Slavko Jovičić

PARLAMENT BiH Odgođeno izjašnjavanje o uvođenju novih trošarina

— Autor sjovicicslavuj @ 18:28
 

Prolongirano poskupljenje kave, cigareta i benzina u BiH

Autor ELDINA MEDUNJANIN
 
Zastupnici su odgodili izjašnjavanje o uvođenju trošarina
Foto: Arhiva VL
 
 14. 05. 2009.
  

Zastupnički dom Parlamenta Bosne i Hercegovine odgodio je u srijedu izjašnjavanje o Prijedlogu zakona o trošarinama, koji predviđa dodatno oporezivanje duhanskih prerađevina, kave, alkohola i benzina.

O ovome prijedlogu, čije će usvajanje i provedba neminovno dovesti do poskupljenja spomenutih proizvoda, Zastupnički dom će se izjašnjavati na idućoj sjednici, dokad bi trebalo stići mišljenje Upravnog odbora Uprave za neizravno oporezivanje BiH o amandmanima koji su predloženi na ovaj zakon.

Mišljenja zastupnika o zakonskom prijedlogu su podijeljena. Dok jedni ističu da će njegova primjena godišnje povećati državne prihode za 170 milijuna maraka te dovesti do usklađivanja propisa Bosne i Hercegovine s onima u Europskoj uniji, ima i zastupnika čije je mišljenje da će uvođenje trošarina dovesti do lančanog poskupljenja, i to ne samo proizvoda na koje se uvode trošarine.

- Ovo je namet na vilajet. Zašto se ne oporezuje dodatno zlatni nakit, jahte i skupi automobili.

Ovako će država dobiti nešto novca, a distributeri će poskupiti gorivo i dovesti do lančanog poskupljenja svih ostalih proizvoda. Time smo opet udarili na sirotinju, kaže zastupnik Slavko Jovičić Slavuj. Najveće promjene predviđene su u trošarinama na duhan i gorivo. Duhanski proizvodi će se oporezivati tako što će uvesti proporcionalna stopa u visini od 42 posto na maloprodajnu cijenu cigareta i posebna trošarina koja iznosi 7,50 maraka za 1000 cigareta.

Također, sadašnjim propisima trošarina za autoceste iznosila je 0,15 maraka po litri goriva, dok bi ubuduće ona bila 0,25 maraka po litri goriva. Procjenjuje se da će na tržištu kutija cigareta poskupjeti za 15, kilogram kave za 50, a litra benzina za 10 feninga. Ostaje vidjeti hoće li zastupnici tijekom neke od sljedećih sjednica donijeti i odluke vezane uz uvođenje trošarina.


БиХ - Живковић повукао приједлог о провођењу анкете...

— Autor sjovicicslavuj @ 18:11

 

 САРАЈЕВО, 13. МАЈА (СРНА) - Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ одлучио је данас да све иницијативе о уставним промјенама буду упућене Уставноправној комисији овог дома на усаглашавање и договарање, чиме је завршена бурна расправа о приједлогу одлуке СДА о приступању измјенама Устава БиХ.

Претходно је замјеник предсједавајућег Представничког дома Милорад Живковић повукао свој приједлог закључка о провођењу анкете у којој би се грађани БиХ изјаснили у каквој земљи желе да живе, констатујући да је очигледно да нема демократског расположења за такво шта.

Истичући да не доводи у питање суверенитет БиХ, Живковић је оцијенио да је суверенитет ограничен самим присуством ОХР-а.

Посланик СНСД-а Славко Јовичић као ману приједлога одлуке СДА навео је чињеницу да он није договорен са другим посланичким клубовима.

"Пустите Пруд, Пруда више нема, све је сад на нама и зато је потребна сагласност свих странака о овако важном питању", истакао је Јовичић.

Независни посланик Момчило Новаковић констатовао је да је судбина уставних промјена у рукама парламента, али прије свега политичких лидера и јединства међународне заједнице у том процесу.

Предсједавајући Представничког дома Бериз Белкић данас је информисао посланике да још није формирана радна група за припрему приједлога уставних промјена, о чему су су се парламентарне странке на основу иницијативе ХДЗ-а 1990 договориле почетком априла.

"Нема сагласности између колегијума два парламентарна дома - о садржају којим би се бавила радна група ни о ангажовању експертских група", навео је Белкић.

Приједлогом одлуке СДА предвиђа се формирање комисије која ће урадити текст амандмана на Устав БиХ, а коју би уз представнике странака заступљених у парламенту БиХ чинили и домаћи и страни експерти.

Измјене Устава, према овом приједлогу, односиле би се на усклађивање Устава БиХ са Европском конвенцијом о људским правима, надлежности државе, средњих и локалих нивоа власти, функционалније институције БиХ те територијалну организацију БиХ и средњих нивоа власти.


БиХ - О акцизама поново на сљедећој сједници

— Autor sjovicicslavuj @ 17:53
САРАЈЕВО, 13. МАЈА (СРНА) - Расправа о Приједлогу закона о акцизама у БиХ у Представичком дому Парламентарне скупштине БиХ, која је започета данас, биће прекинута и настављена на наредној сједници овог дома како би се у међувремену добило мишљење Управног одбора Управе за индиректно опорезивање о Приједлогу закона и амандманима на њега, када ће се и гласати о овом законском приједлогу.

У данашњем дијелу расправе о Приједлогу закона о акцизама у БиХ, којим се предвиђа повећање акциза на цигарете, кафу и гориво, посланик СНСД-а Славко Јовичић рекао је да не може да подржи тај приједлог, јер њиме нису обухваћени сви потребни производи.

"Мноштво је луксузних производа које треба додатно опорезовати путем акциза", навео је Јовичић, додајући да није ред да исту акцизу плаћају обични грађани и они који имају јахте или луксузна возила.


Замјеник предсједавајућег Представничког дома Милорад Живковић замјерио је што сједници Представничког дома не присуствује директор УИО Кемал Чаушевић, будући да је за овај закон потребна сагласност те институције и да је ријеч о закону који се тиче сваког грађанина.

Савјет министара БиХ утврдио је Приједлог закона о акцизама у БиХ, чијим би доношењем приход БиХ на годишњем нивоу био повећан за око 170 милиона КМ, што се највећим дијелом односи на приходе од акциза на цигарете и остале дуванске производе.

Истовремено, овим би се законом омогућило повећање прихода за још око 120 милиона КМ на годишњем нивоу на основу додатне акцизе за изградњу путева која би износила 0,10 КМ по литру горива.

Када је ријеч о цигаретама, Приједлог закона доноси нови модел опорезивања, тако да би кутија цигарета била скупља за 15 фенинга, док би акциза за увоз сирове и пржене кафе била увећана за 50 фенинга по килограму.

Овим законом врши се корекција и предвиђају стопе акциза за алкохол и алкохолне напитке од осам КМ по литру апсолутног алкохола за воћне природне ракије, чиме се подржавају домаћи произвођачи за повећање производње традиционалних напитака у односу на напитке произведене на бази етилалкохола.

Приједогом закона уводи се и право поврата акциза за лож уље које се користи за гријање, медицински алкохол и алкохол као репродукциони материјал за производњу лијекова.


Bosna i Hercegovina - Uslove za bijeli šengen teško ispuniti

— Autor sjovicicslavuj @ 00:57
RADIO SLOBODNA EVROPA

 

12.05.2009

Do kraja ovog mjeseca moglo bi biti poznato koje zemlje regije ispunjavaju uslove za ukidanje viza. S obzirom da je Bosni i Hercegovini ostao mali broj neispunjenih zadataka, ali veoma bitnih, postoji bojazan da građani ove zemlje i dalje neće moći jednostavno i slobodno putovati, odnosno da će redovi pred ambasadama ostati svakodnevna slika ove zemlje. Međutim, nekoliko bh. političara, podstaknutih i stavom visokog predstavnika, smatra da je moguće ispuniti sve uslove kako bi BiH dospjela na takozvanu bijelu šengen listu.

Građani BiH naredne godine mogli bi nesmetano da putuju u zemlje Evropske unije, ukoliko se domaći političari dogovore. Od njihovog dogovora zavisi i to hoće li Bosanci i Hercegovci i dalje morati da prikupljaju bezbroj papira i da čekaju u beskrajnim redovima pred stranim ambasadama. Zadatke za ukidanje viza tehnički je moguće ispuniti do kraja juna, tvrde neki od bh političara.

Valentin Inzko, Foto: Midhat Poturović
 
Izvještaj o napretku zemalja regiona Evropska komisija trebala bi da završi do kraja ovog mjeseca, što je dovoljno vremena da se u Parlamentu usvoje potrebni zakoni, od kojih je većina već spremna. Od 174 postavljena uslova prostalo je 27 otvorenih pitanja. Sve susjedne zemlje ispunile su postavljene zadatke i najvjerovatnije će ući na takozvanu bijelu šengen listu. Na ovo je upozorio i visoki predstavnik u BiH Valentin Incko i pozvao bh. političare da se dogovore:

„Ako oni mogu, što ne može Bosna? Mislim da bi još uvijek mogla, ako po ubrzanom postupku prihvati neke zakone. Meni je žao ako su neki zakoni nepotpuni. Treba ih poboljšati, u svakom smislu, ali mislim da su to neki uslovi koji su isti za sve. Bili su isti, naravno, i za Austriju. Ja nisam neko ko će podržavati loše zakone. Kao pravnik nikad to ne bih uradio. Ako su to uradile susjedne zemlje, valjda će to biti moguće i ovdje, inače će BiH ostati jedina zemlja sa viznim režimom.“


Beriz Belkić, Foto:
Predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH Beriz Belkić podsjeća da je, između ostalog, potrebno usvojiti Zakon o kontroli granice, Zakon o kontroli kretanja oružja i Zakon o međunarodnoj saradnji u krivičnim stvarima. Ova zakonska rješenja, kaže Belkić, nemaju podršku poslanika iz RS:

„Ne vidimo šta je to što nije dovoljan kvalitet za podršku od strane poslanika iz Republike Srpske. Prije će biti standardna priča – ne prenositi ništa na državu Bosnu i Hercegovinu, ne slabiti pozicije entiteta i praviti rješenja koja praktično idu na model rješenja za dva entiteta. Dakle, ne izvornu državnu instituciju, nego neko dogovaranje, da entiteti sinhroniziraju, da imaju posebne strukture koje to prate itd.“

Zastupnica SNSD-a u državnom Parlamentu Dušanka Majkić tvrdi da poslanici iz RS ne žele da prihvate ove zakone jer nisu kvalitetni, što je prema njenim riječima potvrdilo i više međunarodnih organizacija:

„Zašto ne prihvatate zakon za kojeg je pet međunarodnih organizacija reklo da zakon ne valja? Zašto ne prihvatate zakon za koji su pojedini predstavnici međunarodne zajednice rekli da je to zakon koji je lošiji od onog koji imamo? Od četiri sporna zakona, tri ne mogu proći zato što nemaju potreban kvalitet da bi prošli.“

I drugi poslanici iz RS sličnog su mišljenja. Slavko Jovičić:

„Nećemo ih nikad usvojiti zato što ti zakoni nisu na pravi način definisani, što ne mogu dobiti podršku. Stvar je unutrašnje organizacije države koja treba da donese te zakone, ali ako se ti zakoni kroje samo po mjeri jednog naroda, oni ne mogu dobiti podršku drugog i ne možemo mi snositi odgovornost.“

Zamjenik predsjedavajućeg Predstavničkog doma bh. Parlamenta Niko Lozančić, ipak vjeruje da BiH još ima vremena da ispuni potrebne uslove i omogući svim građanima da nesmetano putuju:

„Ja osobno mislim da postoje sve pretpostavke da već do kraja ovog mjeseca možemo, bar ono što se tiče Parlamentarne skupštine BiH realizirati, odnosno usvojiti zakone, od kojih su neki tek u proceduri, a neki su već ranije bili u proceduri, pa su iz određenih razloga pali. Meni se čini da je najracionalnije u ovom trenutku organizirati ili posebnu sjednicu ili da se Kolegij pojavi kao
predlagatelj tih zakona, da ih uputimo po žurnoj proceduri na sjednicu koja će biti do kraja ovog mjeseca i da ih kao takve razmotrimo i usvojimo.“
 
U opoziciji su pak pesimisti. Denis Bećirović iz SDP-a ne vjeruje da se za kratko vrijeme mogu ispuniti preostali uslovi za liberalizaciju viznog režima. Bećirović svoj pesimizam temelji na tome da se stranke na vlasti ne mogu dogovoriti:


„Ti ljudi uživaju jako dobre privilegije, imaju visoke poslaničke plate, imaju diplomatske pasoše, nesmetano putuju i troše novac poreskih obveznika u BiH, tako da se njima evidentno ne žuri. To što sva tri naroda u BiH nemaju priliku da, realno, ubrzaju svoj put, kao što je to učinjeno u Srbiji i Makedoniji, to njih, izgleda, puno ne zabrinjava.“
 
LINK - http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1730317.html
 

PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: BiH i lobisti

— Autor sjovicicslavuj @ 21:47

Puls-kolumna
 

 11.05.2009

Već više mjeseci, ma ispravnije je reći - više godina, određena lobistička grupa, oličena u bošnjačkim lobističkim krugovima, predvođena pijanistom Sašom Toperićem, ne izbiva iz kabineta nekolicine američkih kongresmena i senatora u Vašingtonu i otvoreno se zalaže za donošenje novog ustava BiH, naravno, na štetu srpskog naroda.

 Drugim riječima, ta grupa otvoreno radi na rušenju Dejtonskog sporazuma i takvim aktivnostima degradira postojanje i ravnopravnost tri konstitutivna naroda - Srba, Bošnjaka i Hrvata, čime se ruši i Ustav BiH, jer se upravo Ustav zasniva na postulatima ravnopravnosti i postojanju konstitutivnih naroda i ostalih u BiH. Jasno je onda da su sve aktivnosti "pijaniste" Toperića trezveno usmjerene na ukidanje RS i na stvaranje unitarne BiH i to po mjeri samo jednog naroda, zar treba i napominjati - bošnjačkog. Zašto se onda pitamo kako to nastaju i kako se donose razne rezolucije, koje po sistemu zadatih optužbi unaprijed za sve optužuju Srbe i RS, i to se dešava i u Kongresu SAD i u Evropskom parlamentu i na mnogim drugim mjestima. Dakle, ti i mnogi drugi lobisti rade samo u interesu bošnjačkog naroda i pritom se lažno predstavljaju za bosansko-hercegovačku dijasporu koja, uzgred rečeno, kao udružena cjelina Srba, Bošnjaka, Hrvata i ostalih, nigdje u svijetu i ne postoji, pa samim tim, ni u Sjedinjenim Američkim Državama!

Sve stalne članice Savjeta bezbjednosti, pa i nestalne, suverene su i samostalne države. BiH ne ispunjava ni minimum tih kriterijuma, pa samim tim i ne ispunjava ni osnovne uslove nezavisne i samostalne države kako je to definisano za sve članice i to u Povelji o članstvu, organizaciji i funkcionisanju Ujedinjenih nacija.

Niz je primjera koji BiH oduzimaju atribute suverene zemlje. Opšte poznato je da je BiH jedina zemlja u svijetu kojom upravlja i vlada OHR, zapravo institucija koje čak nema ni u Dejtonskom sporazumu. Ali birokratizovani OHR jeste sve u BiH. OHR je i Predsjedništvo BiH i Skupština BiH i Savjet ministara BiH i cjelokupni pravosudni sistem, ma sve i svja je OHR. Nijedna domaća institucija niti njeni predstavnici koji su izabrani na demokratskim i legalnim izborima ništa ne mogu, a mnogo puta i ne smiju uraditi bez saglasnosti OHR. Nadalje, BiH je jedina zemlja na ovoj planeti u kojoj u najvišoj sudskoj instanci, dakle u Ustavnom sudu, sjede i rade tri stranca!? To je nezabilježen slučaj u svijetu i nijedna demokratija, autokratija, diktatura, anarhija... takav slučaj ne poznaje u praksi! Ista situacija je i u Sudu BiH. To implicira da ovom zemljom ne upravljaju domaće vlasti, kao što je to normalna situacija u svakoj drugoj zemlji! Za BiH bi mnogo značilo da postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti za period 2010-2011. godine, ali kako doći do toga ako su domaće vlasti, koje su izabrane na demokratskim izborima, samo paravan iza kojeg vladaju predstavnici međunarodne zajednice.

I da zaključim. BiH je već izdvojila određena sredstva, a ministar spoljnih poslova, Sven Alkalaj, traži još para kako bi se ojačala Misija BiH pri UN u Njujorku i koja bi još intenzivnije lobirala kod ostalih članica UN da BiH postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti. Naravno, da su prilike u ovoj zemlji normalne i da domaće institucije upravljaju ovom državom, sasvim logično bi bilo i odgovaralo bi svakom čovjeku u BiH da ova zemlja bude izabrana u izvršni organ UN. Ali, pošto BiH nije suverena i samostalna i ona to neće ni biti sve dotle dok ovom zemljom upravljaju stranci, onda je sasvim razumljivo da naša zemlja ne treba i ne može da bude nestalna članica Savjeta bezbjednosti.

Obje opcije su u igri i, sad za sada, ravnopravne su i sa istim su izgledima na uspjeh ili neuspjeh. Dakle, mogući rezultat je: iz jedan u dva, ali i iz dva u jedan, odnosno i nula!?


Предузети мјере и радње да се не понови фебруарска штета из Херцеговине

— Autor sjovicicslavuj @ 21:42
РАВНО, 11. МАЈА (СРНА) - Чланови Комисије за спољну троговину и царине Представничког дома парламента БиХ разматрали су данас у општини Равно узроке и посљедице настале након поплава у Поповом пољу у фебруару ове године и закључили да се морају предузети мјере и радње да се овакви случајеви више не би догодили.

"Комисија је од Представничког дома добила задатак да испита све околности и узроке који су настали након великих поплава које су се десиле у фебруару, када је водостај у Поповом пољу на одређеним мјестима износио и више од 15 метара, због чега је било угрожено цијело подручје", рекао је Срни предсједавајући ове комисије Славко Јовичић.

Он је навео да ће закључак са данашњег састанка, којем су присуствовали начелници општина Равно и Требиње Андрија Шимуновић и Доброслав Ћук, бити усвојен на наредној сједници комисије у форми информације.

Јовичић је додао да ће информација бити достављена свим заинтересованим субјектима да би могли да се увежу и успоставе систем међусобног обавјештавања такве непогоде, која није проузрокована људским фактором, да се предуприједе и да се овакви случајеви не дешавају.

Састанку су присуствовали представници оба ентитетска министарства за пољопривреду, водопривреду и шумарство, ентитетских водопривреда, Електропривреде РС и Електропривреде БиХ и Електропривреде Херцег-Босне, хидроелектрана Требишњица и Чапљина, као и представници Министарства за спољну трговину и економске односе и ентитетских агенција за воде.


Može li Bosna i Hercegovina postati nestalna članica Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija?

— Autor sjovicicslavuj @ 18:09

 PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

Već više mjeseci, ma ispravnije je reči - više godina,  odredjena lobistička grupa, oličena u bošnjačkim lobističkim krugovima, predvodjena pijanistom Sašom Toperićem ne izbiva iz kabineta nekolicine američkih kongresmena i senatora u Vašingtonu i otvoreno se zalaže za donošenje novog Ustava Bosne i Hercegovine, naravno na štetu srpskog naroda. Drugim riječima, ta skupina otvoreno radi na rušenju Dejtonskog sporazuma i takvim aktivnostima degradira postojanje i ravnopravnost tri konstitutivna naroda – Srba, Bošnjaka i Hrvata, čime se ruši i Ustav BiH, jer se upravo ustav zasniva na postulatima ravnopravnosti i postojanju konstitutivnih naroda i ostalih u BiH. Jasno je onda da su sve aktivnosti „pijaniste“ Toperića trezveno  usmjerene na ukidanje Republike Srpske i na stvaranje unitarne BiH i to po mjeri samo jednog, zar treba i napominjati – bošnjačkog naroda. Zašto se onda pitamo kako to nastaju i kako se donose razne rezolucije, koje po sistemu zadatih optužbi unaprijed za sve optužuju Srbe i Republiku Srpsku, i to se dešava i u američkom Kongresu i u Evropskom parlamentu i na mnogim drugim mjestima. Dakle, ti  i mnogi drugi lobisti rade samo u interesu bošnjačkog naroda i pritom se lažno predstavljaju za bosansko-hercegovačku dijasporu koja, uzgred rečeno, kao udružena cjelina Srba, Bošnjaka, Hrvata i ostalih, nigdje u svijetu i ne postoji, pa samim tim, ni u Sjedinjenim američkim državama!

 Sve stalne, pa i nestalne članice Savjeta bezbjednosti su suverene i samostalne države. Bosna i Hercegovina ne ispunjava ni minimum tih kriterija, pa samim tim, i ne ispunjava ni osnovne uslove nezavisne i samostalne države kako je to definisano za sve članice i to u  Povelji o članstvu, organizaciji i funkcionisanju Ujedinjenih nacija.

 Niz je primjera koji Bosni i Hercegovini oduzimaju atribute suverene zemlje. Opšte poznato je da je pak Bosna i Hercegovina jedina zemlja u svijetu kojom upravlja i vlada OHR, zapravo institucija koje čak nema ni u Dejtonskom sporazumu. Istina, u Dejtonskom sporazumu je predvidjena funkcija visokog predstavnika kao tumača civilnog dijela iz Anexa 10.  Dejtonskog sporazuma. Ali birokratizovani OHR je sve u Bosni i Hercegovini. OHR je i Predsjedništvo BiH i Skupština BiH i Savjet ministara BiH i cjelokupni pravosudni sistem, ma sve i svja je OHR. Jer, nijedna domaća institucija niti njeni predstavnici koji su izabrani na demokratskim i legalnim izborima ništa ne mogu, a mnogo puta i ne smiju uraditi bez saglasnosti OHR-a.

 Nadalje, BiH je jedina zemlja na ovoj planeti u kojoj u najvišoj sudskoj instanci, dakle u  Ustavnom sudu sjede i rade tri stranca!? To je nezabilježen slučaj u svijetu i nijedna demokratija, autokratija, diktatura, anarhija... takav slučaj ne poznaju u praksi!  To nijedna zemlja svijeta, pa ni one od svega desetak hiljada stanovnika sebi nisu i ne bi to dozvolile. E, takva „pravna“ organizacija je nametnuta BiH i samim tim -  Ustavni sud BiH je, nažalost, izgubio svaki legalitet i legitimitet kao  najvažnija domaća sudska instanca.

 

 Ista situacija je i u Sudu BiH u čijim najvažnijim odjeljenima sjede i kojim upravljaju strani tužioci i sudije. U ovoj zemlji i o ovoj BiH može da o pravosudnom sistemu govori i Doris Pak (članica Evropskog parlamenta), i ko god to želi od stranaca,  samo mi domaći političari smo lišeni takve mogućnosti, jer zaboga, odmah nam se spočitava da se, eto, kao miješamo u nezavisno pravosudje? Ne miješamo se mi niti to želimo, a i kako bi, kad nam  nije omogućeno da se miješamo čak i u svoj posao! To implicira da ovom zemljom ne upravljaju domaće vlasti, kao što je to normalna situacija u svakoj drugoj zemlji!

 Za BiH bi mnogo značilo da postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti za period 2010.-2011. godine, ali kako doći do toga, ako zemljom upravljaju stranci, ako su domaće vlasti koje su izabrane na demokratskim izborima samo paravan iza kojeg vladaju predstavnici medjunarodne zajednice, iste te zajednice koja nas je sve zajedno vratila u prvi razred osnovne škole i koja nam je propisala da svi, bez obzira na godine i obrazovanje, moramo tek početi učiti pisati i čitati o demokratiji i savremenoj civilizaciji. Ista ta medjunarodna zajednica sve naas u BiH gleda kao da smo juče sišli sa drveća ili da smo izašli iz nekih divljih katakombi!

 I da zaključim. BiH je već izdvojila odredjena sredstva, a ministar inostranih poslova Sven Alkalaj traži još para kako bi se ojačala Misija BiH pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku i koja bi još intenzivnije lobirala kod ostalih članica UN-a da BiH postane nestalna članica Savjeta bezbjednosti. Naravno, da su prilike u ovoj zemlji normalne i da domaće institucije upravljaju ovom državom, sasvim logično bi bilo i odgovaralo bi svakom čovjeku u BiH da  ova zemlja bude izabrana u izvršni organ UN.

Savjet bezbjednosti UN-a

 

Ali, pošto BiH nije suverena i samostalna i ona to neće ni biti sve dotle dok ovom zemljom upravljaju stranci, onda je sasvim razumljivo da naša zemlja ne treba i ne može da bude nestalna članica Savjeta bezbijednosti. Druga je stvar što bih ja iskreno želio i volio da  BiH bude izabrana. No, rekao sam koji su to limitirajući faktori....Ali, danas u svijetu ne postoje pravo i pravda i to su samo izvedene fikcije iz sile, snage i moći onih velikih. Zato, nikakvo iznenadjenje  neće biti ako BiH bude izabrana ili ne bude izabrana za nestalnu članicu Savjeta bezbjednoosti Ujedinjenih nacija. Obje opcije su u igri i, sad za sad,  ravnopravne su i sa istim su izgledima na uspjeh ili neuspjeh. Dakle, mogući rezultat je: iz jedan u dva, ali i iz dva u jedan, odnosno i nula!?

