Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2017 | read_nums (458)

 

На данашњи дан 29. 9. херојски
је погинуо СРПСКИ ЈУНАК
 
МИЛАН ТЕПИЋ
 

 




Тепић је 29. септембра 1991. године,
нешто прије 11 часова,
дигао у ваздух велико складиште муниције ЈНА
у Беденику код Бјеловара, жртвујући свој живот.


Претходно је у борби погинуо војник
на одслужењу војног рока
Стојадин Мирковић,
док су старијег водника
Ранка Стевановића
припадници хрватске паравојске стријељали
по заузимању складишта.

 
 
Милан Тепић у родној Козарској Дубици
------------------------------------------------------------------------------------------------------
 

Autor sjovicicslavuj | 28 Septembar, 2017 | read_nums (333)
 
 
Стеван Стојановић
 
 

Мокрањац
 


је био српски композитор и музички педагог, класик српске музике,
њена најистакнутија личност на прелазу из XIX у XX вијек.

- Умро је 28. септембра 1914. године.



 

 
Autor sjovicicslavuj | 26 Septembar, 2017 | read_nums (330)
Репрезентација Србије у футсалу 
пласирала се на Европско првенство, 
пошто је у баражу била боља од Чешке.

Србија је у реваншу у Нишу играла са Чешком неријешено 4:4 и прошла даље пошто је у првој утакмици играној 12. септембра у Хомутову побиједила са 4:3.

Сјајно је бранио голман "Орлова" и био је далеко најбољи играч утакмице.

Србија је повела преко Рамића. Касније суРајчевић и Пршић донијели нашем тиму вођство од 3:1 

У року од пет минута гости стижу до новог поравнања на 3:3. Симић опет враћа "Орлове" у предност од 4:3 да би Чеси поставили коначан резултат у 39. минути на 4:4.

Европско првенство ће се одржати од 30. јануара до 10. фебруара следеће године у Словенији.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 26 Septembar, 2017 | read_nums (377)
 
На данашњи дан 26.9. рођен је
 
МИЈА АЛЕКСИЋ
 
један од славних српских глумаца и забављача


 
Autor sjovicicslavuj | 24 Septembar, 2017 | read_nums (365)


Првог дана такмичења наше џудоке су освојиле четири медаље. 
Милица Николић 
се изборила за бронзано одличје у категорији до 52 килограма.

 Двије рођене сетре, 
Ања и Јована Обрадовић 
су практично у исто вријеме, али на два различита татамија,
успјеле да се докопају трећег мјеста у категорији до 63 кг, 
што је свакако куриозитет. 

Код мушкараца, 
Страхиња Бунчић 
је у категорији до 66 килограма морао да се задовољи сребром.
------------------------------------------  
Другог дана такмичења у недјељу медаље су освојили:
Бошко Бореновић 
је стигао до сребрног одличја у категорији до 90 килограма.
 
--------------------------------------------------
Горан Пргоњић 
освојио је бронзу у категорији преко 100 килограма.

 
Autor sjovicicslavuj | 24 Septembar, 2017 | read_nums (295)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 
Увијек некако случајно или са намјером "налетим" на неке друштвене мреже и онако летимично погледам неке текстове. 

За прегледавање коментара који иду у тим полемичним, безвезним и бјесомучним расправама, ево да кажем - немам времена, а још искреније - ама уопште ме и не интересују. У тој баражној ватри и у размјенама коментара никад нема консензуса, нити се расправе заврше у некој иоле прихватљивој толеранцији. Тачније, увреде су саставни дио таквих расправа у којима ће јаје бити округло, а лопта ће бити у облику јајета.

Остаје питање да ли су бројна вријеђања оног другог и другачијег само саставни дио мозаика сиромаштва вокабулара у свеопштем безнађу и слуђености оних који су посљедица напретка или назадовања цивилизације или је у питању нешто сасвим друго. На таква  питања немам одговора. 
Ипак треба рећи да се ради о примитивизму, некултури, безобразлуку и о неизбалансираној поремећености острашћених аутора разно разних памфлета и о ауторима текстова који одишу свакојаком мржњом. Ради се заправо о манифестовању и о испољавању илузија у њиховим главама са поремећеним садржајем, а све због њихове немоћи да буду неко и нешто, а у ствари су нико и ништа. 

