Slavko Jovičić

BiH - Krivične zbog krađe originala Dejtona i Cefte

— Autor sjovicicslavuj @ 03:41

SARAJEVO, 04.08.2009.

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić podneo krivične prijave zbog nestanka originala dva najvažnija međunarodna sporazuma za BiH
                                          Slavko Jovičić

BiH NEMA NI USTAVA... Slavko Jovičić Slavuj

Poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH Slavko Jovičić Slavuj podneo je juče Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv NN lica u Predsedništvu BiH koja su odgovorna za krađu originalnog primerka Dejtonskog mirovnog sporazuma.
 ______________________________________________________________
BUHA: NE ZNAM GDE SU ORIGINALI!
Nekadašnji ministar spoljnih poslova RS i član dejtonske delegacija RS Aleksa Buha kaže da zna da je po jedan primerak Dejtonskog mirovnog sporazuma bio kod bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića i kod nekadašnjeg predsednika NS RS Momčila Krajišnika. Međutim, Buha tvrdi da mu dalja sudbina tih dokumenata nije poznata.
- Jedan primerak sigurno postoji u Beogradu, a znam da je originalni Dejtonski sporazum dobio i Alija Izetbegović. Ja zaista ne znam gde su ti dokumenti. To treba da pitate nadležne u institucijama BiH - kaže Buha.
________________________________________________________
Jovičić je podneo i krivičnu prijavu protiv ministra spoljnih poslova BiH Svena Alkalaja, koga smatra odgovornim za nestanak originalnog teksta Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA).
Poslanik SNSD-a kaže da se na ovaj korak odlučio jer je neverovatno da se godinu i po pošto je član Predsedništva BiH Željko Komšić zvanično priznao da je original Dejtonskog sporazuma nestao, nijedna nadležna institucija nije pozabavila tim pitanjem, niti je povela bilo kakvu istragu o tome.

Neko mora da odgovara

- Aneks 4. Dejtonskog mirovnog sporazuma je Ustav BiH i prosto je neshvatljivo da niko ne odgovara zato što je nestao Ustav kao najvažniji akt u ovoj zemlji. Dejtonskim sporazumom su definisani unutrašnji odnosi u BiH nakon ratne kataklizme koja je pogodila sve ovdašnje narode.
Opravdano se postavlja pitanje da li može da funkcioniše zemlja u kojoj najvažniji akti na volšeban i misteriozan način nestane, a da niko za to ne snosi odgovornost, niti nadležne institucije čine bilo šta da pronađu kradljivce - kaže Jovičić.

On dodaje da je protiv šefa diplomatije Svena Alkalaja podneo krivičnu prijavu, jer upravo njega smatra najodgovornijim za nestanak originala CEFTA sporazuma iz Ministarstva spoljnih poslova.

- Ukrali su nam najvažniji pravni akt i jedan tako ozbiljan dokument kao što je CEFTA, a političari raspravljaju o tome da li će se legalizovati istopolni brakovi. To najbolje pokazuje da živimo u potpuno izvraćenoj zemlji. To je nedopustivo i neko mora da ogovara za to - kaže Jovičić.

U sarajevskom kantonalnom tužilaštvu Pressu RS je potvrđeno da je član Predsedništva BiH Željko Komšić u februaru prošle godine prijavio nestanak originalne verzije Dejtonskog sporazuma. Oni, međutim, nisu mogli da nam kažu u kojoj fazi je istraga.

dejtonski sporazum

- Tužilac koji vodi ovaj predmet je na godišnjem odmoru - kratko nam je rečeno u Kantonalnomn tužilaštvu u Sarajevu.
Dokument namerno zaturen

Što je najgore, institucije BiH ne mogu da pronađu ni tekst Srednjeevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), iako je taj sporazum potpisan pre nepune tri godine (19. septembra 2006. godine). Analitičari smatraju da je reč o dva nezapamćena skandala, koji epilog moraju da dobiju na sudu.
_________________________________________________________________
fakti
 *  Dejtonski mirovni sporazum potpisan je 21. novembra 1995. godine u američkoj vazduhoplovnoj bazi „Rajt Peterson" u Dejtonu
 *  Dejtonski sporazum je zvanično verifikovan 14. decembra u Parizu
 *  Svi potpisnici sporazuma dobili su po jednu originalnu verziju Dejtonskog mirovnog sporazuma na engleskom jeziku
n Predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić u februaru prošle godine priznao je da u BiH ne postoji originalna verzija ovog dokumenta
___________________________________________________________________
Politički analitičar Gostimir Popović podržava Jovičićev potez i kaže da slučaj „Dejton" na najbolji način govori o neozbiljnosti, neodgovornosti, pa i mešetarenju u zajedničkim institucijama BiH.

- Originalni Dejton mora da bude negde, ali je pitanje kome odgovara da on i dalje bude zaturen i da ga tumači kako ko hoće. Tim pitanjem hitno moraju da se pozabave nadležne institucije i to treba isterati na čistinu da se zaustave manipulacije.

Kada je reč o Alkalaju, odavno je jasno da on radi sve osim onoga što mu je u opisu posla. Njega je predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić odavno trebalo da smeni zbog štete koju je naneo BiH - kaže Popović.
Dugogodišnji obaveštajac i nekadašnji načelnik Državne bezbednosti RS Predrag Ćeranić kaže da nestanak originalnog Dejtonskog sporazuma predstavlja neverovatan bezbednosni propust. Međutim, on ističe da je mnogo važnije da se zaustavi antidejtonsko delovanje u BiH.

- Svakako da je nestanak tog dokumenta skandal sam po sebi, ali sadržaj Dejtonskog sporazuma je poznat široj javnosti i bilo bi mnogo svrsishodnije da se SIPA i Tužilaštvo BiH pozabave onima koji ga krše. Deklaracija SDA sa poslednjeg Kongresa ove stranke je potpuno antidejtonska, a da i ne govorim o ratno-huškačkoj retorici vodećih bošnjačkih političara i njihovim izjavama da može da dođe do rata ako se ne promeni ustav. Oni stvaraju atmosferu straha i međunacionalne netrpeljivosti, koja neodoljivo podseća na početak devedesetih. To treba sprečiti i sankcionisati - kaže Ćeranić.


BiH - Opet ukraden službeni automobil MIP-a

— Autor sjovicicslavuj @ 03:35

Datum: 04.08.2009
Autor: N. Krsman

SARAJEVO - Nedavno je ukraden službeni automobil Ministarstva inostranih poslova BiH, koji je bio na raspolaganju Harisu Lukovcu, pomoćniku ministra za opšte poslove, potvrđeno je juče "Nezavisnim" u ovom ministarstvu.

Opet ukraden službeni automobil MIP-a

Kako smo saznali, ukraden je golf 5, koji je kupljen 2005. godine i vlasništvo je MIP-a BiH. Lukovac je juče potvrdio "Nezavisnim" da je auto koji on koristi ukraden, ali zbog istrage koja je u toku nije želio da komentariše i da iznosi detalje u vezi s ovom krađom.

Zaposlenici MIP-a sjećaju se da Lukovcu nije prvi put da mu se desi ovaj nemili događaj, jer mu je službeni automobil ukraden i 2000. godine.

Kako se koriste i čuvaju službeni automobili ilustruje i prošlomjesečna saobraćajna nezgoda kod Mostara, kada je vozač iz Kabineta člana Predsjedništva BiH Harisa Silajdžića u pijanom stanju slupao službenog audija. Iz Silajdžićevog kabineta nikada nije potvrđeno da li je vozač išao službeno ili privatno u Neum, a u osiguravajaućoj kući "Lido osiguranje" potvrđeno je da se odštetu ne isplaćuju u slučaju da je vozač bio pijan.

U Sekretarijatu Predsjedništva BiH juče je rečeno da nikada nisu dobili izvještaj MUP-a Herecgovačko-neretvanskog kantona (HNK) zbog čega nisu preduzete mjere niti protiv vozača niti je odlučeno kako će biti nadoknađena šteta. Objasnili su da će, tek kada stigne ovaj izvještaj, biti formirana komisija, a onda će biti određene disciplinske mjere.

Slavko Jovičić Slavuj, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH, još prije dvije godine tražio je izvještaj o tome ko ima pravo na službene automobile i koliki se troškovi prave zbog toga. Tada mu je odgovoreno da od oko 900 autombila nije upotrebljivo njih 40, a Jovičić je predlagao da se starija vozila prodaju na licitaciji.

U Službi za zajedničke poslove bh. institucija nismo mogli saznati šta se dešavalo sa starim vozilima nakon što su kupovana nova, jer je svaka institucija nadležna za automobile koje koriste.

Dragan Savić, direktor ove službe, ranije je potvrdio da oni imaju nadzor samo nad vozilima koje sami koriste za nabavke i druge svrhe, a da već nekoliko mjeseci čekaju usvajanje urađenog pravilnika o korištenju službenih automobila za sve bh. institucije.


Radio Slobodnа Evropa - Programi/Most...

— Autor sjovicicslavuj @ 04:00

 

                            Fašistima ne prijeti zabrana

 

 01.08.2009
 
 


U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovarano je o tome da li treba zabraniti fašističke organizacije u BiH. Sagovornici su bili Edin Ramić, predsjednik kluba Bošnjaka u Vijeću naroda RS, i Slavko Jovičić, poslanik Parlamenta BiH iz RS.
 
Bilo je riječi o tome zašto u Parlamentu BiH ne može da prođe zakon o zabrani fašitičkih organizacija, da li je uslov za donošenje takvog zakona da sud utvrdi koje su organizacije fašističke, zašto policija RS nije reagovala kada su profaštičke organizacije iz Srbije divljale u Srebrenici, zašto ulice u gradovima BiH nose imena istraknutih predstavnika četničkog i ustaškog pokreta, kao i o tome koliko nesmetano djelovanje fašističkih organizacija utiče na povratak izbjeglica.

 

Omer Karabeg: Gospodine Ramiću, nedavno je Klub delegata bošnjačkog naroda zatražio od Ureda visokog predstavnika da zabrani sve fašističke organizacije u Bosni i Hercegovini. Zašto ste se odlučili na taj korak?

Edin Ramić: To je bila inicijativa sa sastanka predstavnika bošnjačkog naroda u Republici Srpskoj. Povod je bilo nedavno divljanje nacionalista u Bratuncu i Srebrenici. Obratili smo se visokom predstavniku zbog toga što u Parlamentu Bosne i Hercegovine ne postoji politička volja da se donese jedan takav zakon.

Slavko Jovičić: Prošle godine, kada se o tome raspravljalo u Parlamentu, ja sam rekao, a i dalje tako mislim, da prvo Sud mora donijeti odluku koje su to fašističke organizacije da bismo mi onda mogli zakonski da djelujemo. Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju tim organizacijama, kako mi onda možemo da ih zabranimo. Ja, kao legalista, priznajem samo presude i odluke Suda Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Gospodine Ramiću, da li se zna koje su to fašističke organizacije u Bosni i Hercegovini?

Edin Ramić: Puno toga se u Bosni i Hercegovini zna samo se zbog složenog sistema i načina na koji je ustrojena Bosna i Hercegovina uvijek nađe način da se izbjegne donošenje zakona koji su neophodni. Građani na to reaguju. Evo, ovih dana jedna nevladina organizacija iz Tuzle, Front, prikuplja potpise za peticiju koju će uputiti Parlamentu Bosne i Hercegovine i u kojoj se zahtijeva da se zabrani rad Ravnogorskog četničkog
pokreta. Ta peticija će preko američke ambasade biti upućena i predsjedniku SAD s obzirom da je ta organizacija na crnoj listi SAD i označena je kao teroristička.

Četnici, ustaše i Handžar divizija

 Slavko Jovičić: Ja sam protiv bilo kakvih provokacija uperenih protiv drugog naroda. U ovoj našoj složenoj situaciji svaki incident, svaki eksces izaziva gnjev i ogorčenje kod drugog naroda. I onda idemo u jedno vrzino kolo iz kojeg nema izlaska, a ja želim da ova zemlja ide naprijed. Slažem se potpuno sa gospodinom Ramićem da se mi moramo suočiti sa prošlošću i izvesti sve odgovorne pred sud. Ja nikada neću stati iza nekog Srbina koji je počinio zločin. Ali ja moram da kažem da je srpski narod nezadovoljan radom pravosudnih institucija Bosne i Hercegovine. Evo, danima se vrte snimci generala Dudakovića kako izdaje naredbu za strijeljanje, pa ništa. Naravno da to izaziva reakcije pripadnika srpskog naroda i onda oni kažu - Sud Bosne i Hercegovine samo osuđuje Srbe. Opšte je poznato da su Srbi Bosne i Hercegovine osuđeni na 1.118, Hrvati na 146, a Bošnjaci na 86. godina zatvora. Ja želim da dam doprinos pomirenju i uspostavljanju povjerenja. Zato sam i išao u Srebrenicu, u Memorijalni centar, da pružim ruku povjerenja i pomirenja, ali ta ruka nije s druge strane prihvaćena. Predlagao sam i da se formira mješovita parlamentarna delegacija u kojoj će biti i Srbi, i Bošnjaci, i Hrvati, pa da 11. jula odemo u Srebrenicu i položimo vijenac, pa onda u Sijerkovac gdje su stradali Srbi, pa onda tamo gdje su stradali Hrvati, ali to nije bilo prihvaćeno. Ako forsiramo samo svoju istinu, nikada nećemo doći do rješenja, niti ćemo raščistiti ratnu prošlost.

Slavko Jovičić: Gospodin Ramić je pomenuo Ravnogorski četnički pokret. Postoje i organizacija za koje pripadnici drugih naroda kažu da bi im trebalo zabraniti rad. Ali, ja ne želim da licitiram. Rekao sam, bez presude Suda ne možemo tražiti zabranu, bez obzira što neko misli da je ova ili ona organizacija fašistička. Ja neću da kontriram gospodinu Ramiću, pa da kažem da su fašističke organizacije i ustaški pokret, pa i Handžar divizija. No, jedino mjerodavno je mišljenje Suda i Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine.

