Autor sjovicicslavuj |
15 Jun, 2019 |
read_nums (177)
Тог дана се обиљежава сјећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и прислужују свијеће. Црква је прописала посебне дане - Задушнице, и то четири пута годишње.
Задушнице падају увијек у суботу:
- Зимске задушнице су пред Месне покладе,
- У суботу пред Духове су љетње задушнице,
- Михољске су у суботу пред Михољдан,
- А јесење, Митровске задушнице
у суботу пред Митровдан.
На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у свјетлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.
Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.
У овој недјељи се не припрема рухо за невјесте и никако се сиротиња и просјаци не тјерају од гроба који обилазите већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране.
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2019 |
read_nums (207)
Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке
По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.
Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.
Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.
Свети Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла 1979. године.
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2019 |
read_nums (181)
Борац за национално и олитичко ослобођење,
14. јуна 1904. године у Сремској Каменици
УМРО је српски писац и љекар
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
једна од најмаркантнијих личности
српског друштва у другој половини XIX вијека.
српског друштва у другој половини XIX вијека.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Борац за национално и олитичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
Споменик Јовану Јовановићу Змају
у Новом Саду у Змај Јовиној улици
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2019 |
read_nums (192)
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2019 |
read_nums (265)
Драгомир Бојанић ГИДРА
На данашњи дан, 13. јуна 1933. године
рођен је славни српски глумац у Крагујевцу.
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2019 |
read_nums (297)
13. јуна 1876. изабрана је за прву жену
академика у Србији.
Катарина Ивановић
- Катарина је била прва жена
академски сликар у Србији
-------------------------
Дочек Српкиње Јелене,
угарске краљице - 1869. године
-------------------------
Ослобођење Београда, 1806. — 1857.
----------------
Смрт сиротице
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2019 |
read_nums (146)
Срећа се може пожељети,
али срећа се не може наручити!
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2019 |
read_nums (223)
Пјесма за данас ...
Јован Дучић
ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ
Напомена:
Ријетко кад објављивана пјесма
славног ЈОВАНА ДУЧИЋА,
уврштеног у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји.
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2019 |
read_nums (204)
Миодраг Мића Поповић
На данашњи дан, 12. јуна,
рођен је славни српски сликар, академик
Критика у пејсажу ...
На слици је овјековечена сцена са
Љубинком Михаиловић, Косом Бошкан,
Петром Омчикусом и аутором дјела
Сто са мртвом природом ...
Српски сељак ...
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2019 |
read_nums (189)
На данашњи дан, 12. јуна рођена је
АНА МАРИ ФРАНК
Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.
Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
Autor sjovicicslavuj |
11 Jun, 2019 |
read_nums (335)
Пјесма за данас ...
Брана Црнчевић
КАД ДОЂУ ПО МЕНЕ
Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2019 |
read_nums (395)
Пјесма за данас ....
Коста Абрашевић
НЕ ЖАЛИМ ЖИВОТ
Рођен је 29. маја 1879. у Охриду.
Био је српски пјесник, родоначелник пролетерске поезије.
Коста Абрашевић је умро од туберкулозе
кад је требао почети да живи,
у својој деветнаестој години 20. јануара 1898. у Шапцу.
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2019 |
read_nums (311)
Пјесма за данас ...
Даница Марковић
С П О М Е Н
Даница Марковић
Рођена је 30. септембра 1879. године у Чачку.
Српска орхидеја, како су је звали,
умрла је на данашњи дан,
9. јула 1932. године у Београду
и сахрањена на Новом гробљу.
Од 1992. године у Чачку постоји улица
са њеним именом.
И у престоничком насељу Коњарник
једна ушушкана уличица се по њој зове,
али је поражавајуће да ни многи
њени станари не знају ко је заправо била
Даница Марковић.
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2019 |
read_nums (154)
Ову поему посвећујем
свим невино страдалим
СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА
у злочиначкој НАТО агресији
на СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2019 |
read_nums (202)
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
СРБИЈА и БиХ,
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна (78) оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
НАТО злочиначко бомбардовање Београда
НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили:
Касетне бомбе на преко 800 хектара.