Не постоји ствар коју ће неко изговорити, а да се као по аутоматизму, ничим изазван, не нађе онај неко други и не осјети повријеђеним. Разлози за увреде се не могу ни побројати, али ево само неких, које би требале бити повод да се крене онако рафално са увредама...народ, нација, вјера, раса, политика, спортска навијања, пол, боја косе и очију....итд. итд..

Узалуд су, изгледа, прошли миленијуми од настанка и напретка цивилизације, а да се при том још увијек нисмо научили или привикли на стварност. А она је сљедећа – различити смо у много чему, али и слични у многим стварима које су ирелевантне у односу на све оне разлике које разједињују људе и које су стални реметилачки фактор у разумијевању и потребној и подношљивој толеранцији живота наспрам суживота и живљења.

У којој смо фази квази самоцензуре или оне наметнуте цензуре, е то не знамо. Али, много тога знамо. Знамо да су посљедице таквог стања очигледне и да се манифестују с једне стране између сфере једноумља и крајње деструктивног стања, и с друге стране неприхватљивог понашања које се претвара у безумље.

Зато ни вријеђања и понижења немају својих почетних као ни крајњих параметара чиме би била ограничена. Међутим, увијек или у већини, та вријеђања се крећу у распону од локалног, па до глобалног нивоа, од приватног, па до општег стања у свеукупним друштвеним односима. 

Ријетко кад или скоро никад се ниједан појединац не упита јесу ли оваква догађања везана и за његову кривицу, да не кажем и за његову одговорност за таква понашања. Не. Мислим да ће за појединца увијек неко други бити крив, јер забога, тако се најлакше ослобађа самодеструкције и свих негативности које су иманентне сваком човјеку. Али, то је само покушај, а сви покушаји се не завршавају и позитивним исходом.

Додуше, лијепо је бити свјестан своје позиције и бити умјерен у својој стварности, али то су само прокламовани циљеви и нека виђења која у основи не пролазе на коњуктурној узаврелој свакодневној сцени и у борби за опстанком, а врло често и за преживљавањем.

И сасвим на крају, мали је праг толеранције и нико о њему не води рачуна. Заправо, о таквим стварима не треба маштати. Но, треба имати на уму да маштање није против законито. Својим ногама не можете поклопити цијелу планету. Зато и не само због тога, већ и због много других разлога, вријеђања и увреде треба схватити само као слабост, по некад и као болест оних људи који су такви какви су и који у себи имају усађене најниже пориве мржње. Јер забога, чињенично је да без тога не могу да функционишу, па тако ни да опстају у времену сталних тектонских, друштвених и цивилизацијских промјена у друштвеним кретањима мјереним односом – “појединац у колективитету”.
 
Autor sjovicicslavuj | 24 Septembar, 2017 | read_nums (358)
 
Три медаље, бронзане, 
освојене су у женској конкуренцији - 
Милица Николић 
у категорији до 52 килограма 
------------------------------------
Јединствен случај у свијту да су
двије сестре у истој категорији
на истом такмичењу освојиле исте медаље!
 
Сестре Ања и Јована Обрадовић 
у категорији до 63 килограма освојиле 
су бронзане медаље

-----------------------------------------------------------
Код мушкараца Страхиња Бунчић 
је у категорији до 66 килограма освојио сребро


------------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Septembar, 2017 | read_nums (952)
 
Вера Николић
 

 
Autor sjovicicslavuj | 21 Septembar, 2017 | read_nums (360)
 
Сјећање на српског музичара

 На данашњи дан, 21.9. 1958. год. рођен је
.

МИЛАН МЛАДЕНОВИЋ 
 
 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Septembar, 2017 | read_nums (318)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Трансформација илузија!
 
Да ли је могуће постићи бар једну од двије ствари које су битне за живот. 

Прва је - како у овој свјетској параноји остати нормалан, а друга је - како остати поштен.
Не вјерујем да је обје ствари  могуће одједном постићи и тако водити нормалан живот.

Да би се остварило бар нешто за почетак била би потребна мотивисаност и инспирација и то одмах. Требало би да се човјек трансформише у оно што није, а заправо би требало да буде. Но, како то и урадити кад је врло тешко издичи се изнад летаргичног стања и друштвене охолости у којој нико не брине о човјеку.

Дакле, мотивација је само парадигма у хаосу безнађа у којем најбоље пролазе лопови „на мах“. А то значи – до чега год дођу, а знају да је туђе – то одмах треба и мазнути. Степен ризика је у великом распону и то од нуле, па до прихватљивог процента од око 5о одсто да ће у нечасним радњама неко бити и ухваћен што не значи да ће и одговарати, па самим тиме на крају бити и осуђен.