 _______________________________________________________

Comment on the English language
Can Bosnia and Herzegovina inconstant become a member of the United Nations Security Council?

By: Slavko Jovicic Slavuj
 
Already more months, any accurately the words - for several years, a certain logistics group, embodied in the Bosnian logistics community, led by pianist Sasom Topericem not leving from the office of a few U.S. congressman and Senator in Washington and openly advocates for the adoption of the new Constitution of Bosnia and Herzegovina, of course, to the detriment of the Serbian people. In other words, the group opened for demolition of the Dayton agreement, and such activities degrades the existence and equality of the three constituent peoples - Serbs, Bosniaks and Croats, which is unfortunate and the Constitution of BiH, because it is the constitution based on equality and postulates the existence of constituent peoples and others in the Bosnia and Herzegovina. It is clear then that all activities, "pianist" Toperica soberly routed to the abolition of the Republic of Serbian and the creation of unitary Bosnia and Herzegovina and to the extent only one, is should leader - the Bosniak people. Why are you asking how to appear and how to make a variety of resolutions, that the system given in advance for all charges accuse the Serbs and the Serb Republic, and that happens in the U.S. Congress and European Parliament and many other places. So, you and many other lobbyists working in the interests of the Bosniak people, and while falsely representing to the Bosnia Herzegovina diaspora, which, in passing said, as a united entity of Serbs, Bosnians, Croats and others, Nowhere in the world and does not exist, and consequently, even in the United States of America!

  All permanent, and inconstant Security Council members are sovereign and independent state. Bosnia and Herzegovina does not meet even the minimum criteria, and the team, and does not meet even the basic terms of independent and independent state to the defined for all members to the Charter of the membership, organization and functioning of the United Nations.

  A series of examples is that Bosnia and Herzegovina take attributes of sovereign countries. Generally known that the Bosnia and Herzegovina the only country in the world which manages the government and the OHR, in fact, even institutions that there is no agreement in Dayton. However, in the Dayton agreement provides for the functions of the High Representative as part of the civilian interpreter Anexa 10th The Dayton Agreement. But all the bureaucratic OHR in Bosnia and Herzegovina. OHR and the BiH Presidency and BiH Parliament and the Council of Ministers and the entire judicial system, any and all any the OHR. For any local institutions or their representatives who were elected on the democratic and legal elections, nothing can, and many times and not be done without the consent of OHR.

  Furthermore, BiH is the only country on this planet where the highest judicial instance, then sat in the Constitutional Court and the work of three stranger!? This is the unbooked case in the world and no democracy, monocracy, dictatorship, anarchy ... such cases do not know in practice! To any country around the world, not even one of only ten thousand inhabitants themselves are not, and should not be allowed to. E, such a "legal" organization is imposed Bosnia and Herzegovina and the team - the Constitutional Court of BiH has, unfortunately, lost all legality and legitimacy as priority home jurisdiction.

  The same situation is in the Court of BiH in which the most important sectors sat and managed by the prosecutors and judges. In this country, and the BiH can speak about the judicial system, and Doris Pack (member of European Parliament), and who wants the foreigners, just like local politicians, we deprived of such opportunities, because  now we are remakes to behold, as mix independent judiciary? No  we not want to, and so that, when we are not able to mix  even your job! This implies that the land is not managed by local authorities, as is the normal situation in any country!

  For Bosnia and Herzegovina would mean a lot to be inconstant member Security Council for the period 2010.-2011. years, but how to get to, if the land is managed by the party, if the local authorities that are selected in democratic elections, only a screen behind the rule that representatives of the international community, the community and that we were all together back in the first grade of elementary school and we prescribed to all, regardless of the year and education, we have only begin to learn to write and read about democracy and modern civilization. The same all the international community in BiH us looks as if we came down yesterday with trees or that we came out of some wild catacombs!

  And to conclude. BiH has already allocate certain funds, and the Minister of Foreign Affairs Sven Alkalaj search more money in order to strengthen the BiH Mission to the United Nations in New York and that more intensive lobirala with other members of the UN to Bosnia and Herzegovina to become inconstant member Security Council. Of course, that the situation in this country and the normal domestic institutions to manage this state, it would be logical and appropriate to each man in this land of Bosnia and Herzegovina to be elected in the executive body of the UN.

UN Security Council and But, as BiH is not a sovereign and independent, and it will not even be all that far, while the land is managed by foreigners, it is quite understandable that our country should not and can not be a member of the Council of inconstant sekurity. The second thing is that I genuinely loved and wanted to BiH be selected. No, I said that they are limiting factors .... But, in today's world there is no law and justice and are derived from the fiction of force, power and the power of those large. So, no surprise will not be If I be selected or not selected for inconstant sekurity member of the Council of the United Nations. Both options are in the game, and now, for now, are equal and the same with the prospect of the success or failure. So, the result is possible: from one in two, and from two to one, or zero and!?
 

ОПЕТ СЕНКИЋ...иако заиста не знам ко је тај човек???

— Autor sjovicicslavuj @ 18:17

U subotu protesti širom BiH

LINK - http://www.tip.ba/2009/05/07/u-subotu-protesti-sirom-bih/

 7 Maj, 2009

Početak borbe građana za građanska ljudska prava.

_____________________________________________

Одговор:

Напомена: Не рекламирам протесте, но слика плаката ме мало збуни и подсети на неке србијанске организације и "револуционаре", па се запитах да то "отпораши" из "братске" Србије нису стигли у помоћ  "браћи" у БиХ, под условом, ако су посао  рушења власти завршили у Грузији???

          ----------------------------------------------------------

   НАПОМЕНА: На слици, ваљда су то ови организатори, али  нисам хтео да "ризикујем" и да, не дај боже, којим случајем, заменим идентитете - јер, заиста не знам ко је који од вођа протеста!?

"Солидаришући" се са демонстрантима, ипак сам дао и свој лични "допринос", јер сам им знатно увећао слику од оне завничне, аутентичне, која се налази на горе поменутом сајту....

                            ------------------------------------------------------------

U subotu će se održati mirni protesti širom BiH, a u Tuzli od 12 sati na Sonom trgu. Kako je rečeno na današnjoj konferenciji za medije u Tuzli, cilj je podizanje građanske solidarnosti, te pružanje podrške Tužilaštva Bosne i Hercegovine da se konačno obračuna sa kriminalom i korupcijom sa najvišim predstavnicima vlasti u oba entiteta.

Predsjednik Udruženja građana Front koje koordinira aktivnostima protesta u Tuzli Danijel Senkić smatra da u državi poput naše, u kojoj dva pogona štrajkuju odvojeno u jednoj firmi, nužno treba raditi na građanskoj solidarnosti. „Poslali smo 10 zahtjeva zastupnicima u parlamentu ispred nevladinih organizacija, međutim nismo dobili odgovora osim javnog odgovora Slavka Jovičića Slavuja zastupnika iz SNDS-a i njegove prijetnje ocjepljenjem RS-a”, rekao je Danijel Senkić.

"Početkom aprila 2009. godine, Predstavničkom domu Parlamenta BiH, uputili smo deset prioritetnih zahtjeva koje treba početi rješavati kako bi se olakšao život grañana u BiH. Do danas, niko se nije oglasio niti izjasnio o zahtjevima, osim što je državni zastupnik Slavko Jovičić Slavuj iskoristio te zahtjeve za ismijavanje građana, što je rezultiralo konačnom odlukom za organiziranje navedenih protesta", istakao je uz ostalo tada Senkić.

 ___________________________________________________________________________

                                             ОДГОВОР:

Жали се човек да му нико неће да одговори, па ко велим, ево ја ћу.... Ја му одговорим, иако појма немам ко је тај тип, и он се сад љути што сам му одговорио. Истина, помињене  и  то да су га све моје колеге у парламенту игнорисале!?

На сву срећу, па постоји текст који сам објавио на свом блогу,  под насловом "Фронтовци", али и као колумну која је објављена у дневним новинама Фокус“ и свима је тај текст доступан, те се  сва истина може утврдити, ако се пажљиво прочита тај мој коментар.

Наравно, да никада до сад, а сад поготово, нисам и нећу бити под било чијим утицајем или, не дај боже, под пристиском или уценама. На најаву мени непознате тзв. невладине организације "Фронт" да ће организовати протесте „широм“ БиХ, ваљда су организатори мислили и на Републику Српску, јер је она саставни део БиХ – наравно да ми није падало на ум да озбиљно прихватим ултимативне захтеве Сенкића и његових протестаната!!!

 Свих десет захтева упућених Парламенту БиХ је политичке природе и то са императивним и ултимативним захтевима.

Написао сам тај текст, као осврт на авантуристичке потезе разних комедиографа у лику извесно-неизвесног Сенкића...И замислите – тај тузлански „Че Гевара“  не одустаје од рушења власти у БиХ и баш се онако обрадујем??? Да човек нема мере и да су његови потези лакрдија од демократије, ето, затражи ОН да се и Сипа и тужилаштво, ко бива, позабаве мојим сепаратистичким циљевима!? Шта сам могао да урадим, већ да се грохотно насмејем....Али добро!

Ето, дотични каже да ја као исмејавам грађане??? Све ми се чини да је извесно-неизвесни Сенкић себе поистоветио са грађанима? Уосталом, кога он представља и откуд му право да се крије иза грађана? Којих грађана? Али, ваљда само њему знаних!  

Срба из Републике Српске сигурно не и никада!

______________________________________________________________________________

Prema mišljenju predsjednika Udruženja malih dioničara Rizaha Softića ovo je odlična prilika da se predstavnicima aktuelne vlasti pošalje jasna poruka da je krajnje vrijeme da vlast počne raditi u interesu države i građana. „Mi smo otkrili jako puno kriminala zahvaljujući vlasnicima kapitala u preduzećima, otkrili smo ko su tajkuni i sa kojim organom su povezani”, kazao je Softić istakavši značaj poznavanja Krivičnog zakona i Zakona o prekršajima.

                             ___________________________________

                                                         ОДГОВОР:

Ево га, сад је Сенкић појачан и са другим активистима и то сви су баш из Тузле!? Видљиво је из изјаве извесног Ризаха Софтића да су, ето, они и његови - открили доста криминала и да знају ко су тајкуни који су повезани и са којим органом власти?! Баш супер! Али, зна ли господин Софтић да је кривично дело и да је  управо он одговоран ако зна који су то лопови и кога су  то опељушили,  а да то није пријавио надлежним правосудним институцијама. Зато, господин Софтић и разни Сенкићи требају да одговарају ако прикривају лопове и ако их не пријаве надлежним органима.

______________________________________________________________________________

Protesti koji će se održati paralelno u više bosanskohercegovačkih gradova samo su početak konstantne borbe građana za njihova prava, poručuju organizatori. Mladi su duboko razočarani u indolentnost vlada i pasivnost građanstva. Kako kaže omladinski aktivista iz Tuzle Jasmina Alić, od vladajućih kriminaliziranih struktura zavisi da li će se tokom narednog mjeseca organizovati masovni protest ispred Parlamenta BiH. „Ukoliko dođe do centralnog protesta u Sarajevu imat ćemo samo jedan zahtjev, a to je smjena vlasti i raspisivanje vanrednih općih izbora u BiH”, istakao je Jasmin Alić.

______________________________________________________________________________

                                                        ОДГОВОР:

Види сад овог? Ето, Јасмин би на улици смењивао легално изабрану власт!? Опаааа...Зар то није плишана револуција и рушење Устава БиХ и легално признате државе? Јесте Јасмине! Само ти морам речи да су следећи избори идуће године у октобру, па бујрум, кандидуј се и победи и ти води ову земљу, наравно не и ентитет Републику Српску, јер знам ја где би ти одвео Републику Српску? Пупупу..., не дао Драги Бог! А, не дају ни Срби, јер ми само бранимо уставну позицију Републике Српске, а тиме и Устав БиХ!!!

Такође, најдобронамерније ти кажем да Срби из Републике Српске неће учествовати ни на каквим протестима, поготово неће долазити у Сарајево, јер тамо је остала шаћица Срба, а нама из Републике Српске да долазимо, е, па  и није  баш згодно – јер, далек је то пут!

Не знам зашто у свој програм рада нисте ставили и зашто се нисте ангажовали да 15. маја на достојанствен и примерен начин обележите трагично страдање војника ЈНА у Тузланској колони. То би вам било паметније, али нећу вам ја ништа сугерисати, јер ви, забога заступате све грађане, па самим тим и српски народ!?! Ух...глуво и далеко било!

------------------------------------------------------------------------------------------

НАПОМЕНА: Да се не уноси забуна, моји одговори су на ћирилици из разлога да се барем на тај начин раздвоје текстови протестаната и моји одговори!


PIŠE Slavko Jovičić Slavuj: Globalna kriza

— Autor sjovicicslavuj @ 20:07
Puls- kolumna
  06.05.2009
   
Sve iole ozbiljne ekonomske analize, sasvim egzaktno, ukazuju da problem globalne finansijske krize ne može biti riješen prostim kratkoročnim ad hok mjerama posrnulog tržišta, koje se nalazi u strmoglavom sunovratu.

 Razloga je mnogo i pošto, po svemu sudeći, nije moguća neophodna promjena u samoj strukturi sistema, koji je duboko dehumanizovan, s obzirom na to da se u njegovom centru kao vrhunska vrijednost ne nalazi čovjek već profit, onda se ne treba mnogo truditi, pa predvidjeti da ekonomski kolaps svjetske privrede, nažalost, nije privremenog karaktera, već, izgleda, dugotrajnija agonija kojoj se ne naslućuje kraj.

Cijeli sistem kapitalističke privrede nije koncipiran ni usmjeren ka zadovoljavanju potreba čovjeka kao jedinke, već naprotiv, upravo je čovjek postao proizvod sveden na kvantitativno određene kategorije radnog učinka u kontekstu ostvarivanja kapitalističkog profita. Stoga nije nikakvo čudo što je čovjek od subjekta kupovine postao objekat u jednom nemilosrdnom sistemu, u kojem je bogatstvo jedina važeća i priznata kategorija. Nakon rečenog, nije teško zaključiti da je osnovni etički generator krize egoistička pohlepa za ličnim bogatstvom neviđenih razmjera.

Naprosto, ovo je vrijeme sulude trke ka samo jednom cilju, trka bez starta, ali s jasno definisanim ciljem, profitom i interesom! Dakle, ako isključimo emocije i ljubav, za koju mnogi kažu da je pokretač svega, onda se može konstatovati da su i ljubav i mržnja nametnute trenutne kategorije, a da je samo trajna konstanta interes, i to zasnovan na glavnom stubu potrošačkog mentaliteta i opšte grabeži po sistemu: "Daj samo meni, i samo je bitno da ja imam i da sam što materijalno bogatiji"!

Niz je primjera koji vode, naravno, ka napretku civilizacije, ali ništa nije manji broj i onih tehničkih dostignuća, koja su najveća opasnost po opstanak iste te civilizacije. Kao šlagvort za ilustraciju uzeću nobelovca Ahtisarija, koji je apsurd apsurda vrednovanja doprinosa napretku civilizacije. U stvari, kako je moguće da čovjek koji je u potpunosti satanizovao srpski narod u cjelini dobije jedno od najvećih i najprestižnijih svjetskih priznanja za pokazane rezultate i za humanistički doprinos miru?! Nevjerovatno, ali istinito, nažalost! Ali, Albanci i proalbanski orijentisani bjelosvjetski lobisti sigurno se neće složiti s gore rečenim.

No, da se vratim svjetskoj ekonomskoj recesiji, u kojoj leži jedan dublji problem, a to je monstruozni koncept uništavanja osnovnih ekonomskih postulata, prema kojima bi trebalo da budu bar donekle uravnoteženi ponuda i tražnja na tržištu. Tačnije, imperativ vremena nam diktira da živimo po formuli - prilagoditi se, a ne odabrati, odnosno uključiti se u novi tok, umjesto odrediti ga, pogotovo u slučaju monopolističkih okruženja i strahovitog ekonomskog pritiska velikih sila i nastavak njihovog nikad prekinutog tlačenja malih naroda, a pod tim mislim i na male zemlje, ali i na njihove mikroekonomije. Imajući sve to u vidu, ideja samoregulatornih mehanizama održanja tržišta u uslovima divljeg kapitalizma čista je besmislica.

-------------------------------------------------------------------
Comment on the English language
 
By Slavko Jovicic Slavuj:
Global crisis

    Pulse-column "FOKUS"
   06.05.2009
   
All possibly serious economic analysis, very exact, indicating that the problem of the global financial crisis can not be resolved a simple short-term ad hoc measures posrnulog market, which is located in the headlong narcissus.

  This is a lot and because, by all odds, there is no required changes in the structure of the system, which is deeply dehumanizovan, considering that in the center as the supreme value is not a man but a profit, then you do not have much trouble, and prognosticated that the economic collapse the world economy, unfortunately, is not temporary, but seems longer torment which is not the end of sugestive.

The whole system of capitalist economy is not designed nor directed towards meeting the needs of human being, but rather, just the product of a man reduced to certain categories of quantitative performance in the context of realization of capitalist profit. Therefore, it is not any wonder that the man is the subject of buying a property in one mercilessly system, in which wealth is the only valid and recognized categories. Once said, it is not difficult to conclude that the basic ethical crisis generator egoistička lust for personal wealth  Measurers.

Simply, this is a crazy time of the race to one end, the race without a start, but with clearly defined goals, profit and interest! So, if you turn off their emotions and love, which many say that the initiator of all, it can be noted that the love and hate imposed current categories, and that the only lasting constant interest, and based on the main column and the general consumer mentality despoilment by the system: "Give me only, and is only important that I have and I'm as rich material!"

A series of examples is that of water, of course, to the progress of civilization, but is not a small number of those technical achievements, which are the biggest threat to the survival of the civilization. As a cue for illustration I'll Ahtisaari Nobel Prize winner, which is absurd absurd evaluation of the contribution of the progress of civilization. In fact, how it is possible that a man who is fully destroyed the Serbian people as a whole gets one of the largest and most world recognition for demonstrated results and humanitarian contribution to peace? Incredible, but true, unfortunately! However, Albanians and proalbanians oriented  lobbyists certainly will not agree with the above said.

However, to return the world economic recession, which is a deeper problem, which is the monstrous destruction of the concept of basic economic postulates, according to which should be at least somewhat balanced supply and demand in the market. In particular, the imperative of time dictates that we live by the pattern - to adjust, and do not choose, or include in the new course set for it, especially in the case of environment and strong economic pressure of big powers and continue their oppression never his small, and I think the team and the small, but their Mikroekonomija. With this in mind, the idea of maintaining market samoregulatornih mechanisms in terms of wild capitalism is pure nonsense.
 

Belkić: Lijanović je izmanipulirao poslanike

— Autor sjovicicslavuj @ 15:22
Teme
Autor: S. ROŽAJAC 
 

Parlament BiH: Direktno kršenje CEFTA-e
Foto: Arhiv
04.05.2009.
Domaća proizvodnja zaštićena je sporazumom CEFTA i to smo trebali poštovati, kaže Belkić...

Zakon o zaštiti domaće proizvodnje, koji je u prvom čitanju usvojio Predstavnički, a nakon njega i Dom naroda Parlamenta BiH, definitivno je podijelio poslanike i delegate iz SNSD-a i SBiH. Dok su delegati Doma naroda iz ovih stranaka jednoglasno podržali Prijedlog zakona poslanika Jerka Ivankovića Lijanovića, zastupnici u Predstavničkom domu su ipak bili razjedinjeni.

Upitan zbog čega je SBiH podržala ovaj zakon, koji direktno krši odredbe sporazuma CEFTA, predsjedavajući Predstavničkog doma i poslanik te stranke Beriz Belkić kazao je za "Dnevni avaz" da je on glasao protiv.

- Slobodno mogu reći da je Lijanović uspio izmanipulirati poslanike, šireći priču da je ovaj zakon dobar za BiH i da štiti domaću proizvodnju. Domaća proizvodnja zaštićena je sporazumom CEFTA koji smo potpisali i trebali smo ga poštovati. Ovo zasigurno nije bio način da se zaštiti domaća proizvodnja, jer rezultat debalansa u robnoj razmjeni nije rezultat superiornosti susjeda. Poslanici SBiH glasali su onako kako su mislili da trebaju i ja tu nisam mogao ništa učiniti - rekao je Belkić.

Ni poslanik SNSD-a i predsjednik Komisije za carine i vanjsku politiku Slavko Jovičić nije bio za usvajanje ovog zakona. Prema njegovim riječima, problem zaštite domaće proizvodnje trebalo je riješiti bilateralnim razgovorima sa susjedima.

- Osim toga, kroz budžet je trebalo štititi domaću proizvodnju. Sigurno je da će ovaj zakon dovesti do toga da nam susjedi uvedu kontramjere. Također, ukoliko dođe do arbitraže, sigurno je da će rezultat po nas biti negativan - istakao je Jovičić.

Zarada od 160 miliona KM godišnje

Procjene Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH govore da bi, ukoliko bi Lijanovićev zakon, u konačnici, i bio usvojen, prihodi od carina mogli porasti do 160 miliona KM godišnje.

Prema podacima UIO o uvozu robe iz Hrvatske i Srbije u prva tri mjeseca ove godine, da je ovaj zakon bio na snazi od početka godine, BiH bi na jedinstvenom računu imala oko 40 miliona KM više. Ako bi se, prema tome, zadržao isti nivo uvoza kao u prvom kvartalu ove godine, od početka 1. jula, kada bi se zakon trebao početi primjenjivati, do kraja godine BiH bi inkasirala još oko 80 miliona KM od carina. No, nije isključeno da bi zbog mjera prema uvoznim proizvodima i potražnja za njima opala, pa time i uvoz i prihodi od carina. 


Добровољачка улица у Сарајеву - почињени злочини над војницима ЈНА 1992. године...

— Autor sjovicicslavuj @ 23:08

ПРИПРЕМИО И ПРИРЕДИО: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 ********************************

Поводом седамнаестогодишњице стравичног масакра и напада муслиманских војних и паравојних формација на колону Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву -  објављујемо транскрипте из емисије Радија Федерације Босне и Херцеговине: емисије која је емитована 2002. године, како су учесници у програму и већина главних актера тог злочина навели – ''судбоносне битке за одбрану Сарајева и цијеле Босне и Херцеговине''!?

Наиме, према постигнутом договору са муслиманским политичким врхом, колона возила, технике и људства ЈНА требала је да напусти Сарајево и, у пратњи тадашњег УМПРОФОР-а, стигне на првобитно одређену локацију - у касарну у Лукавици. Међутим, мирно ''извлачење'' колоне ЈНА напале су муслиманске полицијске, паравојне и снаге територијалне одбране.

У том злочину  убијена су 42 војника и официра. Рањена су 73 припадника ЈНА. А, 215 је заробљено, касније малтретирано и злостављано. 

        Емисија је снимљена на три пуне аудио-касете.

        Учесници у емисији најбоље и најјасније говоре о том злочину. Зато би сваки наш коментар био  сувишан!

_________________________________________________________________________-

 Као увод у емисију - текст наизмјенично читају два  водитеља - спикера:

 -  Сада је тачно 12 сати. Радио Федерације БиХ. 2 мај 1992.

године. Специјална   емисија   Федералног   радија  ''СВЕ ТО КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕР'', посвећена мајским догађајима прве године опсаде. Одбрањена сувереност БиХ!

 -         2 мај 2002. године (емисија)

 -         ''Све то као да је било јучер''

 -         Други март Сарајево:  Паравојне јединице СДС на више мјеста у граду поставиле барикаде.

 -         Трећи март: Резултати референдума показали да је већина грађана за самосталну, суверену и јединствену Републику Босну и Херцеговину.

 -         4 април, Сарајево: Српске барикаде на Врбања мосту, Пофалићима, подручју Враца и на Грбавици. У граду се пуца.

 -         7 април, Фоча: Срби заузели све виталне објекте у граду.

 -         8 април, Купрес: Сукоб ЈНА и Хрватских снага. Погинуло на стотине људи.

 -         12 април: Драма у Вишеграду. Мурат Шабановић пријети дизањем у ваздух бране.

 -         15 април, Горажде: Град избјеглица. Стигло преко 40.000  из Вишеграда, Фоче и Чајнича.

 -         17 април: Јединице Ужичког корпуса ЈНА ушле у Вишеград и преузеле контролу над цијелим градом.

 -         30. април: Добриња потпуно блокирана

 -         1. мај: Од 183 Радио-телевизијска предајника и осам радио телевизијских релејних станица, у Републици Босни и Херцеговини, само се на два несметано врши емитовање програма Радио-телевизије Сарајево.

 -         2 мај: Најтежа ноћ у Сарајеву. Многи дијелови града личили су на буктињу. По повратку из Лисабона на сарајевском аеродрому, од стране ЈНА, ухапшен Алија Изетбеговић (снимак из архиве радио-тонски – оп.а): 

''У Сарајеву је на снази знак зрачне опасности. Агресорске снаге данас су  напале и сам центар Сарајева. (Тонски се чују гранате и пуцњава – оп.а). Рањени град данас је окупан сунцем, али без оне уобичајне недељне живости његових грађана. Улица Маршала Тита, главна градска авенија Сарајева, током протекле ноћи, претрпила је велика разарања. Погођена је робна кућа ''Зема'', Народна болница, излози ''Супермаркета'', продавница ''Новитета'', ''Беко''... разбијена су стакла на свим осталим излозима. Овај дио града је без струје. Међу онима који су дошли да са сузама у очима лично се увјере у ова дивљачка бомбардовања стамбених четврти био је и рођени Сарајлија Винко Ребац (тонска изјава – оп.а).