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
У наредних неколико вијекова због НАТО злочинаца и посијаног осиромашеног уранијума по РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ будуће генерације ће трпити тешке посљедице.
Злочиначка НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа.
Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2019 |
read_nums (229)
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
СРБИЈА и БиХ,
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна (78) оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
НАТО злочиначко бомбардовање Београда
НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили:
Касетне бомбе на преко 800 хектара.
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
У наредних неколико вијекова због НАТО злочинаца и посијаног осиромашеног уранијума по РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ будуће генерације ће трпити тешке посљедице.
Злочиначка НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа.
Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2019 |
read_nums (254)
На данашњи дан, 8. јуна умро је
један од највећих српских математичара
Михаило Петровић - Алас
или Мика Алас
Био је српски математичар,
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Портрет Михаила Петровића Аласа;
насликао Урош Предић, уље на платну
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2019 |
read_nums (157)
Пјесма за данас ...
- О ДЕЛИМА ЉУБАВИ
Аутор: Иван В. Лалић, био је академик
и пјесник, рођен на данашњи дан:
- Рођен је у Београду, 08. 06. 1931. године
- Умро у Београду, 28. 07. 1996. године.
Autor sjovicicslavuj |
7 Jun, 2019 |
read_nums (217)
ПОПЕЛА СЕ НА ВРХ СВИЈЕТА И РАЗВИЛА СРПСКУ ЗАСТАВУ!
Долорес Ал Шелех (29), чија је мајка из Куршумлије а отац из Јордана, попела се на кров свијета-Монт Еверест, и развила српску заставу. Долорест живи у Дубаију у Уједињеним Арапским Емиратима.
Драгана Рајбловић (50) прва је Српкиња која је освојила Монт Еверест, а донедавно је била и једина: сада, 12 година касније, у том подвигу успјела је и Долорес Ал Шелех. Њено достигнуће је вишеструко: имајући у виду да она живи у Уједињеним Арапским Емиратима, да јој је мајка из Куршумлије, али да је по оцу Јорданка, успоном на Еверест Долорес је постала прва Јорданка, али и прва жена из Арапских Емирата која се попела на највиши врх свијета.
- Ево мене, стојим на врху свијета и поносна сам што могу да кажем да сам прва Јорданка на Евересту, прва Арпакиња која је пришла са пролаза Норт Кол, а друга Српкиња. Без речи сам. Ово су била најдужа два мјесеца у мом животу и најдужи дан успона, пун срећних и тужних прича, након година напорног рада и компромиса – написала је Долорес на Фејсбуку.
Највиши врх свијета, Монт Еверест, висок је 8.840 метара, дио је хималајског ланца, а лоциран је на граници између зоне Сагармата у Непалу, и аутономне регије Тибет у Кини. Долорес је успјела да га освоји прошлог четвртка, тачно у 10.15 часова, а још увијек је у повратку ка Дубаију, гдје иначе живи.
Шелех је изјавила да је циљ њеног пењања био да скрене пажњу на промовисање кориштења обновљиве енергије и здрав начина живота.
Autor sjovicicslavuj |
7 Jun, 2019 |
read_nums (332)
Драгиша Недовић
----------------------------
"U lijepom starom gradu Višegradu",
Ко је био Драгиша Недовић
Дуго година се мислило да је ово
изворна народна пјесма, али није.
Најљепше пјесме у бившој Југославији
написао је текстописац и композитор
Драгиша Недовић, рођен је 20. jулаa 1916. године
у Крагујевцу, гдје је живио и радио
све до своје смрти 31. jануара 1966. године.
изворна народна пјесма, али није.
Најљепше пјесме у бившој Југославији
написао је текстописац и композитор
Драгиша Недовић, рођен је 20. jулаa 1916. године
у Крагујевцу, гдје је живио и радио
све до своје смрти 31. jануара 1966. године.