У нека стара времена то би се могло назвати лоповлуком. Данас се то зове - отуђивање. Међутим, методе су исте и јасно су дефинисане у присвајању туђег рада, труда и енергије као личне и извлачење користи преко туђе грбаче. У архаичном сленгу то би се могло свести на свима јасну дефиницију пљачкашког стања: „Ко је шта јамио – јамио је“! И тиме се затвра круг, али не затварају се и лопови и то је суштина стварности.

Давно је славни Томас Едисон рекао: „Сви краду у трговини и индустрији. И сам сам много украо. Али ја знам како да крадем“.

Новокомпоновани бизнисмени и лопови, па и политичка мафија је, изгледа, имала на уму Едисонове ријечи и то их је охрабрило да што више и више краду. Не треба очекивати да ће неке од ових ријечи код одређених група, односно повлашћених лопова изазвати било какав осјећај одговорности. 

А од одговорности нема ништа или боље речено - она не постоји, јер не постоји ни образ код оних који би осјећали нелагоду, срамоту, стид или покајање што су стални, а не дописни чланови мафијашког естаблишмента. Има ли неко коме то данас није јасно да живимо у свијету у којем се вриједности и људска достигнућа афирмишу што већим лоповлуком и банковним контом обезбијеђеним мафијашким активностима.

Додуше, и поред свега, човјек би требао остати привржен себи и својим циљевима које ће сопственом памећу, радом и упорношћу моћи и да оствари. Јер, ипак, само поштење је начин да се личном мотивацијом обезбиједе потребни предуслови и полет који би требао сваког човјека да вуче напријед и да га гура на путу просперитета.
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2017 | read_nums (392)
 
Млађен Цицовић, директор Представништва Републике Српске у Србији
и Неле Карајлић који су на конференцији за штампу говорили
о програму манифестације "Дани Српске" у Србији.

У двадесет градова Србије планирана су 32 културна, спортска, као и привредна догађаја

ПЕТА по реду манифестација „Дани Републике Српске у Србији“ одржаће се од 15. до 21. септембра у двадесет градова Србије.

Планирана су 32 културна, спортска, као и привредна догађаја, од којих је најзначајнији „Форум за успостављање заједничког оквира за пословање у региону“.

Форум ће 21. септембра у Вили Републике Српске отворити председнице влада Србије и Српске, Ана Брнабић и Жељка Цвијановић.

Циљ Форума је покретање дијалога о усаглашавању услова пословања у региону кроз размјену искустава, представљања најбољих примјера у пракси и програма за креирање повољног пословног амбијента.

Одржаће се и три сусрета привредника Србије и Српске: у Врању, Новом Саду и у Суботици, који организују и привредне коморе Српске и Србије.
То неће бити обични сусрети, јер ће учествовати само они који су заинтересовани да међусобно успоставе сарадњу. Већ зна да једна од фирми из Бањалуке жели да дио своје производње премјести у Врање како би учинили јефтинијом и брже доступном своју понуду.
Почетак манифестације „Дани Српске у Србији“, коју ће у петак у 18 часова у Народном позоришту отворити председник РС Милорад Додик, биће прилика да публика и крај малих екрана на телевизијама РТРС и РТС, види премијеру једночинке „Трезвено, сабрано и саборно“, чији сценарио потписују Неле Карајлић и Вуле Журић.
    - Част ми је што сам позван да „режирам“ отварање и зато што имам интимну жељу да културу РС што више представим Србији – рекао је Карајлић.
    - Најважније ми је било да направимо нешто неуобичајено, што ће дуго остати у сјјећању. Представа коју припремамо иза себе има идеју неопходности нашег заjедништва.

Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2017 | read_nums (354)

ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!
ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!
СРБИ СУ СПАСИЛИ ЕВРОПУ! 




Српски непријатељи су их запамтили!
Историја им је одредила заслужена мјеста
овјенчана вјечном славом.
Само ми Срби их заборављамо! 
--------------------------------------------------------------------------
На данашњи дан 15. септембра 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату. Једна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!

Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила. Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 

30. септембра. Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.
Строј припадника Прве српске ескадриле
на летелишту Вертекоп код Солуна

Солунски фронт настао је као покушај савезника да помогну Србију у јесен 1915. године против заједничког напада Немачке, Аустро-Угарске и Бугарске. Помоћ је дошла прекасно и у недовољном броју да спречи пад Србије. Фронт је утврђен годину дана касније, након опоравка српске војске и обнове српске државе на територији Грчке.

