ако хронолошки гријешим, мислим да су тај дан наши са противоклопним средствима Незир Брајловић, Атиф Кабаш уништили такође, два тенка. И један транспортер је оштећен који се морао повући на Враца. Борбе су биле жестоке, ал` у оном тренутку ја кажем, након неких других ствари које су политички, о којима можда треба нешто касније говорити - камо среће да се тијеком  цијеле борбе, односно обране Босне и Херцеговине задржао онај елан, онај дух, који је постојао тога, тада 2. 05. Практично, није било човјека у Сарајеву који не би тог тренутка узео оружје у руке и кренуо са свим овим постројбама, са свим овим формацијама које су судјеловале у обрани града и које су показале агресору да немају што тражити у Сарајеву.

Ми смо приликом наших интервенција,  односно када би нас наша команда слала у интервенције, на подручју од Врбање моста па до Жељиног стадиона, дакле према обавјештајно сигурносним подацима које је команда добијала, у многим становима проналазили земљовиде, фотографије и исцрпне планове припадника СДС-а, о кључним пунктовима у граду које ће напасти. Дакле, поред онога што се такође зна - спајање са командом гарнизона, ево једна 'Маршал Тито' и освајању кључних објеката у граду, дакле зграда Радио-телевије БиХ као медијског пункта  државе, уништење Републичког МУП-а, уништење зграде предсједништва, и као што је командант рекао пресјецање града на неколико пунктова чиме би град буквално био окупиран, а убрзо послије тога би и пао''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''У то вријеме Војна болница у Сарајеву била је најмање хуманитарна установа.  Заправо, у њој су се инсталирали Нишки специјалци, који су били наоружани до зуба, добро оспособљени, увјежбани. Доктор Накаш, Ви сте били војно лице које је напуштало ЈНА. Заправо, шта се заправо дешавало у Војној болници 02. маја''?

 Др Бакир НАКАШ: ''Видите, прије свега, ја бих се  захвалио, прије свега, на позиву да учествујем у овој емисији са живим херојима и оним који су, у суштини, дали све од себе да Сарајево 2. маја '92 године не падне и да опстане и да данас можемо честитати празник рада нашим слушаоцима. И свим, ја имам обичај да кажем, промашеним сарајлијама, а оним који су погођени, преживјели и зажељети им да наредне године проведу у миру. Пошто су сви дали један мањи увод, можда и ја  један увод да дам. Односи се на то да сам ја био официр ЈНА  до 8. априла '92. године, када сам видјевши након свих догађања која су се десила испред скупштине и свог окупљања грађана, и реакције, и већ напада и гранатирања Сарајева, да дефакто више  у тој установи, практично  не постоји сарајевски дух: не постоји босански дух у њеној команди и у руководству које је водило, затражио да напустим ту установу.

Омогућено ми је, на моје велико изненађење, омогућено. Тадашњем управнику болнице који је имао наређење да све који траже демобилизацију пошаље у Лукавицу, ја нисам послат у Лукавицу''....(интервенција водитеља Ђура Козара –оп.а).....''Доктор Таушан''?…..(наставља др Бакир Накаш)...''То је био доктор Таушан'' (начелник Војне болнице у Сарајеву Томислав Таушан, пуковник ЈНА – оп.а).

Ја сам слободно напустио болницу у коју је дан иза тога,  у току ноћи под велом мрака, ушла јединица  специјалаца из Ниша и практично од тада Војна болница је практично више била војна, неголи болница. Из сазнања која сам имао, контактирајући са људима који су остали у болници и опстали  у њој до њене предаје, активности су биле потпуно потчињене и подређене тој врсти људи који су на одређени начин преузели команду и организацију живота  у болници и организацију рада. Што се тиче конкретно 2. маја,  ја сам 2. маја практично био грађанин града Сарајева, слободан  без униформе, демобилисан, а не мобилисан пошто није било  војног позива, него је  било у већини случајева, људи добровољци су се јављали. Ја нисам знао носити оружје, па га нисам ни у том моменту носио. Знао сам неке друге ствари радити. Другог маја некако сам се задесио такође, поред тадашње  Војне болнице. Био сам у посјети код покојног Јована Кондалија који је био директор  'Шипада'. И на повратку до куће, на сугестију супруге, нисмо кренули преко Скендерије, него смо кренули преко брда и тада смо видјели да комплетна  јединица која је обезбјеђивала Војну  болницу је практично била под пуном ратном спремом, са шљемовима наоружаним до зуба и да практично није било могуће ни да  муха  уђе у болницу, а камоли да уђе  неко други. Од људи који су тада били у болници касније сазнао сам и то да је у том периоду болница практично била мјесто у којој су се сакривали,  скупљали они који су настојали да избјегну контакте са територијалном обраном и са специјалним јединицама, а били су припадници Армије (мисли на ЈНА – оп.а). Такође су били довучени они који су били рањени, а били су припадници ЈНА и да је то био преломни моменат да од наредног дана, значи с ноћи 2/3, практично су била потпуно испражњена  два спрата горња нашег објекта, а то су 11. и 12. Једанести превентивно да нема комуникације са осталим, а 12 су запосјели Нишки специјалци за своје послове које су касније одрађивали''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Послије је агресор гранатирао Војну болницу, па су се Нишки специјалци повукли. Јелте, она је била изложена ватри, премда је била у функцији здравства, тако да кажем''.