Драгиша Недовић
Milan Babic
Negde u daljini
***************
Negde u daljini pogled mi se gubi
nekog u daljini moje srce ljubi
prolazi mi mladost i u ceznji vene
daleko si draga, daleko od mene
Ja ceznem i zudim za dalekim krajem
i za tvojim draga toplim zagrljajem
tebe srce zeli i o tebi sanja
tuzna mi je mladost bez tvog milovanja
Daleko si draga, daleko si mila
daljina je mnoga srca rastavila
dal' je verno tvoje, osecanje pravo
dal' ne gasne ljubav tihim zaboravom
Negde u daljini
***************
Negde u daljini pogled mi se gubi
nekog u daljini moje srce ljubi
prolazi mi mladost i u ceznji vene
daleko si draga, daleko od mene
Ja ceznem i zudim za dalekim krajem
i za tvojim draga toplim zagrljajem
tebe srce zeli i o tebi sanja
tuzna mi je mladost bez tvog milovanja
Daleko si draga, daleko si mila
daljina je mnoga srca rastavila
dal' je verno tvoje, osecanje pravo
dal' ne gasne ljubav tihim zaboravom
---------------------------------------------------------
Од мноштва пјесама Недовић је
Од мноштва пјесама Недовић је
написао и компоновао и ове:
"U lijepom starom gradu Višegradu",
"Tekla reka Lepenica",
"Krca, krca nova kola",
"Smederevo, grade od starina",
"Kome šumiš, oj Moravo",
"Negde u daljini pogled mi se gubi",
"Na Moravi vodenica stara",
"Karanfil se na put sprema",
"Šumadijo rodni kraju",
"Kosio sam seno, dole kraj Morave",
"Grošnica",
"Bašto moja, puna li si cveća",
"Siromah sam druže",
"Harmoniko moja, suzom nakvašena",
"Ajd' d' idemo Rado",
"Jesen prođe, ja se ne oženi'",
"Jutros mi je ruža procvetala",
"Lepe li su nano, Gružanke devojke",
"Stani, stani Ibar vodo",
"Obraše se vinogradi",
"Prođoh Bosnom, kroz gradove",
"Pluća su mi bolna",
"Stade se cveće rosom kititi",
"Ja posadih jednu ružu belu",
"Ja ne žalim oči svoje",
"Ništa lepše od naše seljanke",
"Lepo ti je biti čobanica",
"Zasviraj mi, stara frulo",
"Pesma harmonici",
"Ako pitaš srce moje",
"Tanko, Tanko Tankosava",
"Vidiš majko ono gore selo",
"Dragobraćo",
"Ima jedno selo Beloševac",
"Korićani (Sretoh Danu kraj vajata)",
"Teci teci hladna Jesenice",
"Tebi moja Šumadijo",
"Što da žalim mladost svoju"
i mnogo, mnogo drugih.
---------------------------------------------
---------------------------------------------
Ко је био Драгиша Недовић
Драгиша Недовић се родио 1916. године у Крагујевцу, од оца Андреје и мајке Гине. Детињство му је било тешко и гладно, као многа детињства у Србији, па је он, још као шеснаестогодишњак, кренуо трбухом за крухом, са половном гитаром у рукама и лепим гласом као јединим извором прихода.
Са старом гитаром, у својој 16. години напустио је родни град и отишао у Босну и Херцеговину да пише севдалинке ...
Са старом гитаром, у својој 16. години напустио је родни град и отишао у Босну и Херцеговину да пише севдалинке ...
И тако се обрео се у Босни, где настају севдалинке за које сви мисле да су, како рекосмо, народне песме, поникле у анонимности колектива. Међу њима се нарочито истиче „У лијепом старом граду Вишеграду“, која је настала 1936. године под насловом „Јутрос рано слушам“.
После рата, њоме се прославио Химзо Половина, који је, да би је „побошњачио“, избацио завршне стихове ове аутобиографске лирске повести (достојне наследнице Шантићеве „Емине“), о Недовићевој љубави према вишеградској муслиманској девојци, Кики.
Стихови су гласили: „Устај, испрати ме, морам да путујем,/ у Србију идем, своме родном граду,/ за тобом ћу, Кико, вечно да тугујем,/ зашто сам те саму оставио младу“.