Операције на Солунском фронту почеле су најесен 1917. године. Британска војска поново је напала Турску, а Французи и Срби кренули су на север.


Пробој Солунског фронта отпочео је 15. септембра 1918. године, на команду француског маршала Франша Д'Епереа. Српска војска учинила је невероватан подвиг, продирући чак 700 километара у правцу своје земље за само петнаест дана.

Кључни сукоб одиграо се у бици код Доброг Поља, у којој је фронт пробијен. На заповест краља Александра, српско напредовање настављено је несмањеном жестином. Бугарска се убрзо предала, а немачка војска покушала да се организује новим појачањима.

 
У борбама код Ниша четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Петар Бојовић савладао је Једанаесту немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и 12. октобра ушао у Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су већ 19. октобра стигли у Београд.
++++++++++++

-------------------------------------------------------------
Шта су о величанственом подвигу српске војске 
тада рекли највиши европски функционери:

Франше д’Епере, француски маршал:  
„То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...”

Роберт Лесинг, министар спољних послова САД:  
„Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити.”

Винстон Черчил, министар британске морнарице
„Што се тиче Србије она се заиста борила очајнички и славно, са страшним последицама по себе...”

Пол де Шанел, председник француског парламента
„После Турске – Бугарска, после Бугарске – Аустрија, Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства и ратовања.”

Алфред Краус, аустријски генерал
„Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”

Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди
„Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Septembar, 2017 | read_nums (244)
 
13. септембра СПЦ обиљежава дан
Светих јасеновачких новомученика!





Први пут 2010. године, цјелокупна Српска православна црква обиљежила је Сабор јасеновачких новомученика, који се, према одлуци из 1960. године Светог архијерејског Сабора СПЦ, обиљежава 13. септембра.

Највише црквено тијело приклонило се већ постојећој традицији која је живјела у Епархији аустралијско-новозеландској, а то је да се 13. септембра или у данима око овог датума, обиљежавају новомученици јасеновачки.

Јасеновац је постао симболичка ријеч за страдање у Другом свјетском рату.

Када се каже новомученици јасеновачки, ту су и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици.

Спомен јасеновачких новомученика се у црквеним календарима појавио осамдесетих година 20. вијека и то за вријеме трајања несрећне црквене подјеле у дијаспори. 

У календарима које је штампала тадашња Слободна митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких мученика. Касније, након зацјељења те велике црквене ране заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја.

Празник Светих јасеновачких новомученика обавезујући је за читаву Српску цркву. 

 


Многи су се питали, а претпотстављам да нису знали 
и зато сам се потрудио да пронађем ПОЈАШЊЕЊЕ 
– Зашто Дан новомученика јасеновачких није црвено слово 
у Малом црквеном календару Српске православне цркве.

---------------------

Имена у малом џепном календару нису ни издалека сва која се помињу на тај дан. То је мали, џепни календар, а у црквеним књигама из којих се врше богослужења има много више имена. Осим тога, разлика је у томе што се у појединим локалним црквама службе локалних светитеља прослављају и славе веħим богослужењима и празновањем од 1 до 3 дана. 

(Обиљажавају се црвеним словом – нерадни дан, црним „масним“, или пак обичним словима. Срби светитељи се у нашем календару обиљежавају косим словима.) 
Постоји много локалних светитеља у Русији, Грчкој, Малој Азији, Риму, Палестини и т.д. који се тамо прослављају као заштитници, а овде за њих нико није чуо. 
А Господ познаје свакога и нама је немогуħе да све њих достојно прославимо, јер је сам Бог тај који их је прославио. 

Тако је био случај и са Србима када су прешли у Аустроугарску. Добијали су књиге из Русије и у њима је било много локалних (руских и других) светитеља, који су тамо обиљежавани црвеним словом, као нерадни дани и локални празници.
Тако је око 1700 године у календар Српске цркве на територији Аустрогарске, доспјело преко 150 празника – нерадних дана. Што практично значи да је скоро пола године било „нерадно“. 