Edin Ramić: Ukoliko ne želite doći do rješenja, onda ćete tražiti neke komplicirane procedure kao što je zahtjev da Sud Bosne i Hercegovine utvrdi koje su to fašističke organizacije. Onda bi se vjerovatno postavilo pitanje i nadležnosti tog suda i tako dalje. Mislim da bi za početak bilo dobro da predstavnici sva tri naroda identifikuju fašističke organizacije u svojim redovima i da se onda na osnovu toga povede rasprava o njihovoj zabrani. Ja se slažem sa kolegom Jovičićem da pored Ravnogorskog četničkog pokreta postoje i druge organizacije tog tipa, recimo, Kroacija Libertas je jedna od organizacija koje djeluju profašistički. Nisam vidio da postoji organizacija koja se poziva na Handžar diviziju, ne vidim da postoji ni ustaški pokret osim onoga što se može vidjeti na Tomsonovim koncertima, ali Kroacija Libertas i Ravnogorski četnički pokret su u svakom slučaju najupečatljivije kao fašističke organizacije.

Omer Karabeg: Gospodine Jovičiću, da li se slažete s ovim da svaki narod treba da identifikuje fašističke organizacije u svojoj vlastitoj sredini?

Slavko Jovičić: Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju i slobodno djelovanje tim organizacijama, odakle bilo kojem političaru pravo da političkom odlukom ili nekim aktom zabrani njihov rad? Ja neću da pominjem nijednu organizaciju, ali sigurno znam da nijedna od njih ne misli dobro Bosni i Hercegovini. A što se tiče SAD, podsjetio bih da je Predsjednik SAD dodijelio orden Draži Mihajloviću kao čovjeku koji je zaštitio američke pilote u Drugom svjetskom ratu. Pa, ako je Draža Mihajlović nosilac jednog od najviših ordena SAD, ne može ni Amerika sebe dovoditi u kontradikciju, pa reći - danas je ovako, sutra onako. Uostalom, ja nisam za to da se ovdje miješa bilo ko iz međunarodne zajednice. Mi se moramo dogovoriti, ali rješenje se ne može naći ako jedna strana traži da se zabrani nešto što druge dvije strane ne podržavaju.

Ako je Ministarstvo pravde dozvolilo registraciju i slobodno djelovanje tim organizacijama, odakle bilo kojem političaru pravo da političkom odlukom ili nekim aktom zabrani njihov rad.
 
Edin Ramić: Mi u Bosni i Hercegovini nismo raščistili neke stvari sami sa sobom, nismo se suočili s onim što se dešavalo u prošlosti i nismo sankcionisali odgovorne za ratne zločine. Zbog toga se sve relativizira i za svaki zločin se traži neka protuteža. Logično bi bilo da se zabrani rad onih koji su aktivni i koji djeluju. Činjenica je da su u Bosni i Hercegovini najprisutniji predstavnici fašističkih organizacija koje dolaze iz susjedstva, iz Srbije, to su Ravnogorski četnički pokret, Obraz i Pokret 1389.

Omer Karabeg: Znači, Vi smatrate da bi u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini trebalo zabraniti djelovanje Ravnogorskog četničkog pokreta, Obraza, Pokreta 1389 i Kroacije Libertas za koju kažete da je profašitička organizacija?

Edin Ramić: Da.

Slavko Jovičić: Ja se ne mogu složiti. U Bosni i Hercegovini imate tri istine i četvrtu - to je ona međunarodne zajednice. Svaki narod ima svoju istinu. Nesporno je da je svako svakome nanio zlo. Ja neću ovdje da pravim licitaciju ko je kome načinio više zla. Ja osuđujem bilo koju organizaciju koja dolazi iz srpskog naroda, a koja nanosi štetu drugom narodu. Ja to neću nikada dozvoliti, ali ne mogu da kažem - ova jeste, ova nije. Ponavljam, to je posao Suda. Ja ne želim da se igram ni s brojkama, niti s nazivima organizacija.

Četnici u Srebrenici

 Edin Ramić: Nakon divljanja pripadnika Obraza 12. jula u Srebrenici MUP Republike Srpske podnio je prekršajne prijave protiv djevojaka u Srebrenici koje su skandirale “Ovo je Bosna“, a nema nijedne prijave protiv onih koji su iz Srbije došli sa četničkim obilježjima da bi provocirali građane Srebrenice i Bratunca, prije svega povratnike. Kolona automobila pripadnika pokreta Izbor je naš prolazi Banjalukom noseći slike ratnih zločinaca i puštajući neustavnu himnu Bože pravde, a policija uopće ne reaguje. Činjenica je da se u Republici Srskoj tolerira puno toga zato što iza takvih organizacija stroje političke elite.

Omer Karabeg: Kako se moglo desiti da ultradesničarska organizacija Obraz iz Srbije dođe u Srebrenicu i prodefiluje gradom noseći slike Ratka Mladića, a da ih policija ne spriječi nego da sve to to mirno gleda.

Slavko Jovičić: Odmah da budem jasan, osuđujem bilo kakvo provociranje. Zar je potrebno da poslije tragedije, koja se dogodila u Srebrenici, neko dođe iz Srbije i provocira? To nanosi štetu prvo nama Srbima. Ja sam tražio da MUP Republike Srpske odmah utvrdi sve činjenice. To se uglavnom radi o nekim hordama koje dođu sa strane i našu, ionako složenu situaciju, još više usložnjavaju. To ne vodi dobrom.


Edin Ramić: Sve to lijepo zvuči, međutim, u praksi stvari stoje drukčije. Nadležni organi Republike Srpske nedovoljno ili uopće ne reaguju. Nakon divljanja Obraza u Srebrenici Uroš Pena, direktor policije Republike Srpske, kaže “budala ima svugdje“. Vjerovatno je s onim “svugdje“ pokušao raspodijeliti to zlo na sve narode u Bosni i Hercegovini, međutim, meni bi logičnije bili to locirati na institucije i MUP Republike Srpske gdje postoje pokrovitelji takvih organizacija koji im na razne načine daju podršku i podstiču njihovo omasovljenje.

 
Slavko Jovičić: Odlučno tvrdim da te organizacije nemaju nikakvo političko pokroviteljstvo sa nivoa Republike Srpske, niti će ga dobiti. Jer, ako iko osuđuje fašističke organizacije i pokrete, to su prije svega Srbi jer su u Drugom svjetskom ratu najviše stradali od fašizma.
 
Potrebna akcija a ne deklarativne osude
Omer Karabeg: Nedavno je u Trebinju formiran Inicijativni odbor nevladine organizacije Srpski četnički pokret. Predsjednik tog odbora, Siniša Vučinić, najavio je osnivanje nastavnih centara u Trebinju, Banjaluci i Istočnom Sarajevu u kojim će se, po njegovim riječima, godišnje obučavati 10.000 mladih četnika.


Slavko Jovičić: Danas je bezbroj budala koje mogu da imaju razne inicijative. Ja živim u Istočnom Sarajevu i tvrdim vam da se ovdje nikada neće osnovati takav centar. Kako on misli da okupi 10.000 mladih ljudi godišnje, čitao sam u štampi da će ih biti i 100.000. Pa, u cijeloj Bosni i Hercegovini nema 100.000 djece koja idu u školu. Možda Vučinić misli da uveze 20 miliona Kineza koji će odmah sutra preći na srpstvo. To su budalaštine. Iza takvih inicijativa stoje minorni ljudi koji ništa ne znače.

Edin Ramić: Mogu se složiti s kolegom Jovičićem da se za sada radi o pojedincima koji žele neku društvenu afirmaciju. Ali njih treba spriječiti. Ne očekujem, međutim, da će to uraditi vlasti Republike Srpske s obzirom da ne znam nijednog funkcionera koji se ogradio od četničkih organizacija koje protežiraju fašizam.

Bošnjacima, povratnicima u Republiku Srpsku, to samo govori da im se ponovo može desiti ono što im se dešavalo od 1992. do 1995. godine. Time im se poručuje da nisu dobrodošli i da ponovo mogu biti protjerani.
 
Slavko Jovičić: Najveća opasnost je to što mi pridajemo veliki značaj takvim minornim ljudima. To su grupice neodgovornih ljudi koje dođu iz Srbije i ovdje prave neke svoje inicijativne odbore. Ali, oni ovdje nemaju pristalica koji bi ih podržali u njihovim akcijama usmjerenim protiv drugih naroda. Ja, kao Srbin, neću to da dozvolim jer oni ne nanose štetu samo drugim narodima nego i mom vlastitom. Gospodine Ramiću, nije tačno da mi to ne osuđujemo. Osuđujemo, ali ne možemo ih odmah zabraniti, ako su te organizacije legalno registrovane.

Edin Ramić: Nama treba akcija, a ne deklarativne osude. Ponovo se vraćam na pitanje - zašto institucije Republike Srpske nisu reagirale na divljanje Ravnogorskog četničkog pokreta u Srebrenici i Bratuncu. Tamo je skidana zastava Bosne i Hercegovine, bilo je napada na povratnike i drugih incidenata. Poslije toga imamo ovu inicijativu u Trebinju, pa četničko okupljanje na Manjači. Bošnjacima, povratnicima u Republiku Srpsku, to samo govori da im se ponovo može desiti ono što im se dešavalo od 1992. do 1995. godine. Time im se poručuje da nisu dobrodošli i da ponovo mogu biti protjerani. Sva priča o institucionalnom djelovanju preko Suda Bosne i Hercegovine nema smisla. Po meni je ovdje najveća odgovornost na Uredu visokog predstavnika, on treba da pokrenu akciju kako bi se zabranile te organizacije.

Slavko Jovičić: Ne slažem s tim da su Bošnjaci ugroženi u Republici Srpskoj. To neću nikad dozvoliti. Srbi su u Republici Srpskoj većinsko stanovništvo i moja je obaveza, kao Srbina i političara, da zaštitim Bošnjake i Hrvate. Istu stvar u Federaciji treba da urade Bošnjaci i Hrvati. Mene zaista raduje što se u Prijedor vratilo 25.000 Bošnjaka, u Foču 5.000, a u Janju gotovo 95 posto izbjeglih Bošnjaka, i da dalje ne nabrajam. A tamo gdje postoji strah, izvolite gospodine Ramiću, pozovite me kad god želite, idem sa vama. Gdje god Bošnjaci povratnici budu imali problema, ja ću krenuti zajedno sa bošnjačkim političarima da te probleme rješavamo na licu mjesta.

Omer Karabeg: Očigledno je da četničke organizacije izazivaju strah kod povratnika. Zar onda nije logično da prvi korak u rješavanju njihovih problema bude zabrana tih organizacija?

Slavko Jovičić: Naravno da sam za zabranu bilo kojih organizacija, ali mi političari plašimo sopstvene narode i time komplikujemo situaciju. Mi samo tražimo probleme kako bismo se sukobljavali, kako bismo nanosili nesreću jedni drugima, a to ne vodi nigdje. Kompromis tri naroda rješava probleme Bosne i Hercegovine. To nije demagogija. To mora biti naš put.

Edin Ramić: Mislim da bi zabrana fašističkih organizacija i efikasnije djelovanje MUP-a sigurno ohrabrili povratak. Ukoliko su iskrene tvrdnje gospodina Jovičića i ukoliko, kako on kaže, njegove riječi nisu demagogija, zbog čega zakon o ravnomjernoj etničkoj zastupljenosti pripadnika svih konstitutivnih naroda u svim institucijama na cijelom području Bosne i Hercegovine nije dobio podršku Republike Srpske u Parlamentu Bosne i Hercegovine. To je ono što bi zaista doprinijelo većem povratku. U Sarajevu je statutom garantovana zastupljenost pripadnika svih konstitutivnih naroda u gradskom vijeću, dok u gradskim parlamentima Banjaluke i Istočnog Sarajeva nema nijednog Bošnjaka.

Nacionalizam u nazivima

 Omer Karabeg: Dešava se da ulice gradova u Bosni i Hercegovini nose imena istaknutih pripadnika ustaškog i četničkog pokreta. Tako u Mostaru pojedine ulice nose imena Jure Francetića, Mile Budaka, Mladena Lorkovića, dok u Banjuluci imamo ulicu Stevana Moljevića, a postoji, koliko znam, i Ravnogorska ulica. Sličnu situaciju imamo i u nekim drugim gradovima. Bilo je pokušaja da se promijene imena tih ulica, ali do sada ništa nije učinjeno.

Slavko Jovičić: Ja bih, recimo, mogao da tražim paralelizam i iz nedavnog rata. Zašto u Sarajevu postoji ulica Patriotske lige? Sve aktivnosti Patriotske lige bile su usmjerene protiv srpskog naroda, ali ja ne mogu da kažem skinite naziv te ulice. Ima tu i ulica koje nose imena ličnosti iz nekih drugih vremena, da sada ne nabrajam. To vrijeđa pripadnike srpskog naroda kao što, naravno, i nazivi nekih ulica u Banjaluci ili u nekom drugom gradu u Republici Srpskoj vrijeđaju pripadnike bošnjačkog naroda. Moramo da sjednemo i to riješimo, kao što smo riješili pitanje naziva škola i dogovorili se da one ne mogu nositi imena ličnosti iz prethodnih ratova koje ne prihvataju drugi narodi.

Edin Ramić: Mnoge škole u Republici Srpskoj nose imena svetaca Srpske pravoslavne crkve. Za Bošnjake i Hrvate nije prihvatljivo da idu u školu Svetog Save. Nemam je ništa protiv toga da se poštuju sveci i da pojedine institucije nose njihova imena, ali to mogu biti samo nacionalne institucije, a ne i one u kojima se okupljaju svi građani Bosne i Hercegovine. Uostalom, pogledajte nazive ulice u Banjaluci ili bilo gdje u Republici Srpskoj. Nemate uopće osjećaj da tu živi iko drugi osim srpskog naroda.

Omer Karabeg: Ured visokog predstavnika vjerovatno, kao i u nekim drugim slučajevima do sada, neće donijeti odluku o zabrani fašističkih organizacija, nego će reći da je to posao domaćih vlasti. Ako se takav zakon ponovo nađe pred Parlamentom Bosne i Hercegovine, kakve su šanse da on bude usvojen?

Edin Ramić: Šanse bi bile dobre kada bi vlast Republike Srpske uvidjela da takve organizacije prevashodno njima nanose štetu. Međutim, očigledno je da oni smatraju da im te organizacije donose više dobra nego štete. S obzirom da raste nacionalistička retorika plašim se da ćemo imati još izraženije divljanje nacionalizma u narednom periodu.


Slavko Jovičić: Ako bi se taj zakon ponovo našao na dnevnom redu, iluzija je vjerovati da bi dobio podršku srpskih predstavnika. Neće je dobiti, ukoliko neko prije nas, a to je Sud koji je jedini nadležan, ne kaže koja je organizacija fašistička, a koja nije. Mi se možemo sporiti oko ovih ili onih inicijativa, ali, kada Sud kaže da je to tako, onda niko više nema pravo da to negira i to moramo prihvatiti.