 Винко РЕБАЦ (архивска изјава): ''Ово не може урадити човјек. Ово може звијер урадити. Нема оног ко не би заплакао данас у овом дијелу Сарајева, у коме смо и младост и сву радост доживљавали….

 НН репортер (архивски снимак): ''Један од значајних објеката и понос града Сарајева, свакако је била и велика ''Пошта'', грађена још у доба Аустрије, на Обали. Она је и јутрос добрим дијелом у пламену. Овдје су двије екипе ватрогасаца који снажним воденим топовима покушавају да зауставе пламене језике. Разговарамо са командиром ове ватрогасне јединице… (лош тон – оп.а)… Николић Момчилом.

 Момчило НИКОЛИЋ (архивски снимак): ''Да. Ја сам од јутрос. Пожар је локализован и сада само санирамо да се не би проширио на сусједне стамбене објекте''.

 НН новинар (архивски снимак): ''Кажите, Ви сте улазили у саму зграду, каква је ситуација''?

 Момчило НИКОЛИЋ (архивски снимак): ''Да. Ми смо извршили унутрашњу провалу. Све је тотално изгорило, уређаји и инвентар''. (крај)

 Нови извјештај новинара (архивски снимак): ''У обиласку града примјетили смо да је тржни центар ''Хепока'' на Отоци дјелимично изгорио. На Ченгић Вили је пало десетак граната. Сви излози око АБЦ-а су разбијени. Раскршће око моста на Скендерији и даље пружа стравичну слику. Скелет угљенисаног трамваја. Одмах до њега дјелимично изгорјели трамвај. Трећи трамвај изрешетан. Два војна пинцгауера (џипа – оп.а) и два војничка возила  (хитна помоћ – оп.а) угљенисани. Бројна оштећења на старој згради старе електричне централе (зграда ''Валтер Перић'', Скендерија – о.п.а). Чеони дио Скупштине града, ове прелијепе зграде, такође је погођен. Примјетни су бројни прави кратери.

Преко пута хотела Београд (данас ''Босниа'', у центру града, близу Титове улице – оп.а) погођена гранатом стамбена зграда. Пошта на Обали догоријева на првом и другом спрату. Град остао без 45.000 телефонских прикључака (музика из студија – оп.а)

________________________________________________________________

 -         (наставак програма - новинари читају –оп.а): ''Други мај 2002. године. Специјална емисија Федералног Радија ''СВЕ ТО КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕР'', посвећена мајским догађајима прве године опсаде''.

 -         Одбрањена сувереност Босне и Херцеговине.

 ________________________________________________

 2. мај 2002. године – ''СВЕ ТО КАО ДА ЈЕ БИЛО ЈУЧЕР’’

(Почетак директне радио емисије из студија).

      Водитељ у студију радија Јасмина ДУЧИЋ-НУХОЏИЋ (у даљем тексту Јасмина – оп.а): ''Данас је 2. мај 2002. године. На данашњи дан прије 10 година, на сарајевским улицама водила се одлучујућа борба за опстанак Босне и Херцеговине. Бранитељи, грађани Сарајева, показали су и тада велику храброст и патриотизам, а разбијен је мит о непобједивости, некада заједничке Југословенске народне армије. О тим херојским данима босанског отпора говорићемо, поштовани слушаоци, у данашњој четверосатној емисији.

Наши гости, иначе распоређени у четири студија, директни су учесници мајских догађаја с почетка маја, прве године опсаде. Током емисије чућемо и аутентичне тонске записе из архива Радио Сарајева, односно Радија Босне и Херцеговине.

Ја сам Јасмина Дучић-Нухоџић. Поздрављам поштовани слушаоци вас и све наше данашње госте. Са мном у студију су господа:

 

1.   Јован ДИВЈАК

2.   Авдо ХЕБИБ

3.   Кемал АДЕМОВИЋ

4.   Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ.

 У сусједном студију Федералног Радија је колега Ђуро Козар са гостима.

-----------------------------------------------------------------------------

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Желим вам добар дан поштовани слушатељи.  Поздрављам наше уважене госте. Са мном су господа:

 5. Драган ВИКИЋ

6. Керим ЛУЧАРЕВИЋ

7. Др. Бакир НАКАШ

    и колега

8. Кристијан ИВЕЛИЋ''.

 --------------------------------

Водитељ из студија Јасмина ДУЧИЋ-НУХОЏИЋ:

''Поздрављамо и репортерску екипу и госте на пункту 1., који се  налази у центру Сарајева. Репортер је колегица Азра Сиповић''.

----------------------------------------------------------------------

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Добар дан поштовани слушаоци. Добар дан нашем великом броју драгих и цијењених гостију, који се сјећају 2. маја '92. године. Ми смо у центру града у згради УПИ-ја, (код Позоришта, близу Хотела "Београд" – оп.а), пословног система гдје су се на данашњи дан прије 10 година водиле жестоке уличне борбе. Са нама су неки од директних учесника тих борби, односно одбране града. Ту је:

 

9.   Заим БАЦКОВИЋ

10. Џевад ТОПИЋ и

11. Неџад НУМИЋ''.

 -----------------------------------------------------

Водитељ из студија Јасмина:''На нашем другом пункту је колега Раде Трбојевић са гостима''.

---------------------------------------------------------------------------------

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: … ''И ја вама желим свима добар дан. У програму медијског подсјећања који је Радио Федерације емитирарао за своје слушаоце, а који говори о анатомији зла из 2. маја 1992., који сам, сјећам се, назвао наставком циклуса српских геноцидних радњи и ми ћемо дати, са замишљеног пункта, свој допринос. Дакле, у сарајевској опћини Центар са нама се налазе господа:

 12. Мушан КОВАЧ и

13. Ивица ШУТАЛО.

 Ето толико Јасна за ово прво подсјећање и са овог пункта''.

----------------------------------------------------------------------

 Водитељ Јасмина:… ''Ево, само да кажем Раде, да су твоји гости специјалци. Хвала свим нашим гостима што су се одазвали за учешће у специјалној емисији Федералног радија. Ево, да кренемо одмах и са причом. Питање за господина Дивјака. На почетку да нам кажете како је започео сукоб 2. маја'92., одакле је заправо, агресор кренуо тог дана''?

 Јован ДИВЈАК: ''Ако дозволите, ја бих нешто мало шире  да би дошли до 2. маја, јер све је претходило раније. Па да кажем, да ... сви ефективи ЈНА, послије потписивања споразума 2. фебруара у Сарајеву, између Југословенске народне армије и Хрватске власти, су пребачени у Босну и Херцеговину и када смо вршили анализе, онда смо схватили да је ЈНА та која је окупирала Босну и Херцеговину. У периоду од… поред оног што је већ била имала своје јединице на простору БиХ 1991. и  1992. до марта. Сви гарнизони са највећим бројем јединица које су се налазиле до тада, повећане су, ево, да говорим за Сарајево. Ви знате да су све касарне пренапучене војском, питомцима... касарна 'Маршал Тито', то су све питомци који су пребачени из Задра… У касарни 'Виктор Бубањ' довучена је артиљерија, касарна 'Џонлић', тенкови…. 'Змај'… што значи, на неки начин, дошло је претходно до окупације. То је једна од оних ствари које треба рећи. Друго, треба да знамо да је 27. априла '92. проглашена Савезна Република Југославија. Значи, тог момента Југословенска народна армија, односно Југословенска армија, која је тада већ трансформисана, постала саставни дио једне земље која је нова и која је извршила агресију. Оно што је следеће: половином априла месеца, Председништво Босне и Херцеговине је у контакту са Секретаријатом у Београду договорило да Југословенска народна армија мора негдје до краја априла да напусти Босну и Херцеговину. А у граду је договорено да ниједна војна колона не може да се креће без одобрења МУП-а Републике Босне и Херцеговине. Значи, било  какво кретање у граду, … да то иду транспорти хране и санитетска возила. Међутим, само по одобрењу. Тај 2. мај је показао  кршење тих споразума… И претходно још један детаљ. Оно што је провоцирало грађане тих дана крајем априла, то је да је из касарне на Бистрику, да су убијена два младића - Сенад Шећеровић и Фадил Шера - без икаквих разлога, који су пролазили туда колима. Значи, створена је једна атмосфера да се испровоцира сукоб између грађана и Југословенске армије.

Други мај, па мислим, све до тада што се дешавало показивало је да је некоме био интерес да  испровоцира да би оптужило грађане Сарајева, односно тад већ територијалну одбрану… Било би сад заиста нефер, али он је тако добро Билић ( предратни новинар ''Јутела'' Владимир БИЛИЋ – оп.а)  рекао.  Билић нам је описао све што се дешавало. Јер, прва ствар која се десила у Сарајеву - то је ујутро - српски диверзанти, мислим они који су радили, дигли су у зрак, буквално речено, пошту. Ви знате, Сенад (Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ, новинар РТ Сарајево – оп.а) је то описао кад су били у контакту негдје у авиону. Они су покушали, Алија кад се враћао да успоставе везу у Сарајеву. Међутим,  нису функционисали у том дијелу града је 40.000 веза. Даље, цијеним да је 2. мај  био покушај  потпуне   окупације Сарајевом.

Није то само напад на предсједништво, него је то била жеља, усто да се споје све јединице у граду од касарне до касарне, везано према Другој војној области и да поставе тада услове Предсједништву БиХ - грађани Сарајева једноставно дижите руке!  Предајте се! То су моја виђења онога шта се дешавало тог 2. маја''.

 Водитељ Јасмина: ''Уз помоћ наших данашњих гостију ми ћемо покушати реконструисати шта се заправо дешавало тог 2. маја у Сарајеву. Господине Хебибе, прије званичног  почетка рата активно сте се укључили у припрему  за одбрану земље. Гдје сте били тог 2 маја? Ево, да се сјетимо десет година од тог 02. маја. Ево, ја сам негдје нашла у архиви да сте ви били у згради МУП-а у центру града''.

 


Наставак бр. 1...

— Autor sjovicicslavuj @ 23:02
  Авдо ХЕБИБ: ''Ја бих желио да поселамим и поздравим све слушаоце Радио Федерације БиХ. И евоцирајући данас успомене на оне трагичне дане почетка рата, тешко се свега присјетити гдје је човјек у том тренутку био? Ја могу рећи ово нескромно - не знам гдје нисам био у тим првим данима и предратним данима.  Не знам гдје нисам био, а знам да сам био нажалост, на доста веома критичних мјеста. Ја бих такође, као што генерал Дивјак рече, мало само скренуо пажњу шта је предходило 1. и 2. мају? Управо ове блокаде су претходиле. Претходило је пребацивање снага Југословенске војске са територије Хрватске и Словеније на наше подручје Босне и Херцеговине, што је требало по тадашњим прописима да иде све уз контролу, уз пријаву и пратњу органа унутарњих послова. Међутим, војска је већ била преузела, преузимала је власт и нас  уопће нису координирали, нити нас обавјештавали о великом броју транспорта који су тада шпартали кроз Босну и Херцеговину. Транспортовали су 60 возила које смо зауставили на Комару - до камиона напуњених оружјем  у Горажду које смо заробили и довели у Сарајево - до ракета касније. Па  на Бистрику ракета које смо касније зауставили на Бистрику, које су имали путне налоге да превозе банане. То су биле јако велике банане које су биле јако опасне. Нису оне слатке као ове банане. Те су биле јако горке банане. До транспорта даље муниције и оружја и технике комплетне, које смо ми покушавали тада  малтене гањати  по Босни и Херцеговини... да их зауставимо. Нажалост, било је врло тешко, али смо имали и одређених акција. Мени је било најављено у МУП-у да ће војска са тенковима да сравни МУП са земљом и ми смо организирали одбрану зграде МУП-а. Покрили смо све сусједне улице и били смо спремни да се упустимо у сукоб, малтене и саможртвовање у одбрану. Јер, знали смо шта значи институција МУП-а у том тренутку. Ја сам 1. маја се  нашао у згради предсједништва са  господином Милетом Акмаџићем који је тада био секретар предсједништва; господином Сомуном... Кад смо сједили уз каву  и када нам је Зринка, шефица протокола саопштила да је предсједник Изетбеговић на путу, да би требао да дође сутра у Сарајево. Заиста ово први  пут саопштавам јавности. Знајући ситуацију каква је на простору Сарајева и околине ја сам упозорио Зринку да покушају да ступе у контакт са предсједником и да не долази у Сарајево: да ако дође у Сарајево може бити белаја. Јер, аеродром је покривен, а немамо никаквих гаранција за његово сигурно слијетање и повратак у Сарајево. Нажалост, тада ми је излетило из уста и рекао сам - ако дође може бити и заробљен.

Сутрадан, та моја најава нажалост, остварила се. Предсједник је дошао. Колико располажем информацијама - то њему није пренешено. Јер, је предсједник тражио информације каква је ситуација у Сарајеву и  тако даље. Није му пренешено! Он је дошао и десило се оно што се десило кад је слетио на аеродром. Сутра је дошао господин Сомун  и Миле и питају мене откуд ја знам, откуда сам ја знао да ће бити предсједник ухапшен. А ко је мало пратио ситуацију није морао бити толико наиван да не види како је ситуација озбиљна: да се може свашта десити, не само хапшење: да се могла десити и одмах ликвидација на аеродрому и тако даље''.

 Водитељ Јасмина: ''Наравно и грађани су били узнемирени свим тим догађајима''…

 Авдо ХЕБИБ: ''То би сигурно промијенило читаву ситуацију да се то десило''.

 Водитељ Јасмина: ''Легендарни специјалац Кемо Адемовић тог дана и наредних дана бранио је Сарајево и БеХа. Гдје сте господине Адемовићу били 2. маја''?

 Кемо АДЕМОВИЋ: ''Прије свега, желим да искористим прилику да поздравим све слушаоце Радија Федерације.  Колико се сјећам био је лијеп мајски дан. Исто као и данас, дакле сунчан. Наша јединица добила је задатак да заштити зграду предсједништва и зграду Републичке скупштине, данашњу зграду Вијећа министара.  Јер, ми смо тамо имали распоређене дијелове јединица који су обавили свој задатак. Нажалост, имали смо, колико се ја сјећам, и погинулих и рањених. Ја сам био у Дому полиције, а касније у току дана излазио сам на терен да обиђем ове дијелове гдје су била ова дешавања. Дакле, иначе јединица свих тих дана, па и претходних дана, дјеловала је интервентно по цијелом граду. Дакле, излазила је на терен. Дјеловала је интервентно гдје се указивала потреба. И свакако, што ово говори господин Авдо Хебиб - били смо исто тако распоређени тамо и штитили смо зграду Републичког министарства унутрашњих послова, данашњи Федерални МУП.

Дакле, био је то један врели дан који ми свакако не можемо рећи ни да смо очекивали. А није ни неочекивано обзиром да је свих претходних дана указивало да ће се почет дешавати значајнији атаци према граду: да ће покушати да се изврше неки значајнији напади - пресјецање града, заузимање зграде предсједништва: пресјецање града на двоје, спајање ових касарни које су биле распоређене по дубини доле гдје је била смјештена касарна 'Маршал Тито'. Дакле, мислим да је можда чак и тих дана критичније било на овим доле дијеловима, нарочито поред касарне 'Маршал Тито', гдје се није могло уопће проћи. Гдје је практично само један уски простор зграде Филозофског факултета дијелио касарну 'Маршал Тито' од Грбавице. Практично неколико, стотину метара требало је ту да се споје снаге са Грбавице са касарном 'Маршал Тито' и да град буде дефинитивно  пресјечен на два дијела''.

 Водитељ Јасмина: ''Колега Сенад Хаџифејзовић памтиће 2. мај. 1992. године, претпостављам, цјелога живота. Реци нам Сенаде, како је текао директни ТВ пренос - отмица предсједника Републике БиХ Алије Изетбеговића. То су они судбоносни дани''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Познато је и јасно слушаоцима Федералног радија. Тај 2. мај је у ствари, је медијски занимљив и карактеристичан по томе. Ја сам тог дана био у  смјени као уредник дневника и припремао сам дневник за пола осам. Те редовне шихте су почињале око десет ујутро. И ми смо већ од тог периода почињали да добијамо информације шта се  дешава. То је то по граду и тако даље. Имали смо само једну дилему - да ли пратимо шта се дешава у граду тог дана, па да људима тек у пола осам саопштимо: десило се то и то, или да кренемо у програм?  И ми смо тачно у 15 сати - ТВ БиХ и Радио БиХ - спојили смо се на заједнички талас. Тако да је радио ишао на фреквенције телевизије, телевизија на фреквенције радија. Ушли смо у студио и то смо назвали рецимо неки отворен ванредни програм.  Што  би рекли Американци ''брејкинг њуз'', ванредне вјести. И ја мислим сада, након што сам књигу писао, па сам то гледао, те касете, тај архивски материјал, уствари то је био дневник који је почео у 15 сати - директан пријенос рата.

Дакле, рат уживо!

То је почело у 15 сати. Завршило се ујутро у 5 сати и 25 минута. Наставили смо са програмом, али смо прекинули програм из студија. У студио сам ушао ја, Владимир Билић и покојни колега Младен Пауновић. На радију је била Милка Фигурић. Онда су почела јављања свих наших колега, рецимо Зринка Јовановић се јављала, спикерка наша, то је врсни репортер са Циглана. Говорила да се напада Дом милиције. Јављао се  професор Здравко Гребо из Скендерије. Значи, јављали су се људи гдје су се затекли. То је заиста један чудан медијски феномен. Мислим да људи слушају радио и телевизију и онда се јављају у програм. Извјесни господин Мујо Пашић који је био официр ЈНА у пензији,  који је тада дао неколико реченица, дефинисао ту Југословенску армију, што каже господин Дивјак у том моменту и тако даље. Дакле, један заиста невјероватан моменат. И негдје смо онда око пола осам наставили смо тај дневник, само са краватом или као уредник дневника  у 20 сати и 23 минуте.

Заиста, невјероватна ситуација, невјероватан моменат. Та се ситуација толико пута понављала у ратним дневницима да је ја заиста не могу другачије да објасним, него као оно... Толико сам се трудио да је дефинишем. Да кажем судбина и тачка. Мислим заиста, рецимо у 20.23 минуте ишао је прилог из Београда,  Скај-њуз, нека економска ситуација у Београду итд. И кад сам се припремао за одјаву значи,  можда је неких 20 до 25 секунди зазвонио тај телефон који стоји у уредничком столу. И тај телефон је, мислим оно увијек био једна обична маска, јер он јесте телефон, али никад није био у функцији. Јер, како је он зазвонио, мислим да ми на ту драму требало још неко, је ли да ме драматизира још више. И као из режије ми кажу јави се! Јави се! И ја сам се јавио. И човјек каже - 'хало ко је'? И познат ми глас. Али, онај из режије ми каже – Алија... Алија!? Знаш, има ту неких ситуација које се дешавају у дневнику гдје се људи опусте и мало нашале и тако даље. Тако да сам ја мислио у том моменту  да је то шала. И онда је он рекао - да је то Алија. И онда сам ја насмијао се и рекао - добра имитација предсједниковог гласа, била. Онда, ја кажем - реци Алија. Он, па ко је? Није знао кога је добио. И онда је то лудило кренуло. Мислим, кад сам сконто да је он, уствари у једном моменту кад сам погледао монитор видио сам да сам умиксан, да сам у програму. Дакле, неких 20 секунди до одјаве дневника се десило то да је он назвао тај телевизијски број. Није могао назвати никога у предсједништву, јер су телефони у прекиду били. Тако да је само ова пошта, коју се ја технику разумијем, само пошта на Долац Малти имала телефоне, тако да је Лукавица и наш РТВ Дом на некој истој телефонској линији централе. То је тако почело и трајало до пола шест.

Ја сам неких првих 20 минута тог пријеноса заиста се понашао, како би ти рекао - као посредник: као неко техничко лице. Настојао сам да повежем предсједника у Лукавици и студио. У студио је ушао одједном, изнебуха, члан предсједништва  Фикрет Абдић. У предсједништву су већ били Стјепан Кљујић и  Ганић (Ејуп – оп.а) и чланови предсједништва. У Лукавици је био предсједник Изетбеговић. У некој 20 и 25 минути када сам чуо да је тамо поред предсједника генерал Војислав Ђурђевац, онда сам у том моменту осјетио ту потребу да бих могао с њим да поразговарам. Јер, то је опет једна невјероватна коинциденција. Тај човјек је мени био командант у војсци, тачно десет година прије тога. Мада нисам толико стар. И онда сам поразговарао са њим и, онда сам осјетио, знао сам, добро сам познавао тог човјека, и онда сам осјетио да могу да разговарам с њим. Али, право да ти кажем, осјетио сам да и он жели да разговара. То је за некога другога, нека неко други тумачи због чега је он избјегавао ту неку официјалну линију преговарања. Чак није ни желио да преговара са члановима предсједништва. Је ли, али је желио са мном.

Вјероватно то је то. Овако како би ја рекао, био би  паметан војнички потез разговарати официјелно. Ништа се није десило. Он је овдје склоњен, предсједник из сигурносних разлога итд. Тако да ми је он, на неки начин, ескивирао неку ситуацију у коју ја, право да вам кажем, оно нисам  је нимало прижељкивао и цијели рат, колико су се те ванредне ситуације понављале,  имао сам трауме од тога. Оно са тим питањима - зашто баш мене, што неког другог то није итд.  Врло драматично је то било и ето на срећу, завршило се''.

 Водитељ Јасмина: ''Ево предлажем да сад чујемо тадашњег предсједника Предсједништва БиХ - господина  Алију Изетбеговића. Забиљежили смо то прије пар дана, ту изјаву''.

 (архивски снимак изјаве Алије Изетбеговића – оп.а)

"Рат је већ био увелико кренуо када смо ми ишли у Лисабон, у покушају да се нађе некакво рјешење да се рат обустави. Ми смо кренули концем априла, мислим да је то био 29. или 30. Ја и Лагумџија (Златко Лагумџија, предсједник СДП-а БиХ – оп.а), моја кћерка Сабина као преводилац и Нурудин Имамовић као пратилац. Под пратњом УНПРОФОР-а стигли смо у сарајевски аеродром. Они су рекли да ће нас и дочекати. Они су наручили и авион. И то је био авион који је наручила Европска посматрачка мисија. И њиховим авионом смо ми отпутовали за Лисабон. У Лисабону међутим, преговори нису текли како треба и ми смо онда 2. маја негдје у рано  поподне кренули натраг за Сарајево. Враћајући се натраг, Сабина је покушавала да добије некога у Сарајеву да потврди да ми долазимо, да би они изашли пред нас УНПРОФОР-ци на бутмирски аеродром. Међутим, иако је зовнула 50 мјеста што приватно, што службених, наравно прије свега, никога није успјела добити, тако да смо ми напамет кренули у Сарајево.  Кад смо ми били негдје на половини пута, половини изнад мора, ова стјуардеса, која је била у функцији копилота тамо, пришла нам је и рекла да се не може спустити у Сарајево, да морамо да бирамо Загреб или Београд. Ми смо наравно, изабрали Загреб. Међутим, послије пар минута она нам је поново пришла и рекла - сад нам је јављено да можете да се спустите у Сарајево, на вашу одговорност. Ја сам рекао - да! Спуштамо се у Сарајево. Негдје смо се предвече спустили овдје на аеродром'Бутмир'. Међутим,  већ кроз прозор сам видио да моје УНПРОФОР-ске пратње нема? Јесу неке прилике биле у униформама, али то нису били УМПРОФОР-ци. То су биле јединице, војници ЈНА, који су били, као што ће се касније показати врло јасно кад смо прешли у Лукавицу - да су били потпуно под утицајем и под командом практички Караџићевих официра. Ми смо изашли из авиона. Наређено нам је да идемо у зграду директора аеродрома. Видјели смо да се према нама понашају као према заробљеницима. Ушли смо у зграду аеродрома и ту је са нама остао, овај, у канцеларији један војник са пушком на готовс.

Зазвонио је телефон на аеродрому. Моја кћерка Сабина дигла је слушалицу.  С оне стране се чуо глас неке госпође, која се распитивала за неке летове, да ли их има још увијек или нема. Међутим, Сабина је рекла само,успјела да каже - молим Вас јавите да се овдје предсједник Изетбеговић и његова пратња налазе заробљени на аеродрому. Прошло је 10-15 минута, можда нешто више, зазвонио је поново телефон. Овај пута сам ја дигао слушалицу. С оне стране жице јавио се Хаџифејзовић. Њему је ваљда, ова госпођа то рекла и питали шта се са нама догађа? Ја сам рекао да смо фактички заробљеници тамо и, чините тамо и, јавите тамо шта се догађа у земљи у којој паравојне јединице заробљавају предсједника државе и у којој УМПРОФОР не врши функцију, у којој се налази УМПРОФОР ради реда и мира али, то се ипак догађа. Ове околности вјероватно су нам спасиле живот, јер смо били у изравној животној опасности тамо. Кад смо прешли у Лукавицу, тамо сам затекао генерала Ђурђевца и неког пуковника Гаговића. Разговарали смо доста дуго. Дошло је вријеме за спавање. Инпровизирана је за мене нека спаваоница у тој канцеларији команданта. А по моју Сабину је дошла једна жена, која се представила као љекар и одвела је у неку другу собу, тамо да спава. То је једна од ријетких вечери када нисам уопће заспао. То је била једна због бриге за Сабином, а друга што је читаво вече артиљерија из круга касарне бљувала ватру према Сарајеву, без престанка скоро.