То је ријешено тако што су ти дани обиљежени умјесто црвеним – црним „масним“ словима, као радни, како се и данас може видјети у нашем малом џепном календару. А сва имена су и даље тамо где су одувек и била, и нико није „избрисан“, нити је икоме пало на памет да се неко уопште може „избрисати“ из календара.
Autor sjovicicslavuj | 12 Septembar, 2017 | read_nums (313)
 
На данашњи дан, 12.9. рођен је 
српски књижевник
Симо Матавуљ

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Septembar, 2017 | read_nums (279)
 

На данашњи дан, 9. 9. рођен је 
 славни руски књижевник
 
 
ТОЛСТОЈ
 
Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:

"Све срећне породице налик су једна другој, 
свака несрећна породица несрећна је на свој начин".
 

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Septembar, 2017 | read_nums (259)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Медији извјештавају онако како то одговара 
њиховим конзументима (дез)информација, њихових народа,
босанскохерцеговачких ентитета, 
па и самих БиХ и Србије.

Телевизије су објавиле, а и данашња штампа је преплављена извјештајима о боравку предсједника Републике Србије Александра Вучића у Сарајеву.

Неки то воле да кажу и посјета Вучића Босни и Херцеговини.
И у чему постоји разлика између прве или друге формулације? Не постоји, јер није Сарајево у Норвешкој већ у Босни и Херцеговини, а БиХ граничи са Србијом. Тачније, Република Српска граничи са Србијом. Међутим, Република Српска је саставни дио БиХ, па онда дођемо на исто. БиХ граничи са Србијом, али преко Републике Српске, једног од два /ентитета/ саставна дијела БиХ.
О резултатима посјете знаће се нешто више тек онда када почну реализације договорених неких пројеката из сфере економије. Међутим, сад је најактуелније са киме се премијер Србије састао и разговарао. Рекло би се да је у стопу праћен боравак србијанског предсједника у згуснутом протоколу који увијек праве домаћини, наравно уз сагласност, па и уз по неку жељу госта.

И прије доласка Вучића у Сарајево на бошњачким порталима и у неким медијима анализиран је сваки његов потез и свака његова изговорена ријеч у посљедњих двадесет и више година. 

Али, то српску страну не треба много да чуди, јер су таквима узори и политички истомишљеници и неки са којима се јуче Вучић састајао и разговарао.  
Да ли је то можда идеологија, која испод своје замаскиране политике има максиму у илузији да ће “БиХ бити без ентитета". Таква размишљања и сарајевски сценариј крије сву биједу, културну и моралну деградацију и оставља још много погубних посљедица које доноси оваплоћење анахроне, али прикривене деструктивне идеологије сарајевских сећијада.
 
Тужно је што је ово још један жалосни чин у комаду сарајевске трагикомедије која у основи настаје на матрици - “да се Власи не досјете”, а све остало биће лакше. У заблуди су они који мисле да су то оне вриједности које су у складу са вриједностима доминације и управљања из једног центра, дакле из Сарајева.

У политичкој амнезији су они који мисле да њихова настојања за укидањем ентитета представљају норматив “аутентичне бошњачке политике”. Такав приступ је једностран и то само ствара привидну и опасну илузију о сопственом обмањивању свих оних који су у таквом недефинисаном стању...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Једна посјета у два града
и различит дочек
 

Но, Вучић је био у  посјети и Источном Сарајеву /српском граду/ гдје је за разлику од хладног и незаинтересованог федералног /бошњачког/ грађанског дочека - дочекан са великим одушевљењем српског народа. 


ПОГАЧА, СО И СРПСКЕ ЗАСТАВЕ на дочеку председника Вучића у Источном Сарајеву!

Предсједника Србије Александра Вучића су испред зграде Градске управе Источно Сарајево сачекали бројни грађани који су махали заставицама Србије.


Састанку су присуствовали и потпредсједници владе Србије Зорана Михајловић и Расим Љајић, као и шест начелника општина: Источна Илиџа, Источни Стари Град, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново.

Након састанка, предсједник Србије је обишао радове на изградњи Јавно- здравствене установе "Болница Источно Сарајво".


И сам Вучић се могао увјерити у братско гостопримство свог народа, амада је то и прије доласка и разговора са челницима Града Источно Сарајево и са шест начелника општина које чине Град Источно Сарајево - знао. 
Обишао је и градилиште у Касиндолу на чијем локалитету се поред старе гради и нова болница.
 Да се не лажемо!
 
 Медији у Србији су извијестили јавност да је Вучић са великим одушевљењем дочекан у Сарајеву. Чијим одушевљењем? Бошњачки народ није скоро ни обраћао пажњу нити га је инетересовала посјета предсједника Србије Сарајеву. Никаквог организованог и уобичајеног дочека пријатеља који долазе у Сарајево није било. 