Edin Ramić: Jasno je da do riješenja neće doći u Parlamentu Bosne i Hercegovine. Logično je onda da moramo tražiti neka alternativna rješenja. Mi, nažalost, lakše prihvatamo da nam neko drugi propiše pravila igre nego da ih sami definišemo. Očigledno je da proces suočavanja sa prošlošću u Bosni i Hercegovini još nije završen.

http://www.danas.org/content/most_fasisti/1790204.html

__________________________________

DNEVNE NOVINE

http://www.danas.rs/dodaci/vikend

___________________________________


RADIO SLOBODNA EVROPA - Programi / Regionalni program / Tema sedmice

— Autor sjovicicslavuj @ 03:47

Moral i politika

01.08.2009
 
 
Moral i politika - mnogi će reći da ta dva pojma teško mogu zajedno, pogotovo na Balkanu, naprosto jer se i jedno i drugo može relativizirati. Naši političari u tome su se posljednjih desetljeća uistinu usavršili. Na pojedinim primjerima pokušati ćemo pokazati da li moral i politika mogu zajedno i zašto je u državama regije tako teško uspostaviti ravnotežu između jednog i drugog. Kako je politika postala vještina prevare, a moral pretvoren u nemoral?

Suradnja: Mirna SADIKOVIĆ, Želimir BOJOVIĆ, Esad KRCIĆ, Goran VEŽIĆ

Od stanova do umjetničkih slika

U Bosni i Hercegovini čini se kao da je sve moguće i nemoguće, pogotovo ako se zna da postoje četiri razine vlasti, dva entiteta, 14 vlada i parlamenata, deset kantona i desetina općina. Na moral se u takvim brojakama lako zaboravi. Posebna priča su entitetski premijeri.

Premijer RS Milorad Dodik nije mario za optužbe da je zgrada Vlade koštala dvostruko više nego što je predviđeno, niti da tokom izgradnje puteva jednostavno nestaje novac, niti kada je otkriveno da ima vilu na Dedinju u Beogradu, ali kada je otkriveno da mu je maloljetni sin dobio kredit od milion i po od Razvojne banke entiteta kojim upravlja njegov tata, osjetio je potrebu da kaže kako je imovinu porodica Dodik stekla po zakonu:

„Ono čega sam ja vlasnik, zaista jesam vlasnik stana u Laktašima, vlasnik sam dva stana u Beogradu koje sam kupio iz poslovnih aktivnosti koje sam obavljao ’89. godine. Vila u Beogradu je kupljena na kredit, pod hipotekom je. Naravno, to je jedan dupleks koji smo stavili u zakup jednoj stranoj ambasadi koja plaća određenu zakupninu koja vraća kredit. Što se tiče automobila, ja uvijek uzmem dobro auto. I logično je da moja supruga ima automobil – i to nije sporno.“

Nedžad Branković
 
Centar za istraživačko novinarstvo svojevremeno je raskrinkao sada već bivšeg premijera Nedžada Brankovića pred kamerama kada je pokušao objasniti kako je otkupio stan za 900 KM, te izgradio kuću za odmor procijenjenu na dva miliona KM bez građevinske dozvole:

Kako ste otkupili taj stan?

Branković: Ima po zakonu.

Kako?

Branković: Pa po zakonu.

Certifikatima ili novcem?

Branković: Ne sjećam se ni ja, ali po zaoknu.

I to nije sve, kažu u Centaru za istraživačko novinarstvo. Napravili su istraživanje o imovinskim kartonima političara sa raznih nivoa vlasti - i zaključak je jednostavan. Eldina Pleho CIN:

„Centar za istraživačko novinarstvo u zadnjih pet godina radio je na nizu slučajeva koji su pokazali enormno bogaćenje bh. političara. Čak i kada je vrlo upitna zakonska pozadina tog bogaćenja, vrlo rijetko takvi slučajevi na sudu imaju svoj epilog. A ako i prvostepene presude budu osuđujuće, obično slučajevi budu na drugom stepenu poništeni.“

Nije stvar samo u bogaćenju, nego i u bacanju novca poreskih obveznika. Revizori iz godine u godinu ukazuju na rastrošnost svih nivoa vlasti. Federalni su prije dva dana objavili kako ministar energetike u Federaciji Vahid Hećo federalnim parama kupuje umjetničke slike, vozači ministara na telefone mjesečno potroše više nego sami ministri, a računi iznose i do 2.000 KM, dok običan svijet danas u prosjeku mjesečno ima od 400 do 700 KM ukupna primanja.

Revizor Ibrahim Okanović kaže kako javna potrošnja dotle ide da funkcioneri kradu na gorivu:

„Kupujemo svi normalna auta koja su 50 do 70 hiljada, znači kupujemo auta koja su dobra, a koja troše manje goriva. Međutim, kod nekih troše 13, kod nekih 15, kod nekih 18 litara - a svi imamo pasate i audije.“

Narod k'o narod - kritikuje, a ništa ne poduzima:

„Da imaju moral ne bi nam bilo ovako. Sve što je trebalo doći siromašnima, narodu BiH, oni su to prigrabili sebi. I na osnovu građana došli su na vlast i pokupili su sve živo što su mogli pokupiti.“
„Najviše narod ispašta.“
„Oni znaju kako su to iskoristili, oni to znaju.“
„Ne znam šta bih ti rekla. Razočarana sam u ovo totalno. Imam i ja djecu.“
„Katastrofa, blago rečeno - katastrofa.“
„Nije sve u njihovim rukama. Međunarodna zajednica je ta koja diktira.“
„U cijelom regionu su politčari na istoj moralnoj osnovi, a ta moralna osnova je vrlo loša za sve u okolini.“
„Ja mislim da treba vlast na neki način prepustiti mlađim ljudima koji imaju neke ambicije, koji vide bolju perspektivu ovdje.“

Zlatko Lagumdžija
 
Čak su i bh. parlamentarci svjesni manjkavosti ovakvog višeslojnog uređenju zemlj, koje je i napravljeno kako bi se mogao održavati višeslojni nekontrolirani kaos. Zlatko Lagumdžija, lider najveće opozicione partije SDP-a:

„Prije nekoliko godina sam bio u poziciji da sam se kao nastavnik pobunio zbog toga što čovjek koji je šef izvršne vlasti, vlade jedne, dok je predsjednik vlade radi doktorat, prijavljuje na fakultetu koji treba s njim da sklopi ugovor za neki projekat. To su nemoralne stvari. To je bilo zaustavljeno.“


Slavko Jovičić, zastupnik SNSD-a, najveće vladajuće partije:

„Radio sam u onom sistemu - bio je dobar sistem. Sad uhvatite nekog na cesti i ako ispunjava nacionalne kriterije, da mu stranka podršku - i ja moram za njega glasati. U politici ne postoji moral, u politici samo postoji interes.“


Transparency International godinama već radi studije o korupciji ovdašnjih političara i ukazuje na to šta Evropa i svijet preporučuju kako bi se ova pojava svela na barem podnošljivu mjeru, ali uzalud. Srđan Blagovčanin, izvršni direktor Transparency-a za BiH:

„Procesuiranje korupcije i jeste ključni test nezavisnosti pravosuđa. Međutim, čini mi se da pravosuđe u BiH nije uspjelo da položi taj test. S druge strane, tu je i ogroman boj neriješenih predmeta. Preko dva miliona neriješenih je predmeta koji se nalaze pred pravosuđem, i u ovom trenutku kada bi prestali pristizati predmeti, mislim da bi pravosuđe imalo šta da radi narednih deset godina.“


Da stvar bude gora, predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti uposlili su u institucijama svoje daidžiće, amidžiće i ine rođake, te je nemoguće otklupčati klupko ko kome drži leđa i ko za koga lobira, ko je kome dio tala i ko najviše profitira.

I tako će biti dok se ne pojavi neka nova generacija političara koja će imati neke drugačije poglede na svijet.

Provincijalizam i primitivizam

„Vrlo malo drže obećanja koja su dali u kampanjama, ali nakon stupanja na dužnost. Jedno govore, a drugo rade.“

 Miloševićevo vreme prošlo je još pre deset godina. Svi su se nadali da će njegovim odlaskom otići i sve ono loše što je bilo karakterističnoza taj period: nepotizam, korupcija, kriminal, pa čak i ubistva, ali to se nije desilo.

Stručnjaci ističu da su, uprkos svemu, metode ponašanja političara ostale iste, a u nekim delovima i primitivnije.

Velimir Ilić
 
Jedan od takvih reprezenata jeste i Velimir Ilić, predsednik jedne male stranke, Nova Srbija, koja već godinama koaliciono nastupa sa Demokratskom strankom Srbije. Politikom je počeo da se bavi početkom 90-ih, kroz tada najpopularniju opozicionu stranku Srpski pokret obnove. Kasnije se usprotivio predsedniku te stranke Vuku Draškoviću, napravio svoju stranku i počeo da zastupa sve ono što je u datom trenutku donosilo politički i finansijski profit. Danas ima nekoliko objekata na kojima gradi svoje kuće, a porodičnu kuću je proširio kako bi u nju stao i jedan dosta veliki bazen. Za deset godina prešao je put od pick-up-a do džipa, od male porodične kuće do vile sa bazenom, od malog opozicionog političara do ministra koji bije, psuje i šamara.

Za današnjeg predsednika Srbije svojevremeno je izjavio: “Budala.“

Za jednog drugog političara, Nebojšu Čovića, bio je još direktniji: “Može da mi puši k...“

A novinara koji mu je postavio nezgodno pitanje, prvo je udario nogom i kratko saopštio: “Ti mene zajebavaš bre ovde, bre pederu jedan.“

Ipak, o njegovom moralu, koji lako može da se transponuje i na ostale ministre u nekadašnjim srbijanskim vladama, najbolje govori izjava povodom afere oko krađe na naplatnim rampama: “Ja sam ovima na autoputu objasnio pre 15 dana - ljudi, mnogo kradete. Da kraduckate pomalo, pa da vas toleriše...“

Naravno da nisu svi političari u parlamentu Velimir Ilić - razlike svakako postoje.

Ako bismo moral shvatili kao nešto što se oslanja na svest pojedinca, a kao sankcije za ta prekoračenja, grižu savsti, prekor ili bojkot okoline, onda ostaje veoma malo prostora za analizu o moralu srbijanskih političara, kažu stručnjaci.

Verica Barać
 
Verica Barać, jedan od najoštrijih kritičarki političara u Srbiji, za RSE kaže:

“Teško je tu o moralu uopšte govoriti zato što naše političke stranke nisu stranke po definciji. To su verovatno određena privatna preduzeća nekih centara finansijskih moći, nepoznatih. Mi ne znamo šta su ustvari naše političke stranke.“


Jednako direktan u opisu odnosa političara i morala bio je i Aleksansdar Bošković, upravnik Centra za politikološka istraživanja i javno mnenje u beogradskom Institutu društvanih nauka:

„Na nekom, ako hoćete univerzalnom moralnom nivou oni se ponašaju vrlo pragmatično, ma koliko bi to posmatračima sa strane moglo delovati nemoralno. Međutim, oni jednostavno štite sopstvene interese“


Ali, uprkos skandaloznim izuzecima, šta su zapravo karakteristike srbijanskih političara? Sociolog Ivan Kuzminović ima odgovor na to pitanje. On kaže da je to jedna neuhvatljiva pojava, znači - i lekar i biznismen i demagog i populista:

“Naš jedan prosečan srpski političar je starosti od 35 do 60 godina. On je u političkom životu Srbije najmanje 10 godina, u proseku 20. On je formalno deo srbijanske političke elite koja ipak za sada nije zainteresovana za razvoj srpskog društva osim deklarativno. On je odan tradicionalnim vrednostima, etnocentrizmu, vođi, crkvi i porodici. Njegova ekspozitura je desni politički spektar ideje glasača. Njega podržavaju više stariji nego mlađi ljudi, više muškarci nego žene, više stanovnici predgrađa i provincije nego stanovnici grada. Nije lepo reći, ali po mom skromnom mišljenju srbijanski političar je u proseku jedan potpuni diletant.“


Iako bi bavljenje politikom, samo prividno, trebalo da bude privremeni posao, većina političara nema nameru da to zanimanje napustu, možda upravo zbog toga, što politiku gotovo svi smatraju najlukretivnijim zanimanjem.

Svetlana Slapšak, profesorka na Institutu Studiorum Humanitatis, kaže za RSE da su dobici od bavljenja politikom u siromašnim državama, kao što je Srbija, jako veliki i da je zbog toga potpuno jasno da se političari politikom bave zbog privilegija:

“Profesija političara je danas zaista obeležena uglavnom time što se obično naziva fringe privileges - nije samo plata, nije samo dobitak nego zaista gomila malih privilegija sa kojima se jako lepo može živeti.“

Građani, koji za te političare glasaju, ipak nemaju reči hvale. U razgovoru sa gađanima Beograda dobili smo odgovore koji su najčešće svedene na jednu ili dve reči:

“Mafijaši.“
„Lakrdijaši.“
„Ovi političari samo su ljudi za pare. Nemaju oni nikakve konkretne planove.“
„Nisu na nivou zadatka.“

Za Aleksandra Boškovića postoji jednostavno objašnjenje zašto je, pored te profitabilnosti, posao političara tako primamljiv za većinu građana Srbije: utilitarizam, pragmatizam i još ponešto:

Skupština Srbije
 
“Ljudi koji su danas u politici na položajima bi verovatno bili neuspešni bilo šta drugo da rade. Ja ne znam da li bi neko nekome od njih dao neki najobičniji posao da obavi, da li bi neki prosečan građanin ili građanka ove države imali poverenje u njih.“

Ali šta održava tako zatvoreno stanje? Čini se da sve stranke, pa i političari imaju isti problem i da svi imaju jednaki otklon prema tome kako ga rešiti. Svetlana Slapšak uočava još nešto:

“Nema profiliranja. Čak ni u tome smislu da za političare - da govorimo o onome boljem delu političara, dakle onih koji umeju da govore, koji ne greše u padežima i koji ne lupaju - ne možete da kažete to je čovek koji je uspeo sa tim i tim zakonom, to je čovek koji je uspeo sa tom i tom reformom, to je čovek koji je uradio to i to. Ništa od toga ne možete da kažete. Oni koriste svoje stranke, odnosno stranke koriste njih, uzajamno se izrabljuju da bi dobili što više moći, da bi pobedili na izborima - i to je nekako to.“


Sudeći po stavovima stručnjaka, ali i građana, srbijasnki političari svoj posao ne shvataju kao obavljanje posla za javno dobro. Verica Barać kaže da je dovoljno samo malo zagrebati po površini tih stranaka i da će se videti da su to:

“Najobičniji partijski nameštenci i da se stvara ponovo partijska ta infrastruktura koja će pomoći s jedne strane da se što više zajazi tog državnog posla i da se sa što više kapaciteta uđe u sledeće izbore i u sledeći koalicioni dogovor.“


Jednako precizan u opisu prosečnog srbijanskog političara je i Ivan Kuzmanović:

“Najveći deo srbijanskih političara se danas bavi politikom iz sitnosopstveničkih razloga i mislimo da ćemo dugo čekati na smenu generacije u tom smislu.“

Čist obraz i pohlepa

Moral crnogorskog političara se uklapa u okvir za sliku balkanskog političara, odnosno, predstavlja model ličnosti koji isključuje osjećaj za društveni interes, pravičnost i “čist obraz”, dok sa druge strane, kao prioritet postavlja pohlepu.