Око седам сати су дошли ови службеници и дошао је генерал Ђурђевац. Онда су почели мукотрпни преговори. Послије ти телефони, дај да се ми пустимо. Ови нису дали. Читаво јутро прошло је у тим безуспјешним разговорима. Поподне међутим, договорена је замјена мене за Кукањца (Милутин Кукањац, генерал-пуковник, командант Друге армијске области ЈНА – оп.а). Да Кукањац слободно изађе из касарне и оде у Лукавицу, а да се ја из Лукавице  вратим у Сарајево. То је на концу конаца, послије дугих натезања - договорено. По нас су дошли ови припадници УНПРОФОР-а са оклопним возилима: узели нас из Лукавице и онда смо прошли преко Враца. Сишли смо у град. Ја сам кроз оно мало прозорче видио уништена возила и неки тенк уништен.  Трагови борби од јучер. Кад смо пролазили поред  Скендерија моста, с оне стране Миљацке, видио сам изгорјели трамвај како стоји тамо. Прошли смо лијевом страном дакле, кроз Добровољачку улицу. То је потпуно пуст град. Није нигдје никога било. Нисам више  никога видио ни живог ни мртвог, ни на обали, ни на једној страни обале Миљацке.

Дошли смо до касарне на Бистрику. На улазу са Бистричке стране, на улазу је био углављен огромни тенк који је скоро потпуно затварао улаз. Једва смо се провукли улазећи унутра. Ту смо посједили неких 15-20 минута. Мекези (командант УМПРОФОР-а – оп.а) је наредио да се да покрет. И ми смо кренули ван. Било је неко лијепо мајско вече, мајско касно поподне. Било је потпуно мирно и ништа није говорило, слутило на неку конфронтацију. Кад смо изашли ван, то је била једна дуга колона Југословенске војске под командом генерала Кукањца. Ја и Кукањац смо били у истом оклопном возилу и моја Сабина и Лагумџија. Колона је била нападнута на средини Добровољачке улице. Дошло је до напада. Мислим да је погинуло 4-5 официра или војника армијских. Заробљено је преко 100-120 њих. Мислим, предали су се истог момента, преведени тамо у Фискултурни дом. Ми смо успјели да на неки начин продужимо пут. Напад се зауставио. Видјео сам ту генерала Дивјака, у Добровољачкој улици. Захтијевао сам прекид ватре, јер је тако договорено. Ја сам изашао код моста Скендерија, а Кукањац је продужио у Лукавицу.

Значај тога дана 2. маја, дакле дана кад се одржала одлучна битка за град, важан је због тога што смо тада, на неки начин, скинули са врата страх од четника. Јер, смо имали тај комплекс страха. Ми смо тада устали и оружјем одбранили град и показали да ми можемо - ако устанемо сложно - да можемо се бранити. То смо касније, тај дан нас је вјероватно охрабрио и за даље да издржимо све оно што нас је чекало касније, даљних 1200 дана опсаде града. А у том тренутку је БиХ била највећи војни логор на свијету. Ту је било три корпуса армијска кад је рат почео, која су била стационирана ту. Плус дошли су Подгорички корпус у Босну и Херцеговину и Ужички корпус. И затим, послије повлачења из Словеније дошао је и Четрнаести Словеначки корпус. Из Загреба, након закључења мира са Хрватском, дошао је Десети корпус. Тако да се ту нашло ето седам корпуса ЈНА, у БиХ. То показује у каквим тешким увјетима смо почели нашу одбрану''.

 - (музика из студија оп.а)

 Водитељ Јасмина: ''Други мај 1992. године'' ....

 (архивски снимци - НН спикер – оп.а): ''2 мај 1992. године…… Ја сам из телевизије гледао директне погодке релеа на Хуму и пратили смо ракете које погађају онај стуб горе, одашиљач јел''...

 НН лице: ''У име Територијалне одбране Босне и Херцеговине, свих бораца и народа БиХ, свим запосленим на Радио и телевизији Сарајево, а посебно некадашњим мојим ђацима и војницима да им пренесем поздрав и захвалност за надчовјечанске напоре да истина о нама , народу и његовим патњама у БиХ - дође у све крајеве свјета''.


Наставак бр. 2...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:58
  "Ја се зовем ЛАГУМЏИЈА ФАДИЛА. Станујем у Ивана Крндеља, Храсно. Грозно је било. Ја сам мислила, а иначе на деветнестом станујем. Ја сам мислила, све оде у зрак ипак... ипак, превише за Сарајево, за један тако диван град"

 НН лице:….''Поручујем из оперативног штаба - Сарајлије држите се храбро! Наоружани браните град! Јавићемо се још!''

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Поново смо драги слушатељи у студио РФ БиХ и настављамо реконструкцију догађаја који су били 2. маја 1992. године у Сарајеву. С нама је гост и омиљени командант легендарних специјалаца МУП-а БиХ Драган Викић.

Господине Викићу, Ви сте чули предходно  шта је говорено. Јесте ли имали обавјештајне податке о  снази непријатеља, о његовим намјерама и о томе гдје су се све они стационирали тог дана, 2. маја''.

 Драган ВИКИЋ: ''Прво да искористим прилику да поздравим све слушатеље Федералног радија. Нарочито морам да поздравим ветеране специјалне јединице и све саборце, у то вријеме територијалне одбране, касније Армије БиХ, који су 2. маја дали све од себе.

Ја ћу се надовезати мало на господина Дивјака, који је у уводном излагању дао једну војно политичку ретроспективу. Ја би сад казао да се Сарајево град није случајно одбранио. По мени, нека три битна аспекта која су утицала да 2. маја буде онако како је било, уствари да Сарајево остане сачувано је. Морамо се вратити на 5/6 април, оне велике демонстрације које су биле против рата, које су биле у Сарајеву, гдје се скупило негдје око 200-300 хиљада људи, патриота Сарајева, патриота БиХ: људи који су у то вријеме знали шта ће се десити, који су са својим пријатељима, комшијама организирали се у групе и размишљали у то вријеме већ  о отпору. Морам казати другу ствар која је, по мени, јако битна. Ову прву, само да напоменем да је, по мени, тог 5/6 априла упаљена бакља једна, која је запалила грађане БиХ, све патриоте који су тог датума казали – не  агресору и казали да ће се оружјем супроставити заузимању града Сарајева и БиХ. По мени, друга ствар која је јако битна, морам напоменути је, да смо ми дошли у посјед негдје 7/8 априла, значи непосредно послије 5/6 оног великог скупа пред скупштином и у самој скупштини до комплетне ратне документације, војне  документације, паравојних формација СДС-а. То смо наравно нашли код предсједника, у стану предсједника СДС-а господина, данас покојног Јове Јовановића (предсједник СДС-а Сарајевооп.а) који је, хвала Богу, ето, оставио у једној војној торби, да кажем ратној торби, комплетну организацију, која нам је јако много послужила у разоружавању тих паравојних формација код којих смо дошли до великог броја наоружања. Наравно, ја нећу казати ни приписати тај посао који је урађен људима којим сам ја заповиједао. Овдје је  Керим који је водио војну полицију. Ту су биле и друге станице. Ту су биле и друге формације, гдје смо ми заједно. Тад се 'Патриотска лига', 'Зелене беретке', гдје смо у једној заједничкој акцији, значи једног комплетног терена, тај посао ефикасно и брзо урадили. Што значи да смо један битан сегмент агресије на град Сарајево у тим првим данима априла, значи много прије 2. маја, сломили. Морам казати и једну трећу ствар која је, по мени, јако условила оно што ће се 2. маја десити и одиграти, а то је улазак у 'Претис' ( предратно предузеће намјенске војне производње – оп.а), који се одиграо 13/14 (април 1992. године – оп.а). У другом студију сједи Кемо Адемовић, мој замјеник који је у то вријеме водио ту акцију. У тој акцији је  дошло  у посјед великог броја, могу казати негдје око 788 пројектила осе. А ту је и Керим, ево сједи, па и он може о томе касније, можда и шире да говори до  великог броја минобацачких граната 120, онда граната 'зисових' граната. Мислим да су тада већ створени предуслови да се Сарајево, значи може много ефикасније супроставити аресору''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Значи Драгане, Ви сте се са полицијске престројили у једну војну формацију''.

 Драган ВИКИЋ: ''Јесте. Међутим, морам да кажем још неке друге ствари. Ове су, по мени, како ја гледам, што наравно, да сви ми овдје у студију који смо у то вријеме почетка рата и цијели тај рат провели у Сарајеву, нормално да свак има своје запажање. Морам да кажем и ово, да надопуним господина Кему Адемовића, да се већ од самог почетка, значи 5. априла, да су све касарне биле покривене. Наравно, касарне су биле покривене од наших људи који су у то вријеме имали своје групе, који су у то вријеме трансформисали територијалну одбрану, војну полицију, касније војску. Тако да морам поменути, значи овај дио је с почетка рата, значи разоружан, овај дио, а Дивјак је довољно казао. Ја не бих понављао.  Биле су пренакрцане те касарне. Оне су већ биле изолиране и блокиране. Ови тенкопроходни простори су исто били  запосједнути. То је горе, по мени, један од битних тенкопроходних подручја су били Доглади (стратегиско мјесто српске одбране на Илиџи – оп.а). Знамо да се велика касарна у Бутилама налазила и запречавање и покривање са противоклопним групама, и оним дјеловима мостова који су разграничавали значи, ово са Грбавицом. И оно горе што је ишло значи, не само око скупштине и Скендерије, предсједништва, опћине Центар, него и ово све  редом горе што је ишло око Економске школе и горе ти мостови, и тај дио је био блокиран. Јер, то су била по мени два најудаљенија мјеста гдје су они могли да крену. Значи, ово су све неки предуслови били. Мислим да се у то вријеме јако пуно  радило. Ми сви знамо који смо у то вријеме руководили  великим бројем људи. Морам поменути и Телевизију Сарајево, у то вријеме БиХ телевизију, мада смо је ми покривали и много прије почетка рата. Господин Хебиб зна, који је прије почетка рата био помоћник министра за полицију, дигнуте су тада двије резервне чете. Тада је одред имао осам чета и тако  да се процјенило да се требају двије дигнути. Тако да се са једним већим бројем покривале и зграде државних институција, личности које су радиле су се посебно покривале. Богами се и телевизија добро покрила и фала Богу, она је остала, ево, како знамо, што се тиче, није никад дошла у ситуацију да се могла запосјести. Што је била оштећена од гранатирања током рата, била је, али је остала читава за разлику рецимо од поште, која је,  по мени,... Још неке друге битне ствари које су могле у то вријеме да се ураде, а нису се урадиле, нажалост. Ако се сјећамо појединих политичара који су нам говорили на самом почетку да рата неће ни бити, вјероватно онда самим тим то и говори да се није много ни размишљало о свему томе''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Викићу, Ви ћете у  наставку''...

 Драган ВИКИЋ: ''Хоћу још једну ствар да кажем, пошто сте ми поставили питање. Морао сам опширно. Међутим, није једноставно говорити о 2. мају, а казати у пар реченица. Много ћу ја  ствари овдје и пропустити. Нека ми  не замјере људи који су свој велики допринос дали 2 маја, јел десет година је послије рата. Много штошта се ту већ заборавило. Међутим, морам да  кажем да смо ми од господина Муње Алибабића, тада начелника  Сектора СДБ Сарајева, добили пуну и праву информацију да ће они у јутарњим сатима напасти Сарајево. И напали су га из више праваца. Ако се сјећате оних тенкова који су остали код Врбање моста? То се десило тада. Ако се сјећате напада овог Шупутовог заштиног пука и тих његових специјалаца, који су кренули из Бутила? Значи, без икаквог овлаштења и тако даље, који су похватани њих негдје око 158 на челу са њим, капетаном Марковићем, пуковником Белошевићем (Славољуб Белошевић Бели, пуковник ЈНА – оп.а) итд. То је урађено тада, захваљујући правој информацији коју ДБ Сарајево, морам напоменути,  које је у то вријеме руководио Мунир Алибабић Муња, била ми смо правовремено, значи и моја јединица и састав јединица са којим су људи у граду руководили и командовали су исправно дочекали и тај дио тог посла је и урађен. И при томе, могу да кажем да је тај дан и то да кажем, битка јако повољно се одразила на комплетне борце у одбрани града Сарајева.

Да је тад у наш посјед и кад кажем наш, мислим заједнички свих бораца у граду, дошле велике количине тих материјално-техничких средстава, технике. Да је велики број људства заробљен. Међутим, он је мени послије причао, са њим што је био размјењен, и да им је тада један велики ударац задат и мислим да је тада пропао план пресијецања Сарајева, који је, по мени, био увод у даљње изумирање Сарајева. Јер, сваком је јасно - пресјецање Сарајева, потезом Врбања или Скендерија, горе према Пионирској долини и Нахореву, шта би то значило за овај дио Сарајева? А и онај доле, један без другог,  не би могао уопште да опстане и мислим да је тог дана, да су они зубе над Сарајевом јако поломили и од тада почиње оно - мучка гранатирања града , убијање цивила, убијање дјеце, уништавање добара по Сарајеву итд. Али, мислим да је тог датума,  по мени, мом скромном неком  размишљању, по мени, један кључни датум био за БиХ, за град Сарајево се подразумјева. И мислим да од тада рат и његов ток добива неке друге димензије''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Један од ваших специјалаца, господине Викићу,  био је и Зоран Чегар (руководио заробљавањем српских цивила и затварао их на фудбалски стадион Кошево – оп.а). Он нам је ових дана испричао и своја  сјећања о другом  мају….. Па да чујемо'':

  (арихвски снимак – оп.а)

 Зоран ЧЕГАР: ''Ја сам радио са групом људи, сада се тачно не сјећам ко је све био са мном. У кино 'Ђуро Ђаковић' кад је ушла јединица специјална из Ниша, ови  диверзанти, то је заштитни пук из Ниша, који је предводио овај Мирослав Шупут, ту сам ја први пут рањен. Кад ми је један  из оклопног транспортера на Обали, који се упаркирао у овај пролаз иза позоришта гдје се излази из кина 'Ђуро Ђаковић' према Миљацки, према Обали, ту је био паркиран један "Бов" њихов, и ја сам га гађао тромблонском ручном бомбом. Из тог транспортера кад сам га погодио, неко ми  је бацио ручну бомбу. Ја сам ту први пут рањен. Отишао сам горе у болницу да ме превију. Превили су ме. Извадили су  оно гелера што је било видљиво. Сашили су ме. Ја сам се вратио доле. Онда смо 'хемијом' (бацили хемијске отрове – оп.а)  истјерали Шупута и ту њихову специјалну из кина.

Наши су из специјалне  горе ухватили... сјећам се да је ту акцију радио Ковач Мушан, да су они ухватили ону групу диверзаната која је покушала да прође испод моста Кошевским потоком горе. Они су их ухватили код предсједништва. Мислим, да  су то  радили Шутало (Ивица – оп.а) и Мушан. Не могу тачно да се сјетим свих детаља, али мислим да је то било. Стварно срцем бранили овај град. Ја кажем, ја бих га бранио да га је мој покојни  отац напао!? Ја бих стао да га браним и Драган Викић. И ја опет кажем, ја сам поносан што сам сарајлија. Нама је привилегија што смо сарајлије. И ако опет почне, ми ћемо опет стати".

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Керим Лучаревић, популарни 'Доктор', који је познат под тим надимком, у то вријеме у Сарајеву и касније  током одбране од  агресије, водио је групу наоружаних бранитеља, која је већ тих дана била доста добро организирана и наоружана. Чега се тих дана највише сјећате, господине Лучаревићу''?

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Поздравио бих све слушаоце радија. Можда да,  на неки начин,  кад би хтјели да разговарамо о 2. мају, врло би значајно било ово што је рекао и Дивјак и Викић, неке предуслове. Јер, сваки дан је фактички 2. мај. Други мај се наставио и послије 2. маја. Специфичност тих догађаја, на одређен начин, има један  велики број људи који позна неку ситуацију, има велики број људи који није упознат. Сарајево је рецимо 4. априла, када је кренуло једна стихијски организована блокада Сарајева и тако даље, онда је већ било. Агресор је већ био на припремљеним положајима. Не могу се ти положаји припремити за дан. То се мора багером копати, тако да је  то  копало бар  шест мјесеци. Сви су то посматрали али, нико није дао рећи, иако смо, ја лично, упозоравао све структуре итд. Сви су причали да ће то бити вјежба.

Сарајево има 16 касарни. Постављањем на врло значајне тачке ови артиљеријски положаји, као што је Жуч, Мојмило, Гаврића брдо, Требевић и низ других, дошло се у једну позицију да  једноставно  се Сарајево налази у двоструком прстену. Значи, он је имао спољни прстен, имао је унутрашњи прстен, које су чиниле 16 касарни. У свакој од тих касарни ви сте имали артиљеријске положаје. С друге стране, у значајној мјери је подјељено наоружање 'петој колони'. Тако да смо ми формација која је била војна полиција, коју сам ја водио. Она је бројала 2.600 људи. Била је можда,  најјача формација тада у Сарајеву. Произвела је низ људи – хероја, од Рамиза Салчина, Смаја Шикала, затим Сенада Потурка, Зорана Петровића, Исмета Бајрамовића, Рамиза Делалића (надимак Делалића је Ћело. Он је 01. марта 1992. године, на Башчаршији – убио српског свата Николу Гардовића. Управо, на основу доказа српске стране - сва ова братија, о којој се говорило и који су учествовали  у овој емисији је и починила највеће злочине над српским цивилима у Сарајеву – оп.а). Сви су то људи који су били у војној полицији. Као што је говорио малоприје Викић, врло значајна једна акција коју је водила специјална јединица, гдје су били укључени и други припадници - то је одузимање оклопних средстава из 'Претиса', је била од веома велике важности. Јер, тада  у граду је било врло мало противоклопа. Међутим, сад се појавио један други проблем? Ми имамо 750 оса (најсавременије и најубојитије противоклопно оруђе – оп.а)!? Од тога је било 150 без кошуљица, али немате из чега да пуцате. Има један лансер у специјалној јединици. Тако да сам ја, пошто сам стицањем околности радио у 'УНИС-у' и познавао неке људе, отишао у 'Претис'. Њихово сједиште је било у зградама 'Момо' и 'Узеир' у 'УНИС-у' (највећи небодери-близанци у Сарајеву – оп.а) и нађем магистра који је радио на тој … Тада ја питам чиме може домјестити лансер, тако да дођемо на идеју. Он каже може се -  челичне цијеви 1,5 м фи 90 да се пресјеку, узме се акумулатор монтира се и да се једноставно, на такав начин, може преко 100 испаљења извршити. Тако смо ми преко ноћи заварили, направили преко 50/60 лансера.  То су били они топови о којима  су они причали да ми имамо. Једноставно, једна креативност. Један босански дух. Једноставно, једна жеља за отпором. Та младост је успјела да се снађе у једној немогућној ситуацији, да ујутру малтене једноставно, у свим правцима имамо  противоклопне јединице постављене. Планове код Кукањца, које сам ја нашао, биле су да Сарајево пада за три дана: за 14 дана Босна и Херцеговина. Сад кад узмете какву смо ми имали структуру комплетног, да кажем политичком апарату који је био један предуслов, да би та одбрана била што ефикаснија.

Ми смо имали разорено предсједништво. Влада није постојала. Предсједник у комисији заштите уставног поретка Симовић, ( др Миодраг Симовић, потпредсједник Владе БиХ – оп.а),  министар МУП-а Алија Делимустафић. Његов замјеник Витомир Жепинић у јуну је прешао у РС. Одмах је постао пуковник безбједности. Министар одбране Доко (Јерко Доко, министар одбране БиХ – оп.а) сад једноставно је у једном таквом хаосу, гдје је питање било сата кад ће пасти Сарајево, као симбол,  главни град државе. Самим тим, пада и Босна и Херцеговина. Ми смо једини ослонац имали и сарадњу стварно добру са специјалном јединицом. Једноставно, никоме другоме ми нисмо могли да повјеримо планиране акције које смо ми спремали. 

Сефер Халиловић  је ту био човјек који је имао пуно наше повјерење и који је координиро заједно са нама и са специјалном јединицом. И кажем, малоприје је говорио Викић да су касарне биле блокиране. Блокирала их је наша војна полиција, све касарне у граду, јер то није смјео нико други. Касарну 'Виктор Бубањ'  (данас Рамиз Салчин, у којој је смјештен Суд БиХ – оп.а) Рамиз Салчин је блокирао.  'Маршал Тито' – 'Делта' (муслиманско-хрватске специјалне  јединице – оп.а), 'Јусуф Џонлић' - Смајо Шикало. Поред касарне 'Маршал Тито' ви нисте могли проћи. Само сам ја пролазио. Нико други није смио! Радили су по ноћи. Јер, и сад кад кренете аутомобилом - погледајте колика је та касарна 'Маршал Тито'. Сваки прозор је ватрена тачка. Ми смо пролазили аутомобилом 200 на сат  да би смо дошли у Нови Град и да би смо видјели  ситуацију у касарни каква је? Једна потенцијална опасност која је стално била присутна, то је, да из свих касарни изађу оклопно-механизоване јединице и да једноставно се ви нађете пред ситуацијом - да имате 100 оклопних возила. У тој ситуацији би вјероватно пао град. То је био разлог што смо ми заједно са специјалном јединицом морали дан и ноћ држати касарне под контролом. Јер, и кад се десио 2. мај, Џевад Топић је био на релацији према УПИ-јевој згради и он је држао ту локалитет.

Бајрамовић (Исмет – оп.а) Ћело је држао према Скендерији мосту. Ја сам њима стално говорио - што год да се деси - не смијете се помакнути, јер ми не знамо,  може бити то варка.

Ми смо држали касарну као највећу потенцијалну опасност, тако да смо добијали поједине противоклопне групе које су нам из специјалне јединице помагале, да би се нека могла одморит група, да би се извршила нека акција, али да се стално држи под контролом касарна''.


Наставак бр. 3...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:53
          Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Јесте ли Ви тада, господине Лучаревићу,  знали шта се догађа у тим касарнама''?

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Пазите! Ми смо то знали, јер су стално вршена дејства из тих касарни. Јер, ви никад не знате кад се врше јача дејства да ли ће се доћи до овога што сам малоприје причао. Јер, ако једна касарна у Лукавици је примила комплетне механизоване јединице из Хрватске - ја сам бројао 75 транспортера је дошло. Касарна 'Маршал Тито' је имала  оклопно-механизоване јединице, транспортере, тенкове... имали су минобацачке батерије постављене у 'Маршал Титу'. Кад смо ми ушли - ми смо видјели - то су положаји 120 и 122 милиметарски итд., из којих су директно тукли коју хоће тачку у граду. Значи, сад дешавањем 2. маја. Вјероватно су њихове претпоставке биле да ће ова 'пета колона' (сви Срби који су остали у Сарајеву су тако названи. Први их је издајницима БиХ назвао Алија Изетбеговић, након чега је почео стравичан прогон и злостављања тих недужних људи – оп.а) да дјелује, јер нису знали шта им је.....априлу. Јер, ми смо, око 20.000 цијеви одузела је војна полиција од пете колоне који су били у становима, по зградама и снајпера, па чак и минобацаче смо по становима налазили. Од тога је наоружано око четири бригаде. И ми смо у априлу, јер  против мене су,  Симовић тражио да се  против мене покрену кривични поступци, јер ја разоружавам српско становништво. Ја узмем и тамо фино пише. Ја пишем одузет снајпер од Марка Марковића, одузета аутоматска пушка итд. Покренуте кривичне пријаве међутим, ја нећу  дозволити да гину цивили и да се ватреним дејствима кроз прозоре ствара хаос. То је пета колона. А ми смо већ имали наредбу да се од Штаба територијалне одбране сво наоружање, дуге цијеви, ставе у функцију територијалне одбране. И пошто није било проглашена непосредна ратна опасност - то је један посебан феномен. Пазите! Земља у рату, падају градови, пао је Вишеград, Бјељина, Зворник, Босански Брод, а не проглашава се непосрдна ратна опасност!? Код мене су били све добровољци. Пазите! Ви водите са добровољцима одбрану, рат -  једну стравичну агресију? Око 60.000 војника је било који су били ангажовали напад на Сарајево, а ви водите стална борбена дејства са добровољцима. Тек је проглашено непосредна ратна опасност 17. 06. (мисли на 1992. годину – оп.а).  То је онај дан кад сам ја ушао у Добрињу, што мислим да самој овој  борби и овој  младости даје једну посебну тежину''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Хвала господине Лучаревићу. Ево, хоћу да изразим своју радост и радост  осталих колега што је с нама у студију и Кристијан Ивелић, који је сада уредник у Федералном радију - контакт програму, а овдје је као бивши специјалац. Како колега Ивелићу изгледа 2. мај  са аспекта једног специјалца који је био у одреду господина Викића''?