 Др Бакир НАКАШ:… ''Пазите! Што се тиче самог тог момента 2. маја и 3. маја, од тада почињу и одређене чињенице да је болница употребљавана као мјесто одакле се са снајпрером пуцало по грађанима Сарајева. Постоје ту подаци, то је немогуће их избрисати, јер факти у рањеним људима су остали и они су записани. Седам дана након тога ми смо имали срећу да је Војна болница предата легалној власти БиХ, споразумом који је постигнут између УНПРОФОР-а и ЈНА и предсједништва и Црвеног крижа који је требао да обезбјеђује ту установу до њеног постављања у потпуну функцију. Ми смо 10. маја практично почели пречишћавање и тражење свега што би могло заостат у болници. Имали смо прилику да нађемо доста наоружања, доста муниције, а врхунац свега је био противавионски митраљез који је био стациониран у соби  потпуковника, који је био задужен за обавјештајну службу. И тај противавионски митраљез је истог часа када је констатовано да је заостао након њиховог повлачења, јер су се они повукли само са  најлон кесама  и личним прибором, практично је био предат јединицама МУП-а и био је ангажован према  Врацима. Три дана након преузимања болнице почело је жестоко гранатирање. Прво  нивоа осмог спрата, касније и ниже. До краја опсаде Сарајева, практично болница је била преко  200 пута погођена са тешким гранатама, а перманентно изложена снајперу  и другој ватри. Али, што је факат и чињеница - није никада престајала са радом, јер она је ту функцију хумане установе поново преузела, преузимањем организације рада од  бивше ЈНА и наставила је до данас''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''У нашем архиву нашли смо један извјештај везан за Војну болницу'' (тонски снимак чита спикер – оп.а): "Служба  јавне безбједности Центар наиме, утврдила је да се са Војне болнице и из Војне болнице  отвара ватра на ту службу  јавне безбједности и неколико милиционера је рањено.

Ја сада предлажем да се укључимо у студио 1. и да чујемо колегиницу Јасмину Дучић-Нухоџић''.

 Водитељ у студију Јасмина: ''Ево поштовани слушаоци већ разговарамо цијелих сат и неких 17 минута о 2. мају 1992. године. Мени је част и свим мојим колегама  што су у нашим студијима и у студију Радио Федерације БиХ овако еминентни гости. Предлажем сада да чујемо шта се дешавало у Штабу везе Територијалне обране БиХ.  Говори тадашњи начелник везе Хајрудин Шуман'' (тонски снимак –оп.а):

 ……. 2 мај 1992. године……..

 Хајрудин ШУМАН: ''Могу рећи да сам случајно био у командном  мјесту - веза руковођена и  командовање оружаних снага БиХ, односно Штаба територијалне Републике БиХ. Ту се одвијала драма. Практично, сав догађај који је виђен и познат  у штабу у везама руковођења се  одвијали, чак могу рећи у секандама неки догађаји, нарочито  иза два сата. Међутим, интензитет је највећи био око 15 - 15.3о. Ту смо ми заробили практично  били радиостаницу од ЈНА, тако да смо  имали све френквенције њихове на којима су разговарали. Тако да је све, комплет снимци који су се дешавали око практично фатања Нишких специјалаца и разговора Кукањаца и Ђурђевца - имају снимљени. Такође, има снимљено када је генерал Кукањац наредио бомбардовање Сарајева. Тада су три авиона  полетјела из Ниша у 15 и 18 минута да би ми обавјестили градски Центар за одсутност од стране обавјештавања  985, гдје се јавио градоначелник (Сарајева – оп.а) Крешевљаковић. Тад смо тражили од њега да припреми, практично да огласи  ваздушну узбуну. Међутим, он се јавио за пар минута и рекао да систем не ради. Ми смо рекли, морају наставити поправљати га, иначе ће неко одговарати.  За 10 минута се јавио да је спреман.  То је било негдје око 15.30, двије три минуте и питао шта да ради?

Ја сам у том моменту рекао - па свирај, па шта и ако не дођу авиони. И управо, кад је сирена свирала, тада су налетили први авиони. У том случају, ја могу још нешто рећи да смо ми из Центра ушли у фреквенције које имају пилоти и један коментар је био да се припреме два 'патриота' (мисли на противавионске ракете - оп.а), које смо  практично симулирали да имамо и да се спреме да униште прва два авиона. У том случају, први авион је бомбардовао Хум, репетитор Хум. Другу бомбу је бацио тамо иза Пољина. Док друга два су практично прелетила Требевић и бомбе су  изручили иза Требевића. Послије тога, услиједио је сукоб са Нишким специјалцима гдје се практично у садашњем БК центру они забарикадирали. Тада група Џевада Топића практично, опколила их…. и тада смо замолили да нам господин Викић уступи пушку да истјерамо димним сигналима. Међутим, нико од специјалаца није хтио то да користи да  дође да то уради, осим Зорана Чегара. Он је практично  отишао доле на лице мјеста и испалио пар запаљивих оних сузаваца, тако да су они  изашли и тада је усљедило  хапшење. У том случају, неко је од тих специјалаца побјегао. Улетјео је у пошту. Иза тога практично је усљедила та диверзија која се дешавала. И у консултацијама практично вјештака и свега, констатовало се да је то практично све припремљено, планирано и да је то настало из канцеларије, практично тадашњег директора дирекције регије Сарајева Шћепана Тепавчевића''.


Powered by blog.rs