Ako je u svijetu moderne demokratije, politika vještina nadmudrivanja, na balkanskom prostoru politika je - vještina prevare, rekao je za naš program politikolog Srđan Vukadinović, koji smatra da je upravo fenomen koji se može nazvati “moral balkanskih političara” uzrok urušavanja ukupnog sistema vrijednosti koji je na ovom prostoru postojao do ’90-ih godina prošlog vijeka.

Jasno je da se radi o vrijednostima koje ne mogu imati ni najmanjeg dodira sa moralom i moralnim vrijednostima, kaže Vukadinović:

„Najbolje je to oslikao jedan zapadni diplomata u nedavnim događajima u Jugoslaviji kad je jednog o lidera politike na balkanskom prostoru okarkaterisao tako da je rekao: ’Mi pregovaramo sa njim, ona nas laže, on ukapira da nas laže, on nas i dalje laže i nimalo se ne zacrveni.’ E to je moral balkanskih političara.“

Riječ moral se ne može naći čak ni u istoj rečenici sa ovdašnjim političarima, kaže direktor Mreže za afirmaciju nevladinog sektora Vanja Ćalović, koja naglašava da je moral u crnogorskoj politici prevaziđena kategorija. Glavni razlog tome je opšti pad moralnih vrijednosti i apsolutno odsustvo bilo kakvih sankcija:

„Mislim da je danas prioritet obezbijediti sebi lično korist, prijateljima, familiji, porodci, rođacima, kumovima, partiji, plemenu itd., a ne da se poštuju neke osnovne moralne vrijednosti i da se ponaša prema tim moralnim vrijednostima.“

Vanja Ćalović
 
Personifikaciju političke amoralnosti Vanja Ćalović nalazi u stalnom predmetu njenih profesionalnih aktivnosti i autorskih, metaforično-satiričnih tekstova kojima tretira potpredsjednika crnogorske Vlade Svetozara Marovića, koji je, po njenoj ocjeni, pored granica moralnih, prešao i granice zakonskih normi:

„Svi političari u svijetu bi vjerovatno pokušali da se ponašaju slično gospodinu Maroviću, ali u drugim državama, posebno u demokratskim državama tako nešto ne bi bilo moguće, već bi gospodin Marović morao da snosi odgovornost. Umjesto da objasni na koji način je od čovjeka koji praktično nije imao ništa, čija je cijela porodica bila nezaposlena, koji je živio od plate od 300, 400 eura, od trenutka kada je pošao u biznis gospodin Marović je postao i veleposjednik i jedan od, zvanično, najbogatijih ljudi među našim političarima. On se bavi finansijama nas, kao nevladine organizacije, pokušavajući da skrene temu tvrdeći da je mnogo važnije kako funkcioniše jedna nevladina organizacija nego jedan potpredsjednik vlade koji je, evidentno, zaradio milione u vrlo, vrlo sumnjivim biznis aranžamanima.“

Politikolog Srđan Vukadinović uočava razlog koji omogućava i stimuliše ignorisanje moralnih normi od strane balkanskih političara:

„Sigurno je i velikim dijelom krivac jednom takvom moralu balkanskih političara, koji svoju politiku zasnivaju na obmanama, lažima, prevarama, i sam populus, odnosno njihovi glasači. Ispada kao da su njihovi glasači ljudi kratke pameti i da zaboravljaju obećanja koja su im data u predizbornim kampanjama - i,naravno, u narednim nekim izjašnjavanjima oni njima daju ponovno povjerenje.“

A šta kaže narod?:

„Političari na Balkanu nemaju morala. Čast pojedinim izuzecima, ali je tih zaista, zaista malo. Lično sam mišljenja da je situacija u kompletnom regionu, mislim na bivšu Jugoslaviju, prilično slična. “

„Koliko je narod moralan, toliko su i političari pošto su političari predstavnici naroda, to je znači povezano. Ne mogu biti drukčiji od naroda koji glasa.“
„Oni sami sebi ne vjeruju. Od najobičnijih izjava, do posmatranja njihovih faca, to se kod njih prepozna tolika laž, tolika neiskrenost.“
„Nijesu ljudi od povjerenja, što obećaju nikad ne ispune, pričaju jedno za javnost, drugo rade.“
„Moral balkanskih političara je isto kao Balkan sam po sebi. To su ljudi pretežno, 99 posto ljudi, koji nigdje ne bi sebe pronašli nego u politici. Ti nemoralni ljudi se vezuju i zato oni dugo i traju. Njih vezuje ta nemoralnost - jer toliko oni jedan od rugom znajunemoralnog, da to postaje jedna kopča. Na Balkanu ne bi ni postojala politika da nema nemorala.“

Zavladala je močvara

U Hrvatskoj su o liku i djelu, moralu i nemoralu mnogih političara već napisani i romani, a kada se i dokaže, primjerice, da političar nije govorio istinu, da je zloupotrebljavao vlast, da se bogatio na račun građana, njegova stranka može i pobjediti na izborima.

„Političari kao političari - svak za svoj džep gleda.“
„Meni je samo da bude da pošteni čovjek izađe na izborima, pa ko to bio samo da je pošten, da dobro vodi.“
„Općenito da nam unaprijede i da nam ne prodaju ono što valja.“


Sabor Hrvatske, foto: zoomzg
A prodalo se dosta, i uz masne provizije. O tome je u svojoj kampanji za gradonačelnicu Kaštela govorila i bivša prostitutka i porno-glumica Lidija Šunjerga:

„Ako sam nešto prodavala, prodavala sam svoje, a oni su rasprodali cijelu državu. Znači i vaše i moje.“

To je - rekli bi zlobnici - i najkraća definicija razlike između nastarijeg zanata na svijetu i zanata političara u Hrvatskoj. No, postoji još razlika. U Hrvatskoj je politika znatno unosniji posao, govori nam ribarski stručnjak i nekadašnji kolumnist "Slobodne Dalmacije" i "Ferala" Miro Kučić:

„A što se tiče toga da li je politika unosan biznis u Hrvatskoj, apsolutno je. Nije se pristupalo izboru za političku funkciju zato da bi se pomoglo svojoj samoupravnoj cjelini odakle si došao, nego se išlo u politiku zato da bi se ostvario za sebe boljitak.“


Što su vremena bila mutnija, to je politika bila unosnija. No, nisu samo ratne godine bile pogodne za lov u mutnom. Mnogi političari bi teško mogli objasniti svoje bogatstvo. Antun Kapraljević, koji je bio na čelu saborskog povjerenstva za sprječavanje sukoba interesa, znao je dosta pa je, valjda, i znao što govori:

„Nakon sveg zla koje je napravljeno u pretvorbi i privatizaciji, HDZ trebamo proglasiti zločinačkom organizacijom i zabraniti joj rad.“


Hrvatska javnost zna dosta o bogaćenju nekih političara, o njihovoj imovini koju nisu mogli steći sa svojim primanjima, ali nema reakcija. Bivšem premijeru Sanaderu u ponovnom izboru nije smetalo što nije mogao dokazati podrijetlo svojih 150.000 eura vrijednih satova.

Nema reakcija ni kad ministar vanjskih poslova Žužul radi korumpiranosti bude smijenjen vraćanjem u saborske klupe, niti kad gradonačelnik Zagreba Bandić radi pokušaja korumpiranja bude kažnjen izborom za dogradonačelnika, ni kad se ministri Rončević i Vukelić suoče s ozbiljnim optužbama za korupciju, pa onda samo promijene resore. Zašto? Objašnjava sociolog Boris Vušković:

„Ne vjerujem da kod nas javnost ima bitnog utjecaja na bar ona značajnija društvena događanja jer je kod nas politička elita toliko moćna da javnost, zapravo, i ne postoji.“


Drugim riječima reklo bi se - zavladala je močvara. Oštrije reakcije javnosti moguće su tek - a ta vremena stižu - kad nesposobni političari grubo zagrebu u interese ljudi. Tek onda se čuju glasovi otpora močvari - kao ovi iz splitskog brodogradilišta:

„Ovaj prosvjed je samo upozorenje vladi da zna da pazimo šta i kako odlučuje, jer ako pođe po zlu, ni njihova cijena neće biti velika - bit će samo jedna kuna.“

Glasačima iz splitskog škvera je bilo dosta političara, pa su na lokalnim izborima glasali za tajkuna Željka Keruma, a on - u funkciji splitskog gradonačelnika - voli reći što narod voli čuti:

„I to sad govorim ispred svih medija da ću riješiti to u roku misec dana za svu djecu u Splitu da će imati smještaj u vrtiću.“

Skoro će i dva mjeseca od ovog obećanja, ali vrtića još nema. Nova razočarenja su na pomolu.

http://www.danas.org/content/article/1790552.html
 

BiH - Dominacija diplomatije

— Autor sjovicicslavuj @ 21:07

Puls - kolumna

 Piše Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

30.07.2009

Mnogo je prilika, da ne kažem svakodnevnih, kada kao plitičar i poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH kontaktiram s mnogim ambasadorima i drugim diplomatama zemalja koje imaju svoja diplomatska predstavništva u BiH

 

Uglavnom, radi se o diplomatama čije zemlje imaju političku i ekonomsku dominaciju u BiH, pa i u samoj EU. Da odmah istaknem - nikad se svojom voljom, niti bilo kakvom znatiželjom, a pogotovo ne iz nekog drugog, pa na kraju krajeva, ni političkog interesa, ne susrećem s bilo kojim ambasadorom drugih država. Susreti su, dakle, različiti.

Želim otvoreno reći da su ti kontakti iz raznih motiva, ali uglavnom svi su na inicijativu određenog broja ambasadora iz jednog dijela međunarodne zajednice, mada mi još niko i nikad nije objasnio ko, u stvari, čini međunarodnu zajednicu i na koji način?

Zbog toga postavljam logično pitanje: da li međunarodnu zajednicu čine najmnogoljudnije zemlje svijeta, recimo Kina ili možda Indija, pa onda Rusija ili Japan...itd. itd. Ali, da se ne lažemo, međunarodna zajednica jesu SAD i još četiri-pet najjačih zemalja EU.

Ima i onih susreta koji su isforsirani interesima država, koje putem svojih ambasada u BiH žele da se miješaju u unutrašnje stvari naše zemlje, što je svakako u suprotnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija o suverenosti i samostalnosti svake zemlje na svijetu.

No, moram naglasiti da je BiH specifična zemlja u mnogo čemu u odnosu na druge države članice EU, pa i na članice UN. Ali, mnogi ambasadori u BiH, u mnogim slučajevima nastoje da se stave i iznad Ustava ove zemlje i oni bi htjeli  da naše unutrašnje odnose uređuju onako kako to oni misle da treba ili kako su dobili zadatak svojih država da rade i sprovode politiku ucjena, ultimatuma, pa i otvorenih prijetnji, kako mi to ovdje jednostavno kažemo - zavrtanjem ruku nama političarima!

U unutrašnje stvari BiH se svako i iz svojih interesa miješa i svi stranci, počev od nevladinih organizacija, pa sve do evropskih parlamentaraca, diplomata, čak i estradnih ličnosti, dakle svi bi oni da uređuju unutrašnje stvari u našoj zemlji, što je nedopustivo. A nama, izabranim predstavnicima naroda u BiH, stalno spočitavaju da smo neefikasni, da ne radimo u interesu građana ove zemlje, da ovo i ono ne ispunjavamo što, eto, oni traže od nas.

Pogrešna je to percepcija, jer je ovo zemlja nevjerovatnih apsurda. Kažu nam Evropejci da s OHR-om ne možemo u EU, a ne žele da ukinu istu tu instituciju. Traže, kažimo, od BiH biometrijske pasoše, što je u redu, i time uslovljavaju BiH za dobijanje bezviznog režima. A naša susjedna zemlja Hrvatska već godinama ima bezvizni režim sa članicama EU i nikad od Hrvatske ta ista EU nije tražila biometrijske pasoše?! Zar samo ovaj eklatantan primjer ne govori o dvostrukim aršinima te iste Evrope. I niz je drugih uslovljavanja i ucjena koje se samo fakturišu BiH.

Svjestan sam ja potpuno da mi iz BiH ne možemo diktirati bilo kakve uslove EU, ali bar bi bilo korektno da nas ta ista unija razumije i da nam pomogne tako što se neće miješati u sve i svašta, niti će nam postavljati nemoguće uslove. Recimo, odakle pravo bilo kojem stranom diplomati da on odlučuje hoće li stranci biti angažovani u institucijama pravosudnog sistema BiH. Samo ih pitam da li bi oni sami to dozvolili u svojim zemljama da, recimo, naš sudija radi u njihovoj mjesnoj zajednici!? Naravno da ne bi nikada ni pomislili da to urade! Ali, ovdje je moguće sve što nigdje u svijetu nije!


BiH - Milijuni za stranke nisu “kresani”

— Autor sjovicicslavuj @ 13:17

Piše: Dario Pušić




Četvrtak, 30 Srpanj 2009 

SARAJEVO - Iako je recesija u punom naletu zahvatila našu zemlju, te unatoč činjenici da su vlasti BiH počele donositi mjere štednje u svim oblastima, samo je novac za financiranje političkih stranaka iz proračuna ostao netaknut. Tako da će stranke i dalje, bez obzira na krizu, godišnje dobivati više od 13 milijuna maraka.

Stoga, pojedini političari tvrde kako su se rezovi prvo trebali napraviti u onim područjima koja su najmanje potrebna, a zahtijevaju izdvajanje najvećeg broja sredstava.