 Кристијан ИВЕЛИЋ: ……''Ја се 2. 05. сјећам и по томе што сам тад први пут отишао на рапорт код команданта, јер сам 21. 04. тешко био рањен на Врбањи, у сукобима са 'Белим орловима', паравојним формацијама. И рука ми је била још у лангети и онда сам оставио своју аутоматску у спаваоници. Од колеге Звонета Мустафића сам узео хеклер, јер сам га могао држати десном руком, јер сам љевак. Није био тежак. У предвечерју тога дана био сам на рапорту код комаданта и код Зорана Чегара, зато што сам без допуштења отишао са покојним Винком Шамарлићем, заједно са Зораном Чегаром, на положај који смо држали. То је једно. Оно што је малочас мој комадант (Драган Викић –оп.а) казао је збиља тачно. Немогуће је дословце реконструирати све и прецизно објаснити оно што се 2. 05. догодило? Што можемо казати? Само би искористио једну дигресију и то не куртоазно, ни конвенционално, него искрено и од срца да поздравим све преживјеле припаднике специјалне јединице МУП-а; полиције опће намјене; војне полиције; 'Патриотске лиге'; 'Зелених беретки' и свих оних територијалаца који су судјеловали с нама  у обрани града.  А 2. 05., дакако да је кључан и пресудан. Али, ја се само не би са Изетбеговићевом констатацијом сложио да смо ми имали некакав комплекс или страх од ових, који су нападали град. Комплекса није било. Мислим да је комадант, у скупштини кад је позвао на обрану цјелу БиХ, показао да нема нити комплекса, нити страха. А уз специјалну јединицу стајало је, у том тренутку, велики број припадника полиције опће намјене; војне полиције; 'Патриотске лиге'; 'Зелене беретке'; 'територијална обрана'.

Дакле, много је тих момака који су дословце били буквално, већ постоји опће мјесто оним фармерицама и тенисицама у којима су ишли у обрану. Устало се истога трена у обрану града и обрану БиХ, без икаквога комплекса. Ја само могу казати да је политички врх допустио да многе ствари затекну многе људе у овој земљи. Имали смо искуство Хрватске, Вуковара, Дубровника, Источне Славоније; имали смо искуство реалност Бијељина; имали смо искуство око Босанског Брода и свега осталог, и то се није могло допустити да многи дјелови, да многи дијелови БиХ тако затечени, одговоре на агресију тзв. Југословенске армије. Други 05. се може упамтити по милион детаља и милион догађаја, који су се тога дана збили. Ја се само  сјећам да је комадант, прије него што смо ми кренули са интервентним водовима, водио један врло жесток и громогласан разговор са појединим припадницима Југословенске армије који су тражили да се наше снаге, наше формације да се не дижу. И онда је комадант рекао, ја се не сјећам точно гдје је то било отприлике, али, комадант је буквално галамио, тако да смо ми сви који смо стајали у холу јединице то чули. Неком пуковнику је говорио: пуковниче хоћете ли склонити те људе или ћете да их моји људи склоне. Дакле, био је веома  резолутан.  Није било никаквог компромиса, нити разговора о томе хоћемо ли ми дјеловати или не.  Наравно да смо дјеловали.

Што комадант каже, захваљујући тим обавјештајно сигурносним подацима, на вријеме смо реагирали ми и сви наши суборци, касније јел` борци Армије БиХ. Големе су формације биле ангажиране. То је сад већ познато приликом напада, односно агресије на Босну. Малоприје је комадант поменуто пуковника Шупута, заповједника специјалне јединице Југословенске армије. Ја се не сјећам, не знам да ли се Керим сјећа, како се звао човјек којег смо ми такође, у Дому Југословенске армије окружили. Пуковник је такође, био. Мислим да је био Македонац… Божиновски… јесте. У овом тренутку сјећам се, малоприје смо слушали Зорана''….( упада водитељ Ђуро Козар – оп.а): ''Он је био начелник Дома армије'' .... ( у разговор упада Јован Дивјак  -оп.а)... ''Јесте,  са њим је био Белошевић, обавјештајац Бели је био…..да''. ''Да....(поново ријеч преузима Кристијан Ивелић – оп.а).... Добро је ово суфлирање генерала. Хвала генерале.  Дакле, сјећам се акција коју смо изводили са територијалном обраном и војном полицијом. Били смо и код поште када је Зоран Чегар рањен. Он је 15 дана касније ходао са бандажама попут боксача. Кад су му превили руке он је тад ручно-кумулативном бомбом уништио један транспортер. Касније из војне полиције припадници, територијалци,  још су три транспортера уништена. А колико се сјећам, командант ће ме исправити ако хронолошки гријешим, мислим да су тај дан наши са противоклопним средствима Незир Брајловић, Атиф Кабаш уништили такође, два тенка. И један транспортер је оштећен који се морао повући на Враца. Борбе су биле жестоке, ал` у оном тренутку ја кажем, након неких других ствари које су политички, о којима можда треба нешто касније говорити - камо среће да се тијеком  цијеле борбе, односно обране Босне и Херцеговине задржао онај елан, онај дух, који је постојао тога, тада 2. 05. Практично, није било човјека у Сарајеву који не би тог тренутка узео оружје у руке и кренуо са свим овим постројбама, са свим овим формацијама које су судјеловале у обрани града и које су показале агресору да немају што тражити у Сарајеву.

Ми смо приликом наших интервенција,  односно када би нас наша команда слала у интервенције, на подручју од Врбање моста па до Жељиног стадиона, дакле према обавјештајно сигурносним подацима које је команда добијала, у многим становима проналазили земљовиде, фотографије и исцрпне планове припадника СДС-а, о кључним пунктовима у граду које ће напасти. Дакле, поред онога што се такође зна - спајање са командом гарнизона, ево једна 'Маршал Тито' и освајању кључних објеката у граду, дакле зграда Радио-телевије БиХ као медијског пункта  државе, уништење Републичког МУП-а, уништење зграде предсједништва, и као што је командант рекао пресјецање града на неколико пунктова чиме би град буквално био окупиран, а убрзо послије тога би и пао''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''У то вријеме Војна болница у Сарајеву била је најмање хуманитарна установа.  Заправо, у њој су се инсталирали Нишки специјалци, који су били наоружани до зуба, добро оспособљени, увјежбани. Доктор Накаш, Ви сте били војно лице које је напуштало ЈНА. Заправо, шта се заправо дешавало у Војној болници 02. маја''?

 Др Бакир НАКАШ: ''Видите, прије свега, ја бих се  захвалио, прије свега, на позиву да учествујем у овој емисији са живим херојима и оним који су, у суштини, дали све од себе да Сарајево 2. маја '92 године не падне и да опстане и да данас можемо честитати празник рада нашим слушаоцима. И свим, ја имам обичај да кажем, промашеним сарајлијама, а оним који су погођени, преживјели и зажељети им да наредне године проведу у миру. Пошто су сви дали један мањи увод, можда и ја  један увод да дам. Односи се на то да сам ја био официр ЈНА  до 8. априла '92. године, када сам видјевши након свих догађања која су се десила испред скупштине и свог окупљања грађана, и реакције, и већ напада и гранатирања Сарајева, да дефакто више  у тој установи, практично  не постоји сарајевски дух: не постоји босански дух у њеној команди и у руководству које је водило, затражио да напустим ту установу.

Омогућено ми је, на моје велико изненађење, омогућено. Тадашњем управнику болнице који је имао наређење да све који траже демобилизацију пошаље у Лукавицу, ја нисам послат у Лукавицу''....(интервенција водитеља Ђура Козара –оп.а).....''Доктор Таушан''?…..(наставља др Бакир Накаш)...''То је био доктор Таушан'' (начелник Војне болнице у Сарајеву Томислав Таушан, пуковник ЈНА – оп.а).

Ја сам слободно напустио болницу у коју је дан иза тога,  у току ноћи под велом мрака, ушла јединица  специјалаца из Ниша и практично од тада Војна болница је практично више била војна, неголи болница. Из сазнања која сам имао, контактирајући са људима који су остали у болници и опстали  у њој до њене предаје, активности су биле потпуно потчињене и подређене тој врсти људи који су на одређени начин преузели команду и организацију живота  у болници и организацију рада. Што се тиче конкретно 2. маја,  ја сам 2. маја практично био грађанин града Сарајева, слободан  без униформе, демобилисан, а не мобилисан пошто није било  војног позива, него је  било у већини случајева, људи добровољци су се јављали. Ја нисам знао носити оружје, па га нисам ни у том моменту носио. Знао сам неке друге ствари радити. Другог маја некако сам се задесио такође, поред тадашње  Војне болнице. Био сам у посјети код покојног Јована Кондалија који је био директор  'Шипада'. И на повратку до куће, на сугестију супруге, нисмо кренули преко Скендерије, него смо кренули преко брда и тада смо видјели да комплетна  јединица која је обезбјеђивала Војну  болницу је практично била под пуном ратном спремом, са шљемовима наоружаним до зуба и да практично није било могуће ни да  муха  уђе у болницу, а камоли да уђе  неко други. Од људи који су тада били у болници касније сазнао сам и то да је у том периоду болница практично била мјесто у којој су се сакривали,  скупљали они који су настојали да избјегну контакте са територијалном обраном и са специјалним јединицама, а били су припадници Армије (мисли на ЈНА – оп.а). Такође су били довучени они који су били рањени, а били су припадници ЈНА и да је то био преломни моменат да од наредног дана, значи с ноћи 2/3, практично су била потпуно испражњена  два спрата горња нашег објекта, а то су 11. и 12. Једанести превентивно да нема комуникације са осталим, а 12 су запосјели Нишки специјалци за своје послове које су касније одрађивали''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Послије је агресор гранатирао Војну болницу, па су се Нишки специјалци повукли. Јелте, она је била изложена ватри, премда је била у функцији здравства, тако да кажем''.

 Др Бакир НАКАШ:… ''Пазите! Што се тиче самог тог момента 2. маја и 3. маја, од тада почињу и одређене чињенице да је болница употребљавана као мјесто одакле се са снајпрером пуцало по грађанима Сарајева. Постоје ту подаци, то је немогуће их избрисати, јер факти у рањеним људима су остали и они су записани. Седам дана након тога ми смо имали срећу да је Војна болница предата легалној власти БиХ, споразумом који је постигнут између УНПРОФОР-а и ЈНА и предсједништва и Црвеног крижа који је требао да обезбјеђује ту установу до њеног постављања у потпуну функцију. Ми смо 10. маја практично почели пречишћавање и тражење свега што би могло заостат у болници. Имали смо прилику да нађемо доста наоружања, доста муниције, а врхунац свега је био противавионски митраљез који је био стациониран у соби  потпуковника, који је био задужен за обавјештајну службу. И тај противавионски митраљез је истог часа када је констатовано да је заостао након њиховог повлачења, јер су се они повукли само са  најлон кесама  и личним прибором, практично је био предат јединицама МУП-а и био је ангажован према  Врацима. Три дана након преузимања болнице почело је жестоко гранатирање. Прво  нивоа осмог спрата, касније и ниже. До краја опсаде Сарајева, практично болница је била преко  200 пута погођена са тешким гранатама, а перманентно изложена снајперу  и другој ватри. Али, што је факат и чињеница - није никада престајала са радом, јер она је ту функцију хумане установе поново преузела, преузимањем организације рада од  бивше ЈНА и наставила је до данас''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''У нашем архиву нашли смо један извјештај везан за Војну болницу'' (тонски снимак чита спикер – оп.а): "Служба  јавне безбједности Центар наиме, утврдила је да се са Војне болнице и из Војне болнице  отвара ватра на ту службу  јавне безбједности и неколико милиционера је рањено.

Ја сада предлажем да се укључимо у студио 1. и да чујемо колегиницу Јасмину Дучић-Нухоџић''.

 Водитељ у студију Јасмина: ''Ево поштовани слушаоци већ разговарамо цијелих сат и неких 17 минута о 2. мају 1992. године. Мени је част и свим мојим колегама  што су у нашим студијима и у студију Радио Федерације БиХ овако еминентни гости. Предлажем сада да чујемо шта се дешавало у Штабу везе Територијалне обране БиХ.  Говори тадашњи начелник везе Хајрудин Шуман'' (тонски снимак –оп.а):

 ……. 2 мај 1992. године……..

 Хајрудин ШУМАН: ''Могу рећи да сам случајно био у командном  мјесту - веза руковођена и  командовање оружаних снага БиХ, односно Штаба територијалне Републике БиХ. Ту се одвијала драма. Практично, сав догађај који је виђен и познат  у штабу у везама руковођења се  одвијали, чак могу рећи у секандама неки догађаји, нарочито  иза два сата. Међутим, интензитет је највећи био око 15 - 15.3о. Ту смо ми заробили практично  били радиостаницу од ЈНА, тако да смо  имали све френквенције њихове на којима су разговарали. Тако да је све, комплет снимци који су се дешавали око практично фатања Нишких специјалаца и разговора Кукањаца и Ђурђевца - имају снимљени. Такође, има снимљено када је генерал Кукањац наредио бомбардовање Сарајева. Тада су три авиона  полетјела из Ниша у 15 и 18 минута да би ми обавјестили градски Центар за одсутност од стране обавјештавања  985, гдје се јавио градоначелник (Сарајева – оп.а) Крешевљаковић. Тад смо тражили од њега да припреми, практично да огласи  ваздушну узбуну. Међутим, он се јавио за пар минута и рекао да систем не ради. Ми смо рекли, морају наставити поправљати га, иначе ће неко одговарати.  За 10 минута се јавио да је спреман.  То је било негдје око 15.30, двије три минуте и питао шта да ради?

Ја сам у том моменту рекао - па свирај, па шта и ако не дођу авиони. И управо, кад је сирена свирала, тада су налетили први авиони. У том случају, ја могу још нешто рећи да смо ми из Центра ушли у фреквенције које имају пилоти и један коментар је био да се припреме два 'патриота' (мисли на противавионске ракете - оп.а), које смо  практично симулирали да имамо и да се спреме да униште прва два авиона. У том случају, први авион је бомбардовао Хум, репетитор Хум. Другу бомбу је бацио тамо иза Пољина. Док друга два су практично прелетила Требевић и бомбе су  изручили иза Требевића. Послије тога, услиједио је сукоб са Нишким специјалцима гдје се практично у садашњем БК центру они забарикадирали. Тада група Џевада Топића практично, опколила их…. и тада смо замолили да нам господин Викић уступи пушку да истјерамо димним сигналима. Међутим, нико од специјалаца није хтио то да користи да  дође да то уради, осим Зорана Чегара. Он је практично  отишао доле на лице мјеста и испалио пар запаљивих оних сузаваца, тако да су они  изашли и тада је усљедило  хапшење. У том случају, неко је од тих специјалаца побјегао. Улетјео је у пошту. Иза тога практично је усљедила та диверзија која се дешавала. И у консултацијама практично вјештака и свега, констатовало се да је то практично све припремљено, планирано и да је то настало из канцеларије, практично тадашњег директора дирекције регије Сарајева Шћепана Тепавчевића''.


Наставак бр. 4...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:49
            Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Господине Бацковићу и Ви сте тада били у Штабу територијалне одбране. Чули смо да је специјална јединица МУП-а имала неке назнаке о могућем нападу на град. И ви сте вјероватно знали неке детаље''.

 Заим БАЦКОВИЋ ЗАГИ: ''Дозволићете прво да поздравим грађане Кантона Сарајева града. Превасходно да поздравим све грађане који су доживјели голготу '92. до '95. године, обзиром да се намеће, или покушава се наметнути заборав нечега што је немогуће заборавити. Такође, да поздравим све своје ратне другове и све оне који су прихватили да расвјетле оно што се дешавало не само 2. маја, као што  рече Лучаревић.  Други мај је од априла '92. до потписивања Дејтона. Да ли  је представа то ћемо видјети, јер постоје и други начини и методе. Штаб територијалне одбране, ја сад морам овдје, вјероватно овдје,  први рећи Републике БиХ. Сви говоре Армије БиХ, Министарство унутрашњих послова БиХ, Специјална јединица  Ребулике БиХ, имао је цјеловите податке везане за потпуну припрему односно операцију. То више није био ни бој ни битка, него операција заузимања града Сарајева.

Подаци су размјењивани са државном безбједношћу и када смо склопили мозаик, схватили смо  да нисмо знали, него да се спрема. Вјероватно је повод, или нешто што се може звати поводом, било  заробљавање предсједника Предсједништва господина Изетбеговића. Односно, да су схватили да су добили повољан сигнал да то могу урадити''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Ваш систем веза ухватио је тада  интересанту поруку – 'Киша над Сарајевом'. Шта то значи''?

 Заим БАЦКОВИЋ Заги: ''То је требало да објасни господин Шуман. То  он има и снимљено. Наиме, након што је притворен господин Изетбеговић, непрестано на свим фреквенцијама је брујало 'Киша над Сарајевом'.  Након што смо добили од Центра службе безбједности Сарајево и од Центра државне безбједности податке о груписању снага, пребацивању снага, брзом престројавању јединица ЈНА - схватили смо да се припрема удар на Сарајево. Треба почети и треба стварно расвјетлити шта се то десило тог 2. маја. Наиме, треба коректно рећи да је све почело дешавањима у бившем Дому ЈНА, хладнокрвним убиством који је извршио пуковник Божиновски. Значи, директним пуцањем без икаквог повода у човјека, у Асафа (презиме Хаџић – оп.а). Пуцањем које је даље настављено и рањавањем у том моменту, тада  господина Сакиба Пушке (предратни окорјели сарајевски и бјелосвјетски криминалац – оп.а) и још неких момака, а мирном предајом регрута што је врло интересантно, регрута који су били у Дому ЈНА, бившем дому ЈНА. Не треба заборавити ни још један детаљ, а то је детаљ потписа, назовимо … тадашњег споразума  између Ганића и господина Мекензија, о начину на који ће се извршити транспорт Изетбеговића из Лукавице до команде Друге војне области и након тога, начин на који ће се извршити транспорт господина Изетбеговића са сарадницима до предсједништва и онда наставак транспорта тадашњег генерала Кукањца и његових сарадника. Сви слушаоци, сви гледаоци, видјели су тај снимак и видјели су ону бордо ''Џету'' испред транспортера у којем је био господин Изетбеговић.

Тај план  транспорта, односно рецимо.... назовимо то - фиктивне размјене,  генерал Мекензи је промјенио у самом објекту Команде  Друге војне области, за што су сазнале све снаге, или како смо ми тада звали - јединице које су, а држале Команду Друге војне области у блокади. Господин Пушина (мисли на Јусуфа Пушину, помочћника министра МУП-а и једног од главних актера масакра у Добровољачкој улици – оп.а) се налазио директно на лицу мјеста и било би добро да он расвјетли дешавања у Команди Друге војне области. Драган Викић, мој колега из основне школе, значи од мог дјетиљства. Заједно смо некад и у клупи сједили, је прослиједио податке који су ухваћени у  стану Јовановића и тачно се знало.... Међутим, укупан број људи који је могао да изврши чишћење града је био мален.  Предухитрила су нас дејства ЈНА, бивше ЈНА. Правац кретања Кобиља глава - Скендерија био је потпуно пресјечен, снајперском ватром координиран, значи  потпуно усмјерен, потпуно планиран из два смјера: Циглане - војни небодери, преко пута стадиона Кошево. Тим се правцем једноставно није могло ићи, није могло кретати. Други правац, то је мост, бивши мост 'Братства и јединства', према касарни 'Маршал Тито',  такође је био под сталном ватром из правца касарне и правца Грбавице. Ноћ 1/2. мај, не треба  заборавити покушај  преласка тог моста и то је било, то је осјећај, наравно војнички господин 'алах му рахметиле' Хајрулаховић (Мустафа Хајрулаховић Талијан, касније командант Првог муслиманског корпуса – оп.а) је одредио једну групу врло храбрих момака, на чијем челу се тада налазио  Зембо Харис, који су у потпуној блокади држали и више од 40 сати без спавања, чували тај пролаз. Такође, не треба заборавити уз подршку јединице специјалне  намјене МУП-а и ове јединице коју је водио господин Викић,  људе на чијем челу је 'алах рахметиле' Срна Енис. Било то је држање, значи десне стране обале Миљацке, од Скендерије преко тадашње бивше 'Словенијелеса', Музеја.

 Водитељ Јасмина: ''14  сати и 17 минута, поштовани слушаоци, ово је Радио Федерације Босне и Херцеговине. Ево, видјели смо да наше саговорнике одлично служи памћење и да смо се присјетили оних догађаја око 2.маја '92. године. Чули смо да је у граду тај дан владао хаос… Међутим, ево питање за све наше госте. Ко је у ствари  командовао тај дан? На основу чега је уопће планирана одбрана? Господине Дивјак''...

 Јован ДИВЈАК:…''Пазите! Хаос је можда изгледало привидно. Доста је тога било контролисано. Ево, преда мном је, видјели сте овдје, то је ратни дневник Штаба територијалне одбране Републике БиХ, који смо водили од  12. и овдје стоји да смо  13. издали наређење Регионалном штабу територијалне одбране. У то време је био Печенковић, касније је прихватио  Талијан и ми смо овдје написали да се треба заштити пут на Требевићу, на три деонице. Потпуно заштити  Скендерију, Врбању, Скупштине општине Нови град, Дом здравља, Мојмило итд.

Ми смо то, да ли је то нешто помогло другог, нисам баш сигуран, али уз све ово што је досад речено, волио бих да истакнем да је ипак постојала организација: општински Штаб Нови Град, Ново  Сарајево, Центар наравно, Стари Град и да су те активности, на неки начин, биле заједнички усмераване, посебно са станицама полицијским, управама у општинама. И да је ту постојала сарадња, ово што смо чули, то нам се нуди да се направи заиста транскрипт овога и да помало усагласимо оно што је све речено. Идемо од тога да глорифицирамо нешто до онога, што  негдје потпуно заборавимо.

Мени је први утисак и тада  и данас, да се заиста грађани одбранили, да се  грађани 2. маја, организовани кроз ове групе које смо чули. Сви су добровољци, сви, буквално сви, сем оног дела полиције која је имала своју  мобилизицију, неовисно од  одлуке  предсједништва. Пазите! Ја се подсјећам, присећам да је полиција већ имала виши степен борбене готовости крајем септембра  '91. године, због догађања у Хрватској и да су јединице полиције, тада већ, тад још увијек милиције, имале повишен степен одговорности, да је део ратних јединица био ангажован.

Кад говорим о овим некаквим аномалијама, често се говори о добром наоружању, да смо узели 20.000, разоружали оне припаднике СДС-а. Тачно је, камо среће да је тај број био толики. Ја ћу  само две бројке, да видите. Ми смо 16. априла, Регионални Штаб територијалне одбране тад бројао 24.000 добровољаца. Свега је 6.300 било наоружано. Овдје у овом прегледу нема ни један минобацач, нема ни једна хаубица, ништа. Ми смо данас овдје  чули да смо толико добро, да смо растурили, даље''.

 Водитељ Јасмина: ''Чули смо такође, да су тај дан рецимо и авиони надлјетали Сарајево''.

 Јован ДИВЈАК: ''Да. Добро. То су детаљи. То остаје. Али,  говоримо, овај део само да допуним, ово што се дешавало. Није то тако било лахко, лагано зауставити , ни оно на Врбању. Ја мислим да сте снимили - један моменат критичан је био за нас у Штабу, пардон, кад је речено да је тенк дошо до Јеврејског гробља. Јављао ваш Влатко Марковић (новинар Радио Сарајева – оп.а) који драматично указује да је тенк, ено га, и ми смо замисли, да вам дође горе и директно, сад у то време, имамо податке да се са Бруса гађа, да се гађа итд. Само једна бројка, пазите! Општина Стари Град 26. априла имала 1830 на списку, од тих 1830 само је 570 наоружано. Свега једна снајперска пушка и тако даље и тако даље. Морам овдје рећи грађанима да опет те појединачне групе, помало самостално, помало иницијативно допринеле су укупно блокади онога што је Армија (мисли на ЈНА – оп.а) намеравала и још задњи  један податак, ми смо тог јутра, под командом наравно, тад начелника Штаба територијалне одбране Републике БиХ Ефендић Хасана, имали податке о  припремној кретњи.  И знам да је један од првих одлука наређења било Ефендића, да радници у фабрици 'Мискин Црни', да оне припремљене тетроједре, противоклопне препреке се изнесу  на улицу, у овом правцу  који иде од Неђарића према телевизији и даље према граду. Значи, то је нешто овјдје што досад нисмо рекли и оно што ми је у овом тренутку веома значајно што бих требао и желим да кажем, кад ви питате која је команда?

Из овог што смо досад чули  могли смо оценити да је можда било истовремено три четири линије командовања. Ми знамо шта смо у Штабу територијалне одбране радили. Малопре смо од 'Заге' чули да је то ишло преко Сефера Халиловића. Сефер је у то време био оперативац у Штабу територијалне одбране. Они су се, 'Патриотска лига' је ушла у састав. Међутим, и даље су постојале некакве паралелне линије командовања. МУП је имао своје. Још увек то није се ни могло очекивати, 15 дана по формирању територијалне одбране да буде то, да буде увезано. Међутим, заиста инсистирам на томе да је на извјестан начин сарадња између територијалне одбране и полиције у граду, уз све ово што прихватам да се дешавало и 'Зелене беретке', 'Патриотска лига', учинила да се спречи намера да се јединице ЈНА нађу на пунктовима, ето предсједништво, Друга војна област, Скендерија''...

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна, ево мој гост Џевад Топић Топа жели да дода нешто ново што је господин Дивјак говорио''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Ја бих се укључио и рекао да јест. Ми смо били наоружани, а многе групе нису смјеле да пријаве наоружање које су имали. Јер, тад је била једна прекретница. МУП је тада био у раздору. Значи, МУП се.. Доста из МУП-а људи се, овај, повукло и тада, ја знам, у Старом Граду, кад смо ишли на Фалетиће (складиште војне опреме ЈНА – оп.а) горе да узмемо од територијалне одбране оружје, тада нам нису дозволили да идемо, јер смо се бојали наше полиције. Сад не знам која је била наша? То знају ови који су били у полицији. А тада да смо освојили, рецимо оружје које је било у Фалетићима и да смо имали то наоружање -  ми би пуно лакше, би и устројили војску''.