Политичке куртоазије највиших званичника из БиХ је било и превише. Разумљиво. Али у свему је било прикривене неискрености, јер свима је познато да Бакир Изетбеговић никада неће промијенити своје раније формирано негативно мишљење о Србији, Републици Српској, о Вучићу, о Додилу и о много чему другом што је везано за српски народ.

И Вучићу је то познато, али све чини да као државник побољша односе на релацији Београд - Сарајево, односно Срби - Бошњаци.

И на крају, Вучић је дошао, све је видио
и вратио се у своју Србију.

Волим и ја Србију!
Autor sjovicicslavuj | 7 Septembar, 2017 | read_nums (360)
 
7. септембра 1812. године догодила се битка на Бородину – највећа битка рата 1812. године, између руске војске под командом генерала Михајла Кутузова и француске војске Наполеона Бонапарте. Мјесто битке: село Бородино, 125 километара западно од Москве. Руски губици, према различитим подацима, кретали су се од 38 до 58 хиљада људи.



Мало ко зна да се у чувеној Бородинској бици у руској армији борило и десет српских генерала, као и мноштво српских војника нижег ранга. У саставу царске армије Александра Првог под командом фелдмаршала Кутузова борили су се генерали Георгиј Емануил, Јован Шевић, Јован Адамовић, Никола Вујић, Иљја Дука, Петар Ивелић и Никола Ивановић те Прерадовић. Скоро сви они су били представници друге или треће генерације српских исељеника у Русију у 18. вијеку за вријеме владавине Петра Великог и Елизабете.


Бородинска битка најзначајнија је битка наполеонових ратова и једна од најкрвавијих битака свих времена. Битка се одиграла у рејону села Бородино, 115 км западно од Москве. Линија фронта била је дугачка свега десетак километара. Руском војском командовао је Генерал Михаил Иларионович Кутузов а француском Наполеон Бонапарте. Кутузов је под командом имао 110.000 војника, 10.000 резервиста, 7.000 козака и 640 топова. Наполеон је командовао са 130.000 војника и 587 топова.


Дан уочи битке кроз редове руске војске кретала се литија са иконом Смоленске Богородице. Литија се кретала са војницима који су носили пушке окренуте ка земљи.

-------------------------------------------------
Кад слике говоре све и ништа. Унутрашњост затвореног Музеја Бородинске битке ... Невјероватан призор, рељефно, тонски и војно дочаравање битке у аутентичном музејском простору...

Бородинска битка је најзначајнији ратни окршај који је руска војска водила против Наполеонове агресије (1812) - Бородинска битка ...

 Овај музеј је јединствен по свему. У затвореном простору је дочаран скоро аутентичан сукоб војски ... Призор и све виђено није могуће описати ...
-----------------------------------

Имао сам велику част и срећу да 2009. године 
посјетим Музеј Бородинске битке.

 
Autor sjovicicslavuj | 6 Septembar, 2017 | read_nums (384)

 
На данашњи дан, 6. 09. рођена је једна 
од најуспјешнијих и најпознатијих 
српских књижевница

Љиљана Хабјановић 

-Ђуровић
 



Autor sjovicicslavuj | 3 Septembar, 2017 | read_nums (279)
 
 
СРБИЈА
 
 
је освојила бронзану медаљу 
на Европском првенству у одбојци!


СРБИЈА - Белгија 3:2 
(25:17, 22:25, 19:25, 25:22, 15:12)

И у нашем случају вриједи она изрека:
"И бронза сија као злато”.

СРБИЈА је јуче пропустила сјајну прилику 
у мечу за финале кад је Нијемцима 
практично поклонила побједу.

Кад се све сабере и одузме - ДОБРО ЈЕ!

У мечу против Белгије СРБИЈА се тешком муком 
извукла из јучерашњег и вечерашњег шока 
и на једвите јаде успјела је да побиједи.

Освојена је медаља 
и она се слави и пише.

 
Autor sjovicicslavuj | 3 Septembar, 2017 | read_nums (311)
 
БРАВО СРБИ!
БРАВО СРБИЈО!
 
Српски веслачи 
Игор Ђерић и Александар Беђик 
освојили су сребрну медаљу на Европском првенству 
за сениоре до 23 године у пољском граду Крушвици.

Ђерићу и Беђику,  такмичење у Пољској
било је прво на међународној сцени у дубл скулу.

 
    My picture!

Kategorije

Arhiva