“Ne postoji stavka u proračunu u kojoj nije moguće napraviti uštede. A upravo je trebalo početi s kresanjem novca za političke stranke”, kategoričan je zastupnik SNSD-a u državnom Parlamentu Slavko Jovičić, kazavši kako postoji još niz neproduktivnih djelatnosti koje mnogo koštaju državu. Umjesto toga, povučeni su potezi obrnutim redoslijedom, pa su se tako na udaru našle plaće socijalno ugroženijih kategorija.

Milijunski iznosi

S druge strane, iako na državnoj razini stranke i ne uzimaju pretjerano mnogo novca, problem su entitetski, županijski i općinski proračuni u kojima stavke za financiranje političkih stranaka doslovno “jedu” novac građana BiH. Tako je na državnoj razini za rad parlamentarnih skupina isplaćen iznos od 495.000 maraka, dok su političke stranke dobile 192.836 maraka. No, zato se mnogo veća sredstva isplaćuju preko nižih proračuna, pa tako zabrinjava brojka koju najjače političke stranke dobivaju tijekom godine. Rekorderi su stranke SDA, SNSD, SDP i SBiH. Prema podacima Središnjeg izbornog povjerenstva, za jednu je godinu SDA zaradio 2,4 milijuna maraka iz različitih proračuna. Slijedi ga SNSD s 1,9 milijuna,  SDP s 1,8  te SBiH s 1,7 milijuna maraka u godinu dana. HDZ BiH također se može pohvaliti velikim iznosom budući da su za godinu dana, prema podacima SIP-a, dobili milijun maraka. Od ostalih hrvatskih stranaka treba navesti HDZ 1990. s 295.000 maraka, te HSP (Đapić - dr. Jurišić) s 211.000 milijuna maraka.

Došlo bi do uštede

Predsjednik Kluba SDP-a u državnom Parlamentu Jozo Križanović upozorava pak kako bi se kod rezanja troškova za političke stranke pojavio problem velikog broja razina vlasti i proračuna iz kojih se financiraju stranke. No, svakako podržava mogućnost smanjenja izdvajanja sredstava za političke stranke, jer bi se takvim potezom, naravno ukoliko bi njime bile obuhvaćene sve razine vlasti, došlo do ne baš beznačajnih ušteda. Istodobno bi se, smatra Križanović, poslala i poruka kako su političari i stranke voljni zajedno s građanima podnijeti teret krize. Ipak, u dosadašnjim rebalansima kaže kako se takva mogućnost nije nijednom spomenula, istaknuvši da je to očiti pokazatelj kako političari ne žele sami sebi smanjiti primanja.

13.201,970 maraka isplaćeno je političkim strankama u BiH
495.000 maraka dobili su parlamentarni klubovi u Parlamentu BiH
2,4 milijuna maraka za jednu je godinu dobio SDA iz različitih proračuna
1,9 milijuna maraka dobio je SNSD
1,8 milijuna maraka iz proračuna je izdvojeno za SDP
1,7 milijuna maraka u godini dana uzeo je SBiH
1 milijun maraka dobio je HDZ BiH
295.000 maraka izdvojeno je za HDZ 1990.

Novac za klubove

Najveću zbrku stvara način raspodjele sredstava iz državnog proračuna, posebno onih namijenjenih radu klubova. Naime,  ovdje se ne radi o novcu za rad političkih stranaka, nego samo za poboljšanje rada klubova, što bi trebalo značiti da se novac, barem zakonski, treba trošiti tek na stručne programe za koje pojedini zastupnici trebaju angažirati i stručne osobe. No, kako se novac iskorištava, ovisi od kluba do kluba.


BiH - Prisluškivanje: Strah zbog iskustava s bivšim režimom

— Autor sjovicicslavuj @ 14:11
 
 
 

Svi se bojimo otuđenih centara moći koji imaju privatne centre za prisluškivanje, kaže Mehmedović...
 
 
 
 
 
Mehmedović: Nepoznat broj
 
Foto: Arhiv
 
29.07.2009.

Bosna i Hercegovina prošle godine dobila je najsavremeniju opremu za prisluškivanje svih telekomunikacijskih veza. Prema zakonskim propisima, OSA i SIPA, ali samo uz odobrenje suda ili tužilaštva, mogu presretati mobilne i fiksne komunikacije, internet-komunikacije, poput elektronske pošte, faks poruka... Upućeni tvrde da takav sistem, osim BiH, koriste brojne razvijene zemlje, pogotovo nakon 11. septembra.

Smjena u SIPA-i

No, danas niko ne može reći koliko se bh. građana prisluškuje. To tvrde i članovi Komisije za nadzor nad radom Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA).

- Građani se ne trebaju bojati legalnog prisluškivanja koje vrše OSA i SIPA, jer je sistem tako postavljen da ne može doći do zloupotreba. No, svi se bojimo otuđenih centara moći koji imaju privatne centre za prisluškivanje. A koliko je takvih, nelegalnih prisluškivača, ne znamo - kaže za "Dnevni avaz" Šemsudin Mehmedović, član Komisije za nadzor nad radom OSA-e.

Mehmedović dodaje kako je "imao provjerene informacije o tome da postoje pokretni centri koji su u službi establišmenta RS".

- Riječ je o nelegalnom centru koji prisluškuje sve političke protivnike Milorada Dodika, kako u RS tako i cijeloj BiH - tvrdi Mehmedović, dodajući da i odluka visokog predstavnika da smijeni načelnika u SIPA-i Radislava Jovičića ima veze s tim.

Slavko Jovičić, član Komisije za nadzor nad radom OSA-e, kaže da zbog loših iskustava s bivšim režimom ljudi još strahuju od prisluškivanja.

Javno emitiranje

- Sistem prisluškivanja nije stavljen u funkciju zbog čestitih ljudi, nego je potreban BiH zbog lopova, mafije i kriminalaca - smatra Slavko Jovičić, ističući svoju podršku rukovodstvu OSA-e, na čiji je rad "ponosan, jer za njih nije stigla nijedna pritužba Komisiji".

Osvrćući se na to što se u javnosti emitiraju tajno snimljeni, odnosno prisluškivani razgovori, Slavko Jovičić naglašava da je nužno utvrditi ko se sve bavi nelegalnim prisluškivanjem. Zato je Komisija za nadzor nad radom OSA-e zatražila da u idućoj godini bude izdvojen novac za kupovinu opreme koja bi mogla locirati i blokirati sve nezakonite prisluškivače.

Privatni prisluškivač za 2.000 KM


Slavko Jovičić tvrdi i da u BiH postoji zaostavština nelegalnih agencija bivših pripadnika raznih službi koje su se odmetnule od sistema i sada se bave nelegalnim prisluškivanjem.

- Nije tajna da se za 2.000 ili 3.000 KM može kupiti uređaj za prisluškivanje s manjim dometom. Zamislite šta se tek može nabaviti za 20.000 KM, a te pare mnogi su spremni dati. Zato nam je oprema za otkrivanje tih prisluškivača neophodna - ističe on.

Autor: S. ŠKULETIĆ

BiH - Politička farsa sa tekstom himne

— Autor sjovicicslavuj @ 18:07

 Dženana Karabegović

 

27.07.2009
 
 
Tekst himne BiH, do kojeg se nakon 12 godina došlo kompromisom, srpski delegati u Domu naroda državnog Parlamenta nisu podržali. Tekst je utvrdila komisija sastavljena od književnika i etno-muzikologa, a u kojoj su bili i predstavnici Srba.

Deset godina Bosanci i Hercegovci mumljali su uz muziku himne koju je zemlja dobila 1997. jer se političari nisu mogli dogovoriti oko teksta prihvatljivog za sva tri naroda. A onda je prošle godine formirana Komisija za prijedlog teksta, a u februaru ove godine riječi su na svečanoj ceremoniji i predstavljene:

„Ti si svjetlo duše
vječne vatre plam,
majko naša, zemljo Bosno,
tebi pripadam...“

Pa, iako su se Bosanci i Hercegovci ponadali da će upravo ove riječi, postignute kompromisom, biti tekst himne, pokazalo se da je Bosna i Hercegovina i u ovom slučaju zemlja apsurda. Tekst koji je dobio zeleno svjetlo Vijeća ministara i Zastupničkog doma, oboren je u Domu naroda - i to jer su delegati iz reda srpskog naroda glasali protiv. Dušanka Majkić ovako to obrazlaže:

Dušanka Majkić
 
„Mislim da bi bilo degutantno glasati za zakon o himni u vrijeme kada Bosnu i Hercegovinu različito osjećaju različiti narodi.“

Komisija za izbor teksta himne, sastavljena od 11 članova od kojih su većina bili književnici i etno-muzikolozi, radila je godinu dana da bi i Bosna i Hercegovina dobila riječi himne. Od 339 prijedloga, u najužem izboru ostala su dva, od kojih je, uz saglasnost autora, sastavljen tekst.

Ni to nije, kaže predsjedavajući Komisije Hilmo Neimarlija, bilo dovoljno dobro za delegate iz reda srpskog naroda:

„Dogodila se manifestacija te neke nadparlamentarne političke volje koja doista obesmišljava ovu reprezentativnu demokratiju kod nas.“


Dan ranije prije nego što će se naći na Domu naroda, tekst himne usvojen je na Zastupničkom domu. Za njega je glasala većina poslanika iz Republike Srpske.

Neodgovorna politika


Šta se desilo da u roku od 24 sata predstavnici istih onih stranaka koje su u Zastupničkom domu podržali tekst promijene mišljenje? Delegat iz reda srpskog naroda Mladen Ivanić:

Mladen Ivanić
 
„Ovdje se ljudi koji su glasali za tekst tjeraju da glasaju protiv, i to je tipični primjer neodgovorne politike u ovoj oblasti. Trebalo je u stratu ljudim reći: ’Ljudi, nema šansi da se himna donese, ne postoji politička saglasnost’ - i da se ne pravi farsa od toga cijelo ovo vrijeme. Ali to je tipični primjer kako se tu vodi politika.“

Ni članu Komisije za izbor teksta himne i poslaniku SNSD-a Slavku Jovičiću nije jasno zbog čega prijedlog nije prošao u Domu naroda jer se radilo o kompromisnom rješenju koga su podržala sva tri naroda. Prema njegovom mišljenju, teško da će se u skoro vrijeme stvoriti nova prilika da Bosna i Hercegovina dobije tekst himne:

„Zaista ne znam motive šta je bilo u Domu naroda. Prvo, političke konotacije tu nisu trebale igrati nikakvu ulogu.“

Delegat iz reda hrvatskog naroda Branko Zrno:

Profitirala samo komisija


„Ja mislim da je naša civilizacijska obveza bila da ovoj zemlji, ako ništa drugo, priskrbimo mogućnost, ili da joj omogućimo imati svoju himnu. Jer ovo što sada imamo uistinu je pola himne.“

Jedan od autora teksta himne koji je prije 11 godina komponovao muziku, Dušan Šestić, kaže da je razočaran što tekst nije prihvaćen. Ovoj zemlji, ističe, očigledno himna nije potrebna. Na pitanje da li bi ponovo konkurisao za neki novi tekst, Šestić kaže:

„Ne vidim više motivacije za tako nešto. Ne znam šta se traži konačno, kakav bi tekst trebalo da izgleda da bi bio prihvatljiv.“

Ako hoćete da se nešto ne izglasa, najbolje je formirati komisiju koja će članovima donijeti dodatnu zaradu - anegdota je koja se može čuti medju poslanicima u državnom Parlamentu. Tako je za rad Komisije za izbor teksta himne izdvojeno oko 100.000 maraka, a da rezultata nema.

Naši sagovornici se slažu u ocjeni da Bosna i Hercegovina riječi himne neće dobiti dok su sadašnji predstavnici stranaka na vlasti. Tako će tekst čekati da budu izabrani njihovi nasljednici. Do tada ostaje da Bosanci i Hercegovci uz muziku jedino zvižde.
 
http://www.danas.org/content/himna/1786477.html
 

BiH - Nema zajedničkog slavlja

— Autor sjovicicslavuj @ 12:44
 
Državni praznici BiH ponovo na ispitu

Autor: NEDELJKA BREBERINA

 27.07.2009.
 
Banjaluka - Predlog Saveta ministara da građani BiH kao državne praznike obeležavaju Novu godinu, Praznik rada, Dan pobede nad fašizmom i Dan podrške žrtvama nasilja, nema dovoljnu podršku parlamentaraca. Tom predlogu najviše se protive bošnjački predstavnici koji tvrde da su njihovi ministri u Savetu preglasani prilikom usaglašavanja ovog teksta. Takođe, smatraju kako se u zakonu o praznicima BiH moraju naći i datumi koji su deo njene istorije, a ne samo međunarodni, kako je predložio Savet ministara.


Foto:s. radovanović 

- Ne dolazi u obzir da to podržimo niti bilo šta što ne podrazumeva obeležavanje datuma koji su deo istorijskog nasleđa države. Susedne zemlje poput Srbije, Hrvatske i Crne Gore imaju državne praznike i znamo kako ih obeležavaju, a u BiH se pokušava izbrisati sve ono što je istorijski važno za državu - kaže poslanik SDA Sadik Ahmetović.

Slična uveravanja stižu i iz Stranke za BiH u kojoj su skeptični da će BiH uskoro dobiti zakon o državnim praznicima, budući da „ono što zagovaraju Bošnjaci ne prihvataju Srbi i Hrvati, i obrnuto”. Ni u SDP BiH ne spore kako će obeležavanje državnih praznika sigurno još dugo biti tema koja će služiti za dnevnopolitička prepucavanja. Predlog Saveta ministara ocenjuju kao „veoma skroman”, budući da je reč o međunarodnim praznicima, a ne o praznicima koji simbolizuju BiH.
- Nisu upitna ta četiri datuma, ali to nije dovoljno. Ne možemo prihvatiti zakon koji ne sadrži ništa karakteristično za našu državu. Činjenica je da će se do kompromisa teško doći, ali i sadašnja situacija je pomalo poražavajuća jer ne postoji prilika da nam neko čestita naš državni praznik - smatra poslanik SDP u Predstavničkom domu Jozo Križanović.

U SNSD ističu kako je predlog Saveta ministara prihvatljiv za srpske predstavnike, ali su i svesni da ga neće podržati kolege iz Federacije. Međutim, kažu, kako ni za njih nisu prihvatljivi zahtevi da se u BiH, kao zajednički datumi praznuju ni 25. novembar kao dan državnosti, ni 1. mart kao dan nezavisnosti...