После Босне, млади и материјално оскудни Недовић („Сиромах сам, друже“ је песма у којој он описује своје једино „богатство“ − „скршену гитару“) прелази у Далмацију, где настају његове „приморске“ песме, међу којима се нарочито истичу
„Кад си била, мала Маре“ и „О, липа ти незнанко“. Ова потоња била је препев једног догађаја који се збио у предратном Сплиту – лепа Американка, на јадранском крстарењу, загледа се у Сплићанина и одведе га са собом. Недовић тада испева: „О липа ти незнанко/ из којег си града?/ А ча ћеш ти у Сплиту?/ Ча тражиш тамо врага?“ И дода, патриотски (чак локалпатриотски): „Ово је наше море,/ наши су момци из Сплита,/ а не за липу незнанку/ што белим светом лута“…
Данас би Хрвати пре признали злочине из „Бљеска“ и „Олује“ него да то нису народне далматинске песме. Године 1962, Иван Деметар, директор хрватског Завода за заштиту малих ауторских дела, писао је београдском Заводу за заштиту ауторских права малих извођача, у циничном тону, тражећи од Недовића да докаже да су песме његове. Недовић је то урадио, и додао: „Као Србин живео сам некада тамо и компоновао много хрватских, то јест далматинских песама, и то ћу увек бити у стању да им докажем“.
По повратку у Србију, Недовић наставља с компоновањем. Године 1941, поведу га на стрељање у Крагујевцу, али неки Немац (вероватно фолксдојчер) га препозна, и, уместо да га убију, пошаљу га да робује у немачки град Дормаген, одакле се, нарушеног здравља, враћа у родни град, и установљава да су многе његове песме уништене. Ипак, не предаје се, него решава да још више ради.
Са друговима оснива Удружење композитора и писаца песама са народним мотивима.
Године 1950. разболи се од туберкулозе, која је у то време била неизлечива. Пише песму „Плућа су ми болна“ (пева је потресно Нада Мамула), али песма бива забрањена због изазивања самоубилачких склоности код ТБЦ болесника.
Ипак, кад је пеницилин пронађен, Недовић се излечи.
Био је ожењен, и отац двоје деце – Александра и Раде, којој је посветио песму „Ајд д’ идемо, Радо“. Рада је била певачки обдарена на оца. У међувремену, Недовић постепено губи вид, а његове песме, не марећи за ауторска права, сви поткрадају.
Власти су га, као и Шумадију коју је опевао, презирале: обичан КВ радник (Недовић је, пре рата, био уписао гимназију, али није имао пара да се школује па је завршио машинску школу), а компонује, резоновали су „културњаци“. Кад би га неко од „буџована“ питао: „Како живиш, друже Недовићу?“, одговарао је: „Како живе директори, ја живим као пас.
Како живе пси, ја живим као директор“. Своју патњу носио је отмено и достојанствено. Поверио се само хартији, на којој стоји запис једне његове песме: „О мом животу мало когод знаде,/ да ли сам сретно проводио век./ Живео сам, друже, у великој беди,/ песма ми је била утеха и лек“. Умро је 1966. у родном граду.
Тек однедавно, захваљујући напорима различитих људи (новинар Драган Алемпијевић је 1999. објавио фељтон о њему у „Гласу јавности“ ), сазнало се о његовом раду и чињеници да је аутор низа песама за које се мисли да су народне. Чак ни његов син Александар, који је имао свега дванаест година кад му је отац умро, није знао пуно о његовом стваралаштву, па су му се, после фељтона у „Гласу“, многи јављали с новим сведочењима.
Од 2006. у Врњачкој Бањи организује се фестивал Драгиши Недовићу у част. Зна се да је славуј мала птица, сиромашног перја, али чији се глас ни са чим не може поредити, по лепоти и по слободи и по разноликости израза. Драгиша Недовић је био србски славуј.
--------------------------
NAJTUŽNIJA PJESMA JUGOSLAVIJE: Ljudi su se ubijali zbog nje, Tito ju je zabranio…