 Јован ДИВЈАК: ''Топо  опрости, а ко је организовао напад на Фалетиће. Ми из Штаба територијалне одбране немамо информацију да је то ишло преко Вас. Ко је то организовао''?

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''То је организовао Стари град''.

 Јован ДИВЈАК: ''Чекај, а Стари Град, под чијом је командом требао да буде''?

 Џевад  ТОПИЋ ТОПА: ''Требао је да буде под територијалном одбраном''.

 Јован ДИВЈАК: ''Хвала, ништа друго''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Тада је, прије тога су биле 'Зелене беретке' и уствари, све формације. Ево, малоприје Нујић је прочитао и припаднике полиције Старог града  и све. Значи, ми тада нисмо имали одређене организације. Људи нису знали гдје да се пријаве и онај ко је дав'о оружје, људи су се  и пријављивали. И зато кажем, да тада у то вријеме, није баш било тол'ко  увезано, кол'ко ми сада причамо да је то било тако организовано и да нису имали... Било је наоружања тешког . Наоружање које смо ми у акцијама у'апсили, ал' се није смјело пријавити. Зато, бојали смо се да нас не би одвели наша полиција''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Топићу, хтио би  Ваш надређени у то вријеме, господин Лучаревић нешто да дода''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Да извол'те''….

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Па ћемо чути онда господина Бацковића''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ја мислим да је овдје било низ констатација. Мање више говори о томе  ко је управљао? Ко је командовао и тако даље. Свака формација, зна се, од тога  колика је била и колико је  имала  одређену количину наоружања. Неки су имали 20 неки 5о. Ја сам имао формацију од 2.600 људи. Само 3.000 дугих цјеви у Сарајеву. Негдје послије других барикада, одмах зове мене Мустафа Стојчевић и каже: у општини Стари град продаје се наоружање. Шахинпашић Русмира шаље. Има 600 аутоматских пушака. По наредној изјави Липовац има, отиђите! Отето све оружје, они узму и отму то наоружање. Није прошло 20 минута мене зове ….. Бакир Изетбеговић (син Алије Изетбеговића – оп.а). Каже, узели су твоје наоружање итд. Треба све то вратити чим акција прође. Дакле, ми ћемо то вратити. Да ли ће то трајати, чућете одмах.

Тако да смо, ми смо дошли у посјед 2600 цијеви, које нормално никоме нисмо ни пријавили. Јер, мене је у априлу и у марту и током ц`јеле '92. године, наша полиција гањала. Претресала ми станове, тражила наоружање.  Ми смо то код нас оставили и тако даље итд. Тако да смо ми били у једном сталном кошмару. Ви нисте знали код кога се обратити.

Други детаљ, господин Ефендић је био  начелник територијалне одбране. Негдје тамо почетком, уствари крајем априла, сједим ја код њега у канцеларији. Он разговара са генералом у Хрватској,  једним који је био портпарол тада корпуса у Загребу и он њему каже: немамо болан наоружање, да имамо муниције, немамо ништа. Ја сад слушам с ким он прича. Ја то чујем кроз разговор да се ту рјешава са неким другим колегом из Загребачке области. Успутно још да кажем, моја је супруга  у Новом Саду, молим те припази је. Послије тога ми смо сва даље активности, наређења, активности, примали само од Сефера Халиловића. Ни од кога више. Нормално да нисмо пријављивали наоружање, дуге цјеви, материјална средства и друго''.

 Водитељ Јасмина: ''Као што смо чули патриотске снаге које су браниле град Сарајево, одавно су почели  у илегали''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Убацивање 163 шлепера наоружања и муниције. То ником нисам пријавио…То је било у посједу војне полиције и то сви јако добро знају. Тим је материјалним средствима одрађена Жуч, одрађено  Мојмило, одрађена Добриња,  одрађене све борбене акције. Тако да неке ствари се нису могле пријављивати. Неке  су ствари рађене спонтано, а сигурно је  оно што каже господин Дивјак - било је више линија командовања. Зато што је постојао један хаос, јер ви нисте имали проглашење непосредне  ратне опасности. Биле су структуре друштва у политичком расулу и ви сте значи једноставно, у једној таквој ситуацији, гдје сваких сат времена дејства имате.  Ви сте се морали сналазити према датој ситуацији''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево, господин Викић, има потребу да се надовеже на ове ријечи које је дао Лучаревић''.

 Водитељ ЈАСНА:… ''Јест, а послије тога господин Кемо Адемовић''.


Наставак бр. 5...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:45
  Драган ВИКИЋ: ''Морам казати, јер и ја се не слажем са Дивјаковом констатацијом, са списковима које је Штаб територијалне одбране имао. Морам да кажем, а имам право да говорим у име полиције, да је полиција имала кад кренемо од Старог града, па до ових полицијских станица и већ формираних полицијских станица, који су у свакој опћини се налазиле најмање 3 до 4 полицијске станице, мислим да је било преко три до четири хиљаде дугих цијеви. Ми смо без одреда полиције којим сам ја заповједао, могу рећи да смо ми у марту, непосредно значи пред оне априлске догађаје, комплетно наоружање, резервног састава из Раковице (предратни централни магацин наоружања и полицијске опреме МУП-а БиХ, који су пред избијање рата опљачкали припадници муслиманских паравојних формација – оп.а) изнијели.

То и те цјеви из Кртеља (главна база Специјалних јединица МУП-а БиХ – оп.а) пренијели у Дом полиције. И то могу наравно потврдити многи људи који су у Дому полиције долазили као добровољци, па и људи који су водили одређене групе људи, почев од Борка, па сад горе Бостарића, па не знам Фалетића. Ја знам и многе људе, те који су у то вријеме водили Салем Ченгић, Фахро, послије код Јуке био. (Јука Празина, предратни криминалац и оснивач 'Зелених беретки' – оп.а). Па код њих је био, не могу му се презимена тачно сјетити, зна Шутало Ивица колко смо дали његовом оцу горе и људима на Сокољу, па овамо према Вогошћи, па доле колко је цјеви дато у Нови град. Па Керим је ту, кад се у Добрињу улазило, а људи који су улазили из његове јединице, из Јукиних јединица, из наше јединице, сваки је на својим леђима по двије пушке унио, са борбеним комплетима противоклопним средствима да би се Добриња спасила. Значи, све и један човјек који је ушао у Добрињу носио је и за оне људе доле, а то мутевелија (муслимански вјероучитељ – оп.а) који је доле, у то вријеме у Добрињи био, могао нормално да потврди. Хоћу да кажем, било би мало, господин Дивјак, илузорно да би се Сарајево баш обранило са неких 1.600 цијеви и тако даље.

Мислим, да смо јако пуно противоклопа унијели. Морам Керима исправити.  Нисмо ми једну осу имали, него смо 4 лансера у то вријеме имали, која  смо донијели, зоље и негдје око 26 ручних бацача са многим тим борбеним комплетима које су унесене, са транспортерима са којих смо скинули бестрзајне топове. А он зна, кад се радио Водовод на Мојмилу да су ти топови који су скинути са, боље речено препилани са транспортера - учествовали у чишћењу. Значи, горе овог дијела који је блокирао улазак у Добрињу, горе Мојмила. Морам и ово да кажем као полицајац, нормално да знам колико је ловачког оружја и то кад мислим на ловачко, не мислим само на оне ловачке пушке класичне који сачму користе, него ловачког наоружања карабина који су били далеко ефикаснији и бољи  и можда по пет пута скупљи од војних снајпера, које су наравно нама, наши људи који су се некада бавили политиком - донирали.

Ја морам казат да смо од господина Бранка покојног Микулића, његов арсенал ловачког оружја добили ми. Морам казати од господина Драгана Биједића, његовог оца, да су пушке дате од фамилије, од фамилије Џемала Биједића. Морам казати о фамилији Поздерцима. Нек ми многи људи опросте. Јако је много  тог оружја донесено, које је било врхунског квалитета, што се тиче, које се могло користити у заштиту града, у борбене сврхе. А гдје је онолики број ловачког наоружања? Ја мислим да га је негдје преко 30.000, можда и више хиљада налазило на  просторима комплетног града. Кад узмемо на ове опћине које су биле под контролом, значи да кажем патриота, полиције, војне полиције, армије, ових структура, да је ту јако много тог наоружања било. И ја се, очито, не могу са господином Дивјаком сложити да су то ти спискови валидни, били ваљани. Да је то било у арсеналу  браниоца града Сарајева, мислим да Сарајево не би данас било оно што јесте''.

 Јован ДИВЈАК: ''Викићу опрости, али ја сам говорио о крају априла и 2. мају, а нисам говорио касније. Али, треба да знаш да је и касније, онда су они имали 243 снајпера, а ми читавог рата 25''.

 Драган ВИКИЋ: ''Ја сам много више снајпера им'о од 5. априла с' доласком. Ја знам да сам тебе разумио шта си говорио и ја говорим о 2. мају. Значи, о 2. мају и оно шта се налазило у арсеналу  бранитеља града Сарајева''.

 Водитељ Јасмина: ''Јако је битно да су браниоци имали тада оружје, да је град одбрањен. Ево још једног специјалца, Кемо Адемовић''.

 Кемо АДЕМОВИЋ: ''Да се не расправљамо. Ја ћу се вратити на оно Ваше питање - ко је командовао тог дана и ко је иначе командовао?  Чињеница је да је МУП у то вријеме, дакле  био можда увезан својим, прије свега тиме што је имао свој систем везе итд. Био увезан, да је постојала субординација. Наравно, ја могу говорити, ипак, само о Специјалној јединици и о субординацији специјалном и њеном поступању. Не могу говорити о комплетном МУП-у, а камоли да говорим о овим формацијама 'Патриотске лиге' и 'Зелених беретки'. Мада, морам признат', да смо ми имали јако добру сарадњу са свим, овим сегментима. Наиме, ми  смо направили следећу ствар. 

Ми смо у Дому полиције направили један, тако смо га звали штаб, мада су горе  сједила, само два човјека су дежурала. Један човјек је био старјешина - официр из Специјалне јединице. Други је био испред ових формација 'Патриотске лиге', или 'Зелених беретки'. Њихов задатак био је да координирају и да не дозволе  да дође на терену до судара између дјелова наше јединице и тамо дијелова 'Зелених беретки', 'Патриотске лиге', итд., које су биле територијално распрострањени, покривале су комплетан простор, не само Сарајева, него и БиХ. Дакле, били су распрострањени. Доста смо то успјешно радили тих првих мјесеци, док касније у потпуности није профункционисало руковођење и командовање територијалном одбраном. Свакако, имали смо ми и одличну, могло би се рећи одличну комуникацију. Имали смо комуникацију са Штабом територијалне одбране из Сарајева, а и за цијелу БиХ.

За Сарајево је био комадант рахметли Мустафа Хајрулаховић Талијан, а за цијелу БиХ је био Хасан Ефендић. Навест ћу један примјер те координације. Дакле ми, тј. Специјална јединица је ипак улазила у ове борбене активности кад су се радиле акције, улазила је на захтјев Штаба територијалне одбране, дакле и по њиховим плановима. И ову акцију коју је споменуо господин Викић претходно, дакле 'Претис', планирао је Штаб територијалне одбране. Ја јесам водио ту акцију у неком њеном другом дјелу, али комадант Штаба територијалне одбране Хасан Ефендић.  Господин је лично дошао на Кобиљу главу и изложио план и дао, издао задатак практично, наравно,  обзиром да су сегменти који су требали учествовати како је била замишњена акција, била је мало шире замишљена, нису у потпуности успјели. Онда смо ми, претежно припадници специјалне јединице, са још неким групицама од овог  Керима и ови из 'Патриотске лиге', дакле онда смо ми отишли и извршили тај задатак и покупили та средства. Дакле, било је петероструко мање људи од планираног броја.

Али, ипак дакле, је била иницијатива од овог Штаба територијалне одбране. Дакле, ипак постојала је координација. Ми у јединици примали смо задатке од команданта на састанцима. Командант је одлазио тамо на састанаке, вјероватно, или сам одлазио ја, кад пошаље мене. Дакле, на састанке гдје се договарало о акцији и задатак који отпада на Специјалну јединицу шта ће да ради. Дакле, није се ипак до краја радило напамет. Мада, било је тог сударања на терену. Појаве се групе, вишка људи, мањак људи, итд. Међутим, услови у којима се све дешавало, све треба смјестит' у временски оквир дешавања. Дакле, није рат нешто што се нама дешавало сваки дан,  па да смо ми богами били апсолутно спремни. Било је хиљаду ту проблема. Фали ово, фали оно, фали оно итд. Међутим, било је добро расположење  грађана и грађани су нудили своју помоћ и у оружју, као што рече Драган. А нудили су свакако и стављали се на располагање, дакле прије свега, један велики број грађана ставио се на располагање Специјалној јединици.

Специјална јединица поред овог начина рада излазила је на терен у мањим групама, на захтјев  полицијских станица, чак на захтјев грађана. Дакле, на захтјев грађана, пошто смо ми се, ипак, сматрали и осјећали полицајцима који треба да заштите живот људи. Ми смо излазили и на такве интервенције. Оно што смо, вјероватно, данас видјели да смо успјели да одржимо систем руковођења. Свакако, било је и код нас искакања. Било је и код нас искакања, било је самовоље и тако даље. Међутим, ми смо настојали да то елиминишемо, да то санкционишемо кроз институцију на састанцима итд. И било је варничења, било је свашта. Не може човјек приказати сад, било је све идеално, цвјетале су руже. Нису, али ето изнијели смо се са свим проблемима, функционисали смо. Сарајево и тог 2. маја и наредних мјесеци и читав рат, неко ко у  Сарајево је био 2,3,5. мјесеци, па је отиш`о. Неки су остали читав рат. Дакле, читав рат функционисало је, радило се, тражила се најбоља рјешења. Дакле, ми смо ипак били нападнути. Тражили смо најбоља рјешења''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна молим Вас, господин Бацковић... навиру му сјећања... Само да не би нешто заборавио''?

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Ако ми дозволите, у потпуно би се, прије свега, сложио са Драганом Викићем и са Кемом Адемовићем и са Керимом. Наиме, уважени генерале, морате нас разумјети да у оној фази нисмо имали пуно повјерења, обзиром на све што нам се дешавало''!?

 Јован ДИВЈАК (убацивање у разговор): ''Не знам да имаш сад''?….

 Заим БАЦКОВИЋ: ....''Мајке ти…… Ти то добро знаш да имам''….

 Јован ДИВЈАК: ''Па немој тако''….

 Заим БАЦКОВИЋ: ....''И цијело вријеме имам што се тебе лично тиче. Наиме, да не заборавимо Керим је ту, па и он може дати детаље. Хидрометеоролошки завод Босне и Херцеговине се ставио у функцију одбране БиХ и у току јануара, фебруара и марта мјесеца - практично са свих простора су изузете радио везе хидрометеоролошког завода и стављено је у функцију 'Патриотске лиге'. У самом Сарајеву распоређено је 24 радио станице, како се то каже широког опсега, ја се у то не разумијем, које су међусобно биле у потпуности повезане.  Први репетитор је постављен на брду код Краке  Бехудина. Кериме, како се оно брдо зове,…….  Не знам како тачно богами… Први репетитор  гдје смо били  у потпуности увезани и то је било урађено већ у фебруару '92. године. Друга ствар која значи око наоружања, ту је мој уважени колега Мушан Ковач. Он зна шта је било 1. маја  навече и  колико наоружања је однесено у Специјалну јединицу. А наоружање је изузето од оних који су спречавали  пролаз тадашњом улицом Ђуро Ђаковића. Наиме, разоружане Циглане. Па се надам да ћеш се Мушане укључити и рећи  колико је тад наоружања изнијето из станова''?

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Хоће господине Бацковићу… Слуша Вас Мушан''…

 Заим БАЦКОВИЋ: (наставља – оп.а)....''Аутоматског наоружања, снајперских пушака. Колко се ја сјећам Мушане, било је 10 зоља, ручни бацачи, брдо бомби. На другој страни је дио наоружања из  војних небодера преко пута стадиона Кошево, изузето и подјељено људима на простору Бреке. Значи, наоружања је у граду било страшно пуно. У наше руке оно је дошло тек након ових дјеловања, односно изузимања тог наоружања.  Тачно је Кериме ово -  2230 пушака је било подјељено прије рата, по имену и презимену људима, плус  наоружање МУП-а, плус наоружање - да не заборавимо то. Јусуф Пушина је  ту релевантна личност. То су камиони из Школског центра на Врацама који су успјели да се извуку. Значи, камиони наоружања!? Није један! Тада наоружање из Кртеља''.

         Водитељ Јасмина: (убацивање у разговор)…''Ево, ја се извињавам што вас прекидам, али наш један саговорник,  господин Хавдо Ебиб има неодложиви посао. Жури се, па да искористимо прилику да обавимо с њим разговор везано за 2. мај, а онда ћемо наставити. Имамо времена. До  16 сати наша емисија иде. Господине Хебиб, изволите''…

 Авдо ХЕБИБ: ''Ја би' се ипак желио вратити на ово  питање - ко је командовао овом акцијом, односно ситуацијом која се створила 2. маја? И прије 2. маја док није профункционирала наша ТО, у времену кад је БиХ и призната од стране Уједињених нација - једине организоване, легалне оружане снаге БиХ - био је активни и резервни састав полиције. Све игре, сва организација, сва одбрана у то вријеме до формирања Армије, ослањала се на организоване снаге Министарства унутрашњих послова, које су дјеловале организовано под командом на подручју цјеле БиХ. А на подручју града, у појединим опћинама је дјеловало по неколико полицијских станица. Све групе из 'Патриотске лиге', 'Зелених беретки' и осталих, наслањале су се и везале се организовано уз станице полицијске. Па је чак и група Јуке, рахметли Јуке Празине била везана на Специјалну јединицу, формално организационо била је везана и била је, на неки начин, под командом МУП-а. Према томе, о некаквом хаосу, о некаквом нереду - не може се говорити. То је било великим дјелом контролисано. Тачно је што је господин Адемовић рекао да је било негдје мало и некаквих сударања итд. Међутим, ми смо у великом дијелу држали контролу над цјелом ситуацијом дуго, дуго времена - све скоро до формирања Армије. И та сарадња, ја морам рећи да је функционирала на сасвим задововољавајућем нивоу, с обзиром на околности у којима се одвијала читава та ситуација.

Према томе, о некаквом хаосу, о некаквоме, не знам, самовољноме, самоорганизованоме начину дјеловања - не може се у великој мјери говорити. Негдје је  помало било иступања, али смо ми држали великим дијелом контролу, ситуацију под контролом. Истина, у најделикатнијим ситуацијама наша Специјална јединица је имала и специјалне задатке. Међутим, нимало мање нису активно дјеловале све полицијске станице на простору, посебно града, али и шире и на простору БиХ. Према томе, не можемо сводити све само на једну јединицу специјалну, која је дала, зна се колики свој удио у свему овоме, која је била и оспособљена. Зато смо је и оспособљавали под специјалним увјетима прије рата да може да изврши најтеже специјалне задатке итд. Али нимало, нимало, не заостају остале јединице полиције и садејство грађана града Сарајева''.

         Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Хебиб, извините. Ја бих Вас замолио да вас мало прекинемо овдје. Једну реплику на ово што сте Ви рекли има комадант Викић''….

 Драган ВИКИЋ: ''Па ево, моја реплика ће се у два правца односити. Једна је да Јукина јединица није била формално везана за нашу јединицу. Била је за министарство везана. Јел да би била везана организационо, онда сте, господине Хебибе, морали промјенити организациону шему, а знали сте  да у оно вријеме... Ја  немам ништа против Јуке Празине и  његовог овдје рада у рату. Он је  стварно, његови људи су стварно красни људи, им'о велики допринос. Имао је наравно, он и људи сумњиве прошлости, који су опет, имали некакве своје ствари које су се по насељима дешавале. Значи, та јединица се наслања на Р МУП. Међутим, могу казат` да је било одређених притисака и захтјева према мени као команданту да се та јединица веже. Ја сам кз'о, ја немам проблема са Јуком у комуникацији, извршавању одређених послова. Међутим, Јука је имао у свом саставу и људи који нису слушали. И другу ствар казао сам, ако желите то да урадите, онда морате да направите нову ратну организацију. Јер, наша ратна организација је негдје око 900 људи имала. А Јука је у то вријеме говорио да има пар хиљада. Значи, морало се све то 'Јово на ново'  истумбати и направити. Јел' је у нашој организацији био један комадант. то Кемо зна! А Јука је био комадант, тако да у једном одреду не могу бити два, ни три комаданта итд. Значи, то је што се тиче тих јединица. Па онда, могу вам  казати. Ови у Р МУП-у, тамо састав који је некада руководио то најбоље зна, ја вас само на то подсјећам. Другу ствар морам казат', слажем се господине Хебиб са тим да се на полицију штошта ослањало: да је полиција легалан састав био и да су резервни састави дигнут' и доста прије него што је рат у БиХ кренуо. Уствари, можда  и тада кад је кренуо, ако не би заборавили село Равно (село Равно, општина Требиње, простор на којем је 01. 10. 1991. године - почео рат у БиХ – оп.а). Али, не смијемо заборавити групе људи. Те групе су људи  постојале по свим рубним дјеловима града и оне су живиле и радиле. Морам вам казати и морам свима напоменути, Керим се тога сјећа. С једног састанка, ја мислим негдје почетак априла у Дому полиције. Ја сам иницијатор тог састанка. Био је на том састанку Керим, рахметли Талијан. Био је 'Шуми'. Био је 'Заги'' ту. Био сам ја. Био је Кемо. Био је Швракић (Емин Швракић, оснивач и командант 'Зелених беретки' у Старом Граду, Башчаршија – оп.а).

И инститир`о сам. Знали смо  да постоје те групе. Постојале су и не можемо казати да су оне биле одмах укључене у Штаб територијалне одбране и тако даље. Оне су и прије тога постојале и нису се формирањем штаба и штабова трансформирале. И на том смо састанку битне ствари договорили. Имали смо јако много и људи. Било је наоружања. Било је средстава везе. Сви су радили на неким својим каналима. Нит' ко може коме у испомоћ доћи, нит' ко ским може комуницирати и тако даље. И непосредно послије тог састанка у нашем центру везе, доле у Р МУП-у су кристали мјењани и тако, да смо један мобилни систем веза послије тог састанка урадили. И тако да смо послије тога у сваком моменту могли једни другима притећи у помоћ, не само то, него смо могли комуницирати. Уосталом, могли смо из тог центра, могли смо и пратити дешавања која су, на терену која су била. Па према томе,  желим само то да нагласим  да је било то, господине Хебиб. Да смо ми одређене ствари те радили. Није све у то вријеме могло баш  тако се дешавати да иде све из једног центра. Вријеме је нас претицало, тако да смо ми у одређеном времену, много прије, него што би се тај центар и сјетио да се то уради. Ми смо те одређене послове урадили и на концу - ефикасно овај дио даљњег рата и водили''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ја имам једно питање за господина Хебиба, ако се слажете. Господине Хебиб, како је Републички МУП могао уопће да дјелује на патриотској линији кад су министар Делимустафић и његов замјеник Жепинић били у сурадњи са шефовима КОС-а, са генералима Васиљевићем и Тумановим''?

 Авдо ХЕБИБ: ''То је већ сложеније питање. Мислим да ову данашњу тему оно превазилази, да не би требали данас о томе да разговарамо. Могли би другу једну емисију. То је питање унутрашњега устројства МУП-а, односа тада и политичких и осталога.

Што се тиче овога питања, ово што је Драган Викић  рек`о, ми се апсолутно ту не разилазимо. Само што Драган  себе види у овом свему помало ван ресора унутарњих послова. И Специјална јединица и све јединице полиције дјеловале су унутар МУП-а. Према томе, не можемо се разилазити, јер није било пуно слободних стријелаца унутар МУП-а. И оно све што се радило, координирало се у МУП-у. Тако да се ми ту не разилазимо. Ја нисам тврдио да је Јука Празина био наш у организационој шеми, али се поставио и понашао се. Али, ми смо имали извјеснога утицаја на контролу његовога понашања у граду што је сигурно допринијело да ти слободни  стријелци о којима Драган говори, за које знамо сви... је ли тако итд. Да смо их ипак могли држати једним добрим дијелом под контролом је ли и да су они извршавали оне задатке које су требали, поред осталога, је ли извршавати. Тако да ми ту не можемо се разилазити, с обзиром да је ресор МУП-а функционирао као јединствени систем тада. А  није било слободних јединица које су неовисно дјеловале''.


Наставак бр. 6...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:41
          Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Господине Хебиб, ево сад би се хтио укључити и господин Лучаревић. Кратко''.

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ''Ја сам рек'о да ми нисмо  ни у ком случају, нисмо били под било каквом јурисдикцијом МУП-а, нити смо ми  примали од њих некакве  инструкције, нити смо ми њих слушали, пошто су нам људи из МУП-а претресали станове. Нису нам дали да радимо, пратили  нас, разумијете.  Тако да ми, могу рећи ја, овдје одговорно, јер ово је на неки начин емисија један, која ће остављати неки траг. Кад смо ми имали најбољу сарадњу једино са Специјалном јединицом МУП-а  која је, а мислим да смо и ми према њима били веома коректни кад смо се помагали и у људском и материјалним средствима, да смо  једноставно помагали једни другима. Јер, апсурд је да се прича о, на неки начин, тој једној таквој  координацији свих јединица кад ви сте имали управо, једно такво руководство  које сте ви малоприје споменули. Чак што више, од мене је тражио господин Пушина да ја даднем 40 људи да зграду главнога МУП-а, централу обезбјеђују тамо. Јер, унутра су сједили. Није се знало ко је за државу БиХ, ко није. Наоружани сједили у канцеларијама, па каже да се не би поубијали, нек они буду напоље, па нек их види. Тако да су ти људи били били 7-8 дана тамо, након тога је дошло до рашчишћавања унутар саме зграде МУП-а''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''Ево и колега Ивелић има''………..