- Praznik je za slavlje, porodično i prijateljsko okupljanje, pa i državno. Ali, kako se mi možemo okupiti 1. marta kada je to dan najveće nesreće za srpski narod, kada smo preglasani na referendumu, nakon čega je izbio i rat u BiH - kaže poslanik SNSD Slavko Jovičić.

Iz HDZ 1990 najavljuju da će podržati predlog Saveta ministara jer to smatraju korakom napred, pošto se u BiH godinama pokušava usaglasiti zakon o državnim praznicima. Takođe, smatraju kako je to kompromisno rešenje koje je u ovom momentu jedino realno.
- Pozitivno je što je Savet ministara napravio taj korak i verujem da će i parlament biti na tom nivou. I u drugim segmentima se pokazalo da se nakon učinjenog prvog koraka kasnije sve rešavalo mnogo lakše. Primer su pasoši i registarske tablice koje su naknadno opšteprihvaćene, mada se u početku činilo nemogućim da se dođe do rešenja - smatra poslanik HDZ 1990 Martin Raguž.

Inače, predlog Saveta ministara trebalo bi da se nađe pred parlamentarcima krajem avgusta, a njime je predviđeno da četiri dana u godini budu državni praznici za sve građane u BiH.
Predloženi su Nova godina, 1. maj, 9. maj - Dan pobede nad fašizmom i dan Evrope, te 26. juni - Dan podrške žrtvama nasilja. Među neradnim danima bili bi verski praznici pripadnika islamske, pravoslavne, katoličke i jevrejske veroispovesti.

LINK - http://www.blic.rs/repsrpska.php?id=103462


Slavko Jovičić: Nećemo podržati produžetak mandata

— Autor sjovicicslavuj @ 22:01

Datum: 25.07.2009

SARAJEVO - Niko od srpskih poslanika u Predstavničkom domu parlamenta BiH neće glasati za produženje mandata stranim sudijama i tužiocima u BiH, izjavio je poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Slavko Jovičić.

"Potpuno je jasan stav srpskih poslanika od kojeg nećemo odustati, a to je da nema podrške produženju mandata. Nećemo odustati od toga. Nećemo dati podršku da ostane bilo ko od stranaca u Tužilaštvu i Sudu BiH, bez obzira na pritiske predstavnika međunarodne zajednice. To je naše autonomno pravo i mi ćemo odlučiti hoće li oni ostati ili ne", naglasio je Jovičić i dodao da u vezi s tim pitanjem nema razmimoilaženja u SNSD-u.

On je podsjetio da je 10. juna, na 55. sjednici Predstavničkog doma parlamenta BiH, kada je razmatran izvještaj o radu Tužilaštva BiH, glavnom tužiocu Miloradu Barašinu rekao da priprema zamjenu za strane tužioce, bez obzira na kojim su pozicijama i da ne čeka kraj ove godine, kada im ističe mandat.

Prema njegovim riječima, nema govora da će ostati bilo ko od stranaca da radi u Sudu ili Tužilaštvu BiH, a pogotovo u Odjeljenju za ratne zločine, na koje Srbi s razlogom imaju najviše primjedbi.

"Mnogi predstavnici nevladinih organizacija u RS, koje predstavljaju žrtve iz proteklog rata u BiH, ogorčeni su radom Suda i Tužilaštva BiH, jer je evidentno da su postali mali haški tribunali i da ih apsolutno ne interesuje stradanje srpskog naroda", naglasio je Jovičić.


БиХ страни тужиоци - реаговање - Јовичић: Нећемо дати подршку продужењу мандата

— Autor sjovicicslavuj @ 18:53

 

САРАЈЕВО, 25. ЈУЛА (СРНА) - Нико од српских посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине неће гласати за продужење мандата страним судијама и тужиоцима у БиХ, изјавио је Срни посланик Савеза независних социјалдемократа /СНСД/ у Представничком дому Славко Јовичић.

"Потпуно је јасан став српских посланика од којег нећемо одустати, а то је да нема подршке продужењу мандата. Нећемо одустати од тога. Нећемо дати подршку да остане било ко од странаца у Тужилаштву и Суду БиХ без обзира на притиске представника међународне заједнице. То је наше аутономно право и ми ћемо одлучити хоће ли они остати или не", нагласио је Јовичић и додао да у вези са овим питањем нема размимоилажења у СНСД-у.

Он је подсјетио да је 10. јуна, на 55. сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, када је разматран извјештај о раду Тужилаштва БиХ, главном тужиоцу Милораду Барашину рекао да припрема замјену за стране тужиоце без обзира на којим су позицијама и да не чека крај ове године када им истиче мандат.

Према његовим ријечима, нема говора да ће остати било ко од странаца да ради у Суду или Тужилаштву БиХ, а поготово у Одјељењу за ратне злочине на које Срби с разлогом имају највише примједби.

"Многи представници невладиних организација у Републици Српској, које представљају жртве из протеклог рата у БиХ, огорчени су радом Суда и Тужилаштва БиХ, јер је евидентно да су постали мали Хашки трибунали и да их апсолутно не интересује страдање српског народа", нагласио је Јовичић.

Он је оцијенио да је просто невјероватно да многи предмети годинама чекају да буду отворени пред Судом БиХ, а постоје необориви докази и готово завршене истражне радње у многим случајевима.

"Еклатантан примјер су најновији снимци Атифа Дудаковића. Ти снимци су били у Хашком суду. Лично смо их предали /тадашњем главном тужиоцу Хашког трибунала/ Карли дел Понте /предсједник Савеза логораша РС Бранислав/ Дукић и ја. Она је то све имала пред собом. Наравно да је то политички суд, који једноставно није хтио да процесуира починиоце ратних злочина из реда других народа над српским жртвама. Тај суд имао је само један циљ - да сатанизује српски народ и оптужи само Србе", истакао је Јовичић.


Nedodirljiv - Atif Dudaković...

— Autor sjovicicslavuj @ 17:29
Istraga o ratnim zločinima Atifa Dudakovića, generala Armije Bosne i Hercegovine, tri godine tapka u mestu i pored neoborivih dokaza

EOGRAD - Snimak objavljen u Republici Srpskoj, na kojem general Armije Bosne i Hercegovine Atif Dudaković naređuje streljanje zarobljenih vojnika lojalnih Fikretu Abdiću, lideru Cazinske Krajine, podigao je mnogo bure u javnosti, ali je ostavio tužilaštvo BiH potpuno ravnodušnim.

Selma Hećimović iz Ureda za informisanje Tužilaštva BiH nije htela da kaže da li će nakon ovakvih dokaza biti podignuta optužnica protiv Dudakovića.
- Nećemo zasad komentarisati snimke koji su se pojavili. Postoji određena istraga i u interesu istrage ne možemo govoriti o pojedinostima - rekla je ona za Kurir. Upitana zašto istraga traje tri godine, kazala je da ne može govoriti ni o tome.

Mladen Bosić, predsednik Srpske demokratske stranke, rekao je za Kurir da nije prvi put da "Tužilaštvo BiH pokazuje da su pojedini bošnjački, pa i hrvatski ratni lideri nekažnjivi".
- I pre je bilo bezbroj dokaza o zločinima koje su počinili muslimani nad Srbima, pa i nesrbima, ali pravosuđe BiH je konstruisano samo za progon Srba. Nebrojeno je dokaza protiv Dudakovića, a isti slučaj je sa Tuzlanskom kolonom i Dobrovoljačkom ulicom, ali niko nije procesuiran, mada se tačno zna ko su krivci. Ne može se po komandnoj odgovornosti suditi samo Srbima, a za ostale da to ne važi - naglasio je Bosić.

Poslanik Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Parlamentu BiH Slavko Jovičić izjavio je da ne zna kakve još dokaze Tužilaštvo BiH treba da dobije da bi nekadašnji komandant Petog korpusa bošnjačke armije napokon bio kažnjen za počinjene zločine.

- Tragično je što istraga u slučaju "Dudaković" traje tri godine, i pored obimnih dokaza protiv njega. Setimo se slučaja "škorpiona", koji su nakon emitovanja snimka u roku od 24 časa pohapšeni. Protiv njih je odmah podignuta optužnica i već su osuđeni. Za Dudakovića, izgleda, treba nekakav poseban dokaz. Gde je pravda za ove nevino ubijene ljude i njihove porodice? - upitao je Jovičić.
On je istakao da Tužilaštvo BiH porodicama ubijenih mora da objasni zašto se njihovi krvnici šetaju po Bihaću.   

ISTRAGA NEMA HRABROSTI

Poslanik Demokratske narodne zajednice u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH Hafeza Sabljaković očekuje da će Tužilaštvo BiH napokon pokrenuti to pitanje sa mrtve tačke.
- Istraga traje već tri godine i vidljivo je da onima koji vode taj proces i koji će morati doneti presudu u ovom slučaju i dalje nedostaje hrabrosti da posao privedu kraju i kazne počinioce gnusnih zlodela. To me uopšte ne čudi, s obzirom na to da je Dudaković za mnoge legendarni i nedodirljivi komadant Petog korpusa Armije BiH, što mu izgleda daje imunitet da nekažnjeno šeta po BiH - kaže Sabljakovićeva.


Rehn daje drugu priliku BiH!?

— Autor sjovicicslavuj @ 13:23



 Piše: Dario Pušić

Petak, 24 Srpanj 2009

SARAJEVO – Današnji posjet europskog povjerenika za proširenje Ollija Rehna našoj zemlji, tijekom kojeg će održati niz razgovora s predstavnicima vlasti u BiH, politički lideri ocijenili su svojevrsnom porukom EU-a prema kojoj BiH nije zaboravljena iako je doslovno ispala iz vlaka za Europu, ne dobivši zeleno svijetlo za liberalizaciju viznog režima. Zastupnik HDZ-a BiH u Parlamentu Velimir Jukić smatra kako će Rehn uputiti poruke koje će se odnositi na to da je Europa i dalje otvorena za BiH, te će vjerojatno navesti i konkretan popis obveza koje nas čekaju.

No, jesmo li spremni ispuniti te obveze, Jukić misli da je to druga stvar koja ovisi isključivo o domaćim političarima, navevši pritom da nije realno očekivati sustizanje ostalih zemalja do kraja godine.

Dogovor je otežan

“Iskreno mislim da nam nije mnogo nedostajalo da se BiH nađe u društvu ostalih zemalja”, upozorio je Jukić. Rehn će svakako tijekom svog današnjeg posjeta dati ohrabrenje domaćim političarima za nastavak posrnulog prudskog reformskog procesa, iako Jukić smatra da je proces dogovora u BiH,  praksa je to pokazala, konstantno opterećen kritikama nekih koji nisu bili dio tog procesa, a u biti ne žele dogovor u državi. Zbog toga on očekuje da će Rehn ohrabriti domaće političare, pogotovu Milorada Dodika, Sulejmana Tihića i Dragana Čovića.

No, zastupnik SNSD-a Slavko Jovičić očekuje da će Rehn razumjeti nastojanja BiH te će nakon priznanja pogreške koju su domaći lideri počinili, EU uvažiti cilj naše zemlje da što prije ispuni ostale uvjete te pruži mogućnost da do kraja godine dobijemo liberalizirani vizni režim. “Ovakvo stanje ne odgovara nikomu i zato se nadam da će to Rehn shvatiti te utjecati da nam EU pruži šansu za priključenje vlaku u kojem su Srbija, Makedonija i Crna Gora”, naglasio je Jovičić, upozorivši kako ni Europi ne bi odgovaralo da BiH ostane jedina “crna rupa” na Balkanu.

Bit će kritika

Kada je u pitanju nastavak prudskog procesa, i Jovičić se slaže da će Rehn pokušati intenzivirati dijalog budući da je Europska komisija i ranije davala podršku ovom procesu. Iako Rehn nema potencijal “zavrtanja ruku”, on će sigurno kritizirati činjenicu da BiH nije ispunila obveze iz reformskog puta k EU-u, smatra Jozo Križanović, predsjedatelj Kluba SDP-a u državnom Parlamentu, ali upozorava kako se do sada svaki posjet završio na riječima, bez konkretnog pomaka. Stoga bi bilo dobro da ovaj put ne bude tako, jer je očito da je BiH već tri godine u svojevrsnoj blokadi te na začelju zemalja regije.

Žele pomoći

Očito je da EU pokazuje više interesa za BiH i dobro je što nam žele pomoći u rješavanju unutarnjih problema, a koju god temu spomenemo, nezaobilazno se dotičemo i ustavne reforme”, istaknuo je Jovičić. Glasnogovornica europskog povjerenika Krisztina Nagy kaže kako će Rehn ponoviti uvjete koje BiH mora ispuniti, ali će navesti i ciljeve koje naša zemlja mora ispuniti kako bi se Ured visokog predstavnika transformirao.

Rehn sa Špirićem

Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Nikola Špirić razgovarat će danas s povjerenikom za proširenje Europske unije Ollijem Rehnom tijekom njegova službenog posjeta našoj zemlji. Sastanku će pored Špirića prisustvovati i zamjenik predsjedatelja  Vijeća ministara i ministar financija BiH Dragan Vrankić, ministar vanjskih poslova BiH Sven Alkalaj, premijer Federacije Mustafa Mujezinović, ministar financija Republike Srpske Aleksandar Džombić i šef Misije Europske komisije u BiH Dimitris Kourkoulas.


Јовичић: Не знам какви још докази требају за оптужницу...

— Autor sjovicicslavuj @ 18:53

 

БИЈЕЉИНА, 24, ЈУЛА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Славко Јовичић каже да не зна какве још доказе Тужилаштво БиХ треба да добије да би некадашњи командант Петог корпуса бошњачке армије генерал Атиф Дудаковић напокон био кажњен за злочине које је починио.

Он истиче да је трагично то што истрага у случају "Дудаковић" траје три године, поред обимних доказа против њега, подсјетивши на случај "Шкорпиона", који су након емитовања снимка у року од 24 часа похапшени, а против њих је одмах подигнута оптужница.

"Они су већ и осуђени за те злочине. За Дудаковића, изгледа, треба некакав посебан доказ. Тужилаштво БиХ прича о некој правичности и правди. Па гдје је правда за ове невино убијене људе са снимка и њихове породице?", пита Јовичић.

Он је истакао да Тужилаштво БиХ породицама убијених мора да објасни зашто се њихови крвници шетају по Бихаћу.

Јавност у Републици Српској, Цазинској крајини и цијелом региону запрепашћена је новим доказима о злочиначким активностима некадашњег команданта Петог корпуса бошњачке армије генерала Атифа Дудаковића, које су објавили РТРС и БН телевизија.

Посланик Демократске народне заједнице у Представничком дому Парламента Федерације БиХ Хафеза Сабљаковић очекује да ће Тужилаштво БиХ, након емитовања посљедњег видео-снимка и свих доказа који недвосмислено потврђују учешће Дудаковића у ратним злочинима, напокон покренути то питање са мртве тачке.

"Истрага траје већ три године и из тога је видљиво да онима који воде тај процес и који ће морати донијети пресуду у овом случају и даље недостаје храбрости да посао приведу крају и казне починиоце гнусних злодјела. То ме уопште не чуди, с обзиром на то да је Дудаковић за многе легендарни и недодирљиви комадант Петог корпуса Армије БиХ, што му изгледа даје имунитет да некажњено шета по БиХ", каже Сабљаковићева.

"Прес РС" наводи да је шокантна чињеница да против Дудаковића још није подигнута оптужница за ратне злочине, па ће "бошњачки херој", по свој прилици, наставити да се слободно шепури по Бихаћу.


BiH - Tužilaštvo opet štiti Dudakovića

— Autor sjovicicslavuj @ 22:14

Banjaluka, 24.07.2009.

Glavni tužilac BiH Milorad Barašin i nakon emitovanja snimaka na kojima Atif Dudaković naređuje streljanje dva zarobljena pripadnika snaga Fikreta Abdića odbija da preduzme bilo šta protiv komandanta Petog korpusa

Krvnik izigrava sveca... Atif Dudaković
 

Zloglasni komandant Petog korpusa Armije BiH Atif Dudaković nastavlja da se šepuri po svom Bihaću, gde izigrava „ratnog heroja" i posle emitovanja stravičnih snimaka na kojima se jasno vidi i čuje kako svojim vojnicima naređuje da streljaju dvojicu zarobljenih vojnika Fikreta Abdića.

  ________________________________________________________

Jovičić: „Škorpioni" su odmah pohapšeni

Slavko Jovičić, poslanik SNSD-a u Parlamentu BiH, kaže da ne zna kakve još dokaze Tužilaštvo BiH treba da dobije da bi Dudaković, napokon, bio kažnjen za zločine koje je počinio. On ističe da je tragično to što istraga u slučaju „Dudaković" traje tri godine, pored obimnih dokaza protiv njega, podsetivši na slučaj emitovanja snimka na kojem pripadnici „Škorpiona" ubijaju šestoricu Bošnjaka.

- Oni su u roku od 24 časa pohapšeni, a protiv njih je odmah podignuta optužnica. Oni su već i osuđeni za te zločine. Za Dudakovića, izgleda, treba nekakav poseban dokaz. Tužilaštvo BiH priča o nekoj pravičnosti i pravdi. Pa gde je pravda za ove nevino ubijene ljude sa snimka i njihove porodice?! - pita se Jovičić, dodajući da Tužilaštvo BiH porodicama ubijenih mora da objasni zašto se njihovi krvnici šetaju po Bihaću.

Javnost u Republici Srpskoj, Cazinskoj krajini i celom regionu zaprepašćena je novim dokazima o zločinačkim aktivnostima nekadašnjeg komandanta Petog korpusa bošnjačke armije generala Atifa Dudakovića, koje su juče objavili Press RS i neke televizijske stanice. Gotovo istovetan šok izaziva činjenica da protiv Dudakovića još nije podignuta optužnica za ratne zločine, pa će „bošnjački heroj", po svoj prilici, nastaviti da se slobodno šepuri po Bihaću.

Hafeza Sabljaković, poslanik Demokratske narodne zajednice u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije BiH, kaže da očekuje da će Tužilaštvo BiH, nakon emitovanja poslednjeg video-snimka i svih dokaza koji se pojavljuju, a koji nedvosmisleno potvrđuju učešće Atifa Dudakovića u ratnim zločinima, napokon pokrenuti to pitanje sa mrtve tačke.

- Istraga traje već tri godine i iz toga je vidljivo da onima koji vode taj proces i koji će morati doneti presudu u ovom slučaju i dalje nedostaje hrabrosti da posao privedu kraju i kazne počinioce gnusnih zlodela.

To me uopšte ne čudi, s obzirom na to da je Dudaković za mnoge legendarni i nedodirljivi komadant Petog korpusa Armije BiH, što mu izgleda daje imunitet da nekažnjeno šeta po BiH - kaže Sabljakovićeva.     

Verovali ili ne, Dudaković se ni posle emitovanja novih dokaza o njegovim zlodelima uopšte ne potresa. Po već oprobanom receptu, Dudaković i ovaj snimak komentariše kao „montažu iz Banjaluke", čime vređa ne samo porodice žrtava, već i zdrav razum svih delova BiH, osim krajeva u kojima se većina poistovećuje sa njegovim nedelima.

- Odavno me već ne tangiraju montaže iz Banjaluke. Ljudi koji su prikazani na snimku su živi. Neka se sprovede istraga i neka se sve utvrdi. Ja sam na raspolaganju Tužilaštvu - rekao je Dudaković za „Oslobođenje" i „Avaz".

Luksuz da i dalje bude ciničan i bezobrazan Dudakoviću, očigledno, obezbeđuje Tužilaštvo BiH, čiji čelnici, i nakon otkrivanja novih zločina bošnjačkog „ratnog heroja", zabijaju glavu u pesak.

Najbolji primer za to je ponašanje glavnog tužioca BiH Milorada Barašina, koji ni posle emitovanja stravičnih snimaka na kojima se Dudaković i njegova „vojska" seire nad pogubljenim žrtvama, slavodobitno ih nazivajući „krmčadima", nije želeo da komentariše ni ovaj, ali ni prethodne snimke zlodela komandanta Petog korpusa.

- Istraga u slučaju Atifa Dudakovića je u toku i mi nećemo da dajemo nikakve komentare. Tužilaštvo ne vodi istragu posredstvom televizijskih snimaka, a mi imamo određene materijale o kojima, u interesu istrage, ne možemo da govorimo - rekao je Barašin.

Istovremeno, javnost u Cazinskoj krajini, RS, ali i u celom regionu, izuzimajući teritorije na kojima vladaju Dudakovićevi istomišljenici, šokirana je monstruoznošću „slavnog" bošnjačkog generala i njegovih satrapa iz specijalne jedinice „Tigrovi", koji mrtvi hladni ubijaju pred kamerama i hvališu se zločinom.

Ogromno uznemirenje javnosti, a pogotovo porodica ubijenih „abdićevaca", naročito je izazvalo Dudakovićevo šepurenje na kraju snimka, kada sebe predstavlja kao „režisera", komandanta „Tigrova" Hamdiju Abdića Tigra kao „glavnog glumca", a oficira te jedinice Mehuru Selimovića kao „operativca" streljanja dvojice Bošnjaka koji su bili lojalni Fikretu Abdiću, ne stideći se ni da snimanje zločina nazove „filmom".

Nedopustivim ponašanjem Tužilaštva BiH i sramnim popustom na zločine Dudakoviću naročito je ogorčen Damir Bašić iz Velike Kladuše, koji je među dvojicom zarobljenih pripadnika snaga Autonomne pokrajine Zapadna Bosna prepoznao svog oca Rasima.

Bašić za Press RS tvrdi da su stravični snimci već duže vreme dostupni Tužilaštvu BiH, baš kao i video-materijal u trajanju od 90 minuta, snimljen po ulasku Dudakovića i „Tigrova" u Izačić.

- Pouzdano znam da je taj materijal prosleđen Tužilaštvu. Na snimku se, osim tela mog oca, vide i tela takođe streljanih Muje Behrića i Branka Ćujića, pripadnika Vojske RSK. Takođe se vidi i da Dudaković prilazi telima ubijenih i pita svoje vojnike ko su oni. Na to mu vojnici otkrivaju imena streljanih.

Takođe, postoji i deo gde se vidi kako Hamdija Abdić Tigar raspoređuje ljude koji će izvršiti streljanje. Nadam se da će javnost imati priliku da vidi ceo snimak i da shvati kakvi su zlikovci streljali mog oca. Ti zlikovci su, nažalost, i danas na slobodi i slobodno šetaju po Bihaću - kaže Damir Bašić.

On objašnjava da je njegov otac Rasim bio zamenik ministra odbrane Abdićeve AP Zapadna Bosna i da je zajedno s Behrićem i Ćujićem išao u Izačić da bi pripadnicima Petog korpusa, koji su bili na ivici gladi, odneo hranu i novac. Prema njegovim rečima, taj sastanak je ugovorio Fikret Abdić.

 
 

- Dudakovićevi ljudi su čekali dolazak Irfana Saračevića Zileta, koji je bio ministar odbrane APZB. Ali, umesto njega se pojavio moj otac sa Behrićem i Ćujićem. Mujo Behrić je tada predao 200.000 nemačkih maraka Hamdiji Abdiću Tigru, a kada je isporuka završena, on je zajedno sa mojim ocem i Ćujićem streljan - tvrdi Bašić.

     EKIPA PRESSA RS


БиХ - парламент - Представнички дом: Спорно како до више жена у парламентима!

— Autor sjovicicslavuj @ 23:27

САРАЈЕВО, 22. ЈУЛА (СРНА) – Посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ опречних су мишљења о Приједлогу закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ, којим парламентарна комисија за равноправност полова тражи увођење затворених листа како би се повећало учешће жена у законодавним органима, али се слажу да треба обезбиједити већу заступљеност жена у изабраним органима власти.

Уставноправна комисија Представничког дома дала је негативан извјештај за овај приједлог закона, о чијим су принципима посланици данас расправљали у Сарајеву.

Као разлог због којег је комисија била против оваквог закона Шефик Џаферовић је навео да демократски стандард равноправности полова не треба остваривати оспоравањем другог демократског стандарда, односно отворених листа, на којима су наведени кандидати за које се гласа.

"Отворене листе озбиљна су тековина изборног система БиХ", истакао је Џаферовић додавши да треба наћи други начин како би се обезбиједила боља заступљеност жена у парламентима.

У расправи о предложеним измјенама и допунама Изборног закона посланици су признали да постоји значајан полни дебаланс међу изабраним званичницима у корист мушкараца, али се нису могли ни унутар једне странке, али ни једног пола, сложити да ли су затворене листе начин за исправљање те несразмјере, као ни који би други начин за то био.

Посланик СНСД-а Славко Јовичић сматра да би увођење затворених листа онемогућило улазак у законодавне власти "обичних" кандидата и да би у парламентима убудуће сједили извршни одбори странака.

Према ријечима посланика Странке за БиХ Екрема Ајановића затворене листе значиле би да партијска олигархија, а не народ одлучује ко улази у парламент.

Приједлогом закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ на затвореним листама наизмјенично би били навођени кандидати оба пола, а освојени мандати били би додијељени кандидатима према редослиједу на листи.

У образложењу предложеног закона наводи се да су се отворене листе показале као лоше кад је у питању равноправност полова и да слабе заступљеност жена.

За расправу о Приједлогу закона о измјенама и допунама Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ, којим се, на приједлог Савјета министара БиХ, додатно ограничавају примања запослених у овим институцијама, није било заинтересованих посланика, као ни за расправу о приједлозима закона о измјенама и допунама Закона о основама безбједности саобраћаја и Закона о спорту у БиХ.


БиХ - У прошлој години потрошили 15,5 милиона КМ

— Autor sjovicicslavuj @ 23:22

 

БАЊАЛУКА, 22. ЈУЛА (СРНА) - Парламент БиХ, који броји 192 запослена, током прошле године потрошио је више од 15,5 милиона КМ, од чега је на плате и накнаде отишло 6,4 милиона, док су ангажовани у разним комисијама зарадили 227.482 КМ.

На основу ангажовања у разним комисијама ревизори су у извјештају о раду парламента у 2008. години утврдили да су у прошлој години укупно исплаћене 227.482 КМ, те да је тај износ годину раније износио 81.466 КМ, на основу чега се може уочити значајан раст.

"За рад у сталним и ад хок комисијама исплаћено је више од 190.000 КМ, а на рад Секретаријата Парламентарне скупштине 36.730 КМ. Поједини посланици и делегати су на тај начин мјесечно могли да поред плате зараде и додатних 996 КМ", појаснили су ревизори, преноси „Глас Српске“.

Ревизори препоручују да би руководство парламента требало да размотри разлоге значајног повећања ових издатака у прошлој години, те да сходно томе предузме одговарајуће мјере с циљем рационализације.

На путне трошкове током прошле године у парламенту БиХ потрошено је готово 1,5 милиона КМ, а у 2007. години на путне трошкове потрошено је 697.983 КМ.

Током прошле године издато је 3 637 путних налога, од чега на путовања у земљи отпада 3 007, а на иностранство 630. У ову евиденцију нису урачунати путни налози издати за рад у парламентарним групама.

Највећи дио износа путних трошкова односи се на исплате дневница и накнаде за употребу властитог возила. За дневнице је исплаћено 525.327 КМ, од чега на дневнице у земљи 271.162 КМ, а за дневнице у иностранству 254.165 КМ.

Ревизори су установили да је парламент током прошле године на репрезентацију потрошио 148.357 КМ, а годину дана раније ти су трошкови износили 93.807 КМ.

На уговоре о дјелу потрошено је 211.110 КМ, док је годину раније потрошено 156.973 КМ, а ревизори су констатовали како код појединих плаћених уговора нема извјештаја о извршеном послу.

Женама у парламенту за 8. март је исплаћено 16.600 КМ без сагласности Министарства финансија и Савјета министара.

На гориво је потрошено 87.430 КМ, а увидом у путне налоге установљено је да се у појединим случајевима не уписује укупна потрошња горива и пређени километри.

Посланик СНСД-а Славко Јовичић рекао је да је недопустиво расипништво које је, како је истакао, главни епитет свих заједничких институција БиХ.

"Када се погледају трошкови парламента, питам се да ли смо сједнице одржавали у Бриселу или Сарајеву. Према потрошеном новцу за путовања на посао и дневнице, рекло би се да смо сви понаособ путовали специјалним авионима", истакао је Јовичић.

Парламент БиХ је током прошле године преко благајне исплатио 1.711.741 КМ, од чега се највећи дио исплата путем благајне односи на исплате путних налога.

Ревизори напомињу да благајнички максимум износи 30.000 марака, што са аспекта ризика приликом подизања, преноса и чувања готовине представља велики износ новчаних средстава.