 Керим ЛУЧАРЕВИЋ: ...''Може још само ово.  'Патриотску лигу', формације којима сам ја координир'о су тек у фебруару ушле на састанку у Лозни гдје је било испред... не знам - 32  града.  Не знам колико је било мањих мјеста? Око 50 је било тих активиста наших, гдје је одржан централни скуп и гдје су тек тад наше формације ушле у 'Патриотску лигу'''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: …''Колега Ивелић. Кратко''…

 Водитељ Јасмина: ''Ево овамо, прије тога, молим те Кристијане да чујемо један прилог. Музичар и наш колега Влатко Марковић 2. маја `92. године био је на једној од првих ратних линија. Ево шта нам је испричао''.

 Влатко МАРКОВИЋ (тонски снимак): ''Тај 2. мај ћу памтити цјелог живота, сигурно. Ја сам горе, у ствари, привремено становао у Уријан Дединој број 2., код Халваџија. Тог 2. маја пријеподне ја сам био судионик свега што се догађало на Скендерији доле и због тога сам се јавио телефоном у ТВ програм. У студију су били тада Расим Борчак и Владо Билић. Ја сам посвједочио, тачно, у тренутку кад је Палма пуцао по згради бившега 'Валтера Перића', дистрибуцији. Кад је почео кров да гори ја сам управо тог тренутка  то  преносио у ТВ програму, телефоном. Тај дан је прекрасан био сунчан, диван дан. Мене, у ствари, из тог дремежа пробудило дрмање тла. Ја сам излетио напоље. То је приземље те  куће у  Уријан Дединој 2. и стражар који је ту био. А некаква је била. Одбрамбени некакви углови  који су били од чутука, дрво за цјепање, што је било стварно смијешно. Овај, он, који је ту био са обичном ловачком пушком, неком. Ја не знам. Он је вјероватно кад је видио да два тенка наилазе, он је побјегао. А тенк је испод мене, испод коприве и жаре на самом. Ту су семафори били дакле, раскршће заобилазнице Уријан Дедине, крај кокошињца, да кажем детаљно Мујаге Халваџије. И немам никаквог ни оружја, ништа. И сјетим се да у ходнику, у ком станујем, да имам у једној гајби коктела 'Молотовљевих'!? Отрчао  сам у ходник и зграбио кол'ко сам могао тих коктела и прво бацање било је пребачај. Друго подбача. Следећи је био погодак, па четврти, па пети. У тој еуфорији сам чуо дозивање Нина. Нихад Крајина, комшија који је ту становао ми је почео иза зграде добациват наредне коктеле и док није, у крајњој линији, тај тенк почео да гори. То је димило страшно, тај први тенк. Други је био 15 метара иза њега. Сљедеће што се догодило, то је да смо доживили, он и ја, удар грома. Нисмо знали у том тренутку шта се догађа. У ствари, једину кумулативну гранату коју смо имали из јединог ручног бацача испалили су 'Шики' и 'Брко'. Они су испалили ту кумулативну гранату и она је, како се то каже, штартнула, окрзнула куполу тенка. То је било, у ствари, негдје иза 13 сати, тај исти дан. Тенкови су кренули у повлачење. Мислим да су тада ушле њихове формације, у којима је било и 'Шешељеваца' и да су ушле међу те куће  иза Јеврејског гробља, тамо, вамо. Да би највјероватније, то поподне или ту ноћ, једноставно, неминовно би било да би пала та страна града ил' би страховито пуно жртава било''.

 Водитељ Јасмина: ''Ево, тако су патриоте сарајевске одбраниле град. Сенад Хаџифејзовић је с` нама, наравно. Ево ниси имао прилику. Колико? Два сата да се јавиш''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ:… ''Два и по сата''.

 Водитељ Јасмина: ''Тих дана су грађани, поготову 2. маја и касније, имали јако повјерење у Телевизију и Радио Сарајево. Јављали су се и у вашу редакцију доље''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Да ја кажем ово, што овако  говорим. То је био директан  пријенос рата, дословце. Мада ја, овдје сам позван да говорим о 2. мају, о функцији телевизије тог дана, цјелог дана. Значи, 12 и по сати директног  пријеноса, али ја сам, право  да ти  кажем, мало збуњен свим овим  подацима. Рецимо, први пут их чујем и можда је моја новинарска срећа да тад нисам знао неке ствари. Ово је апсурдно звучало. Није лоше кад новинар понекад нешто и не зна, јел. Ја сам збуњен овим цифрама, о броју наоружања које су имали поједине групе у граду или специјалци, или ове наше јединице''.

 Водитељ Јасмина: ''Иако су тада  нашу зграду, ти се сјећаш, чувале Специјална јединица МУП-а''...

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Знам. Знам то. Али, рецимо ја знам као новинар 2. маја и, прије тога и послије тога, да су оно што нисмо могли да објавимо, што нисмо смјели да објавимо, што је било лудо објавити, наравно, да су људи на првим линијама око града, оно стотине таквих прича сам чуо од својих пријатеља, раје, комшија, другара, који су горе били. Они су били  на првим линијама са једним метком у цијеви. Тако да кад ово слушам  овако, кад чујем ове податке - сам мало збуњен. Право да ти кажем, размишљам о томе, јел' нам  требало укидање ембарга на оружје. Овај, што се тиче овог директног пријеноса тог 2. маја, само да кажем да су ту врло битне ствари. Мислим да је о томе требало говорити. Значи, говорити о тим феноменима који су се тог дана дешавали. Значи, и о овој организацији и о томе ко се први снашао итд. А кад је телевизија у питању, мислим да је ту највећа вриједност била то што су се тог дана у тај програм морали јавити. Ми смо их натјерали да се јаве''.

 Водитељ Јасмина: ''Практично су  новинари говорили политичарима шта да раде тога дана''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Да, како би' ти рек'о имали, ма колко то грубо звучало, рецимо јављале су се обје стране, је ли. Ми смо натјерали генерала Кукањца да нам се јави. Ми смо натјерали генерала Аксентијевића ( Милан Аксентијевић, помочник генерала Кукањца. У Карловцу, у Хрватској, од стране ХОС-а био је, заједно са хеликоптерском посадом, заробљен.  Размијењен за међународног шверцера оружјем Кикаша – оп.а) да нам се јави. Навече, кад је предсједник киндапован, натјерали смо и генерала Ђурђевца да нам се јави. То је тај феномен. Због чега је то битно? Због чега о томе говоримо? Зато што су они у том  програму уживо, то је врло рискантан, ево види се и по овоме, врло  рискантан - програм уживо. Програм у којем, то је за психологе. То би господин Хебиб, боље могао да објасни. То је програм у којем људи не могу себе баш да контролишу. Чак  ни као новинар себе тешко  може, који је навикао на то, а камоли људи? Не потцјењујем их, али војна лица која нису вична томе, је ли?! Они који само наређују. Тако да се из тих њихових јављања у програм уживо, јасно могла видјети, врло јасно, та њихова акција, то да је испланирано, то да је то кренуло. Генерал  Аксетијевић, у једном моменту, на више пута понуђено исто, на моје питање, на крају одговара да је генерал Кукањац наредио тенковима да крену. И лавина је кренула и то  незаустављиво. Знаш, то су страшне ствари. То су ствари које су један оригинални документ, изречен уживо у програм. Е, сада када ја  слушам приче, сада  о броју наоружања, овдје у граду и, о овоме што је говорио генерал Аксентијевић, опет морам да вагам као новинар - однос тог оружја у граду и од тога који је био около града. Сјећам се, рецимо довољно, то је врло упечатљива слика. Свакодневно се може да врати тај филм 2. мај поподне, када Топа пуца неком пушкицом, онде на оној раскрсници Куловића улице и оне гдје је 'Нама' (робна кућа – оп.а), а одозго му тенк одговара и развали 'Наму'!? Мислим да  је у томе сва суштина ове приче, овдје. И мислим да смо мало скренули с пута правог, ове приче. А то да је истина? Не знам ја колико је било цијеви? Али, мој дојам је у свему томе да су заиста и ја ћу увијек остати при томе... то је сигурно истина ма колико било прича о броју цијеви, да су овај град тог дана одбранили неки голобради момци, са  голим прсима и некаквим пушкицама!? Дословце да су то биле пушкице у односу на оно чиме одозго одговара. Малтене, ово је био метак из града, а граната на град.  Јер, то је та релација о којој треба говорити''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Јасна, можемо ли ми да се укључимо''?

 Водитељ у студију Јасмина: ''Изволите, колега Трбојевићу''...

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Чета која је била смјештена у Улици Давалаца крви, јединице за специјалну намјену МУП-а. Када је почео овај опћи напад на Сарајево, у правном смислу опћи напад - ја могу само  пар детаља.  Нисам знао да у Сарајеву постоје двије Партизанске улице, да постоје двије Фочанске улице? Драган је заборавио тај детаљ. То је тенк из Партизанске улице који је у потпуности онемогућио кретање срцем града Сарајева. То је тај тенк који је сијао смрт по Титовој, по Скендерији и два транспортера. Винко Шамарлић покојни, је прихватио да иде да неутралише то што је стварно представљало неспорну опасност, него је представљало потпуну блокаду комуникације у Сарајеву. У само предсједништво стигла је јединица, одред са Кошевског брда и са Асимом Нуманићем ушла у Кошевски поток.

Јединица која је била при МУП-у или у том моменту је дјеловала при Центру службе безбједности опћине Центар, Исмет Бајрамовић. Они су се спустили и прихватили... у такозваном Валтеру Перићу, тадашњем. Јединицу коју је водио Лекић, то је тај дио специјалаца који се раздвојио, ушао је у Скендерију  и жене и дјецу који су у том моменту налазили у Скендерији блокирао и њиховим животима условљавао њихов излазак. Блокирао је, рекао сам господин Лекић. Те детаље не треба заборавити. Напад није текао само значи, на дио који се зове предсједништво, он је био на читаво Сарајево. Из касарне у Неђарићима, дијела водовода и  Лукавице, покушало се ићи смјером Неђарићи, Водовод, тај рубни дио и спајање према Грбавици. Значи, имали смо и попречно и уздужна кретања која су требала Сарајево да исјеку. Не знам више, као новински папир  да ли је то организовано или самоорганизовано? Не могу рећи. Али, знам да су сви прихватили своју улогу и оно што се података сливало у тадашњи Штаб територијалне обране Републике БиХ, показивало је да су борци на читавом простору града у садејству. Наиме, да се ништа анархично не дешава''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: … ''Ви сте имак имали неки  начин комуникација. Ја сам у нашем архиву такође, нашла податак да сте ви преносили наредбе из штаба радио-станицом: 'Пажња! Овдје Заги. Моја је извршна''!

 Заим БАЦКОВИЋ: ''Ја сам добио такав задатак од стране Штаба територијалне одбране и начелника Штаба територијалне одбране господина Халиловића. И на мене је ту област пренио и господин Мустафа Хајлаховић Талијан, те Министарство унутрашњих послова. Зато што је морала постојати укупна координација дејстава. Јер, је напад текао на свим просторима Сарајева. Имали смо напад, са покушајем пробоја напада са Пољина према репетитору на Хуму. Тај напад је исто тако био врло жесток. Напад који је текао  правцем Хум - Пофалићи према мосту 'Братства и Јединства'. Напад који је текао правцем Жуч, преко Буљаковог потока према Неђарићима. Напад који је требао да иде Илиџа према Радио Телевизији Сарајево и тако даље.  Тако да смо у бити пуну координацију дејстава свих јединица, ако се то могу звати у том моменту јединице, јер то нису биле јединице великог броја људи, али свега што смо имали у одбрани Сарајева. Не треба заборавити ни начин на који је директан улазак у предсједништво спријечен, а то је управо оно о чему је говорио Керим. Приручним средствима уништавање транспортера, то је Нусрет  Шишић Дедо и Шемсо Клапна. Не треба их заборавити. Но, о томе  ћемо можда имати још прилике разговарати''.


Наставак бр. 7...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:38
          Водитељ Азра СИПОВИЋ: ... ''Касније у току емисије, већ смо чули од наших храбрих  специјалаца да је све почело у бившем Дому ЈНА. Џевад Топић Топа једна од легднди Сарајева. Ви сте били тада у Дому ЈНА''.

 Џевад ТОПИЋ: ''Ја бих прво да поздравим слушаоце и своје уважене пријатеље, колеге. Ја бих само прво један мали увод. Ја бих рекао, ми смо, ја са својом групом сам био малтене самосталан. Значи, имао сам људе које сам имао на списку, са потребним оружјем. Прво сам се обратио Емину Швракићу, 'Зелене беретке'. Послије сам упознао 'Доктора', 'Талијана', 'Зенгу' и тако. Упознавао сам људе кроз те спискове.  Тад је била  као једна групица''.

         Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Како сте обезбиједили оружје''? …

 Џевад ТОПИЋ:…''Обезбјеђивали смо на ратишту. Значи, имали смо прво мале пушкице итд. Онда,  прије тога, било је, био је 'УНИС'. Па смо имали на Јеврејском гробљу  борбе, гдје смо заробили тада осу и девет пуњења и митраљез. Онда смо имали још пар тих акција прије 2. маја''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Јесте ли знали руковати тим оружјем?….Реците''!

 Џевад ТОПИЋ: ''Тада ми нисмо фактички  знали шта је оса, него смо ми то заробили и донијели у штаб и онда смо мислили, пошто су сви долазили  да узму ту осу од нас, ми нисмо знали. Онда је Џевад Раџен донио једну брошуру преко које смо научили да гађамо, односно Јеж Адем је научио и он је први и опалио 2. маја ту осу''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Срећом, брзо сте научили. Да се вратимо на овај бивши Дом ЈНА''.

 Џевад ТОПИЋ: ''Пошто смо тако сви били увезани, у Центар је дошао из Старог Града Сакиб Пушка и Фудо Абаџић гдје су, ја сам видио да се нешто дешава. Нисам знао шта? Онда су мени објаснили да хоће, да се из Дома ЈНА повуче војска. И они су  рекли могу и отићи, али само без оружја. И тако је у ствари то и почело. Асаф је отишао 'алах рахметиле' и он је био прва жртва тог дана, баш у  Дому 'Љиљана', је ли, садашњем дому 'Љиљана', Дому ЈНА. Послије тога, ја сам предпостављо да ће доћи помоћ Дому, јел ЈНА и онда смо стали ту код Позоришта пар комбија, да не би могли да прођу специјалци са транспортерима. У ствари, тако је и кренуо и 2. мај''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''То су Нишки специјалци''.

 Џевад ТОПИЋ: ''То су Нишки специјалци који су дошли испред Дома, испред Позоришта да би помогли Дому ЈНА. Многи говоре, планирало се, непланирало, било овако, а мислим, тада у то вријеме, па то имамо и снимке и све. Титовом су грађани нормално ходали, а ми смо вамо ратовали. Значи, вамо су људи се убијали, а вамо су људи нормално ходали. Ето, тако је то било. Да многи говоре било планирано, било овако, било онако? То је једноставно. Тако долази. Ту испред Позоришта  они нису могли да прођу транспортерима. Тако су стали. Један транспортер је отишао на Обалу који је ушао гдје је 'Металка', у пролаз, а трећи транспортер је отишао горе код данашње 'Естраде', гдје је погођен. Ја мислим, алах рахметиле да је Алија Радин, то погодио њега. Касније сам то чуо. Мислим, послије те акције се све препричавало и све се знало ко је шта урадио. Тада су ти специјалци ушли опет у 'Театар'. Из 'Театра' су отишли  у кино 'Ђуре Ђаковића'''…

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''То је два спрата испод нас. Ми смо сад у тој згради''…

 Џевад ТОПИЋ: ''Јесте. Ми као група смо дошли ту и ми смо се као са свих страна опколили и пуцали.  Значи, ми смо се борили цијели дан. Послије рањавани људи. Један Горан је рањен навечер, јер су они остали у тој згради. И они су цјелу ноћ били у тој згради. Тек сутра ујутру у 9,00 сати су они се предали. Зоран Чегар, пошто смо ја и он пријатељи, стварно дуго година, он је пролазио. Ја кажем Зоране има ли шта да истјерамо ове. Он је отишао по, како се зове загушљивце, тако да је стварно помого. Ево, чули сте њега шта је рек'о. И Шуман је баш то исто и поновио. Значи, то је било тако. Они су изашли, предали се. Ми смо се тада добро наоружали. Тад је био ухапшен пуковник Шупут, био је Рамбо, злогласни Рамбо који је у Хрватској имао преко 200 убистава. Ми нисмо знали, јер је он био обичан водник. Ми нисмо знали ко је он? Сви ти људи су послије, та војска је дата у размјену и ми смо добили друге људе''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Још само једно питање, молим Вас Топа. Ви сте дијете из Центра града. Шта је вас и људе које сте ви окупили мотивирало да устанете тако спонтано''!?

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Случајно је то све било. Ја сам им'о  у Новом Граду, доле радњу. И на годину дана прије, СДС  хтио да сруши радњу!? Ја сам тражио помоћ од доле, општине Нови Град. Тад је био начелник општине Ченгић. Онда је он рекао СДС не да, ХДЗ шта ја знам и тако. Углавном, по мом ресторану хтјели су да ми сруше. Тад сам ушао у једну организацију из општине јел? Тад сам видјео да морам да се прикључим, јер сам видио да се спрема нешто? Нисам знао шта? Нисам, сада да кажем, ја сам био ово, био оно. Многи људи сада причају да су били, а нису били. Многи људи причају лажи. Ја сам случајно уш'о у то. Послије сам направио списак људи''!?…

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Али, нисте случајно херој''…

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''То је тако испало, вјеруј, случајно. Ја не могу да кажем да сам ја херој, јел? Ја нисам мог'о то сам да урадим. Све што сам радио, радио сам са својим колегама, пријатељима који су били на мом списку. Послије сам био, рецимо 'Зелена беретка'. Био сам 'Патриотска лига''. Био сам територијална одбрана. На крају, док нисам дошо до постављења комаданта Регије војне полиције''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Са нама је и господин Џевад Нумић. Ви сте тада били припадник 'Зелених беретки', а и сада сте у удружењу грађана Кантоналне организације 'Зелене беретке'. Господине Нумићу, гдје сте ви били 2. маја. '92?

 Џевад НУМИЋ: ''Ја ћу на првом мјесту да искористим прилику да поселамим и поздравим слушаоце Федералног Радија и послије овако исцрпног образложења које је дао Топа и Заги и мени је остало врло мало да кажем слушатељству. Базираћу се на учешћу 'Зелених беретки' у тим судбоносним данима 2/3 мај, који за опстојност државе и БиХ чине главну окосницу. Да смо тада ми затајили шта би се десило? Ја не могу ни претпоставити.  Ја сам био у 'Зеленим береткама', замјеник комаданта 'Босне 23', легендарног Дине Магоде. И наша јединица тај дан је дигнута, а наредба из нашег Центра везе, од нашег комаданта Емина Швракића.

Ми смо прво блокирали Команду Друге војне области, а послије тога смо учествовали у заустављању конвоја и оним борбама које су се водиле у Добровољачкој улици, између наших јединица и јединица бивше Армије, Југословенске армије.  Користим прилику да кажем следеће. Да сваки рат па и овај најновији у БиХ, који је трајао од '92. до '95. године, има своју кључну битку, бој или операцију. Ово о чему је господин Заги говорио, то је стварно била једна операција, врло припремљена, добро организована, а сврха јој је била да се са власти скине тадашња гарнитура која је добила изборе, која је била легално изабрана, на челу са предсједником Предсједништва господина Изетбеговића. Они су највјероватније хтјели тада да доведу Фикрета Авдића, који је чекао да преузме власт. То смо чули, ево, и од Сенада Хаџифејзовића који је то рекао. Мада, битка као појам не егзистира у војној терминологији, често поистовјећује се и са бојем. Сваки од тих догађаја, битака, бојева, операција, могу, а и не морају, носити назив - кључни. Зависно од могућности доказивања. Одбрамбено-ослободилачки рат  у БиХ и за БиХ, барата са неколко таквих догађаја, који се сматрају кључним. За опстанак ове земље интересантно да се у свим набрајањима битака 2 и 3. маја '92. године, блокада и борбе око касарне Друге војне области, пресјецање колоне  моторних возила Југословенске армије  у Добровољачкој улици, ослобађање предсједника Предсједништва Републике БиХ Алије Изетбеговића и одбрана зграде Предсједништва Републике БиХ - уврштава се као један од кључних догађаја за опстанак ове земље. Што даје довољно разлога да се тако и третира. 

Било како било, овај догађај гледан историјским редосљедом након признања Републике БиХ, као суверене земље, јесте други кључни догађају у рату '92-'95. година. Разлика међу њима је само у томе, што је први био политички, а други чисто војни догађај, односно наша побједа. Дакле,  након политичке побједе и признања Републике БиХ од свих међународних релевантних фактора, први практични бој за БиХ и прва практична побједа босанско-херцеговачких патриота, јесте управо и догађај који се збио 2. и 3. маја 1992. године''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Господине Нумићу, само кратко да подсјетим и наше госте и наше слушаоце да је 2. мај, не без разлогом проглашен даном опћине Стари Град и Центар. Ви сте данас имали пригодне манифестације. Вјероватно је сад прилика да се присјетите сабораца који нису нажалост, са нама''.

 Џевад НУМИЋ: ''Јесте, врло радо, ми смо. Општина Стари Град је узела баш тај датум 2. мај за дан, а и сусједна општина Центар, исто тако. И данас су биле и јуче биле су манифестације посвећене тим догађајима, тако да смо обишли школе на којим су постављене табле наших шехида и палих бораца, мјесне заједнице, породице шехида и палих бораца. Данас смо 2. маја имали централно окупљање на шехитском гробљу Ковачи гдје је, поред начелника Шкаљића и његовог замјеника Мустафе Решића, била цијела, цјели персонал општине, 'Зелене беретке', 'Патриотска лига' и МУП. Тако да смо на један достојан начин евоцирали успомене на тај догађај. Ја бих само подсјетио да је у тим борбама од стране 'Зелених беретки' изгинуло 18 бораца, а то су:

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: (убацивање водитеља –оп.а)… ''Дакле, тог 2. маја''…

 Џевад НУМИЋ (наставља): ''Дакле, тог 2. маја и неки су и 3. маја, сутрадан гинули, али 2. маја је погинуо рецимо, ево, Абедбеј Махфуд. Он је био у 'Зеленим береткама', јединица 'Босна 200'. Погино је на заузимању Команде града на Бистрику. Агић Алмедин, 'Босна 84', погинуо исто 3.5. Аруковић Нермин,  'Босна 88' , рођен је у Рогатици, а погинуо је 02.05. на Новом Граду, доле. Ово што је Заги говорио да је цијели град био обухваћен борбама, значи и доле су наши људи гинули. А славни Аднан, 'Босна 77', погину 02.05. на Маријином Двору у Сарајеву, добитник златне полицијске звјезде.  Баручија Шефкија, 'Босна 923', погинуо је 02.05. на 'Латинској ћуприји' од гранате. Булић Суад, 'Босна 37', погино 03.05. на Требевићкој цести, јер и горе смо имали окршаје. Јединице одозго агресорске настојале да продру у град. Ђикић Енес, 'Босна 51', рођен у Бијељини, погинуо на Борку 02.05., то је близу Скендерије моста. Хаџић Асаф, о којем је говорио мој уважени колега Заги. Он је погинуо гдје је све и почело. На Дому ЈНА, био је прва жртва. Кадић Махид, такође је погинуо 02.05. на Богушевцу. Клицо Амир је погинуо 02.05. у Неђарићима код касарне. Пељто Нихад, са Газиног Хана одозго, значи погино на команди 2. Војне области 02.05. Адмир Сакић, погино 02.05. на Скендерији. Чешко Мурис, Полицијска управа (ПУ) Стари Град, погино 02.05. на 'Латинској ћуприји'. Хурић Рифет, погино 02.05., на Бистрику, носилац полицијске медаље. Такође,  Калџо Едиб, ПУ Стари град, погино 02.05., на Бистрику. Касимовић Мирсад, ПУ Стари Град, погинуо 02.05. на Бистрику. Медић Смајил, ПУ Стари Град, погинуо 02.05., на Бистрику. Такође и Мушановић Неџиб, ПУ Стари Град, погинуо 02.05., на Бистрику,  носилац полицијске медаље за храброст.

Као што се види из ових података само тај дан, у ствари 02/03. погинуло је 18 припадника ПУ и јединица 'Зелених беретки'''.

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: (убацивање у програм – оп.а)… ''Ја бих заокружила ово прво јављање из овог пункта Радио Федерације БиХ. Колега Раде Трбојевић је  у студију 4''.