БиХ - Јели, пили, путовали

— Autor sjovicicslavuj @ 00:52

Datum: 21.07.2009
 
Autor: Жељка Домазет

СAРAЈЕВО - Парламент БиХ, који броји 192 запослена, током прошле године потрошио је више од 15,5 милиона марака, од чега је на плате и накнаде отишло 6,4 милиона, док су ангажовани у разним комисијама зарадили 227.482 КМ.

На основу ангажовања у разним комисијама ревизори су у извјештају о раду Парламента у 2008. утврдили да су у прошлој години укупно исплаћене 227.482 марке, те да је тај износ годину раније износио 81.466 марака, на основу чега се може уочити значајан раст.

Ревизори појашњавају да је за рад у сталним и ад хок комисијама исплаћено више од 190.000 марака, а на рад Секретаријата Парламентарне скупштине 36.730 марака. Поједини посланици и делегати су на тај начин мјесечно могли да поред плате зараде и додатних 996 марака.

- Ревизија је мишљења како би руководство Парламента требало да размотри разлоге значајног повећања ових издатака у прошлој години, те да сходно томе предузме одговарајуће мјере с циљем рационализације - препоручују ревизори.

На путне трошкове током прошле године у Парламенту БиХ потрошено је готово 1,5 милиона марака. У 2007. години на путне трошкове потрошено је 697.983 марке.

Током прошле године издато је 3.637 путних налога, од чега на путовања у земљи отпада 3.007, а на иностранство 630 путних налога. У ову евиденцију нису урачунати путни налози издати за рад у парламентарним групама.

Највећи дио износа путних трошкова односи се на исплате дневница и накнаде за употребу властитог возила. За дневнице је исплаћено 525.327 марака, од чега на дневнице у земљи 271.162 марке, а за дневнице у иностранству 254.165 марака.

Ревизори су установили да је Парламент током прошле године на репрезентацију потрошио 148.357 марака, а годину дана раније ти су трошкови износили 93.807 марака.

На уговоре о дјелу потрошено је 211.110 марака, док је годину раније потрошено 156.973 КМ. Ревизори су констатовали како код појединих плаћених уговора нема извјештаја о извршеном послу.

Њежнијем полу у Парламенту за 8. март је исплаћено 16.600 марака без сагласности Министарства финансија и Савјета министара.

На гориво је потрошено 87.430 марака, а увидом у путне налоге установљено је да се у појединим случајевима не уписује укупна потрошња горива и пређени километри.

Посланик СНСД-а Славко Јовичић казао је да је недопустиво расипништво које је, како је истакао, "главни епитет свих заједничких институција БиХ".

- Када се погледају трошкови Парламента, питам се да ли смо сједнице одржавали у Бриселу или Сарајеву.

Према потрошеном новцу за путовања на посао и дневнице, рекло би се да смо сви понаособ путовали специјалним авионима - каже он.

Благајна

Парламент БиХ је током прошле године преко благајне исплатио енормних 1.711.741 марку. Највећи дио исплата путем благајне односи се на исплате путних налога.

- Напомињемо како благајнички максимум износи 30.000 марака, што са аспекта ризика приликом подизања, преноса и чувања готовине представља велики износ новчаних средстава - констатују ревизори.

http://www.glassrpske.com/vijest/Jeli-pili-putovali


BiH - Tajni dogovor: Tihić predsjednik BiH, Čović premijer, Dodiku parlament

— Autor sjovicicslavuj @ 15:11

 
image

24SI - Prudski proces je mrtav – ozvaničio je juče visoki predstavnik Valentin Inzko uz naglasak da su moguće manje promjene Ustava BiH.

"Dobro bi bilo da se o tome dogovore domaći političari, a predsjednici SDA, SNSD-a i HDZ-a", Sulejman Tihić, Milorad Dodik i Dragan Čović obećavaju da će se dogovoriti", kazao je jučer Valentin Inzko.

Ne otkrivajući precizno o čemu se radi niti planove, Inzko je svoje poruke namjerno upakovao u diplomatski riječnik. Ovome svakako treba dodati i njegovu inicijativu da bh. Hrvati dobiju "određenu vrstu jezičke i kulturne samouprave“ uz objašnjenje da su oni u najtežem položaju u BiH. Odmah je reagovao Ivo Miro Jović, delegat Doma naroda Parlamenta BiH iz HDZ-a, i kazao da je napokon prepoznato da su Hrvati najugroženiji, a državni ministar Rudo Vidović kazao je da Inzkov prijedlog znači da će uskoro početi da radi TV kanal na hrvatskom jeziku.

Javio se i Slavko Jovičić, poslanik Parlamenta BiH iz SNSD-a, pozdravio Inzkov prijedlog i dodao da je pitanje položaja Hrvata suštinsko za sudbinu i budućnost BIH.

Bilo bi naivno pomisliti da je Inzko slučajno i u isto vrijeme obznanio da je prudski proces mrtav i predložio "jezičku i kulturnu samoupravu za Hrvate“. Šta se, dakle, iza brda valja, utoliko više što on najavljuje "manje promjene Ustava BiH“.

Kako San saznaje iz svojih izvora, iz paketa ustavnih amandmana koji u aprilu 2006. nije dobio zeleno svjetlo, uzelo bi se tek nekoliko rješenja, a sve ostale ustavne reforme ostavile bi se za neko drugo vrijeme, ko zna kad i ko zna gdje. Uostalom, Inzko je juče rekao da bi dobro bilo da BiH ima jednog predsjednika i dva potpredsjednika države, državnu vladu i povećan broj poslanika u oba doma Parlamenta BiH.

Postaje, dakle, jasno  da bi se samo to preuzelo iz aprilskog paketa, a to znači da bi se predsjednik države i dva potpredsjednika birali iz reda poslanika Predstavničkog doma Parlamenta BiH, a ne kao do sada. Umjesto Vijeća ministara, BiH bi imala klasičnu državnu vladu na čelu sa premijerom i povećan broj državnih ministarstava. Umjesto sadašnja 42 poslanika Predstavničkog doma Parlamenta BiH, njihov broj bi se udvostručio. Sve bi to omogućila hitna izmjena Izbornog zakona BiH.

Prema informacijama do kojih je San došao, takva rješenja u potpunosti odgovaraju "prudskoj trojci“. Navodno, stepen njihove saglasnosti o tome je visok, ali se s tim ne izlazi u javnost  s obzirom da se, prema nekim izvorima našeg lista iz međunarodne zajednice, radi o tajnom dogovoru o raspodjeli najviših funkcija u državi.

Naime, u tom slučaju Tihić bi preuzeo položaj predsjednika BiH jer bi lako obezbijedio glasove Bošnjaka – poslanika Predstavničkog doma parlamenta BiH, Čović bi bio postavljen na funkciju premijera BiH, a Dodik bi dobio Parlament BiH. S obzirom da lično nije zainteresovan ni za jednu državnu funkciju, on bi za predsjednika Parlamenta postavio svog čovjeka preko koga bi mogao kontrolisati zakonodavnu vlast u državi.

U ovom trenutku najveća zagonetka su  Haris Silajdžić, predsjednik Stranke za BiH i Zlatko Lagumdžija, predsjednik SDP-a. Hoće li njihove stranke i njih dvojica pristati  na "manje promjene Ustava BiH“, za sada nije poznato, pogotovo pristaju li na tajno dogovorenu raspodjelu najviših državnih funkcija?

Inače, prema nekim informacijama, Haris Silajdžić bi se i na idućim opštim izborima, ukoliko bude direktno glasanje, mogao kandidovati za člana Predsjedništva BiH.

Osim što je zaiteresovan za funkciju državnog premijera, Dragan Čović mjerka i položaj predsjednika države ukoliko prođe dio "aprilskog paketa“. Naime, u slučaju da ne bude prihvaćeno da se predsjednik BiH bira iz reda poslanika Predstavničkog doma Parlamenta BiH, on se neće kandidovati za člana Predsjedništva iz straha da bi mu protukandidat eventualno mogao biti Željko Komšić koji mu, Čović to i ne krije, itekako smeta. On sada kaže da je aprilski paket ustavnih amandmana za njega prošlost i dodaje:

"Da smo u aprilu 2006. prihvatili ponuđena rješenja, danas bismo imali Hrvata kao predsjedatelja Predsjedništva BiH, a ne Željka Komšića".


BiH - Sadovića nema ko da smeni?!

— Autor sjovicicslavuj @ 13:09

SARAJEVO, 20.07.2009.

Ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović, čiju smenu traži i lider njegove stranke Sulejman Tihić, mogao bi da zadrži fotelju zbog sukoba u SDA

Tarik Sadović

  OSTAJE MINISTAR?... Tarik Sadović

Ministar bezbednosti BiH Tarik Sadović lako bi mogao da ostane u fotelji iako je predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić već pokrenuo proceduru za njegovu smenu, na kojoj insistiraju i lider Sadovićeve SDA Sulejman Tihić i američka ambasada u Sarajevu!

Sadović bi, uprkos tome što po svim pravilima politike odbrojava poslednje dane na funkciji, potpuno neočekivano mogao da ostane član Saveta ministara, i to isključivo zahvaljujući sukobima u SDA i razmiricama među bošnjačkim partijama.

Sadik Ahmetović

Ahmetović: Klub SDA je jedinstven!

Član Predsedništva SDA i poslanik te stranke u Predstavničkom domu Sadik Ahmetović tvrdi da će poslanici glasati u skladu sa odlukom predsedništva partije, koje je i zatražilo Sadovićevu smenu.

- Sve drugo izlazi iz okvira statuta i stranačkih procedura! Ne verujem da će se bilo koji poslanik staviti iznad stranke. Što se tiče podrške ostalih partija, verujem da neće biti problema, jer se niko neće mešati u kadrovsku politiku naše partije, baš kao što se ni mi nismo mešali u unutrašnje stvari SNSD-a kada je smenjivan Slobodan Puhalac ili HDZ-a 1990, kada je sa mesta ministra otišao Božo Ljubić - veruje Ahmetović.

Odlično obavešteni izvor Pressa RS iz Parlamenta BiH otkriva da je sada u celoj priči Sadović najmanje bitan i da je igra oko njegove smene poprimila mnogo šire razmere, pošto bi najveće žrtve cele operacije mogli da postanu Tihić i Špirić, kao inicijatori Sadovićeve smene. Ali, ne zbog Sadovića, već zbog više nego komplikovane računice bošnjačkih političkih prvaka, koji su se ujedinili u projektu rušenja rejtinga Sadovićevog lidera Sulejmana Tihića, kojem se pridružila i veoma jaka frakcija iz SDA, na čelu sa najvećim nezadovoljnikom Bakirom Izetbegovićem.

Zato je, prema tvrdnjama našeg sagovornika, inicijativa Nikole Špirića prilično uzdrmana, pošto predsedavajući Saveta ministara ima veoma malo vremena i manevarskog prostora da uspe da izlobira Sadovićevu smenu.

Naime, sednica Parlamenta BiH zakazana je za sredu, a ako ne bude velikih promena, Špirić bi mogao da ostane bez neophodne većine i doživi veliki poraz.

- Zasad je jedino sigurno da će za smenu glasati sedam poslanika iz SNSD-a, tri iz HDZ-a BiH i dva iz HDZ-a 1990, što ukupno donosi 12 glasova. Problem je, međutim, u tome što nedostaje još 10 glasova - objašnjava sagovornik Pressa RS.

On ističe da je Klub poslanika SDA duboko podeljen po pitanju Sadovićeve smene.

- Sasvim je izvesno da će Bakir Izetbegović, Šefik Džaferović i Salko Sokolović biti uzdržani, što znači da će za smenu biti samo šest njihovih poslanika. Ključnu ulogu igra Stranka za BiH. Prema dosadašnjim najavama Harisa Silajdžića, parlamentarci iz reda njegove partije neće podržati smenu dok im se ne predoče konkretni razlozi - kaže naš izvor.

On dodaje da je pomenuti stav „prilično fleksibilan" i da bi do same sednice Predstavničkog doma moglo da se promeni da i u poslaničkom klubu stranke Harisa Silajdžića nema podela.

- Ako Silajdžić ostane pri svom stavu, a SDP BiH, kako je najavio, ostane uzdržan, od smene neće biti ništa! Naravno, i SDP-u BiH Zlatka Lagumdžije odgovara takav razvoj situacije, jer će imati odličan povod da optuži vladajuću većinu da je toliko nesposobna da ne može da smeni ni svog ministra - kaže naš sagovornik, ističući da i poslanici svih ostalih manjih partija još taktiziraju i pokušavaju da iz svega izvuku neku korist za sebe.

S druge strane, analitičar Dževad Galijašević kaže da Sadović nema šanse da ostane u fotelji, jer je u igri oko njegove smene ulog mnogo veći.

  fakti

* Predsedništvo SDA pre dvadesetak dana zatražilo je od ministra bezbednosti Tarika Sadovića da podnese ostavku

* Sadović je to odbio, optuživši stranački vrh da je poklekao pod uticajem američke administracije

* Predsedavajući Saveta ministara BiH Nikola Špirić u petak je pokrenuo proceduru za Sadovićevu smenu

  *Najozbiljniji kandidati za Sadovićevog naslednika su Bisera Turković i Mirsad Kebo

________________________________________________________________________

- Tarik Sadović mora da ode jer tako žele Amerikanci. Odluka da se ne podrži njegova smena biće direktno stavljanje prsta u oko američkim ljudima na ovom terenu i teško će neko to da uradi, bez obzira na to kakav lični interes ima, a naravno da mnogi pokušavaju ovo da iskoriste zbog nekih drugih razloga. Pre svih Bakir Izetbegović, koji bi voleo da ponovo uzdrma Sulejmana Tihića, a ne zaostaje ni Haris Silajdžić. Ipak, teško je očekivati da će to uraditi jer ne smeju da se zamere Amerikancima - uveren je Galijašević.

Poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Slavko Jovičić Slavuj ističe da je vidljivo da u klubu poslanika SDA nema jedinstva po pitanju Sadovićeve smene. Jovičić, ipak, smatra da srpski poslanici nemaju razloga da se u to mešaju.

- Ne želimo da se mešamo u kadrovsku politiku SDA i ako oni žele da smene Sadovića, mi ćemo to podržati.

Ne mogu da govorim u ime svih srpskih poslanika, ali činjenica je da su svi bili nezadovoljni njegovim radom, tako da će verovatno svi biti za smenu. Nije naša stvar da ulazimo u to što je Sadović u nemilosti SDA i što postoje određene nesuglasice unutar bošnjačkih stranaka - kaže Jovičić.

Ž. MARKOVIĆ


Powered by blog.rs