Наставак бр. 8...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:33
          Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Да. Као логичан наставак приче  о том  терористичком нападу из 2. маја '92. године. У јавним наступима  сви су, ево, закључили смо то, осјетили и данас одричу се те неукусне навике глорифицирања самих себе. Кад је ријеч о Специјалној јединици 'Босна', они не говоре, рећи ћу о оперативном тријумфу са дјеловима званично Пете армије у Европи, већ о нормалној реакцији на догађај и обрану града. Права је штета што у реализацији званичног програма нисмо били у техничкој комуникацији, па да многи једни друге надопуне. Најчешће помињани гости у дјеловима овог програма били су моји саговорници Мушан Ковач, Ивица Шутало. Ал`, ево, они ће сад имати прилику да кажу, изнесу своје виђење свих тих догађања из 2/3 маја, односно од 15 априла, како је, како ми то данас у шали кажу - њихов биолошко млађи командант, господин Викић се свега тога сјећа. Господине Ковачу још једну добродошлицу, ево прилике  да напокон кажете оно што желите, што осјећате и што мислите да треба  рећи баш данас 02. маја 2002. година, а што се  односи на тај догађај  прије 10 година''.

 Мушан КОВАЧ: ''Ја бих искористио да поселамим све грађане града Сарајева који је преживљавао најтеже тренутке опсаде у повијести човјечанства и све браниоце града Сарајева и све ратне комаданте. Ја се нећу сада обазирати, претходне моје колеге су рекли све што је требало рећи око организације. Ја ћу се базирати тачно на 2. мај, гдје сам руководио неким дјеловима операције. Првог на други мај добили смо информацију. У Дому полиције позвао ме комадант Викић. Наш штаб, наше  Специјалне јединице и презентовано нам је план напада и пресјецање града на кључне дјелове, значи да се испарча град  и да се тако освоји. Они су то били планирали као 2-3 дана да ће бити. Правац дејства је био 'Мост', да се споје горе са Велешићима, пошто знамо да у Велешићима, у Пофалићима била њихова паравојна формација добро наоружана. Значи, то је неких пар стотина метара, да направе тенком проходан правац, правац Врбања мост, да се споје горе са Језером и ово што је било горе код Дома ЈНА, значи била већ стационирана једна јединица  и да се повеже са Командом.  Значи, да се град испарча на три четири дјела, правац доле Неђарићи и Ступска петља.

Ја сам добио наредбу са два вода, пошто сам тад обављао дужност командира Прве специјалне јединице. Са два вода сам добио наредбу ујутро у шест сати да покријемо тенко-проходне правце, значи од потеза предсједништво до Пофалића. Заједно, са патриотима овог града ми смо запосјели ујутро у 6 сати положај на, са противоклопним средствима до предсједништва. То је јединица била присутна 'Бисера' и Јуке Празине, Дедо рахметли Шишић. Из територијалне обране је била са Кошевског брда. Не могу се сад сјетити свих имена. Доле је код 'Валтер Перића' смо поставили противоклопну групу са 10 људи. Ту је била група мислим да се звала 'Хасо', од Исмета Бајрамовића. Врбања мост исто је била наша једна противоклопна јединица код Музеја и доле  на Пољопривредном факултету. Мислим да се зове Шумарска школа.

И тако, до  тог кључног тренутка ми смо добили информацију преко радио везе да се  комадант диверзантске јединице, бивше ЈНА, мислим да се звао Лабудовић, налази у Војној болници, одакле су сипали по грађанству снајперским мецима. Добили смо информацију преко Радио везе, они крећу у правцу. Преобукли су се у неке цивилне униформе и тако даље и као да је то камуфлажа. Он је командовао комплетном операцијом и дошло је до значи, на  мјесту Скендерија, то је било негдје ујутро око 7 сати. Кад смо ми видјели колону тамо, тачно су њега уочили, то је био онај блиски додир.

И тада је, мислим Дедо Шишић рахметли, ово што сте помињали око ових оса лансера, спалио, мислим да је спалио двије гранате. Једна је погодила прво возило претходно, а друга је погодила трамвај. Касније доле на Врбања мосту кренули су тенкови из правца Врбања моста, одозго са бензинске пумпе из правца Грбавице. Ту су сада наше противоклопне екипе заједно са овим људима што сам набројао, значи сад прије пар минута уништена су два тенка и ту смо заробили 3-4 пинцгауера са доста муниције. Послије тога је ово што се дешавало горе, не би понављао. Значи, била увезана преко система веза. Били смо увезани и чули смо практично разговоре гдје, шта ко ради, јединица шта ради.

Касније кад смо чули ми да је то киша, кад су осули гранате, знате то је страва била дјеца, жена. Што каже Топа, ходају другом улицом, ми овамо, гори од Скендерије до Врбања моста. Све је горило, 'Валтер Перић'. Тад је погино наш један припадник, рахметли Јунуз Шиљевић који је уништио тенк, у ствари, транспортер горе изнад заобилазнице. То је, по мени, кључни, кључни моменат био одбране града Сарајева. Значи, да су прошли тенковима Сарајево би било''…

 Водитељ Ђуро КОЗАР (убацивање): ''Кристијан Ивелић, ваш саборац, који је сад ваш саговорник у једном од студија, који је снажно и емотивно везан за јединицу и те људе и дан данас, врло често ми је у посљедње вријеме говорио о потпуној спремности вас и специјалне јединице. Увијек то у свакој прилици каже, ти  момци су били потпуно спремни. Уосталом, Ви сте то и на Скендерији и на Врбањи мосту и доказали. Потпуно сте надмудрили те који су били професионални, практично војници и руководиоци''.

 Мушан КОВАЧ: ''Ми смо прије рата, пошто смо ми од '82., ја и мој колега Ивица Шутало били у тој јединици. Обучавали смо се за противтерористичке активности. Значи, били смо способни да руководимо са већим бројем људи и да употребљавамо противоклопна средства. То су осе, ручни бацачи и тако даље, које смо ми имамо на располагању. Ми смо то упуцали и подијелили по осталим јединицама територијалне одбране, тадашње Територијалне одбране БиХ подјелили, обучили људе, јер ми нисмо фактички могли на све стране стићи да покријемо те прилазе''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Ивица Шутало,  оно често помињан у излагањима многих које смо већ чули, најприје Зорана Чегара, онда доктора Бакира Накаша, сједио је снама цијело вријеме и сједиће надаље и пратио све то скупа. Господине Шутало, Ви сте често пута реаговали, онда мислим  и сада је требало помињати и друге детаље који су најдиректније везани за ваше име. Кад је у питању Војна болница и друге, друге акције из ваше непосредне близине, овог тренутка преко поште, око поште и у цијелом овом крају. Изволите''…

 Ивица ШУТАЛО: ''Ја бих поздравио прво све бранитеље града Сарајева и БиХ, слушаоце Федералног радија. И данас, кад се присјећамо 2. маја '92. године, сматрам да је битно напоменути све до тог 2. маја '92. године, ми нисмо имали директно борбених сукоба са Југословенском војском. Управо, због тога што смо поштовали наређења виших истанци и команди надређених да војна возила имају слободна кретања, на основу потписаног протокола, са командом армије у Сарајеву да се слободно могу кретати градом.

Међутим, 2. маја, они су покушали злоупотријебити тај потписани протокол, са већим снагама ући у Центар града и, по мом мишљењу, настојали су остварити садејство изнутра и извана, како би Сарајево оборили на кољена и поразили. Међутим, управо храбрости свих бранитеља града Сарајева они су онемогућени. Више се ту ишло срцем. Нисмо имали ни довољно тог наоружања, али смо имали довољно мудрости и тактике да на мјестима гдје смо очекивали најјаче ударе, тенкопроходне правце, поставимо одважне момке спремне, који су спремни изаћи пред тенк, пуцати у тенк, без обзира на даљу своју судбину.

Мушан је управо напоменуо рахметли Шиљевића Јунуза, који је покушао, испалио из ручног бацача у транспортер, да би од следеће гранате био управо он убијен у улици Вразовој. Оно што је битно још напоменути да је  око Војне болнице, кад се дешавало пред само исељавање Војне болнице, кад смо дошли, ја сам био са једном јединицом. Заузели смо Војну болницу по договору да се обезбједи прије 24 сата њихов несметан, измјештање на основу протокола потписаног између тадашњег Предсједништва Републике БиХ и Команде војске, Југословенске војске.

Уласком у саму Војну болницу ја сам ступио у контакт са тадашњим, он је обнашо функцију директора, команданта Војне болнице Шупут. Био је по чину пуковник. Са њим сам договорио, тражио сам да нам испоручи наоружање, које су, сматрао сам да имају тада у Војној болници, јер је Војна болница била мјесто одакле се непрестано дејствовало по граду из пјешадијског наоружања по предјелу Марин Двора и шире, према Горици и свим тим дјеловима, гдје би се могло пролазити, возила, цивили.  Он је мени упорно тврдио да они немају наоружања. Ја сам са њим завршио тај разговор. Сишао сам доле, узео сам кључеве од  просторија које су се налазиле у подруму Војне болнице, отворио сам, и тад сам из Војне болнице извукао негдје око 150 цијеви дугог наоружања, које смо пребацили у Дом полиције.

Након тога сам се вратио поново у круг Војне болнице. У возилима који су били припремљени за њихов излазак сутрадан за Лукавицу, примијетио сам једно возило које је, сматрао сам, неопходно за нас. И нисам могао да се помирим с тим да то возило иде у Лукавицу. То је било возило  покретне хирургије 'Мерцедес', у који је комплетно урађена мала операциона сала. Ја сам самоиницијативно узео кључеве од тога возила, мада је на мене било тад од стране начелника СУП-а Центар. Било је наређено да се пуца на мене ако извучем то возило, јер је договор био да то све иде доле у Лукавицу. Ја сам на силу извукао, кроз капију сам прошао са возилом и довукао возило у Дом полиције, гдје смо га касније припремили и формирали смо фактички прву хируршку екипу, која је могла радити на терену и пружати помоћ рањеним борцима.

У тој првој екипи, сјећам се, возач тог возила био је наша легенда спорта голман Муфтић (Рефик Муфтић, голман фудбалског клуба Сарајево – оп.а). Од доктора, био је доктор Солаковић, доктор Куртовић и доктор Бесим Чалкић. Значи, формирали смо управо....с тим возилом смо формирали једну прву покретну хируршку екипу која је на лицу мјеста, гдје су се водиле борбе, могла пружити ону прву и основну помоћ  до довожења до Клиничког центра, гдје би се даље вршила санација повреда''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: (убацивање водитеља)…''И сад оно што је господин Лучаревић говорио о касарни 'Маршал Тито' и ваше име се ту често помиње''.

 Ивица ШУТАЛО: ''Ми смо поред касарне 'Маршал Тито' често пролазили кад смо вршили смјене, јер смо држали линију од 'Бристола' до Врбање моста. Пар пута се десило да нисмо били у стању проћи. Једно вријеме смо се пребацивали преко Велешића, па су нас они, откривајући путеве наше, гранатирали из круга болнице, из круга касарне 'Маршал Тито'. Често пута се десило да возила, јер саобраћај се није одвијао, ми смо ишли контра траком, која сад иде из Пофалића према граду. У великој брзини ми би пролијетали. Они би рафалима нас закачили, отприлике су нам на транспортеру избушили све гуме, гдје је вршено дејство кад смо вршили смјену.  Битно је истакнут, самим тим, њиховим дејством из касарне, ми смо успјели једне прилике, дејствовајући на касарну погодити један тенк који је био у кругу касарне. Камион на коме се кретао минобацач у кругу касарне и непосредно 5/6 дана прије самог исељавање касарне 'Маршал Тито', формиране су биле већ припремљене колоне за њихово измјештање. Једном акцијом смо успјели запалити неких 6-7 камиона у самом кругу касарне, који су изгорили''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Господине Ковач и дан данас се препричавају детаљи везани за ону акцију и обрану града Сарајева на дијелу око Скендерије. Момци који су тада имали 19 или 20 година, причају да се дословно поштовале све заповједи у односу на противника који је покушао да нападне град, који је почео да пуца. Мислим да сте издавали заповјед да се према рањеним непријатељским војницима не пуца, да се не убијају, да се поштује, оно што је правило у рату или конвенције, које наши сада често помињу''.

 Ивица ШУТАЛО: ''Ми смо имали кодексе таквог понашања професионализма од прије рата  итд., и утицали смо доста. Мислим да смо доста утицали на ове припаднике који су дошли у резервни састав наше јединице. Тог критичног дана ми смо  ту заробили једну диверзантску јединицу у Кошевском потоку и ту смо затекли једног дечка, рањен војник јел'? Ми смо га, мобилизирали смо  ту рану његову. Пружили му хитну медицинску помоћ, пребацили га у Војну болницу доле. Овога другог што смо  заробили, мислим да је он био из Крагујевца''… 

 Мушан КОВАЧ (убацује се у разговор):… ''Из Чачка''.


Наставак бр. 9...

— Autor sjovicicslavuj @ 22:30
  Ивица ШУТАЛО (наставља):... ''Из Чачка. Не знам ни ја тачно одакле? Заробили смо их. Одвели у Дом полиције, саслушали и они су поново предати тамо на рад. Значи није све, тог дана што је рађено је чисто професионално, војнички?! Па, Боже мој, ако је страдо у тенку, значи то је његов проблем… Да''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: … ''Колегице Нухоџић, трећег саговорника предвиђеног за овај пункт, ево имамо снимку''

 Водитељ Јасмина: (прузима вођење емисије)… ''Тако је. Ево управо ћемо сада да чујемо  Јуска Исмира. То је специјалац који је био такође 2. маја на улицама Сарајева и бранио је град''.

 Јуско ИСМИР ( иде тонски снимак): ''Тај дан је кренуо необично мирно. Дани прије 2. маја били су, па да кажем, у прекидима. Пола дана је била борба на одређеним дјеловима око града, пола дана опет је владало затишје. Значи, то је трајало мање више од 15 априла, па све према 1. мају.  Ми смо добили задатак да дођемо у рејон Скендерију. У ствари, читава јединица је била распоређена на потезу мост 'Братства и Јединства', па све до кафеа 'Естраде' и реона око кафеа 'Естраде'.

Када смо дошли у општину Центар, ми смо заузели први спрат, значи прозори који гледају према трамвајској станици. Није било никаквих наговјештаја да је могло доћи до неке борбе. Видио сам из правца, из  правца Марин Двора како долази колона возила. На челу колона били су 'пинцгауери'. У зачељу колоне била су нека цивилна возила. Мислим, да се радило о неким возилима караванима, нисам сигуран сада. Шта је било интересантно? На првом 'пинцгауеру' био је војник који је имао пушкомитраљез и држао га је на крову 'Пинцгауера', и остали војници, значи окренути једни наспрем других и мислим, да их је био у сваком 'пинцгауеру' по шест. 'Пинцгауери' нису били покривени. Оно колико смо ми могли видјети са те удаљености, били су доста добро опремљени. Имали су шљемове, панцире, аутоматске пушке са добошима. То смо касније видјели. Једноставно се могло видјети да се не ради о обичним војницима, већ се ради о специјалцима.

Чим су дошли на дио гдје се налази трамвајска станица на Скендерији, 'пинцгауери' су успорили. Војник који је стајао на првом 'пинцгауеру', значи онај који је имао пушкомитраљез, чим је примијетио Деду Шишића и људе који су се налазили у парку испред општине Центар, отворио је ватру по њима. Ми смо у моменту били у шоку јел`, мање  више, прије тог дана, да је ЈНА, заједно са паравојним српским формацијама, али ни једног момента нису се отворено ставили на њихову страну ко тај моменат. Почели су да пуцају по парку. Људи који су били по парку посакривали су се иза саксија, које су биле испред општине. Чим је видио да су отворени прозори на згради општине, јер је дан био доста врућ, ми смо дошли у општину, отворили смо прозор. Он је са парка пренио ватру на прозоре. Значи, отворио ватру по нама. Више се није имало шта размишљати? Значи, ми смо заузели борбене положаје и узвратили на ватру. И ту је настала општа битка.

Желим само напоменути да од тог момента апсолутно нигдје није почела, значи борба. Ни на Врбањи, ни на мосту 'Братства и Јединства'', значи пошто смо имали доста добар радио систем, пошто нам је веза била добро увезана, ми смо знали да од тог момента, значи било тихо. На Скендерији је, значи то прва, значи борба која је кренула 2. маја. Почела је на Скендерији. Ту је дошло до страховито јаке борбе. Момци који су били у 'пинцгауерим' нису били аматери, били су професионалци. Начин на који су они поискакали из возила и заузели положај  око 'пинцгауер' и око трамваја, значи око уопштеног реона, око трамвајске станице, видјело се одма' да се ради о доста утренираним људима.  Али, војник који је био, у ствари то је био  поручник, послије смо сазнали да се ради о поручнику који је стајао на 'пинцгауеру', направио је највећу глупост коју је могао направити. Он уопште није рачунао да се налази људи у згради. Ми смо били у згради, људи  из 'Патриотске лиге' и 'Зелених беретки' били су испред зграде.

Значи, све оне зграде около општине Центар имале су мале групице људи. Неки су били добро наоружани, неки су били лоше наоружани. Углавном, сви ти ћошкови су били покривени наоружаним људима. Тако да се та групица нашла у једном неповољном положају. Међутим, они уопште нису имали намјеру да се предају, чак смо ми у моменту почели, кад смо видјели да трпе јаке губитке, позивали на предају, али свако наше позивање на предају није се значи, одговарало ничим другим, него само јаком ватром. Чак је било ту и рањених на нашој страни, из простог разлога што су хтјели да испадну пуно веће патриоте, значи бољи него што су они на другој страни, позивајући на предају.

Кад смо видјели да се више нема, значи шта разговарати, ми смо наставили, значи са борбом. У међувремену смо добили информације да исто тако почиње, почело се са борбом на Врбањи мосту, да је исто тако у рејону кафе бара 'Естрада' исто да је дошло до борби. Кад су нам рекли да на свим тим тачкама Армија ЈНА укључена у борбу, нама је апсолутно било јасно шта се ради. Све те, значи  дионице, мост Врбања, мост 'Братства и Јединства', кафе 'Естрада' која је  билизу тада била команде, било нам је јасно да они у ствари желе да се увежу, да једноставно ако буду успјели у својим намјенама да ће тотално сасјећи град''.

 (Иде музика из студија, композиција 'Војник среће'.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ... ''Ковач''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ: ''Да помогнемо Сенаду и да изговоримо оно што је Заим Бацковић негдје поменуо. Овај, Мушане, Вас управо као човјека који сте били добро обавијештени и најдиректније били везани за многе ствари када је ријеч о броју цијеви и наоружања''.

 Мушан КОВАЧ: ''Да не би било забуне, да не би испало да је била нека дезорганизација првог и другог маја, ово што је малоприје командант Викић напоменуо... значи, све патриотске снаге...Добро се сјећам територијалне штаб. Ту је командант био 'Заги'. То је било на Кошевском брду, па Керима Лучаревића, па ови Швракић и тако даље. Значи, тог другог маја кључног је била једна увезана акција. Значи, представници свих ових јединица били су горе у Дому полиције. Радили смо на једном каналу. Значи, није се могло десити, знало се шта ради Топа, знало се шта се ради код Касарне, знало се шта се ради на Врбања мосту  и тако даље. Значи, ред ствари је ишао системом веза, знало се гдје се шта  дешева и тако даље. Мислим, да и ово што каже Сенад...Телевизија ... Ја скидам њима капу, свака част, али молим вас Сенад зна да је другог маја, све телефонске линије су прекинуте. Да је другог маја блокиран Кукањац са својом јединицама. Да другог маја значи, уништено је доста њихових тенкова, када је он наредио тенковима, када  се он нашао у безизлазној ситуацији. Једина његова комуникације је била телевизија,  једина његова комуникација је била телевизија, а ми на линијама нисмо могли добивати....није било телевизије није било ничег''.

 Сенад ХАЏИФЕЈЗОВИЋ: ''Мушане, Мушане, то о чему ти говориш јесте та, у том техничком смислу, јесте била његова потреба. Он никаквог разлога није имао да се јави. Ми смо њега натјерали да се јави...Само молим те да завршим...Натјерали смо га да се јави, јер смо га из простог разлога... јер, смо га прозвали. Јесте био одговоран за напад на град и он је се морао јавити, а не због техничких разлога, јер није имао друге телефонске линије, већ да објасни да ли је или није крив? То је мислим. Али добро, да не бркамо неке ствари''.

 Мушан КОВАЧ: ''Све ја знам. Све  знам. Ми смо добили информацију од људи који су били у штабовима и то је било руковођење и тако даље. Ми смо имали јако добру информацију од система везе ...овај..., а што се тиче оружја, па било је доста лаких цијеви. Нисмо имали система противоклопних. Нисмо имали минобацача. Нисмо имали хаубица. Ја се добро сјећам да смо добили само два минобацача. То је момак један Салкић  полицајац, не сјећам се како се зове, које су донијели у аутобусу у Дом полиције, мислим да су биле осамдесетке. То је све што смо имали, значи од тешких. А разлика је била хиљаду и нешто цијеви тешког наоружања, а ми смо имали пушкице. То је била голобрада дјеца и момци су одбранили овај град''.

 Водитељ Раде ТРБОЈЕВИЋ:  ''Негдје је у разговору  била поменута обитељ Шутало, син Ивица је овдје. То је господин Викић негдје поменуо, каже - зна то Ивица Шутало све"!

 Ивица ШУТАЛО: ''Ја ћу само рећи констатацију коју су већ изрекле колеге, да у систему руковођења и командовања није било тог хаоса и дезорганизације, како неко жели представити. Напоменуо бих само да на дијелу гдје је моја обитељска кућа, гдје су били моји родитељи,  да сам ја одвезао управо из Одреда и нешто дио оружја, које ми је рахметли Талијан дао - 25 пушака, гдје сам оформио једну јединицу која је покривала терен од џамије Сокоље према градској депонији, гдје се везала за другу јединицу која је  држала Бољаков поток. То је тад била прва линија одбране према Жучи. Тада сам горе одвезао и противтенковске мине да би се запријечили тенковски правци проходни од  правца Крајишникове (мисли на Момчила Крајишника, предсједника Народне скупштине РС – оп.а) куће из Забрђа. И једну би чињеницу изнио у вези другог маја, која никад није ни поменута, нити  је добила неку информацију у било којим средствима информисања. Другог маја су агресорски авиони надлетјели тај дио и избацивали су касетне кумулативне бомбе. Тад од бомбардовања..., јер смо нашли сандуке, те  касније смо ми ишли испред КДЗ-а (јединице контра-диверзионе заштите – оп.а) водио сам их да дижемо те неексплодиране кумулативне бомбе и нашли смо сандуке и људе који знају како су паковане. Рекли су да је ту бачено 500 касетних  кумулативних бомби, које су намијењене за уништавање оклопних колона. Од те једне кумулативне бомбе рањен је, која је бачена, тад је погинуо и Машић Џенан који је био у рову, у земуници коју смо ми већ  били направили,  али га је убио кумулативни млаз који је прошао метар доље. О томе се никад у средствима јавног информисања, ни било гдје појављивало да су авиони бомбардовали тај рубни дио града, већ само да су се водиле борбе у центру града

 Водитељ Азра СИПОВИЋ: ''Колегице Јасна, ево поново се ми укључеујемо из студија три. Топо жели да каже гдје је било његово командно мјесто, оно што је Мушан  малоприје говорио -да су сви знали шта им је задатак тог дана''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Ја сам имао комадно мјесто 'Маршаловој Тито', у МЗ Ослобођење 1.,  и ту смо се  ми као група искупљали.  Сви знају. Долазио је ту и Керим и 'аларахметиле' Талијан и Сефер и сви смо ту долазили и добивали различите наредбе. А те наредбе нису биле ни писане,  него су све биле усмене. И усмене наредбе ја не бих прихватио да, то је, ако је усмена наредба, да је то била наредба, јер ми тада нисмо имали, имали смо ми командовање. Имали смо све, него смо ми иначе и прије тога ...акције каже: 'Идемо на Илиџу,  идемо сви на Илиџу. Идемо сви на Јеврејско, идемо сви на Јеврејско. Идемо на Божића пумпу, идемо на Божића пумпу.  То је било све прије другог маја. Значи, ми смо већ имали ратна искуства као групе, као групице.  Ја сам тада мислио да ће доћи једно војно лице покупити нас десет група и рећи – е, ви ћете бити под командом том и том. Међутим, то никада нико није изашо и ником то није пало на памет. 

Рецимо, ја сам постављен за команданта Војне полиције Регије, а нико ме није пит'о, него ми Керим  донио. Ујутро ме пробудили и донијели ми наредбу. Значи то се...биле су...мислим... нисмо... И зато мислим, да док смо ми тада тако радили, то је било из срца и тако смо ми...добро, добро, онај, како се зове,  функционисали све до оног момента док нам нису дошла војна лица на наша мјеста и гдје разорили нас који смо добро функционисали прије овога, овај, онај, другог априла и маја''.

 Водитељ Ђуро КОЗАР: ''На кога ти мислиш на војна лица? Јел' на господина Сифета Поџића?

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ... ''Не, не, не''!

 Водитељ Ђуро КОЗАР: (узима ријеч од Топића)... ''Он је био послије, он је сада командант Петог корпуса''.

 Џевад ТОПИЋ ТОПА: ''Сифет Поџић, ја сам онај  од Сефера, као ... ја га ставио као свога савјетника, као  команданта. Ја сам био командант батаљона Војне полиције тада, али сад ћу вам рећи, тачно знам и имена који су се скидали да нам покажу да су муслимани, а ми их похапсили у команди и тако.  Ја нећу сада имена, ту онај појављиво, јер незгодно је сада говорити, овај. Мене иритира, јер када у новинама видим за 'Шести апарил' (дан ослобођења Сарајева у Другом свјетском рату – оп.а) неке људе који су били на другој страни, а они су ту, онај,  као за 'Шести април'''...


Powered by blog.rs